SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800833

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Na tržištu knjiga pojavio se roman našeg poznatog FIDE šahovskog majstora
„Ispitivanje priče“, Milutina Kostića

       Pre nekoliko dana, dok sam sedeo u kultnom beogradskom „Šumatovcu“, telefonom me je pozvao „moj poštar“ da me obavesti da je u redakciji, ali da ima problem: u poštansko sanduče ne može da ubaci neku – debelu knjigu, koja je stigla preporučeno?!
       Šta ću, otrčah do redakcije, da uzmem knjigu, i da vidim od koga je jer, em stalno dobijam knjige za džabe od brojnih izdavača i autora, em ih skoro svakodnevno, na užasavanje kućno budžeta i supruge Dese – kupujem...
       Otvorih paket, pogledah naslovnicu, ime autora Milutina Kostića, i fotografiju očito snimljenu u Šahovskom „Informatoru“, nekad najčuvenijoj svetskoj šahovskoj ediciji u svetu...Računam, ovo je neko novo izdanje, ali iz knjige je tek sledilo – iznenađenje i „teoretska novost“, mog starog prijatelja, FIDE majstora Milutina Kostića, nekada direktora „Informatora“.
       Lepo uređena knjiga na 284 stranice, efektnim prelomom naslovne strane na kojem se nazire deo stranice iz „Informatora“, a unutra roman?!
       Pravi!
       U početku nisam shvatio o čemu se radi, pa odlučih da telefonom pozovem autora, mog starog drugara Milutina Kostića:
       - Reč je o zbirci od osam priča (pripovedaka). Priče su veoma različite po tematici i formi, ali se za sve može reći da su neobične i sa snažnom osnovnom idejom, kaže mi Kole i nastavi:
       - Jedna (priča, primedba urednika) predstavlja vojnički dnevnik iz osamdesetih godina, druga donosi iscrpni prikaz istrage jednog ubistva koju vodi čitalac detektivskog romana uveren da razrešenje koje je navedeno u romanu nije tačno, treća sadrži tri neobjavljena pisma Franca Kafke (stvarna ili izmišljena – na čitaocu je da utvrdi), četvrta daje sažeti prikaz istorije sveta, od Velikog praska do početka XX veka...
       U knjizi nalazimo priču u obliku ugovora (ljubavnog!), sa potpisima ugovornih strana na kraju, kao i priču koja predstavlja jedan kompletan međunarodni standard, zasnovan na Dopuni Opšte deklaracije o ljudskim pravima (za koju pak zasigurno znamo da ne postoji).
       Knjiga sadrži nekoliko stotina vlastitih imena i najrazličitijih podataka (iz oblasti prirodnih nauka, istorije, savremenog života...), kao i više tabela, dijagrama, grafikona i slično.
       Pored gotovo nerazlučivog preplitanja faktografskog i imaginarnog, jedinstvo i povezanost priča se ostvaruju kroz dva tematska motiva koji se ponavljaju; to su: čitanje i šah.
       Citanje, kao svakodnevna ljudska aktivnost, nije česta književna tema, ali je u ovoj knjizi sveprisutno – u raznim oblicima i na više nivoa. U mnogim pričama pratimo kako njihovi junaci čitaju, analiziraju i komentarišu pojedine tekstove (ne samo one književne, već i novinske članke, službene izveštaje, privatnu i oficijelnu korespondenciju, ugovore, oglase i dr.), pri čemu je isprepletenost tih tekstova neki put uzrok a neki put posledica ukrštanja životnih puteva i sudbina prikazanih likova. Literarne reference i asocijacije na velike pisce i njihova dela – od Epa o Gilgamešu do naših dana – sreću se na gotovo svakoj stranici.
       Zaplet najveće priče u knjizi, Ispitivanje priče, u celosti se vrti oko šaha, a o šahu i šahistima govori se na mnogo mesta. U knjizi ćemo, tako, naći prikaz matematičkih osnova šahovske igre Šstr. 120–126Ć, pregled mogućih simboličkih značenja šaha Šfusnote na str. 121 i 140Ć, jedan predlog za promenu pravila igre Šstr. 147–148Ć, mesto koje je šah imao u životu nekih istorijskih ličnosti Šstr. 86–87Ć, opis boemske atmosfere u „Slaviji“, najpoznatijem beogradskom šahovskom klubu Šstr. 93, 115, 127, 131–132Ć, itd. Pored većeg broja slavnih šahista, u knjizi se pominje i Branko Atanacković, nekadašnji urednik šahovske rubrike „Politike“ Šfusnota na str. 137Ć.
       O autoru knjige, mom ne samo šahovskom prijatelju, Milutinu Kostiću – Koletu, može se reči da je po struci matematičar, da je majstor FIDE u šahi i da je od 1997. do 2001. godine bio direktor „Šahovskog informatora“.
       V.D.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX