SVEDOK Internet



Broj 1190.

Poseta
5776486

Muziku želim da iskažem glasom i telom

Akademik Čavoški, vidovnjak i lekar specijalista

Intelektualno carstvo intriga i laži

Slaba Srbija, jak Balkan?!

Vlast ponovo menja model obračunavanja penzija ovog puta – u korist penzionera?!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Srbija i MMF – Šta je donela druga revizija PCI aranžmana
Vlast ponovo menja model obračunavanja penzija ovog puta – u korist penzionera?!

       Srbija je jedna od malobrojnih zemalja koje su na dobrovoljnoj bazi u projektima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Nedavna poseta misije MMF Beogradu završena je sa pozitivnim ocenama ali i najavama određenih promena – po pitanju cena struje ali i obračuna penzija.
       Misija MMF, koju je predvodio novi šef Jan Kejs Martejn, koji je na tom mestu, posle tri godine, zamenio Džejmsa Roufa, a došao je sa mesta direktora kancelarije MMF u Albaniji, boravila je u Beogradu od 9. do 21. maja 2019. godine povodom drugog polugodišnjeg razmatranja primene preporuka u skladu sa novim, savetodavnim aranžmanom Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument - PCI), zajedno sa konsultacijama po članu IV Statuta MMF-a.
       Kako je saopštila Narodna banka Srbije, razmotrena su aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, i realizacija utvrđenih ciljeva ekonomskog programa, podržanog Instrumentom za koordinaciju politike, tzv. čuvarkućom, koji je Srbiji u julu 2018. odobrio MMF, u trajanju od 30 meseci. Pored toga, analizirana su opšta privredna i finansijska situacija u Srbiji, kao i izgledi za dalji rast, uključujući i adekvatnost ekonomske politike i mera, stabilnost i održivost spoljnog duga zemlje.
       PCI je novi instrument koji je MMF uveo sredinom 2017. godine u cilju pružanja podrške zemljama poput Srbije. Ovaj program ima za cilj održanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i ostvarivanje napretka u realizaciji plana strukturnih i institucionalnih reformi.
       Prethodno je, od 29. januara do 5. februara ove godine, Srbiju posetila misija MMF-a koju je predvodio Džejms Rouf. Posle završetka posete, MMF je saopštio da „ekonomski program Srbije i dalje daje dobre rezultate, da se MMF zalaže za unapređenje upravljanja javnim i državnim preduzećima, kao i da podržava planove srpske vlade”.
      
       Ocene MMF - mnogo pohvala i po neka kritika
      
       Tokom najnovije dvonedeljne posete Srbiji, misija MMF-a sastala se sa čelnim ljudima Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva za državnu upravu, predsednikom vlade Srbije i predsednikom republike Srbije.
       Na kraju posete 21. maja ove godine, misija MMF-a izdala je završno saopštenje, a vlasti Srbije su se saglasile sa njegovim objavljivanjem. Osnovne konstatacije misije MMF-a, svode se na sledeće:
       • Privredni rast je snažan, javni dug pada, inflacija je niska i stabilna, i mnoge ključne reforme su sprovedene.
       • Raspoloživi fiskalni prostor treba da se iskoristi za kapitalnu potrošnju, uz primenu rigoroznih postupaka selekcije i ocene kako bi se maksimalno podržao stabilan rast.
       • U cilju podrške rasta u srednjoročnom periodu neophodno je stvaranje radne snage koja može u potpunosti učestvovati u modernoj ekonomiji, unapređenje poslovnog okruženja i jačanje korporativnog upravljanja u državnim i javnim preduzećima.
       MMF je takođe ocenio da je makroekonomska situacija stabilna, da je kratkoročna perspektiva pozitivna, te da relaksacija fiskalne politike, sa ciljanim deficitom od oko ˝ procenta BDP-a u 2019. i tokom srednjoročnog perioda, i dalje predstavlja primereno rešenje. MMF takođe ističe da bi vlada trebalo više da radi na stvaranju mogućnosti za kvalifikovanu radnu snagu u Srbiji kako bi se obuzdao „odliv mozgova”, te da je potrebno unaprediti klimu za privatne investicije kroz bolje pružanje javnih usluga i smanjenje sive ekonomije. Vlada se takođe poziva da radi više na suzbijanju sive ekonomije i na bolje upravljanje javnim sektorom.
       Šef misije MMF-a Martejn izjavio je u Skupštini Srbije da srpska ekonomija raste i da MMF projektuje da će privredni rast zemlje srednjoročno biti nastavljen, sa četiri odsto godišnje. Međutim, Matejn je takođe primeti da „iako ekonomija EU usporava, posebno u zemljama koje su glavni trgovinski partneri Srbije, kao što je Nemačka, da srpska privreda beleži relativno dobre rezuiltate“.
      
       Struja, plate i penzije
      
       Sa predstavnicima misije MMF-a bilo razgovora i o poskupljenju struje, ali nikakav dogovor nije postignut, jer su po tom pitanju pogledi vlade Srbije i MMF-a različiti i to kada se radi i o opravdanosti i o visine iznosa. Šef misije MMF-a, na pitanje da li je bilo reči o poskupljenju struje za pet odsto tokom leta, rekao je da su sa predstavnicima vlade razgovarali o ceni struje i da je to važno pitanje u Srbiji i u drugim zemljama. Martejn je rekao da cena struje mora da bude takva da obezbedi dovoljno prostora za održavanje sistema i ulaganje, a da tu postoji i socijalni aspekt. Kaže da treba naći dobru ravnotežu između svih tih aspekata. „Nismo postigli, do ovog trenutka, jasan zaključak”, rekao je Martejn.
       Posebna tema od interesa za građane Srbije bile su plate i penzije. Kako se navodi iz vlade „potvrđeno je da odgovorna politika Srbije i stabilan privredni rast daju mogućnost za njihovo dalje povećanje”. Po pitanju plata i penzija, nije postignut nikakav konkretan dogovor, pa u zvaničnom dosta opširnom saopštenju MMF-a nema o tome ni jedne jedine reči, kao ni o mogućem povećanju cene struje.
      
       „Med i mleko“
      
       Vlasti u Srbiji su pohvalno govorile o ishodima posete MMF. Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je Srbija postigla dobre rezultate u oblasti ekonomije i da je zajednička prognoza MMF i vlade da će privredni rast Srbije biti 3,5 odsto 2019. i četiri odsto 2020. godine. Najveći rast u prvim mesecima ove godine ima sektor građevinarstva, koji iznosi čak više od 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine. „Po prognozama MMF i Svetske banke, Srbija je viđena kao nosilac rasta u regionu sa prosečnom stopom rasta od četiri odsto do 2023. godine“, rekao je Mali.
       Ministar finansija naveo je i podatke da je Srbija u prvom kvartalu ove godine imala suficit u budžetu 5,5 milijardi dinara, što je kaže bolji rezultat nego što su predviđali, dodao je da je javni dug smanjen i da iznosi oko 50,8 odsto BDP-a, kao i da nezaposlenost nastavlja da pada.
       Govoreći o direktnim stranim investicijama, rekao je da je Srbija sa 3,5 milijardi evra, koliko je ostvarila prošle godine, „šampion u regionu“, i dodao da je u prvom kvartalu ove godine ostvarila 1,2 milijarde evra.
       Kako je precizirao, za prva tri meseca ove godine u Srbiji je umesto planiranog fiskalnog deficita od 19 milijardi dinara ostvaren suficit od 15,8 milijardi dinara. To otvara mogućnosti za razgovor o povećanju penzija i plata, ali i za dodatne investicije u infrastrukturu. „Imamo skoro 35 milijardi bolji rezultat nego što smo očekivali, to je skoro 300 miliona evra, i to nam daje za pravo da budemo optimisti za celu 2019. godinu“ - ocenio je Mali.
      
       Uvodi se švajcarski model indeksacije penzija
      
       Ministar finansija najavio je da će najverovatnije u drugoj polovini ove godine biti usvojen tzv. švajcarski model za indeksaciju penzija istakavši da je on najpravedniji za najstarije sugrađane.
       Ovaj model podrazumeva da se indeksacija vrši svake godine u zavisnosti od toga koliko je stopa inflacije i koliko su porasle plate u privredi. Oba ta pokazatelja su ponderisana sa po 50 odsto. To je model koji se primenjuje u velikom broju zemalja i jedan je od najpovoljnijih, jer se vezuje za dva pokazatelja koji su i osnovne determinante visine penzija. Sada se rade računice u vezi sa tim modelom i još nije napravljen dogovor niti je doneta konačna odluka. Kada bi po tom modelu povećanje penzija bilo oko pet odsto, oko 27 ili 28 milijardi dinara moralo bi više da se izdvoji u budžetu za te potrebe. Ovo je sistemsko rešenje, i vlada je pod pritiskom MMF-a dala obećanje prošle godine da će naći najbolju formulu za indeksaciju penzija.
       Najava ministra finansija da je vlada najbliža švajcarskom modelu indeksiranja penzija, naišla je na odobravanje i penzionera i stručne javnosti, naravno ako ovaj model bude i usvojen.
       Inače, ovaj model je do 2006. bio primenjivan u Srbiji da bi tada bio promenjen na insistiranje Svetske banke. Uvođenjem (neustavnog) zakona o privremenom umanjenju penzija 2014. godine usklađivanje penzija faktički je suspendovano, a vlada je odobravala povećanja penzija na osnovu svojih procena što je izazvalo negodovanje penzionera. Konačno, u 2018. godini je promenom zakona o PIO ukinuto usklađivanje penzija po formuli, već je u zakonu uvedena odredba da se penzije usklađuju na osnovu fiskalnih mogućnosti, što je zapravo pitanje povećanja penzija svelo na diskreciona ovlašćenja vlade, što je kritikovano i od domaće stručne javnosti, ali i od međunarodnih finansijskih institucija. Iz vlasti su obećali da će za 2020. naći odgovarajuću formulu za indeksiranje penzija.
       Ono što je ministar finansija najavio, osim što je ranije prilično uspešno korišćeno, takođe je i jedno od pet predloženih rešenja za usklađivanje penzija, koje je ponudio Fiskalni savet Srbije u februaru ove godine.
       Udruženja i sindikati penzionera su raspravljali o ovim predlozima i odlučili da im najviše odgovaraju dva modela. Jedan od njih je upravo ovaj koji je predložio ministar finansija, a drugi je usklađivanje penzija 40 odsto sa inflacijom, a 60 odsto sa rastom zarada koji je nešto izdašniji prema prema penzionerima.
       Iz Sindikata penzionera ističu da je ono što je predložio ministar finansija ujedno i jedan od predloga penzionera, ali da će oni insistirati na zaštitnim klauzulama u zakonu. „Mi ćemo tražiti da ukoliko prosečna penzija padne ispod 60 odsto prosečne plate i ako masa penzija padne ispod 9,5 odsto BDP-a, da bude vanredno usklađivanje penzija“, poručeno je iz ovog Sindikata.
       Prvo novo povećanje penzija može se očekivati od januara naredne godine. Ukupno 1,7 miliona penzionera dobili bi povišicu od oko šest odsto u proseku, a tačan iznos povećanja vlada bi mogla da saopšti tokom novembra ili decembra ove godine.
      
       Srpska privreda pred usporenjem
      
       S druge strane, neki domaći ekonomski stručnjaci smatraju da plate i penzije u Srbiji ne bi trebalo povećavati u trenutku kada privredni rast slabi, odnosno da bi vlada Srbije trebalo da odustane od te ideje.
       Svetska banka je u novom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan konstatovala da je privredni rast Srbije od 4,2 odsto u prošloj godini nadmašio očekivanja, ali je istovremeno predvidela da će u 2019. rast iznositi 3,5 odsto. Za naredne dve godine njena procena je 4 odsto rasta BDP-a.
       Ekonomski stručnjaci smatraju da je ima nekoliko razloga za usporavanje srpske privrede, ali i da na rast BDP-a Srbije u ovoj godini najviše utiče značajan pad proizvodnje uglja i struje, takse na robu koja se iz centralne Srbije isporučuje na Kosovu i Metohiji, kao i kvote za čelik koje je Srbiji uvela EU.
       Najveću korist od ove posete misije MMF-a trebalo bi da imaju srpski penzioneri, koji mogu da očekuju, upravo zbog pritiska MMF-a, indeksaciju penzija, odnosno vraćanje na neki od postojećih modela obračuna, najverovatnije primenu švajcarskog modela od početka iduće godine, umesto da vlada sama određuje povećanje (ili čak smanjenje) penzija prema raspoloživom stanju u državnoj kasi. Ostaje da se vidi da li će išta od ovoga zaista biti.

MMF – institucija koja više ne zna šta će sa sobom
Bespotrebno strahopoštovanje vlasti prema MMF
       Misija MMF-a se na kraju nedavne posete Beogradu „zahvalila vlastima Srbije na gostoprimstvu, otvorenim razgovorima i tesnoj saradnji”, što pokazuje da je i ovoga puta bila veoma blagonaklona prema stavovima, ocenama i projekcijama, koje su izneli srpski predstavnici.
       Postavlja se i pitanje zašto je Srbija, posle, kako vlada kaže, uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, ušla u ovaj novi nepoznati PCI aranžman sa MMF, o kome postoji veoma malo saznanja, pošto je nedavno uveden u praksu pre dve godine (sprovode ga još Sejšeli i Ruanda, a zainteresovane su Angola i Uganda)? To pokazuje da Srbija nema sopstveni kapacitet da sama iznese neophodne strukturne i druge reforme privrede i društva. Imajući u vidu savetodavni karakter ovog aranžmana, sama misija MMF-a i nije mogla drugačije da se ponaša, nego da uglavnom, samo aminuje ono što su iznosili srpski zvaničnici koliko god to bilo i nerealno, i da ponudi po neki opšte poznati savet, koji ponavljaju u skoro svim razgovorima u zemljama koje posećuju.
       MMF je izgubio onaj značaj koji je nekada imao, pa mnoge kritike koje dobija pokušava da ublaži uvođenjem raznih novih nejasnih i nepoznatih „olakšica”, umesto da se pridržava svog Statuta i da deluje onako kako piše u članu 1, a to je prvenstveno u monetarnoj sferi. Ovakvim širenjem svoje „delatnosti” u skoro sve oblasti privrede i društva, zadire u politiku i mehanizme drugih međunarodnih razvojnih institucija, što dovodi do određene konfuzije kod zemalja primalaca pomoći, u pogledu onoga ko je za koju oblast stvarno zadužen i odgovoran. Ipak, MMF nije razvojna institucija, zbog čega ima veoma siromašan dijapazon strukturnih reformi.
       Kako je MMF proširio polje delovanja, tako je u poslednje vreme povećao i broj eksperata u svojim misijama, koje su na nivou činovnika nižeg i srednjeg ranga, kao i vreme koje provodi u zemljama koje mu se obrate za pomoć. Tako je poslednja poseta Srbija trajala skoro dve pune nedelje, a realno govoreći njegov „savetodavni” posao mogao je da se obavi za mnogo kraće vreme. Troškove boravka misije MMF-a, odnosno njegove birokratije koje šetaju po svetu, pokriva zemlja-članica koju posećuje, a u konkretnom slučaju praktično troškovi su plaćeni iz dinarskog dela nacionalne kvote Srbije u MMF-u, koji se vodi na posebnom računu kod NBS. Inače, srpska kvota ukupno iznosi 654,8 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno oko 805 miliona evra (SPV je obračunska jedinica i rezervna aktiva MMF-a).
       Posebna je priča strahopoštovanje prema ovoj globalnoj i rigidnoj instituciji, čije šefove misija primaju na razgovor i premijer i šef države, umesto da uz guvernera resorni ministri treba da budu sasvim dovoljan nivo, posebno sada kada se od MMF-a ne traži konkretna finansijska pomoć (stand-by aranžman), nego samo saveti opšteg karaktera. Slična je situacija i kada srpski najviši državni funkcioneri primaju na razgovore i razne zamenike pomoćnika i pomoćnike pomoćnika ministra spoljnih poslova SAD, koji su državni funkcioneri ili činovnici, uglavnom, srednjeg ranga.
       Šef srpske delegacije je čelnik NBS, koji je i guverner Srbije u MMF-u, a ne ministar finansija. Međutim, u ovim poslednjim kao i ranijim razgovorima i pregovorima, glavnu reč je kako se iz medija videlo imao ovaj ministar, a ne guverner, koji je samo otvorio i vodio plenarnu sednicu u NBS i pojavio se na završnoj konferenciji za novinare. Svojim, reklo bi se dosta, agresivnim nastupom i populističkim izjavama i nekim netačnim konstatacijama, posebno oko rasta BDP-a i stranih investicija, ministar finansija je guvernera potisnuo u drugi plan. U nekim ranijim vremenima, kada je MMF imao sasvim drugu i ozbiljniju ulogu, guverneri istaknuti monetarni stručnjaci, kao šefovi delegacija bili su glavni igrači u uvek teškim pregovorima sa ovim “svetskim finansijskim policajcem.
       U julu ove godine navršava se 75 godina od osnivanja ove najvažnije svetske finansijske institucije. Od formiranja MMF u Breton Vudsu 1944. godine, pa do danas mnogo toga se promenilo u svetskoj privredi, davno je došlo do kolapsa bretonvudskog monetarnog sistema, ali se MMF još uvek, i pored „proširene delatnosti”, i omekšane „uslovljenosti”, pridržava prevaziđenih univerzalnih recepata, zbog kojih trpi kritike širom sveta. Zato je potrebna temeljna reforma ove institucije, pre svega, u mehanizmu odlučivanja, koju sprečavaju najbogatije zemlje na čelu sa SAD, koje sa nacionalnom kvotom i brojem glasova, imaju jedine pravo veta, na donošenje svih najvažnijih odluka u MMF-u. O tome, u nekom drugom detaljnijem članku u magazinu „Svedok“.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX