SVEDOK Internet



Broj 1202.

Poseta
5843752

Zemlje koje (ni)su priznale „Republiku Kosovo“

Biju nas a ne daju nam da se branimo

Mefisto i Marionete

„Neznanje privilegija moćnih“

Svedok 1200


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Sumiranje - Piše: Margit Savović
Džoint higijena

       Cujte Srbi i radujte se!
       Mukama je došao kraj!!
       Krajem oktobra ili početkom novembra, u prevozu će proraditi klima.
       U pravi čas.
       Ne može da se više žalite da gradski oci ne brinu o vama. Mene brine samo jedna stvar. Da li će vreme biti dovoljno letnje, ili toplo-hladno, kao ovog leta. Da se ne osećamo kao da smo prošli toplog zeca. Kao Boško koji trči ispred kerova.
       E, pa, upravo, u tom grmu leži zec. Naime, čini se, u prestonici sve je, nekako vremenski, neusklađeno.
       Ima i drugih čudnih stvari: Uskoro počinje akademska godina. Brucoši već uveliko traže smeštaj. Ponuda je više nego bogata.
       Nude se garaže, šupe, pa, bože mi oprosti i prostorije koje više liče na nekadašnje zečje kaveze nego na sobe. Istina, ima i onih ekoloških, sa sve poljskim toaletom.
       Za urbanog čoveka, koji živi u betonskoj džungli, priroda je postala nužda. I mala i velika. Dok tako sediš, ili čučiš, kroz otvorćić može da uživaš u prirodi.
       Ona nam je, na žalost, sve dalja. Mnogo toga postaje luksuz. Primera radi, svi se sećamo pasulja iz studentske menze. Taj ručak je bio, uvek, najlepši deo dana. A sada? Sada ga nema, ili ga ima iz uvoza. Iz Kirgistana, (gde to beše), i iz Poljske. Pa, otuda asocijacija na poljski ve-ce. Jedeš poljski pasulj pa juriš u poljski toalet.
       Logično, zar ne.
       Neko mi je ukrao biciklo, i to kod Bogoslovije. Slava bogu, maloletni (šta znaju malji deca) počinilac, brzo pronađen. Humanitarcima je savetovano da ga, drugi put, vezuju lancom.
       Jedna druga biciklistička (avan)tura, takođe, neslavno se završila.
       Usred Beča, šetao se tako, nama dobro poznat gospodin Han. Pored njega se stvori čovek na dvotočkašu, kome je, izgleda, ipak, falio jedan točak. Dok jednom rukom držao volan, drugom je hteo da zalepi šamarčinu dotičnom, nama dobro poznatom, blablabla...
       Johan i njegova lepša polovina, nisu mu ostali dužni, pa je došlo i do koškanja. Navodno, čovek je vozio vratolomnom brzinom, a gospodin Han ga upozorio da uspori. Ugledaj se na mene, i vozi sporije. Kada bismo mi Uniju proširivali takvom brzinom, ispao bi nam upravljač iz ruku. To bi tek bila šamarčina. Zato, uspori.
       Mi smo se, na licu mesta, zatekli sasvim slučajno. Kunemo se, nismo špijunirali. Tek, kada budemo diplomirali na fakultetu za špijune, onda će to da se radi profesionalno. Zahvaljujući najmoćnijoj ženi, u Nemačkoj je otvoren takav faks. Za dve godine studiranja dobijete diplomu.
       Diplomirani agent otkrivanja tajni neprijatelja. Dipl. spion.Magistar špijunaže.
       Kako to divno zvuči.
       Srce nam drhti od uzbuđenja. Ali, zašto ona drhti. Znate već ko. Treći put je, čak sedela dok su svirali himnu. Navodno, čitač sa usana video je kako ponavlja, uspeću, uspeću. Uspela je da se sabere i da priđe mikrofonu. Još uvek, pomalo drhtavim glasom, održala govor. Kako god, još uvek, od nje, drhti čitav svet.
       Još uvek, svi u nju gledaju kao omađijani. Ona na mase deluje kao droga. Kad rekoh droga, setila sam se interesantne stvari. Na Jamajci, naime, setili su se, kako da pospešuju čuvanje prirode. Sačuvaj bože. Ko izvadi kantu đubreta iz okeana, dobije besplatan džoint. Ne celu kantu, ali, poštenu dozu.
       Treba da razmislimo, šta bismo mi mogli (pošto nemamo ni okeana, ni mora) da ponudimo za kantu smeća iz naših reka. Kilo pasulja, ili besplatan ulaz na finale Parova? U ponudu bi trebalo uvrstiti i nagradu za čišćenja dečjeg igrališta koje je sveštenik zatvorio zbog smeća što deca ostavljaju.
       Cudim se tom svetom čoveku, kao da mu ništa nije sveto. Decu treba voleti. Naravno, s merom. Javio se osuđeni pedofil (to je čovek koji, takođe, voli decu,ali na (po)grešan način), i hvalio se da je on upoznao Donalda s Melanijom. Mora da je to bilo, još kada prva dama bila devojčica. Nemojte se čuditi.
       Ništa nas više ne može iznenaditi. Šta kažete na ovo: čovek je iz Južne, prebegao u Severnu Koreju. Dobro ste pročitali. Ko bi reko čuda da se dese. A dese se. Hitno vam je potrebna jedna doza?
       Uhvatite kantu i pravac Morava.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX