SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822715

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

LONDON: Vimbldon (1. jul - 12. jul)
Ma kakav Bregzit, tenis!
Piše: Milan Dinić - London

       Englezi su, na tren, zaboravili na BREGZIT, na otišlu Terezu Mej, pa i na fudbal, već je u žiži, evo danas na 33 celzijusa, njegovo veličanstvo tenis i Vimbldon!
       Da li će, možda, ove godine trava Vimbldona možda - govoriti – srpski?!
       Na turniru koji je počeo juče osmoro igrača govorilo je – srpski! (Novak Đoković, Dušan Lajović, Janko Tipsarević, Miomir Kecmanović, Laslo Đere, Filip Krajnović, Ivana Jorović i Aleksandra Krunić...)
       Problem nedeljnih novina je sporost, pa jučerašnje rezultate nađij ne može da “uvacimo u ovaj broj, ali...
       Ipak, Novak Đoković.
       Srbin.
       Cetvorostruki osvajač Vimbldona (2011, 2014, 2015, 2018.)
       Na teniskim Himalajima, usred Vimbldona.
       Na travi.
       Vladar teniske planete je i dalje stari vladar zemlje. Početkom Vimbldona približio se 260. nedelji na teniskom krovu sveta!
       I to je slika i prilika najvećeg (i jedinog) Gren slema na travi, u hramu tenisa.
       Vimbldon je, inače, najstariji i najprestižniji teniski turnir na svetu i predstavlja pravi nezvanični šampionat sveta. Jedan je od četiri Gren slem takmičenja (Australija open, USA open, Rolan Garos i Vimbldon) i jedini koji se od početka, od davne 1877. godine, igra na istoj podlozi – travi.
       A sve je počelo pre 142 godine!
       Davne i daleke - 1887!
       Ipak zbog pauza, ovo je „tek“ 133. po redu turnir.
       Privatni klub „The All England Lawn Tennis and Croquet Club“ je, čini se, „krivac“ za osnivanje Vimbldona.
       Pravila koja su propisana krajem pretprošlog, XIX veka, važe i danas. Istina, uz nekoliko novih, više modnih, nego suštinskih detalja: visina mreže i daljina servis linije od mreže.
       Počelo je „šovinistički“, samo muškarci su bili takmičari. Prvi osvajač Vimbldona bio je Spenser Gor. (1877. Spencer Gore - William Marshall 6-1 6-2 6-4).
       Finale je posmatralo 200 gledalaca koji su platili po šiling za ulaznicu.
       Sedam godina docnije pravo učešća dobile su i teniserke, a prva koja je podigla pehar bila je Maud Wotson (1884 Maud Watson - Lillian Watson 6-8, 6-3, 6-3).
       Kako su godine prolazile, popularnost Vimbldona je rasla. Iz sezone u sezonu broj gledalaca se povećavao, pa je, normalno postojeći kompleks postao tesan.
       Potrebno je bilo izgraditi novi teniski kompleks. Lako je to, međutim, bilo reći, ali novac je i za Engleze bio problem.
       Ipak, tek posle Prvog svetskog rata stvorili su se uslovi, obezbedio novac, a u perspektivi i mogućnost da se ozbiljnije zaradi, pa je Vimbldon 1922. godine dobio novi dom.
       Otvoren je novi centralni teren sa kapacitetom od 14.000 sedišta.
       Tokom Drugog svetskog rata kompleks na Cerč roudu (Church Road) bio je otvoren uprkos teškim uslovima, a koristile su ga služba civilne zaštite i vojska. U oktobru 1940. godine, ni teniski hram nije ostao pošteđen bombi iz nemačkih aviona: pet bombi je palo na centralni teren i uništilo 1200 sedišta.
       Rupe su popunjene, sedišta zamenjena, svet je počeo normalno da živi, putnički avio saobraćaj se zahuktao pedesetih godina prošlog veka i sve to zajedno omogućilo je većem broju tenisera iz celog sveta da učestvuju na Vimbldonu. Uz to, rastao je i nagradni fond.
       Jasno je bilo da je priča o reformama zakucala i kod „krutih“ Britanaca, a potreba za reformama rasla je iz dana u dan.
       I, decembra 1967. Asocijacija teniskih profesionalaca dozvolila je igračima svih kategorija da se takmiče na turniru u prestonici Velike Britanije, a prvi šampioni u Open eri bili su Rod Lejver i Bili Džin King.
       Organizatori su, čini se, najveći problem imali 1973. godine kada je 81 član ATP-a bojkotovao turnir!
       Razlog: Teniski savez Jugoslavije suspendovao je Splićanina Nikolu Pilića, nekadašnjeg reprezentativca, pa i savetnika naše Dejvis kup ekipe, koja je da podsetimo – osvojila i „Salataru“!
       Od tada pa do danas brojni asovi su se upisali u istoriju Vimbldona, a svakako jedan od najvećih jeste Novak Đoković.
       Usput, Novak je uspeo da uradi nešto što niko nije skoro deceniju – da odbrani titulu na Vimbldonu.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX