SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822712

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KOMENTAR
Kad će Goran Vesić da podnese ostavku?
Piše: Vladan Dinić

       Narod u Srbiji, ovih julskih dana je – poludeo!
       Definitivno!
       Verujem, ili bar ubeđujem sebe da je to – zbog letnjih vrelina, istina, prošaranih mini poplavama, olujama s gradom i obećanjem napredne vlasti – da će, ubuduće, posebno pred izbore, SNS doakati i Bogu i nevremenu?!
       A, posle izbora?
       Pa, ko sad, na ovoj saharskoj vrelinji o tome da razmišlja?!
       Ima vremena.
       Kukaćemo kasnije.
       Opet i opet...
       Usput, počeo je Vimbldon, naše devojke hitaju ka novoj medalji na EP u košarci, Tumbaković će da pretumba reprezentaciju (Kokezu je izgleda predriblovao?) i u našem fudbalu će se sve na tumbe preokrenuti...
       Ko se, sad, na vrućini seća, debakla “orlića”, tri utakmice – tri porza, našeg, verovali smo “drim tima”, sa sve “kraljevskim Jovićem” na centru...?!
       Niko.
       Normalan.
       Jer, sve je to u našem fudbalu – normalno, smeni se selektor, stručni štab, rasprodaju fudbaleri, ako ima ko da ih kupi i Jovo nanovo, do novog debakla.
       I selektora...
       Leto je: mnogi od nas su spakovali stvari i otišli su na naše more u Grčku, Tursku, Bahame, Baleare, “lijepu njihovu”, a poneko, verovali ili ne i u Montenegro, gde se srpskim turistima (i domaćim Srbima), priređuju “igre bez granica” sa novom hit-disciplinom: otmi neku crkvu SPS...
       Pišu se i brojna pisma, kao da nije leto: Vaseljenski patrijarh je otpravio Milu Đukanoviću besedom, kao da ju je lično sročio Amfilohije Radović?!
       Tako mi liči!!
       Istina, Miraš se nešto ućutao, spopala ga dnevna žega, ali zato svi komentarišu stav Venecijanske komisije iz svog ugla, a koji je to ugao, zavisi, odakle se gleda...
       Crnogorski mediji jedno, srpski “pronapredni” drugo, a niko, praktično pojma nema – šta je Venecijanska komisija u objašnjenju napisala...
       A, i ko sad po ovoj vrelinji da se bavi tim “verskim” pitanjima, koja s Bogom imaju veze, koliko i Bog sa šićardžijom...
       Ne mogu da se otmem utisku da se moj stari prijatelj - prešjednik Milo - malo zaigrao, a da je to tako svedoči mi i činjenica, da evo već u dva broja “Svedoka”, nema tekstova Mikelija Miška Vukovića?!
       Biće da se nešto stvarno i moguće događa?!
       Uz to, osim što “srpske radnje”, na severu KiM, udaraju ključ u bravu, napredna vlast više nit romori nit govori...Očito je da od samita u Parizu nema ništa, kao ni od dogovorene zajednice srpskih opština.
       Opstaju samo takse od sto odsto! Haradinaju, Tačiju, Veseljiju puca “prsluk bend” i za EU, i za Mogerinijevi, i Hana, Makrona – “našu spoljnu politiku vode Sjedinjene države i – tačka!
       Žestoke kontramere srpske vlade, kao odgovor Prištini, pompezno najavljene, ako uopšte postoje, skrivaju se, valjda kad malo zahladi, pa će Oni tamo (Priština) da vide svog Alaha?!
       Stvarno, šta i koga to Srbija i dalje čeka?
       Godoa?!
       Moguće...
       Ipak, da se okanem po ovoj vrućini vrućih tema, i da se vratim, našim svakodnevnim mukama...
       Je l‘ primećujete, da smo se navikli na haos u javnom saobraćaju...Po autobuskim stanicama svi psuju gradsku naprednu vlast, GSP, razdrndane autobuse, a kad neki iz doba “ko to tamo peva” i, slučajno naiđe, svi nekako uđu u rasklimatane buseve i postanu – sardine?!
       U tim pakovanim sardinama, svi stoje na jednoj nozi, ali istovremeno, ni na tren ne ispuštaju svoje ljubljene mobilne, tako da imate prilike, ako se ne ugušite, da se siti naslušate životne priče mahom mlađih putnika i putnica... Te ko je s kim, šta će da joj radi, samo da stigne i tako redom...
       Ispostavilo se ono što odavno tvrdim; sveprisutni zamenik gradonačelnika, Goran Vesić, mrzi nas - Mirijevce!
       Zašto?
       Prosto: gradski prevoz na svim gradskim linijama (osim na onim koje su ukinute zbog raskopanih ulica i bulevara, a tih je sve više!) nije dobar, ali je na liniji 27 E – najgori!
       Ne znam, na sreću, kako je nacistička vlast organizovaka prevoz u Aušvicu, Dahau, Jadovnu, ali verovatno je bio humaniji nego u koncentracionom autobusu – 27 E!
       Ipak, možda preterujem. Tamo Vesić nije organizovao prevoz, zato sad vežba na nama, Beograđanima, veerujući da ćemo, kad tad shvatiti da i od njega ima – rđaviji...
       Vlast nije uspela da spase Borču, Kotež, Krnjaču, levu obalu Dunava, deo Zemuna od poplave, pritom poplavljeni autoput, a neće ni najezde komaraca, koji kidišu kao iz one pesme “Avioni kruže moj mili druže”...
       Istina, nešto se mislim, da se ne desi da Goran Vesić, bivši demokrata, poruči ono što nam je poručio jednog lepog dana Stipe Mesić: “Zadatak je završen, Beograd više ne postoji...”
       Ili, možda bi spas za BGD bio da zamenik gradonačelnika “povuče nogu” i podnese ostavku s prosto proširenom rečenicom:
       “Odlazim, nesposoban sam!”
       Ups, i da sa sobom povede gradonačelnika Beogrda dr Zorana Radojičića.
       Onda bi SNS, valjda izabrao neke sposobnije, ili raspisao vanredne izbore u Beogradu i spasio dušu svoju…






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX