SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800827

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Trka za novog lidera vladajuće konzervativne partije i mesto premijera Britanije donela neočekivano otkriće
Britanski političari na kokainu
Piše: Milan Dinić - London

       Iako sila u opadanju, Velika Britanija i dalje predstavlja jednu od najuticajnijih država sveta. Zato nije nevažno kada Britanci biraju novog lidera trenutno vladajuće Konzervativne stranke a time i novog premijera. Za sada najizvesniji pobednik u toj trci jeste nekadašnji gradonačelnik Londona i kratko vreme ministar spoljnih poslova, Boris Džonson. Međutim, cela izborna trka „začinjena“ je tvrdnjama koje su potekle od samih kandidata(!) da su koristili teške droge.
       Trka za naslednika Tereze Mej, koja je trenutno defakto v.d. premijer Velike Britanije, u punom je jeku a do kraja jula se očekuje ishod. Unutarstranački izbori su počeli sa 10 kandidata (inicijalno je njih 13 najavilo kandidaturu ali je troje odustalo), a posle prvog kruga glasanja, u kome su učestvovali samo poslanici Konzervativaca, otpalo je njih četvoro. Ubedljivo najviše glasova poslanika prikupio je Boris Džonson (114), još malo pa tri puta više od drugoplasiranog, aktuelnog ministra spoljnih poslova, Džeremija Hanta (43), dok je na trećem mestu ministar ekologije Majkl Gov (37 glasova). Iako su daleko iza, Hant i Gov imaju opasne šanse da pomute račune Džonsonu.
      
       Unutarstranački izbori poput parlamentarnih
      
       Proces izbora novog šefa britanskih Konzervativaca do sada su obeležile dve stvari. Prvo, unutarstranačka trka je gotovo poprimila izgled prave izborne kampanje, kao da se radi o opštim ili parlamentarnim izborima. Ovakav proces je prvi put zabeležen na izborima za šefa Laburista 2015. godine, kada su aktivisti na lokalu svojim delanjem uspeli da preotmu dirigentsku palicu političkim vrhuškama i da glasovima i kampanjom na terenu nametnu svoje kandidate centrali. Sada slično se dešava i sa Konzervativnom strankom koja će, takođe, imati (prve ikada) unutarstranačke izbore na kojima će glasati celokupno članstvo, iako po statutu na to nisu obavezni.
       Istovremeno, Bi-Bi-Si razmatra da se organizuje TV debata kandidata, što bi takođe bio novitet imajući u vidu da se radi o unutarstranačkim izborima.
      
       Kokain, opijum, kanabis…
      
       Druga bitna stvar za ovu trku je jedna od tema koja je nenadano isplivala: droga. Ničim izazvan, a očito u nameri da pridobije mlađe glasače, Majkl Gov (51) - jedan od najuticajnijih konzervativnih političara i kandidat za novog lidera – izjavio je kako se duboko kaje što je pre 20 godina „nekoliko puta“ koristio kokain. Ova ispovest je bila iznenađenje utoliko više što je Gov ostavlja utisak uštogljene i poznat je po izjavama kao što su – da on, supruga i deca provode večeri slušajući operu?!
       O svojim kokainskim danima Gov je imao sledeći komentar: „Bio sam mlad novinar. To je bilo pogrešno. Kada se osvrnem i razmislim, to je bila greška“, dodavši da ne veruje da bi „greške iz prošlosti trebalo da koštaju ljude“.
       Kokainska priča je ubrzo dobila novog aktera – Borisa Džonsona(!), koji je izjavio da mu je jednom „neko dao kokain“, ali je „snažno kinuo pa kokain nije otišao u nos“.
       Ubrzo je usledila otvaranje drugih kandidata: jedan koji je priznao da je u Iranu pušio opijum, drugi koji se govorio o konzumaciji kanabisa tokom proputovanja kroz Indiju. Nedavno su još dva velška vodeća političara priznali korišćenje opijata i kanabisa.
       Britanska javnost je negativno reagovala na ove vesti a ostrvski mediji pitaju koliko je neka osoba prikladna za visoku političku funkciju ako je koristila teške droge. Priznanje Majkla Gova (ali, kasnije, i Borisa Džonsona) otvorilo je i praktično pitanje: SAD zabranjuju ulazak u tu zemlju svakoj osobi koja je osuđena ili je priznala da je koristila teške droge, u koje spada kokain. Ako Gov bude postao premijer – kako će u SAD? Kada mu je ovo pitanje postavljeno, on ga je odbacio kao neozbiljno. Isto pitanje stoji i za Džonsona.
       Sa druge strane, neki komentatori primećuju da su aktuelne političke prilike u Britaniji toliko nenormalne da nije ni čudo da i političari koriste drogu.
      
       Boris Džonson – (ne)upitni pobednik
      
       Za sada najviše izgleda da postane novi šef konzervativaca i novi premijer ima Boris Džonson. Ogroman broj glasova konzervativnih poslanika koje je obezbedio iznenadio je analitičare: iako je od ranije jasno da je bivši gradonačelnik Londona favorit, ovako velika prednost u odnosu na ostale kandidate nije bila očekivana. Uz to, Džonson ima ogromnu podršku u širem članstvu partije a koje će u julu glasati na unutarstranačkim opštim izborima.
       Međutim, Džonsona na putu do mesta šefa Konzervativaca kao i mesta premijera čeka jedna velika prepreka: iako ima veliku podršku u široj javnosti i među „običnim“ članovima stranke, konzervativna politička elita nema previše simpatija za Džonsona kome zameraju da nije dorastao visokoj državnoj funkciji, te da je kao ministar spoljnih poslova više puta osramotio i Britaniju i sebe. Džonsonu se zameraju komentari u javnosti koji su neretko neprimereni i kontroverzni, kao i to da on zapravo i nema politički program i da nije dobar predvodnik. Javna podrška američkog predsednika Donalda Trampa Džonsonu je takođe doprinela kontroverzama.
      
       Bregzit kao britansko Kosovo
      
       Kao što je u srpskoj politici gotovo sve vezano za Kosovo i Metohiju, tako je i u britanskoj politici sve vezano za Bregzit i ta tema dominira svuda, pa i u aktuelnoj unutarstranačkoj trci Konzervativaca. Dok su svi drugi kandidati rekli da su ili za produžetak pregovora / odlaganje napuštanja EU ili za neku vrstu mlakog Bregzita, Džonson je viđen kao kandidat tvrde Bregzit opcije. Za sada je jedini koji je čvrsto obećao da će kao premijer izvesti Britaniju iz EU 31. oktobra (što je novi rok do kada Ujedinjeno Kraljevstvo mora da izađe ako se ne postigne sporazum) i to bez dogovora ukoliko Brisel ne prihvati da se izmeni aktuelni predlog sporazuma (koji je britanski parlament tri puta odbacio).
       Većina analitičara sumnja da Džonson ima ozbiljan i detaljan plan šta i kako u vezi sa Bregzitom. Ujedno Džonson je nedavno bio na meti pokušaja da ga izvedu na sud povodom (dokazano lažnih) tvrdnji koje je iznosio u Bregzit kampanji da Britanija nedeljno šalje 350 miliona funti EU. Međutim, iako je osnovni sud bio za pokretanje suđenja došlo je do intervencije iz Vrhovnog suda koji je to odbacio
       Zanimljivo je da je Bregzit kao tema do sada koštao podrške u javnosti gotovo sve vodeće britanske političare, ali se čini da nije mnogo osakatio Džonsona. On je nekako uspeo da istovremeno drži u magli detalje svog stava i plana o tome kakav bi odnos želeo s Briselom, a da se istovremeno održava na vrhu britanske politike.
       Međutim, Džonsona bi na njegovom – za sada, čini se – čistom putu do pozicije šefa stranke i premijera, mogla da saplete mreža aktuelnih protivkandidata, pre svega Džeremija Hanta i Majkla Gova. Cela igra se sastoji u tome da se svi ujedine oko nekog drugog kandidata (ili Hanta ili, Gova) i da na narednom krugu glasanja izbace Džonsona iz trke. Jer, opšte je uverenje da ukoliko Džonson dospe na glasački listić kada dođe red da glasa celokupno članstvo, njegovu pobedu će biti gotovo nemoguće zaustaviti. Inače, Džonson i Gov već imaju „nerazrešene račune“ od ranije, sa prethodnih stranačkih izbora 2016. Tada se Džonson sam kandidovao a onda mu je Gov – koji je bio viđen kao njegov glavni saborac – zabio nož u leđa istakavši sopstvenu kandidaturu svega nekoliko dana pred glasanje. Džonson je tada odlučio da se povuče. Iako su obojica političara od tada viđeni zajedno u javnosti, šta se tačno desilo sa njihovim međusobnim odnosom je u sferi spekulacija.
      
       Rešenje bez plana
      
       Vreme svojim tokom rešava sve. Uskoro će stići i 31. oktobar kada će britanski političari morati da se opredele – ostaju ili izlaze iz EU. Problem sa aktuelnom trkom unutar britanske vladajuće partije jeste je što niko od kandidata nije ponudio jasan plan za Bregzit a koji ima podršku većine. Uz to, nedavno održani izbori za EU poslanike uneli su pometnju i paniku među tradicionalne partije (Konzervativce i Laburiste) i postoji uverenje da bi neka nova partija „počistila“ i Laburiste i Konzervativce na narednim izborima. A do prevremenih parlamentarnih izbora bi moralo da dođe ukoliko Britanija zaista napusti EU 31. oktobra.
       Britanija se nalazi u dubokoj političkoj krizi a takva vremena zahtevaju i lidere jakog karaktera. Upravo bi pompezni i glasoviti Boris Džonson mogao da bude takav vođa, prikladan samo za vreme krize ali ne i mira. Kako sada stoje stvari, veoma je izvesno da će mu javnost dati priliku da to pokaže i kao premijer.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX