SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822730

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Ivan Mišković, penzionisani general, šef KOS-a u knjizi „General iz Premanture“ teško optužio mrtvu suprugu predsednika Josipa Broza, ali i Aleksandra Rankovića, da “on pouzdano zna” da su priluškivali Tita
Atentat generala Ivana Miškovića na mrtvu Jovanku Broz
Piše: Vladan Dinić

       Večernje novosti, nekada najtiražniji dnevni list u Jugoslaviji, su onomad, u nedelju 23. juna ove godine, iz pera svog zagrebačkog dopisnika Jurice Kerblera, objavile kazivanje pretočeno u knjigu „General iz Premanture“, penzionisanog generala JNA Ivana Miškovića – koji je sad, kad su i Jovanka Broz, udovica predsednika Tita i Aleksandar Ranković poodavno počivši, ispalio olovni rafal iz petita u njihova mrtva tela, bez bojazni da će ga neko od njih – demantovati...
       Animozitet između udovice predsednika Jugoslavije Tita i ovog bezbednjaka KOS-a, hrvatskog generala Ivana Miškovića trajao je dugo; Jovanka ga je često, da li i s pravom, optuživala za mnogo šta, ali i za njegovu netrpeljivost protiv nje, brojna izmišljanja, podmetanja, širenju intriga i laži, posebno o navodnoj njenoj i Aleksandra Rankovića Leke umešanosti u prisluškivanje Tita...
       Ili se, ipak, razlozi što je Mišković, očito ne sam, već po nečijem nalogu, što je. moždfa i nesvesno potvrdio nedavno rečima u intervjuu „Novostima“ : - Nezavisno od prisluškivanja, Ranković je morao da padne jep je bio nosilac jedne politike koja je bila kočnica jačanja moći republika?!
       Jer, upravo, potkraj Titovog životnog puta, centri moći u republikama, pre svih u Hrvatskoj i Sloveniji, pokušavali su na sve načine oslabe “Titovu Jugoslaviju”, ojačaju pozicije svojih banana republike i konačno, što su i uspeli – u krvi razore Jugoslaviju?!
      
       * * * * *
      
       Kada smo mi, iz “Novosti”, Jovan Kesar i ja, više dana razgovarali 1992. godine sa Jovankom Broz, koji je pretočen u visokotiražni feljton “Ispovest Jovanke Broz”, a i kasnije kada sam s njom razgovarao oko pripreme i dopune. hit knjige - “Šta mi je pričala jovanka Broz”, Ivan Mišković nikako nije mogao da bude zaobiđen, jer je, očito još za Jovankinog života nanosio i naneo mnogo zla udovici predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita...
       - Ivan Mišković je bio organizator i inspiratort svih protivzakonitih radnji protiv mene, a u krajnjoj liniji i protiv Predsednika Republike, rekla mi je Jovanka Broz. – Tada me je neka Partijska komisija veoma pritiskala, ali odbila sam sa svima da razgovaram, već sam pristala na razgovorom s predsednikom te komisije drugom Ratom Dugonjićem, pričala mi je Jovanka Broz.
      
       * * * * *
      
       Evo šta je Jovanka tom prilikom rekla (citat je uzet iz tajnog materijala Predsedništva SFRJ, čije je fragmente objavila Biserka Matić. Taj dokument „o neprijateljskom destruktivnom ponašanju i delovanju Jovanke Broz” ima 212 stranica i dva priloga od 15 i pet stranica).
       „U tom razgovoru Jovanka Broz je iznela da je Služba bezbednosti u rezidenciji okrenuta prema njoj, da je prati i prikuplja informacije o tome šta radi i govori, sve u cilju da je diskredituje u očima Predsednika.
       Iznela je svoje mišljenje da je Služba bezbednosti SR Srbije (Slavko Zečević) u dosluhu sa Službom bezbednosti armije u kojoj je Ivan Mišković i dalje prisutan”.
       Jovanka je Rati Dugonjiću rekla da ima dokumentaciju koja „sadrži teške optužbe na rad generala Miškovića”.
       Tvrdila je da je Sužba bezbednosti u armiji slaba, „okrenuta prema civilima i da iz nje otiču informacije u neželjene pravce”, a pravila je aluzije i na saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala Nikolu Ljubičića.
       Ivana Miškovića je optuživala kao „organizatora i inspiratora svih protivzakonskih radnji protiv sebe, a u krajnjoj liniji i protiv Predsednika Republike.
       Jovanka Budisavljević Broz je Ratu Dugonjiću rekla da je Mišković “prelazio svoje nadležnosti (u službu doveo rođake i prijatelje, uglavnom Slavonce, da se bavio ozvučavanjem rezidencije, praćenjem njenog kretanja, otvaranjem njene pošte, vrbovanjem osoblja).
       Smatra da je Ivan Mišković (hrvatski) nacionalista kao i njegov brat Milan, koji je produžena ruka svoga brata, da takve snage i dalje deluju u Hrvatskoj.
      
       Mišković: Dokazao sam da je Tito prisluškivam iz Lekinog stana
      
       Odmah otiđi do maršala, javi se u Užičku 15.
       Bila je to naredba koju je u julu 1966. savezni ministar odbrane general Ivan Gošnjak uputio Ivanu Miškoviću Brku, načelniku Uprave bezbednosti JNA.
       Pod jednom trešnjom zatekao je Josipa Broza, Edvarda Kardelja i Vladimira Bakarića, a Tito je nakon pozdrava rekao prvim ljudima Slovenije i Hrvatske:
       „Vi ostanite tu, a ja i Mišković idemo pod drugu trešnju.“
       Tako, u knjizi „General iz Premanture“, početak pada drugog čoveka tadašnje Jugoslavije Aleksandra Leke Rankovića opisuje Ivan Mišković Brk, moćni obaveštajac nekadašanje države.
       U razgovoru za „Novosti“, general Mišković, koji danas živi povučenim, penzionerskim životom u blizini Pule, objašnjava da u knjizi otkriva šta se zapravo događalo u Blajburgu, ko su bili tajanstveni, moćni ljudi, za koje javnost nikada nije čula, šta je sve radila Udba, zbog čega je Tito, grubo i odlučno, smenio Rankovića, koga je okrivio da ga je prisluškivao.
       General Mišković dodaje i da priprema drugu knjigu, koja će izaći do kraja godine.
       - U njoj ću opisati događaje od 1966. godine do propasti Jugoslavije ističe naš sagovornik, dodajući da se iz njegovih beležaka ipak može sklopiti dramatični mozaik rušenja drugog, najviše pozicioniranog čoveka bivše Jugoslavije.
       - Kada je reč o Rankoviću, mogu da kažem da se manje - više sve otkrilo. Politički deo se zna, a na onaj najintrigantniji deo, da li je prisluškivao Tita, pokušao sam da dam odgovor u svojoj knjizi. Sigurno je samo to da smo otkrili dokaze koji vode do Rankovića, a ostalo je neizvesno da li je on lično učestvovao u prisluškivanju Tita ili su to radili njegovi saradnici, ali uz Lekino odobrenje.
       Sve je počelo pod trešnjomu Užičkoj, objašnjava general Mišković. Razgovor sa Titom ovako opisuje:
       - Seli smo pod drugo drvo, a Tito je bio veoma ozbiljan, moglo bi se reći neispavan. Cim smo seli, rekao je:
       „Znate, ne moraju svi znati sve. Ima stvari koje treba raditi u četiri oka iz dva osnovna razloga.“
       Tada je Tito rekao da želi direktno od šefa vojne bezbednosti da dobija izveštaje i da mu se referiše sve što će raditi. Napomenuo je da je drugi razlog konspirativnosti to što kad se previše brblja, tada mnogi mute vodu.
       „Mene su ozvučili, ja to ne mogu da trpim“, rekao je Tito. „Odlučio sam da to isteram do kraja i da formiram tehničku komisiju kojoj ćete vi biti na čelu.“
       Mišković je ostao u čudu, jer ko je to mogao Tita da ozvuči.
       I on i njegov brat Milan Mišković, koji će u bivšoj državi postati savezni sekretar za unutrašnje poslove, imali su mnogo iskustva kada je reč o poverljivim poslovima, špijunima, sumnjivim osobama koje su iz senke vukle poteze.
       „Ko vas je ozvučio?“, pitao je Tita.
       „Ne znam, ali mislim da su ovi Rankovićevi. Formirajte komisiju od ljudi iz Makedonije, Slovenije i vaših.“
       Mišković je upitao: „Mislite iz Hrvatske?“ Tito je odgovorio: „Ne njih, zasada. Komisiju formiram ja, ona je lično moja. Vi treba da istražujete celokupnu situaciju u mojoj rezidenciji i samo meni odgovarate. Vi ćete odmah da istražite i sve ove oko mene, zajedno sa mojim ađutantom Božovićem, šta oni znaju u vezi sa ovim ozvučenjima i petljanjima Udbe oko moje kuće. Napišite naredbu oko formiranja komisije, a ja ću je potpisati kao vrhovni komandant.“
       General Mišković je napustio Užičku ulicu zbunjen i iznenađen, i već istog dana je napisao naredbu koju je Tito potpisao. Ostale su mu u ušima Titove reči, da su u njegovoj spavaćoj sobi otkrivena dva mikrofona. „To su otkrili ljudi Steve Krajačića koji su juče inkognito došli iz Zagreba. Dok komisija radi, vi ćete biti smešteni u pomoćnoj zgradi ovde u Užičkoj, gde ćete imati sve, kuvara i hranu i ne morate ići vani“, rekao mu je Tito.
       Sledećih mesec dana Ivan Mišković se preselio kraj Titove rezidencije i započeo istragu.
       - Onog trena kada smo naišli na tragove ozvučenja, na nerazjašnjene tehničke detalje koji govore o spajanju i prespajanju žica, postao sam duboko uveren da je krivica na strani Rankovića neosporna pojašnjava general.
       Ivan Mišković u svojim memoarima tvrdi da, ipak, nije sasvim siguran da je u celu operaciju prisluškivanja Tita bio uključen samo Ranković.
       - Jedno vreme sam čak mislio i da je reč o ljudima koji su njega iskoristili, ni danas nisam daleko od toga i ne tvrdim da je Ranković baš sve znao, kaže general u memoarima.
       Glavni vojni obaveštajac danas je uveren da je Rankoviću mnogo toga „spakovano“, ali da u celoj aferi nije bio ni nedužan.
       - Da se sam upustio u ozvučenje Titove spavaće sobe, teško mogu da verujem. Ali da je bio „glava“ i da se pod njegovom komandom to radilo, to je izvan svake diskusije kazuje general Mišković.
       Kako se rad tehničke komisije bližio kraju, Tito je bio sve nervozniji. Prekopana je cela njegova rezidencija, pregledano stotine žica, a nije pronađena dokumentacija koja bi išta potvrđivala. Jedini dokument pronađen je kod nižeg službenika, a radilo se o drugim vilama koje su bile ozvučene u to vreme.
       Uoči plenuma na Brionima, gde je trebalo da se raspravlja o „slučaju Ranković“, Tito je bio uzbuđen, pogotovo zbog činjenice da potpuno jasnih Dokaza o prisluškivanju u njegovoj spavaćoj sobi nema. Ali pojavili su se drugi dokazi pa je ustanovljeno da je postojala direktna linija od Titove rezidencije do Rankovića. Ljudi oko Rankovića pravdali su se da je to zato da bi se odmah reagovalo ako vrhovnom zapovedniku nešto zatreba, a Tito je bio ogorčen što mu to nisu rekli.
       Krug oko Tita pritiskao je komisiju, a Mišković im je odgovarao: „Ne može tako, dajte. Nije ovo pisanje političkog izveštaja, već treba detaljno istražiti svaku žicu. Ja Titu polažem račune.“
       Na kraju je ustanovljeno da su prisluškivane i vile Edvarda Kardelja, Vladimira Bakarića, Cvijetina Mijatovića, Peke Dapčevića i Mijalka Todorovića. A onda su na sto stavljeni i dokazi o prisluškivanju koji su vodili do Rankovića. Sve se dalje odvijalo u nekoj konspiraciji, pa je Tito naredio generalu Miškoviću da lično preuzme obezbeđenje na sastancima u Beogradu. Rekao mu je: „Nikome ni reči, o tome se ne sme obavestiti Udba“, iako je Ivanov rođeni brat Milan bio ministar unutrašnjih poslova.
       Bakarić je šapnuo jednom ambasadoru da se priprema plenum na kojem će se rušiti potpredsednik države Ranković, a na sudbonosnom sastanku sam Ranković je uporno tvrdio da su mu dokazi podmetnuti.
       Kasnije se pojavio niz teorija, na i ona da su rušenjem Rankovića hteli da sruše Tita. Mišković otkriva i da su postojale tvrdnje da je sve počelo „iz kuhinje“ Jovanke Broz. Očito je, naglašava Mišković, ona odigrala važnu ulogu, a kada je krivila Tita pred Stanetom Dolancom i Nikolom Ljubičićem da ništa nije učinjeno za nju, Broz je odgovorio: „A Ranković, a Ranković!“
       Mene je to zaprepastilo, jer je cela priča oko ozvučenja potekla od Jovanke. Tu je bilo svega, od političkih sukoba, udbaških kombinacija, kadrovskih rasporeda, do privatnih intriga. Nezavisno od prisluškivanja, Ranković je morao da padne jep je bio nosilac jedne politike koja je bila kočnica jačanja moći republika smatra Mišković.
       Danas, kada je ostalo malo živih iz tog vremena, Ivan Mišković Brk zaključuje: Kad je reč o Rankoviću kao čoveku i njegovom odnosu sa Titom, on je bio korektan. Kad je reč o Rankoviću i njegovim saradnicima, oni su ra gurali da bude Titova opozicija. A kad je reč o prisluškivanju, otkrio sam što sam otkrio, da se iz Rankovićevog stana Mo¬rao prisluškivati Tito u svakom momentu. Da li je prisluškivao, to ne znam. Tako sam i napisao.
       (Zagreb: Jurica Kerbler (Od stalnog dopisnika)

POVERLJIVA DOKUMENTA
       Knjiga objedinjuje generalove zapise i strogo poverljive dokumente i stenografske zapise, kaže, za „Novosti“, istoričar Andrej Bader, koji je pripremio memoare Ivana Miškovića. Bader kaže da je vladao i „dijalog ćutanja“, jer general često nije želeo ništa da kaže. Mišković je poput drveta koje menja svoj oblik, veličinu, širinu, boju, ali uvek ostaje ukorenjeno u tlu iz kojeg je iznikao ističe Bader.
OPRAVDANJE
       Ranković će sam zabeležiti da Miškovićeva komisija nije do kraja obavila posao i da su članovi znali da je rezidencija u Užičkoj ozvučena još 1955, pred dolazak delegacije Nikite Hruščova, i 1961, za vreme Konferencije nesvrstanih u Beogradu.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX