SVEDOK Internet



Broj 1190.

Poseta
5776569

Muziku želim da iskažem glasom i telom

Akademik Čavoški, vidovnjak i lekar specijalista

Intelektualno carstvo intriga i laži

Slaba Srbija, jak Balkan?!

Vlast ponovo menja model obračunavanja penzija ovog puta – u korist penzionera?!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Ekskluzivni intervju: Čuvena operska diva, mecosopran Tanja Arijana Baumgartner, prvakinja Frankfurtske opera
Muziku želim da iskažem glasom i telom
Piše: Dr Dejan Vukosavljević

       Imamo veliko zadovoljstvo da razgovaramo sa jednim od najboljih mecosopranskih glasova na svetu, operskom zvezdom Tanjom Arijanom Baumgartner prvakinjom Opere u Frankfurtu.
       Tanja Baumgartner u Beogradu je nastupila u Simfoniji br. 2 Gustava Malera (čuvenom Vaskrsnuću), zajedno sa sopranom Lavinijom Dejms i Beogradskom filharmonijom, a pod dirigentskom upravom šefa-dirigenta Gabrijela Felca.
       Prepoznata po svom prelepom i dubokoprožimajućem mecosopranskom glasu, kao i po interesantnoj i fascinantnoj scenskoj pojavi, Tanja Baumgartner je brzo dospela u krug vodećih mecosoprana sveta.
       Svedok: Tanja, dobrodošli u Beograd. Da li je ovo prvi put da ste u Beogradu?
       Tanja Baumgartner: Hvala, i ovo je prvi put da sam u Beogradu.
       S: Kakvi su Vaši prvi utisci, bar na putu od aerodroma prema hotelu u kome ste odseli? Da li ste imali priliku da vidite neki deo Beograda?
       T.B: Nažalost, stigla sam veoma kasno, ali kada sam izašla iz aviona shvatila sam da vazduh miriše veoma dobro – i pomislila sam kako je lepo što sam došla u Beograd. Uživam u šetnjama, pre prvih proba u zgradi Kolarca, užim gradskim jezgrom u blizini hotela.
       S: Kakvi su Vaši prvi utisci o Beogradu?
       T.B: Dopada mi se Beograd. Sviđa mi se atmosfera, nisam imala još uvek priliku da vidim neku od znamenitih zgrada, ali je Beograd veoma lep, i samo sam želela da sednem i popijem kafu na nekom lepom mestu.
       S: Pošto ste prvi put u Beogradu, jasno je da prvi put nastupate sa Beogradskom filharmonijom. Međutim, ovo nije prvi put da sarađujete sa šefom-dirigentom Gabrijelom Felcom?
       T.B: Gabrijel Felc i ja se poznajemo veoma dugo. Počeli smo da sarađujemo u Bazelu, u Švajcarskoj, u operama Lulu Albana Berga i Karmen Žorža Bizea, kao i na ulozi Eboli u Verdijevoj operi Don Karlos, što je bilo pomalo čudno, jer sam ja bila tek drugi izbor – dok je prvi izbor bila poznata srpska operska pevačica, mecosopran Jelena Overman.
       S: Saradnik Svedoka ovde mora da oda malu tajnu – bio sam na jednoj probi za sutrašnji veliki koncert Beogradske filharmonije sa Vama, Lavinijom Dejms, Gabrijelom Felcom i kompletnim sastavom orkestra Beogradske filharmonije, i to je zaista delovalo impresivno. Bio sam u prilici da vidim deo magije koja će (14. juna), obuhvatiti publiku u Beogradu u punoj snazi. Kakvi su Vaši prvi utisci sa proba u filharmoniji, sa Lavinijom Dejms, Gabrijelom Felcom i orkestrom filharmonije?
       T.B: Znam Gabrijela odranije, ali orkestar je fantastičan! Veoma mi se dopada zvuk violina, i takođe moram da primetim da ima mnogo dama u orkestru, što je prilično divno. Takođe, podijum gde su smeštene trube – deluje prilično dobro, i zvuk koji se tom prilikom dobija je poseban.
       S: Vi ste članica opere u Frankfurtu? Kada i kako ste došli u operu u Frankfurtu?
       T.B: Odabrao me je muzički direktor, i to je bilo nakon što je slušao moju izvedbu u operi Pentesilea, u čuvenoj produkciji Hansa Nojnfelsa u Bazelu. To je bila nagrađena izvedba godine, od magazina Opernwelt. Muzički direktor opere u Frankfurtu je čuo za taj veliki uspeh i došao da gleda operu...Međutim pre toga on me je već gledao u operi, kao gospođu Kvikli u Verdijevoj operi Falstaf u malom teatru u Lucernu, ponudio mi je ulogu Gee u operi Dafne u Frankfurtu, i zatim je odlučio da mi ponudi ugovor.
       S: Kako se vidi, prihvatili ste?
       T.B: Naravno! Pristala sam. Opera u Frankfurtu je operska kuća koja ima oko 30 opera u repertoaru, i to je ogroman raspon koji se može uraditi. U prvoj godini u Frankfurtu već sam nastupila kao Fenena u Verdijevoj operi Nabuko, zatim u ulozi dadilje u Štrausovoj operi Žena bez senke, i potom kao Eboli u obnovljenoj Verdijevoj operi Don Karlos. Ta početna godina je za mene već bila velika sezona.
       S: Kada ste i kako odlučili da želite da se bavite operskim pevanjem? Da li je to bilo u detinjstvu ili kasnije?
       T.B: To je prilično interesantno, mnogi operski pevači to već znaju u toku detinjstva, ali ja to nisam znala – prosto, ja sam pevala svaki dan! To je jednostavno bilo tu, ujutru odmah posle ustajanja pevala sam – svuda, u kući, u dvorištu (nadam se, na zadovoljstvo komšija), moj otac me je pitao koji instrument želim da naučim, i zatim – da, želela sam da pevam, ali nisam imala učitelje – odrasla sam u malom seoskom mestu, i zaista nije bilo učitelja pevanja, tako da sam odlučila da sviram violinu, što je nešto najbliže pevanju što sam mogla da zamislim. Tako sam shvatila da želim da kreiram muziku u životu. Počela sam sa časovima violine, a vrlo brzo sam krenula i na časove pevanja.
       S: Ipak, opera je nešto drugo...
       T.B: Gledala sam operske pevače na univerzitetu i šta to zapravo oni rade, i bila sam jako tužna što i ja to nisam radila. U tom trenutku sam pomislila: „Oh Bože, nešto nije u redu sa ovim časovima violine – ja želim da pevam!“
       S: Kako ste dalje razvijali Vaše vokalne sposobnosti? Da li su to bile samo dobre škole i dobri profesori, ili ste radili još nešto da biste u potpunosti razvili Vaš muzički talenat?
       T.B: Imala sam veoma dobru učiteljicu pevanja od samog početka, ona je takođe bila i odličan logoped, i imala je neverovatno istančan sluh, tako da je mogla da čuje gotovo neprimetne zvuke. Odatle sam krenula na univerzitet gde sam naravno veoma mnogo naučila...
       S: Ipak, krenuli ste dalje od kuće?
       T.B: Covek u životu uvek ima mnogo različitih mogućnosti – tako da sam prvo otišla u Beč, a potom u Bugarsku, gde sam radila sa Aleksandrinom Milčevom punih sedam godina. To je bio veoma intenzivan rad, i ona je dovela do te značajne promene u mom glasu, od lirskog do dramskog mecosoprana.
       S: Potom ste počeli da sarađujete sa Džekom Livinijem?
       T:B: Kasnije u mojoj karijeri sam počela da radim sa Džekom Livinjijem, italijansko-američkim tenorom koji živi u Filadelfiji i podučava u Njujorku, ali je odrastao na Siciliji. Njegov otac je bio veoma poznati tenor i u njegovoj kući su se okupljali veliki, poznati svetski glasovi, on je zapravo odrastao sa tim italijanskim zvukom u uhu, tako da je to nešto čemu i ja težim, i što je promenilo moj glas u poslednjih pet godina.
       S: Vi ste upravo izašli iz serije velikih izvedbi jedne grandiozne opere Riharda Vagnera, opere Parsifal u Državnoj operi u Hamburgu. Vaš partner na sceni je bio poznati heldentenor Robert Din Smit. Koliko je, i kako emotivno pevati glavnu žensku ulogu, Kundri?
       T.B: Uloga Kundri je za mene ta prava, velika uloga, zato što je ona živela mnogo života i bukvalno svaka žena može prepoznati delić sebe u Kundri. Od Marije Magdalene, pa sve do sadašnjih dana, svaki ženski aspekt je sadržan u njenoj ličnosti.
       S: Uvažavajući sve Vaše kvalitete, to nije, laički rečeno ni lako ni prosto?
       T.B: Izuzetno je veliki i naporan zadatak predstaviti Kundri na sceni, i mislim da se u velikoj meri ličnost Kundri može povezati i sa mojim životom.
       S: Na kakvu povezanost mislite?
       T.B: Na više načina; kako se žena ponaša u prisustvu muškarca, kako muškarci utiču na živote žena, kakva je snaga žene u životu, šta zapravo ženu definiše. Postoji jako mnogo nivoa.
       S: Kundri je takođe prikazana kao velika grešnica na početku opere, jer se rugala Hristu koji je bio razapet na krstu. Ona pokušava da zavede Parsifala, što u njemu budi veliku empatiju prema Amfortasovim mukama. Verovatno najemotivnija scena za mene lično je u III činu, kada se Kundri pojavljuje niotkuda, praktično beživotna, Gurnemanc je vraća u život tako što joj daje svetu vodicu, i tada Kundri progovara samo sledeću reč: „Služiti“.
       T.B: Da, to je apsolutno predivan, fantastičan momenat. Ono što je takođe interesantno je što se pojavljuju momenti koji nisu potpuno jasni u datom trenutku, ali se dalje razjašnjavaju.
       S: Pre nego što smo počeli ovaj razgovor, rekao sam Vam da se Parsifal nalazi samo stotinak metara od nas.
       T.B: Zaista?!
       S: Da, to je tačno. Ovaj detalj nije bio poznat široj umetničkoj javnosti do pre deset dana, ali se ispostavilo da je jedan od najboljih srpskih slikara Paja Jovanović naslikao jednu sliku i nazvao je Parsifal. Skoro je izvesno da je Paja Jovanović gledao operu u Beču, jer je tamo i živeo, i bio je fasciniran scenom iz II čina kada Parsifal ulazi u Klingsorovo carstvo i sreće devojke u Klingsorovom vrtu, tako da slika upravo prikazuje ovaj motiv. Slika je izložena u Narodnom muzeju u Beogradu, i biće izložena još nekoliko dana, jer pripada privatnoj kolekciji.
       T.B: Ah, pa to je zaista fantastično!
       S: Ako se vratimo malo dalje unazad, u mesec mart, Vi ste bili deo velike serije izvedbi jedne takođe grandiozne opere Riharda Vagnera u Operskoj kući u Cirihu, opere Tanhojzer i Rat pevača u tvrđavi Vartburg. Opet je to bila vrhunska postavka, legendarni heldentenor Stifen Guld, koji je u Cirihu proslavio i svoje stoto izvođenje naslovne role Tanhojzera, norveški sopran Lize Dejvidsen, i Vi u ulozi Venus, boginje ljubavi. Pošto smo tada razmenili nekoliko poruka, napisali ste mi da je to za Vas bilo veliko zadovoljstvo. Koji je bio taj glavni sastojak koji ste toliko voleli u ovoj produkciji?
       T.B: U Cirihu sam debitovala u ulozi Venus. Mislim da smo imali veliku slobodu da istražimo odnos između Tanhojzera i Venus, pošto je to bila velika obnova naravno da smo uradili sve ono što je reditelj od nas tražio, ali mislim da smo imali dosta umetničke slobode da istražimo sopstvene poglede na ličnosti Venus i Tanhojzera. Posle premijere sam čula impresije da je ova produkcija na neki način osvežila operu Tanhojzer.
       S: Dotakli smo se velike teme, Riharda Vagnera i njegove muzike. Vi ste dramski mecosopran, i pevali ste praktično sve velike mecosopranske uloge u operama Riharda Vagnera – Brangene u operi Tristan i Izolda – ovu rolu ste takođe izveli u Bečkoj državnoj operi, Meri u operi Lutajući Holanđanin, Ortrud u operi Loengrin. Takođe ste izveli jednu veoma bitnu rolu – ulogu Frike, besmrtne boginje u ciklusu Prsten Nibelunga Riharda Vagnera, fantastičnoj storiji o bogovima, divovima i patuljcima. Frika je žena vrhovnog boga Votana. Kakve satisfakcije Vagnerova muzika pruža dramskom mecosopranu?
       T.B: Mislim da su u pitanju višestruki slojevi kojima se odlikuju Vagnerovi likovi, postoji toliko mnogo toga što možete dobiti iz tih likova, muzike, teksta...Takođe, Vagner je voleo ono što je nazvao Gesamtkunst, potpunom umetnošću, veliki spoj muzike i glume, gde se granica između muzike i glume prosto topi. Kada se Vagnerovoj umetnosti priđe na pravi način, nije najjasnije da li pevate, da li pričate publici ili glumite – granice se gube, nestaju. Totalna umetnost na delu, sve postaje jedno.
       S: Kada govorimo o ulozi Frike i ciklusu Prsten Nibelunga, Vi ste pevali ulogu Frike na čuvenom festivalu u Bajrojtu. Bajrojt je gradić gde je Rihard Vagner živeo i radio, gde je napisao svoje velike opere, i to je praktično pokloničko mesto za vagnerijance širom sveta. Vagner je u Bajrojtu takođe sagradio sopstvenu opersku kuću, specijalno projektovanu za izvođenje njegovih opera. Kakav je bio osećaj nastupiti u operskoj hali koju je majstor iz Bajrojta napravio za samog sebe?
       T.B: Prvi utisak koji sam imala je bio kada sam se približavala operskoj kući u Bajrojtu, već tada sam shvatila da je reč o veoma posebnom mestu. Postoji nešto u vazduhu što to mesto čini posebnim, to se ne može tačno definisati. Prva stvar koja me je posebno dirnula je bila generalna proba opere Tristan i Izolda kojom je dirigovao Kristijan Tileman. I to je bila magija. U tom trenutku sam shvatila šta je Vagner hteo sa ovom operom, koja je bila njegova namera, kakav način izvođenja je imao u vidu. I nije poenta u tome da budete glasni, već da budete deo celine, gde se gubi granica između glume i pevanja.
       S: Ali morate da budete dovoljno glasni, da bi vas svi čuli, u velikim operskim kućama?
       T.B: Generalno da, ali ne u tolikoj meri u Bajrojtu, zato što postoji specijalna arhitektura koja povezuje scenu i pit u kome se nalazi orkestar, tako da zvuk stiže do pevača na samoj sceni, i vi ga zapravo čujete veoma glasno. Tada morate verovati ljudima koji su oko vas i koji vam kažu da ne morate da pevate suviše glasno, zbog arhitekture same hale. Mislim da je to sama suština Vagnerove namere – da tekst i muzika budu izjednačeni na sceni. Mislim da ovo treba da bude razmotreno ponekad i u veoma velikim operskim kućama. Svakako, uvek mora postojati odgovarajući volumen zvuka.
       S: Da, ali u velikim svetskim operskim kućama kao što su Bečka državna opera ili Kraljevska opera u Londonu, u tim ogromnim operskim halama, mora postojati odgovarajući volumen zvuka da bi se te hale ispunile zvukom?
       T.B: Kada sam prvi put bila u operi u Cikagu – znate, to je ogromna operska kuća, preko četiri hiljade mesta, stala sam na scenu i shvatila da je samo reč o dobroj projekciji glasa, ne toliko o volumenu.
       S: Ono što me je zaista zapanjilo, bila je činjenica da ste samo nekoliko dana posle završne predstave opere Parsifal u Hamburgu, to je bilo 12. maja, otišli u Poljsku, u Katovice, gde ste nastupili u operi Igora Stravinskog – zapravo, operi-oratoriju po Sofoklu. Cuveni kompozitor i dirigent Leonard Bernštajn je ovo delo Stravinskog nazvao njegovim najboljim delom u periodu neoklasicizma. Naravno, reč je o operi Edip, gde ste pevali ulogu Jokaste. Ako se dobro sećam, to nije bio prvi put da ste nastupili kao Jokasta. Reč je o veoma kompleksnoj ulozi. Koliko je uloga zahtevna kako sa vokalne, tako i sa dramske strane?
       T.B: Vokalno svakako, muzika Igora Stravinskog uvek predstavlja izazov zbog ritma, muzika naravno nije jednostavna, tako da je u pitanju veoma zahtevna uloga za učenje pre svega, a zatim i za izvođenje. Samo delo nije tako veliko – uglavnom, to je jedna arija, kao i duet, suštinski jedna velika scena. Vokalni opseg je u redu, ali dosta nisko, tako da ima nekoliko izazova i sa tehničke strane.
       S: Dakle, Vi nastupate u Beogradu u Simfoniji br. 2 Gustava Malera, čuvenom Vaskrsnuću. A, 22. januara ste u Hamburgu nastupili u drugom Malerovom delu, sa filharmonijom iz Minhena kojom je dirigovao Valerij Gergijev. Šta je za Vas lično tako značajno u muzici Gustava Malera?
       T.B: Malerova muzika je u tolikoj meri lepa da ponekad predstavlja problem da potpuno ne budete obuhvaćeni tom lepotom i emocijama, jer onda nećete više moći da tu muziku pevate. Ponekad je zaista veoma teško pevati Malera, jer muzika poseduje tako veliku dubinu i pripadajuće emocije. Ponekad samo želite da zaplačete.
       S: Da, bio sam na jednom delu probe sa Vama i Lavinijom Dejms, i to je zaista zvučalo prelepo.
       T.B: Da, zaista želite sve da istražite, da pređete preko svih granica… Normalno, dramski glas ima odgovarajuća ograničenja – da se ne ide ispod nekog nivoa ili iznad nekog drugog nivoa, ali sa Malerom jednostavno poželite da uradite sve. I tada morate biti oprezni.
       S: Pored Vaših vokalnih postignuća u operi, na koncertima i u recitalima, i izvanrednog mecosopranskog glasa, Vi ste konstantno hvaljeni zbog izvanredne dramske pojave na sceni. Postoji jedna opera Đakoma Pučinija, nažalost danas se veoma retko izvodi – Edgar – i Vi ste u toj operi pevali dramski izuzetno tešku ulogu Tigrane. Ovaj Vaš nastup je bio izvanredno ocenjen od kritike, a Tigrana u Vašoj izvedbi opisana kao zavodljivo šarmantna, Tigrana kojoj se ne može odupreti. Sa druge strane, Vaša Šarlota u operi Verter‚ citiram‚ je „isplakala svoj bol, i snažno izrazila svoju ljubav“. Koliko je teško, generalno, da na sceni nađete pravu emociju, ili kombinaciju emocija, i da zatim to pretočite u scensku pojavu, kao i da održite tu pojavu tokom cele opere, odnosno koncerta?
       T.B: Za mene lično je najvažnije da poštujem želje kompozitora, i da na taj način izvučem emocije iz muzike. Ponekad sa rediteljem sa kojim radite stvari mogu otići drugim tokom, čak i suprotnim, međutim‚ treba uzeti ono osnovno iz muzike i znati sve vreme šta muzika želi da iskaže – i zatim to iskažete glasom, a potom i telom, jer telo treba da prati glas. Za mene je to potpuno jasno, osluškujem promene u samoj muzici i pokušavam da odatle dobijem pravi impuls.
       S: Da li ste nekada pohađali časove drame, ili je Vaš scenski nastup posledica prirodnog dramskog talenta?
       T.B: Oh da, dosta puta u školi, jedan učitelj mi je rekao da bi trebalo da postanem glumica, i ja sam sve vreme mislila - „da, ja bih to zaista želela da radim, ali nešto nedostaje...“ Sad znam šta je nedostajalo – to je bila muzika. Sa druge strane, muzika je ograničavajući element, jer glumac ima više vremena za dramsku ekspresiju, dok ja moram ostati u granicama muzike i libreta. Poenta je u nalaženju slobode dok postoji ograničenje.
       S: Koju formu izvođenja najviše volite? Operu, koncertno izvođenje ili recital?
       T.B: Sve tri! U ovom trenutku baš ovu formu intervjua! Sa ozbiljne strane, to dosta zavisi sa kim radite, ko je sa vama. Najbolja forma je naravno ona u kojoj se partneri na sceni jednostavno uklope, kada čine pravi tim. To se odnosi i na koncert, ili recital samo sa pijanistom, i svakako na operu gde se pevači dobro slažu, gde dirigent i reditelj dobro sarađuju, i jednostavno osećate da svi idete u jednom dobrom pravcu.
       S: Postoji izreka da muziku i dramu ne prave stvarno ljudi, već anđeli. Kad osetimo njihovo prisustvo, to je onda ona prava stvar, blaženstvo na sceni.
       T.B: za mene je scena sveto mesto, nikada na sceni ne nosim kaput, ili zviždim, jer je to mesto gde se dešava prava transformacija. Izvedbe ne moraju biti savršene da bi bile one prave, ali se transformacija mora dogoditi. To je naš cilj.
       S: Vi ste mecosopran, i naravno da svaki mecosopran mora očekivati pitanje o Karmen. Vi ste pevali ulogu Karmen u Bazelu. Produkcija koju je napravio čuveni reditelj Beri Koski 2016. godine u Vašoj matičnoj operskoj kući u Frankfurtu je privukla mnogo pažnje, između ostalog i zbog činjenice da je imala svoj nastavak – a taj nastavak je bio u Kraljevskoj operskoj kući u Londonu u decembru prošle godine. Vi ste nastupili kao Karmen i u Londonu, na sceni Kraljevske operske kuće. Kako je to biti Karmen?
       T.B: Karmen je zaista fantastična, toliko mnogo možete pronaći u liku Karmen. Sama vokalna interpretacija Karmen, tehnički, per se, nije toliko zahtevna po mom mišljenju – ali je scenska interpretacija Karmen izuzetno teška. I muzika, naravno, koja na površinu donosi sve male detalje... To je izazov...Muzika pruža veoma dobro raspoloženje, što je bitno. U Londonu nije delovalo mnogo drugačije nego u Frankfurtu, jer je scena bila postavljena kao u Frankfurtu – kada sam izašla na scenu u Londonu videla sam ogromne stepenice i pomislila - „oh, pa ja sam kod kuće“.
       S: To nije bio prvi put da ste nastupili u Kraljevskoj operskoj kući u Londonu, zar ne? Vaš debi u Londonu je bio 2013. godine sa Štrausovom operom Kapričo, kada ste pevali ulogu Klarion?
       T.B: Da, upravo tako. To je bio koncertni performans, zapravo između koncerta i semiscenskog performansa, sa Rene Fleming u roli grofice. To je bio prvi put da sam nastupila sa sjajnim orkestrom Kraljevske operske kuće u Londonu.
       S: Vaše skorašnje uloge uključuju Klarion u Štrausovoj operi Kapričo, Preciozilu u Verdijevoj operi Moć sudbine, Emiliju u Verdijevoj operi Otelo, Princezu od Bujona u Cileinoj operi Adrijana Lekuvrer. Da li sam nešto propustio u ovom prilično dugačkom spisku Vaših uloga?
       T.B: Ne, praktično sam pevala sve uloge iz glavnog dramskog repertoara. Nedostaje mi uloga Dalile u operi Samson i Dalila, sledeće godine ću pevati ulogu Valtraute u Lirskoj operi u Cikagu u okviru ciklusa Prsten Nibelunga.
       S: imate veoma bogatu koncertnu karijeru, Berlioz, Maler, Stravinski. Kako izlazite na kraj sa tako velikim repertoarom? Na primer, nastupali ste u operi Parsifal 12. maja, a svega pet dana nakon toga u operi Edip? Kako uspevate da tako brzo promenite Vaše uloge?
       T.B: Što se tog primera tiče, ključ je bio u tome što su obe uloge, Kundri u Parsifalu i Jokasta u Edipu za mene već bile poznate uloge, role koje sam ranije izvodila. Da nije bilo tako verovatno bih preskočila jednu od njih. Parsifal u Hamburgu je bio druga produkcija Parsifala u kojoj sam učestvovala, Jokastu sam takođe ranije izvela, i u tom slučaju mogu relativno lako da pređem sa jedne na drugu rolu, kad dođem na probu moji vokalni mišići pamte gde je šta, čujem muziku i to je zvuk Berlioza. Ono što verovatno više neću raditi je barokni repertoar.
       S: Takođe ste nastupili u operi Hektora Berlioza Trojanci?
       T.B: Da, pevala sam ulogu Kasandre. U pitanju je zaista predivna uloga.
       S: Opersko pevanje je praktično atletska disciplina. Da biste bili u stanju da uspešno nastupate Vi morate imati dobar san, zdravo se hraniti i biti dobrog raspoloženja. Kakav je Vaš recept za uspešan odmor i osveženje posle napornih nastupa, i posebno tokom dugačkih operskih serija?
       T.B: Normalan, uobičajen život. Praktikujem dugačke šetnje, i mislim da je šetanje naročito zdravo, posebno pošto otprilike jednog sata šetnje moj mozak polako počinje da shvata šta se zapravo dogodilo tokom jednog nastupa, i polako procesuira informacije. Svaka uloga je zahtevna sama po sebi, posebno velike vagnerijanske uloge koje su izazovne, naporne i nose u sebi mnogo emocija, tako da to može biti teško. Osim toga vodim potpuno uobičajen život – čitam, kuvam, izlazim da popijem kafu. Dakle, male, jednostavne stvari.
       S: Velike operske kuće su već objavile svoje pune repertoare za sezonu 2019-2020 godine. Ono što me je iskreno zapanjilo je to što je između oktobra 2019. i maja-juna 2020. godine već predviđeno da nastupite u osam različitih opera na dva kontinenta...
       T.B: Osam različitih opera, zar ih je toliko? Oh Bože...
       S: Da, osam! Sve počinje u oktobru ove godine sa operom Basaride u Komičnoj operi u Berlinu, i završava se u Berlinu, u Nemačkoj operi sa Parsifalom. U međuvremenu ćete nastupiti u ciklusu Prsten Nibelunga u Cikagu, gde ćete pevati ulogu Valtraute u operi Sumrak bogova, finalnoj i fantastičnoj operi u Vagnerovoj tetralogiji, gde se bogovi konačno suočavaju sa katastrofom i potpunim nestankom. Šta za Vas znači uloga Valtraute?
       T.B: To će biti prvi put da pevam ulogu Valtraute, tako da još treba da učim i razvijam ulogu. Valtraute je poslednja osoba koja zaista pokušava da promeni tok istorije i njen ishod, ali naravno to nije uspešno. Ona upozorava, ali bez odjeka.
       S: Posle nastupa u Beogradu, da li Vas još nešto čeka do kraja sezone?
       T.B: Već smo počeli probe za operu Basaride u Komičnoj operi u Berlinu. Kolega me je zamolio da dođem u Rigu i snimim delove opere Zamak Plavobradog Bele Bartoka, a zatim me u julu očekuje koncert u Japanu, dok ću pre i posle koncerta, takođe u julu, podučavati studente na master studijama na Siciliji zajedno sa Džekom Livinjijem i Salvatoreom Fizikelom, što je za mene velika čast. Kada ste u odgovarajućoj fazi karijere treba da počnete da prenosite znanje mlađim generacijama, tako da ću takođe početi sa podučavanjem studenata na univerzitetu u Bernu.
       S: Da li postoje role koje biste rado voleli da pevate, pored svih uloga koje ste već izveli?
       T.B: Oh da! Volela bih da ponovo pevam ulogu dadilje u operi Žena bez senke – pevala sam je do sada svega dva puta, zatim ulogu Dalile u operi Samson i Dalila. Pored toga, prilično sam zadovoljna repertoarom u mom mecosopranskom fahu – svakako me čeka veliki broj nastupa u rolama Kundri, Ortrud...
       S: Takođe ste pevali rolu Kostelničke u Janačekovoj operi Jenufa?
       T.B: Da, to je još jedna uloga! I Janačekova muzika je predivna, duboka i srceparajuća. Nadam se da ću imati priliku da ponovim ovu ulogu. I naravno, ne bih da to zaboravim – volela bih da pevam ulogu Klitemnestre u Štrausovoj operi Elektra.
       S: Da li imate neke planove za budućnost osim onih koji su već planirani rasporedom u novoj sezoni?
       T.B: Da, kao što sam već rekla – Klitemnestra, Kundri, možda Kabaniha u Janačekovoj operi Katja Kabanova.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX