SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5875976

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Prof. dr Darko Tanasković o mafijaškom gazdovanju Filološkim fakultetom i o gaženju svih akademskih uzusa na toj nekada uglednoj visokoškolskoj ustanovi
Intelektualno carstvo intriga i laži
Piše: Vladan Dinić

       Kad je Izborno veće Filozofskog fakulteta u Beogradu, nedavno, izabralo profesora dr Miru Radovević sa 44 glasa „ZA“ (3 protiv i 5 uzdržanih) za redovnog profesora na Odeljenju za istoriju, činilo se da je time, tada, valjda, stavljena tačka na slučaj šikaniranja, maltretiranja, proganjana ugledne naučnice dr Mire Radojević i njenih kolega u režiji četvoro nastavnika sa Odeljenja za istoriju (prof. dr Vlada Stanković, prof. dr Suzana Rajić, prof. dr Miloš Jagodić i prof. dr Dubravka Stojanović, predvođenih prof. dr Radošem Ljušićem (o čemu je SVEDOK opširno pisao u prethodnim brojevima).
       Ali, avaj! Slučaj se samo – preselio u komšiluk - na Filološki?!
       Dakle, haos se nastavlja, uz već poslovična prepucavanja na Srpskoj akdemiji nauka i umetnosti?!
       Rekoh, preko brojnih novinskih tekstova, objavljivanih proteklih meseci, javnost je iz raznih uglova obaveštena o dramatičnim problemima s kojima se suočavao i suočava Filozofski fakultet u Beogradu, što je – s obzirom na činjenicu da je reč o najstarijoj visokoškolskoj ustanovi u Srbiji – izazvalo opravdanu zabrinutost naučnih krugova i zgražavanje inteletualne javnosti koja razlikuje žito od kukolja, tada u režiji „radio-aktivne koalicije“ profesora Radoša Ljušića i četvoro eksponiranih profesora.
       Istina, i tad i sad, ostalo je nejasno da li je njima zapravo smetala Mira Radojević, naročito posle izbora za akademika Srpske akademija nauka i umestnosti, ili je meta bila upravo SANU, a indirektno, jedan od najumnijih Srba današnjice, akademik Vasilije Krestić, kojem pre svih izgleda baš Radoš Ljušić nije mogao da oprosti - „što ga nije progurao za akademika“ ?!
       Slično, ako ne i baš isto, sada se događa na Filološkom fakultetu. Meta je, očito, prof. dr Darko Tanasković, a kolaterala prof. dr Predrag Piper?!
       Dakle, prof. dr Darko Tanasković! Došao je i ovah čestit čovek, ugledni profesor, islamolog, filolog-orijentalista, karijerni diplomata, književnik - na red.
       Da ga prljava “čaršijska elita”, od kojih su mnogi upravo profesori, Darkove kolege, bez ikakvog vidljivog razloga baci na žrvanj i samelje.
       Da ga oblati. Da mu zagorčava i zagorčava život. Zarad? Ko će ga znati? Zakoni “podzemne intelektualne elite” su tajni, skoro kao kod “Koza nostre”, tu vladju surovi zakoni prljavštine, zakoni bezakonja, zakoni bez etike i morala...U slučaju, profesora i dopisnog člana SANU, ugledne i čestite dame dr Mire Radojević nisu uspeli?! Kod Darka i njegovog kolega, Predraga Pipera “kuvanje žabe” je u punom jeku...
       Ubeđeni smo da “prljavi” neće nadjačati - čestite, da nemoral neće nadjačati – moral, ali...to u biti – ne menja ništa. Juče Filozofski, danas Filološki, a sutra, ko će ga znati, Pravni fakultet...?!
       Darko Tanasković: - Elem, verujem da si i sam, prateći medijsku scenu, zapazio da se u javnosti preko svih očekivanja proširio glas o nečasnom osujećivanju da kolega Predrad Piper (kao kolateralna štete) i ja (kao glavna meta već odavno), usled režiranog „nedostatka kvoruma“, ne budemo predloženi za izbor u zvanje profesora - emeritusa. Mnogi listovi su o tome pisali, a portali prenosili.
       - U mnogim intervjuima, i izjavama koje sam davao medijima, otvoreno sam govorim o ovom „slučaju“, ali i o nekim drugim pojavama na fakultetu i univerzitetu. Svaki novinar-istraživač, mogao bi, ako želi, ili sme – da nađe neke podsticaje za dalje tematsko istraživanje u više pravaca (finansije, nepotizam, uslužni doktorati...).
       Svedok: Darko, naravno da sam pratio u medijima sad i ovo, za mene, potpuno besmisleno bojkovanje vas i profesora Pipera, ali znajući kakvo je carstvo intriga na BGD univerzitetu ovde bi i sam Đavo pobegao glavom bez obzira?! U čemu je generalni problem, ovo oko Vas i Pipera i na BGD Univerzitetu, Filozofskojm, Filološkom...SANU...?
       D.T: Suština celog sindroma na mom (bivšem?!, primedba autora) je u tome što se od vremena kad je dekan bio plagijator i intrigant, dopisni član SANU, na čelu fakulteta zapatila međusobno čvrsto povezana družina (bivša i sadašnja dekanka, plus još neki doglavnici, tipa prodekana sa italijanistike, predsednice Saveta...) koja sistematski uništava ustanovu i besomučno zloupotrebljava oportunizam, neobaveštenost i koruptivnost kolektiva.
       S: Zašto ste vi meta?
       D.T: - Naravno, smetaju im ljudi poput mene. Verujem da Ti je jasno zašto...
       Dugo sam razmišljao o ovim Darkovim rečima, i pošten da budem i premišljao, ali...
       Razgovarao sam sa mnogim dobronamernim i zlonamernim ljudima, navodno dobro obaveštenim, i naslušao se svega i svačega...
       Primera radi, kako funkcionišu: bivša dekanka , inače žena bez pravih naučnih rezultata, uspela je da na fakultetu zaposli i sina i snaju. Još jedan sin, koji je po zanimanju vajar, primljen je kao asistent na Grupi za japanologiju, gde je sada docent, a jedan drugi sin koji je, navodno, jedva završio neki sportski menadžment u Americi, sada radi doktorat, takođe iz japanologije kod sadašnje dekanke, s tim da doktorske studije finansira držeći konsultacije preko interneta, a nikada nije učio bilo šta u vezi sa japanskim...
       D.T: - To je samo ilustracija, a takvih i sličnih rabota ima koliko hoćeš. Davanje „uslužnih“ doktorata, sa ispitima po kafićima, poseban je specijalitet.
       “Dobro obavešteni” ne posustaju: “Troje pomenutih dekana žarko je želelo i iz petnih žila nastojalo da ode u diplomatiju, u Japan, u Nemačku, u Sloveniju, ali im nije pošlo za rukom. Prva je svojevremeno i bila predložena, kao (tada) kadar Velje Ilića, ali joj oprezni Japanci nisu dali agreman, što je zataškano. Zato, navodno, silno zavide Darku Tanaskoviću na ambasadorskim epizodama i mrze ga, usput razvijajući teoriju – “da neko ko je odsustvovao sa fakulteta vršeći diplomatsku dužnost ne može da bude izabran za emeritusa”. Tu priču, navodno bivši dekan uporno širi po SANU?!
       S: Darko, BGD intelektualna čaršija svakodnevno “ispire usta”, zavisno od mete i svog interesa o svemu i svačemu. Pa, je li to moguće?
       D.T: - Ima tu i drugih poslastica, a ovo Ti kažem samo kao uvod u problematiku. Inače, lično ne pratim pravno-finansijsku stranu skandala, koja je za njih i opasnija od ovih reagovanja na bezobrazluk prema meni, ali i na tom frontu se stvar za većinu pomenutih ozbiljno komplikuje, a pobuna među zaposlenima dobija na zamahu. Eto, dragi Dinjo, ugnjavih Te, ali zaista mislim da bi ovo bio izuzetno pogodan momenat da se načnu razne nepravilnosti i nečasnosti, i to ne samo na mom (bivšem) fakultetu. Veruj mi, znaš me odavno, meni odista nije važno da postanem emeritus, već da se ovo iskoristi za raskrinkavanja jedne ekipe spodoba bez vrednosti koje sebi dopuštaju (ali i dopušta im se!) da razaraju univertzitetsko tkivo.
       S: Vratimo se slučaju; zna li se ko nije (i zašto) došao na sednicu, pa nije bilo kvoruma?
       D. T: Očito nisam po volji onih koji vode Filološki fakultet. Ne znam ko sve nije došao na sednicu, iako su mi „dojavljivali“. Inaće, prijatelju, kad se stvori ovakva mutna situacija, uvek ima onih „dobro obaveštenih“ koji ne biraju način da vas o nečemu „poverljivo“ i „prijateljski“ obaveste?! Usput, ugrađujući i neke svoje računice i obračune.
       S: Ipak, to je mnogo diplomatslo zakuvano?
       D.T: - Ono što je nesporno jeste da su neki članovi veća ubeđivani da ne dodu na sednicu, što su mi oni lično rekli. Nije trebalo meni i profesoru Piperu, na neodržanoj sednici Nastavno-naučnog veća, da bude produžen radni odnos. Obojica smo od pre izvesnog vremena u penziji, što je i zakonski preduslov da neko bude predložen za izbor u istovremeno počasno i radno zvanje profesora emeritusa.
       S: Pa šta je trebalo da se odluči?
       D.T: - Na sednici Nastavno-naučnog veća trebalo je odlučiti o predlozima naših matičnih katedri, za slavistiku i orijentalistiku, da li da se Senatu Univerziteta kao fakultetski predlog prosledi kandidatura za emeritusa.
       S: Dakle, do rasprave i donošenja odluke o toj tački dnevnog reda nije došlo, jer sednica nije održana usled nedostatka kvoruma? Zašto niste po volji onih koji vode fakultet?
       D.T: Nedostatak kvoruma jeste jedini formalni, odnosno proceduralni razlog zbog kojeg se o predlozima katedara nije raspravljalo i odlučivalo.
       S: Ipak, predigra je bila presudna?
       D.T: Okolnosti i predigre koje su prethodile sednici, a i sam nedostatak kvoruma, su prilično su indikativni... Ali, pošto nisam vidovit, sve je to u domenu nedokazivog ili teško dokazivog, pa se u to ne bih upuštao u rekla-kazala. Istina, ostaju sumnje. Kao, zašto se, na primer, čekao trenutak tik pre isticanja roka za upućivanje predloga Univerzitetu, tako da sve zavisi od samo jedne sednice? A, mogla je i ranije da se zakazaže? Da li je mogla da se zakaže nova sednica? Ima tu i drugih indicija koje su kod mene, ali i u javnosti, stvorile utisak da - nisu čista posla i plod slučajnosti.
       S: Vi ste u intervju „Nedeljniku“ rekli „da odavno imam razloga da verujem da nisam po volji onih koji vode Filološki fakultet?
       D.T: Da, to sam rekao, a da li sam po volji fakulteta nije se moglo proveriti, usled neodržavanja sednice Nastavno-naučnog veća.
       S: Ko nije došao na tu sednicu?
       D.T: Ne znam ko sve nije došao na sednicu, iako su do mene stizala razna obaveštenja. Kad se stvori mutna situacija, uvek ima podosta onih „preobaveštenih“ koji se trude da vas „poverljivo“ i „prijateljski“ obaveste, ugrađujući neke svoje računice i obračune. Ono što je izvesno je da su neki članovi veća ubeđivani da ne dođu na sednicu, što su mi oni lično rekli, ali i da su spremni da to i javno potvrde. Zahvalio sam im, rekavši da me nikakve istrage te vrste ne zanimaju.
       S: Instrumentalizacija kvoruma postala je poluga u mehanizmu vladanja ustanovom?
       D.T: To nije slučaj samo na Filološkom fakultetu. To bi se moglo definisati kao sprega neprevladanog relikta samoupravljačkog mentaliteta, nakaradnog shvatanja autonomije univerziteta, kao i epidemije oportunizma koji su zavladali dobrim delom akademske zajednice, a sve radi ostvarivanja ciljeva užih interesnih grupa.
       S: Grupa od 136 intelektualaca pružila vam je javnu podršku. Šta vama lično znači ovako široka podrška?
       D.T: - Važno mi je pre svega lično, jer svedoči da o meni i o kolegi Piperu u javnosti ipak vlada pozitivno mišljenje. Ali to nije najvažnije.
       S: Pa, šta je najbitnije?
       D.T: Verujte mi kad kažem da me je ovo podizanje javnog glasa opomene u vezi sa nečim što nije ni politika ni estrada, već dostojanstvo univerzitetskog poziva i odnos prema društvenoj odgovornosti fakulteta, duboko dirnulo i ohrabrilo. Još ima časnih ljudi čija savest nije zaspala pod pri-tiskom nečasnog.
       S: Cuju se i nezvanična tumačenja da zvanje profesora emeritusa ne može da nosi neko ko je bio ambasador?
       D.T: - Neodrživo, Već sam vam rekao ko to po SANU širi. I ja sam čuo, po akademskim kuloarima otprilike: „Dugo je bio na diplomatskim (privilegovanim) dužnostima, a sada se setio da bude emeritus. E ne može to tako...“ Prosto, bez komentara. Kao da sam u diplomatiji obavljao neki nečastan posao, pa se uprljao i izgubio akademsko dostojanstvo. Uostalom, moja katedra je ocenila da sam joj kao emeritus potreban. U svetu istaknuti diplomati po završetku karijere često postaju veoma traženi univerzitetski profesori, a kod nas bi da upokoje profesore kojima je izvesno vreme bila poveravana i služba ambasadora.
       S: Vi ste od Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova tražili još 2017. da vas razreše sa pozicije ambasadora u Unesku kako biste mogli da dobijete titulu profesora emeritusa?
       D.T: - Potrebno je nešto precizirati. Kad sam po sili zakona morao da odem u penziju na fakultetu, a nalazio sam se u tom trenutku na dužnosti ambasadora, kao kadar preuzet od Ministarstva spoljnih poslova, smatrao sam da je normalno da ostvarim stečeno pravo na starosnu penziju. To bi i mom fakultetu omogućilo da me predloži za profesora emeritusa, premda sada više nisam siguran da li bi se to uopšte dogodilo.
       S: Cujem, da ni pravnici u MSP nisu baš proslavili?
       D.T: - Obavljanje dužnosti ambasadora nastavio bih, kao i određeni broj mojih penzionisanih kolega, na osnovu ugovora o radu sa MSP-om. Ali pravna pamet MSP-a je ostala neumoljiva, čime sam višestruko oštećen. Ostao je gorak ukus u ustima, ali moja kasnija molba da budem razrešen dužnosti pre isteka mandata nije bila motivisana opravdanim nezadovoljstvom zbog prethodnog ogrešenja o mene u Ministarstvu. Razlozi su bili privatne prirode.

Borba za Kosovo
       * Vaš mandat ambasadora u Unesku obeležila je upravo ta borba u vezi sa prijemom Kosova. Kako je izgledala ta borba, koji su bili najveći izazovi i kako ste na kraju uspeli da obezbedite podršku da se spreči prijem jednostrano proglašene države?
       - Da, 9. novembar 2015. godine, kad je na zasedanju Generalne konferencije Uneska odbijen zahtev Kosova za prijem u Organizaciju, naša stalna delegacija interno je proglasila svojim praznikom. Borba protiv zahteva Prištine, koji je u njeno ime podnela Albanija, podržana od četrdesetak država, intenzivno je trajala više od pola godine i odvijala se kako u pariškom sedištu Uneska, tako i u sedištima drugih međunarodnih organizacija, na multilateralnom i na bilateralnom planu. Saveznici Albanije, među kojima su najangažovaniji u besomučnom lobiranju svim sredstvima bili SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Saudijska Arabija, Austrija, Turska, Slovenija i još desetak zemalja, nastojali su da na samom početku sugerišu i stvore atmosferu svršenog čina, što nas nije obeshrabrilo.
       - Kako je vreme odmicalo, postajalo je sve jasnije da naš otpor nije bez izgleda. Ostvarili smo tesnu saradnju sa predstavnicima država koje su nam pružale podršku (Rusija, Kina, Indija, Kuba, Argentina, Španija, Maroko, Zimbabve, Indonezija...) i dnevno razrađivali taktičke poteze kojima bi se moglo najefikasnije parirati koracima suprotne strane, pa ih i predviđati. S obzirom na nepovoljna pravila za nas, utvrđivanja rezultata izjašnjavanja, gde se glasovi uzdržanih ne uzimaju u obzir, valjalo je privoleti one koji nisu priznali nezavisnost Kosova da glasaju protiv, a one koji jesu da se uzdrže. Naši protivnici su, naravno, radili suprotno od toga. Bili smo u stalnoj, danonoćnoj vezi sa Ministar-stvom u Beogradu. Ponekad bih se i više puta tokom noći čuo telefonom sa ministrom Đačićem, a u kampanju su bili aktivno uključeni i svi drugi državni funkcioneri, uključujući najviše.
       - Ne pamtim da je ikada u jednoj diplomatskoj i političkoj akciji bio ostvaren takav stepen koordinacije i sabornosti, uz učešće svih društvenih subjekata, od SPC do SANU, kao i nebrojenih udruženja, organizacija i pojedinaca. To je donelo veliki rezultat, jer smo prvi put uspeli da porazimo Kosovo i njegove moćne saveznike u regularnom glasanju na zasedanju jedne značajne organizacije iz sistema UN, a u koju je Prištini iz više razloga bilo izuzetno važno da se probije. Taktički manevar koji smo osmislili i realizovali kroz dva kruga glasanja bio je rizičan, ali, pokazalo se, uspešan. Od tada Kosovo nije uspelo da „osvoji“ nijednu značajnu međunarodnu organizaciju, a određeni broj država je i povukao priznanje njegove nezavisnosti, rekao je Tanasković u intervju „Nedeljniku“.
       * Bili ste i ambasador pri Svetoj Stolici, a uvek je aktuelno pitanje posete pape Srbiji. Šta mislite, da li će, i kada, doći do toga? Da li put pape do Srbije vodi preko Jasenovca?
       - Mojih šest diplomatskih godina pri Svetoj Stolici proteklo je u znaku dvaju pitanja, hoće li Vatikan priznati Kosovo i hoće li papa posetiti Srbiju. Kosovo nije priznato, a papa nije došao u Srbiju. Jednom će verovatno doći. A kada i kojim putem, ne bih da spekulišem. Ako i kad budu stvoreni uslovi da ga pozovu i država i Crkva, što je neophodno, o putu se može dogovoriti tako da on bude prihvatljiv i Srbiji i SPC i Svetoj Stolici. Bugari, koje je Franja Prvi nedavno posetio, imaju običaj da kažu „ako njama način, ima vazmožnost“.
„Predlog za razmišljanje“
       Na mejl SVEDOKA (svedokŽsvedok.rs) nedavno je stigao, kako su ga autori teksta krstili “predlog za razmišljanje”.
       Objavljujemo ga!
       * * * * *
       Ovo “događanje” izazavalo je veliki revolt intelektualne javnosti, pa je široj javnosti upućeno pismo sa potpisima 136 eminentnih i uglednih ličnosti iz nauke i umetnosti, u kome navode da su zabrinuti zbog raznih pojava koje ugrožavaju sistem srpskog visokog školstva i njegove najviše naučno-pedagoške kvalitete.
       Autori apela se obraćaju dekanima, profesorima, rektorima, kao i svim odgovornim članovima naučne i univerzitetske zajednice.
       “Želimo da ukažemo na ozbiljan problem i na neophodnost da se ovakve poteškoće ubuduće ne pojavljuju ili da se uspešnije rešavaju. Reč je o tome da nekim izuzetnim, mnogostruko potvrđenim ljudima, znalcima, kao što su redovni profesori dr Darko Tanasković (član Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske, ugledni diplomata, ambasador u Vatikanu, ambasador pri UNESCO-u) i dr Predrag Piper (član SANU), nije produžen angažman na matičnom fakultetu i nije im odobren status profesora emeritusa.
       To je izostalo uprkos činjenici da su matične katedre dale pozitivno mišljenje i želele da zadrže takve znalce za koje adekvatnih zamena naprosto nema.
       Autori „Predloga za razmišljanje“, kako su nazvali pismo, dodaju da je zbog nemogućnosti uspostavljanja kvoruma svaka pravno valjana odluka Izbornog veća fakulteta izostala, a stav matičnih katedri, koji ukazuje na naučnu i pedagošku neophodnost daljeg angažovanja ovih profesora, prosto je nestao u tami koja prati organizovanje izborne procedure:
       “Nemogućnost uspostavljanja kvoruma tako je postala jača od svih suštinskih stručnih, naučnih i pedagoških procena.
       Autori tvrde da u ovoj „igri skrivalici“ ima dobitnika, a to su oni malobrojni, ali za izbornu proceduru i ukupan broj glasova ipak relevantni pojedinci, koji su lično zainteresovani za to da upravo profesori najviših naučno-pedagoških kompetencija budu uklonjeni sa fakulteta, a motivacija tih ljudi je, kako navode, van svake sumnje nečasna.
       „Na gubitku su, dodaju, studenti, jer neće imati priliku da uče od ovih izuzetnih profesora, ali i fakultet i ceo Univerzitet, zbog rđavog kvaliteta studija...
      
       Poštovani,
       Uvažavajući vašu istaknutu ulogu i osvedočenu profesionalnost u obaveštavanju naše sredine o svim značajnim događajima i pojavama, dostavljamo vam ovaj u vezi sa ne održavanjem sednice Izbornog veća Filološkog fakulteta u Beogradu na kojoj je trebalo da se raspravlja o izboru u status profesora emeritusa prof. dr Darka Tanaskovića (član ANURS) i prof. dr Predraga Pipera (član SANU).
       Molimo Vas da ovaj „Predlog za razmišljanje“ učinite dostupnim javnosti.
       Unapred zahvalni,
       S poštovanjem i srdačnim pozdravom,
       Potpisnici „Predloga za razmišljanje“
      
       1. Prof. dr Zoran Avramović
       2. Akademik Ljubiša Adamović
       3. Aleksandar Aleksić, predsednik Saveta Fakulteta za diplomatiju, bezbednost i medije (FDBM)
       4. Bojana Andrić, dramaturg
       5. Prof. dr Cedomir Antić
       6. Dragomir Antonić, etnolog
       7. Prof. dr Nebojša Arsenijević
       8. Prof. dr Blagoje Babić
       9. Vladislav Bajac, književnik
       10. Blagoje Baković, književnik
       11. Milijana Baletić, novinar
       12. Prof. dr Milorad Beatović
       13. Prof. dr Dušan M. Berić
       14. Akademik Matija Bećković
       15. Doc. dr Danijela Bjelja
       16. Prof. dr Ratko Božović
       17. Bojana Borić Brešković, v.d. direktor Narodnog muzeja u Beogradu
       18. Prof. dr Stevan Vasiljev
       19. Prof. Cedomir Vasić, slikar
       20. Branko Velov, pravnik
       21. Mirjana Vuisić
       22. Prof. dr Slobodan Vladušić
       23. Prof. dr Vladimir Vugdelić
       24. Doc. dr Bodan Vukosavljević
       25. Svetlana Gavrilović
       26. Slobodan Gavrilović, sociolog i književnik
       27. Aleksandar Gatalica, književnik
       28. Prof. dr Radoslav Gaćinović
       29. Zoran Gutović, izdavač
       30. Prof. dr Lazar Davidović
       31. Akademik Milovan Danojlić
       32. Prof. dr David Dašić
       33. Stanko Debeljaković, predsednik Centra za međunarodne odnose i kulturnu saradnju FDBM
       34. Akademik Ljubodrag Dimić
       35. Predrag Dragović, slikar
       36. Dragan Dragojlović, književnik
       37. Prof. dr Jovan B. Dušanić
       38. Ljubiša Đidić, književnik
       39. Akademik Gojko Đogo
       40. Prof. dr Nenad Đorđević
       41. Akademik Vojko Đukić
       42. Prof. dr Srećko Đukić
       43. Jagoš Đuretić, izdavač
       44. Prof. dr Rajko Đurić
       45. Dr Miša Đurković
       46. Prof. dr Aleksandar Đurović
       47. Prof. dr Zoran Živković, književnik
       48. Prof. Božidar Zečević, član Evropske filmske akademije
       49. Prof. dr Miodrag Ivanović
       50. Srba Ignjatović, književnik
       51. Profesor Eduard Ille
       52. Prof. dr Branimir Inić
       53. Dr Slobodan Janković, politikolog
       54. Prof. dr Vladimir Jakovljević
       55. Miloš Jevtić, publicista
       56. Prof. dr Zoran M. Jovanović
       57. Prof. dr Miloš Jovanović
       58. Nataša Kankaraš, profesor
       59. Akademik Vladimir Kanjuh
       60. Dr Snežana Kanjuh
       61. Prof. dr Nila Kapor
       62. Prof. dr Nenad Kecmanović
       63. Prof. dr Miloš Ković
       64. Akademik Miloš Kojić
       65. Prof. dr Miroljub Kojović
       66. Prof. dr Dragan Koković
       67. Prof. dr Branko Krga
       68. Akademik Vasilije Krestić
       69. Prof. dr Anđelka Lazarević
       70. Branislav Lazić, Muzej knjige
       71. Viktor Lazić, Muzej knjige
       72. Gorica Lazić, Muzej knjige
       73. Prof. dr Budimir Lazović
       74. Prof. dr Milica Lazović
       75. Dragan Lakićević, književnik
       76. Prof. dr Đorđe Lopičić
       77. Prof. dr Jelena Lopičić Jančić
       78. Prof. Rajko Maksimović, kompozitor
       79. Milena Maksimović
       80. Aleksandar Marinković, inženjer
       81. Biljana Marinković
       82. Miodrag Marinković
       83. Nataša Marković, novinar i izdavač
       84. Profesor Branko Matić
       85. Prof.Vera Milanković, kompozitor
       86. Prof. dr Goran Milašinović
       87. Dr Melita Milin, naučni savetnik
       88. Prof. dr Sofija Miloradović
       89. Prof. dr Zoran Milošević
       90. Prof. dr Todor Mirković
       91. Momčilo Mitrović, izdavač
       92. Dr Nadežda Mosusova
       93. Prof. dr Gordana Mrdak
       94. Ivan Mrkić, diplomata
       95. Prof. dr Branko Nadoveza
       96. Prof. dr Petar Nastasić
       97. Ivan Negrišorac, književnik
       98. Dr Caslav Hadži Nikolić
       99. Akademik Rajko Petrov Nogo
       100. Prof. dr Negoslav Ostojić
       101. Prof. dr Milivoje Pavlović
       102. Prof. dr Petar Pijanović
       103. Prof. dr Dejan Popović
       104. Dr Ivana Popović, naučni savetnik
       105. Prof. dr Budimir Potočan
       106. Prof. dr Kostadin Pušara
       107. Selimir Radulović, književnik
       108. Prof. dr Marijana Rašković
       109. Prof. dr Katarina Rašulić
       110. Dr Slobodan Reljić
       111. Akademik Slobodan Remetić
       112. Prof. dr Elizabeta Ristanović
       113. Ljubivoje Ršumović, književnik
       114. Prof. dr Andreja Savić
       115. Prof. dr Željko Simić
       116. Dušan Spasojević, diplomata
       117. Prof. dr Milan Stanulović
       118. Ranko Stojilović, novinar
       119. Prof. dr Sreto Tanasić
       120. Goran Tasić, dipl. inž.
       121. Mr Jelena Tasić
       122. Milan Tasić, izdavač
       123. Miomir A. Todorović, inženjer
       124. Nemanja M. Todorović
       125. Dr Katarina Tomašević, naučni savetnik
       126. Novo Tomić, novinar
       127. Bogdan Trifunović
       128. Prof. dr Jovica Trkulja
       129. Akademik Živorad Ceković
       130. Žarko Cigoja, izdavač
       131. Prof. dr Ljiljana Colić
       132. Prof. dr Radan Džodić
       133. Akademik Branislav Šoškić
       134. Prof. dr Cedomir Štrbac
       135. Biljana Šujica-Marinković, pravnik
       136. Doc. dr Aleksandar Weisner






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX