SVEDOK Internet



Broj 1204.

Poseta
5858009

Kako smo delili Kosovo: Svi srpski predlozi o rešenjima za južnu pokrajinu

Zločin se uvek isplati zločincu, jedino se nikada ne isplati biti žrtva

„Bog haosa“ preti Zemlji

Palmer ili plamer

Zlatu će se kujundžija naći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Prof. dr sci. med. Danica Grujičić, neurohirurg, načelnik Odeljenja za neuroonkologiju KC Srbije, vd direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predsednik Komisije za psihoaktivne supstance Ministarstva zdravlja, predsednik humanitarne organizacije “Zdrava Srbija” i dama bez dlaka na jeziku
Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze
Piše: Vladan Dinić

       Nju, Dr Danicu Grujičić ne bi trebalo ni predstavljati!
       Neurohirurg, načelnih Odeljenja za neuroonkologiju KC Srbije, v.d direktora Instituta za onkologiju i radiologiju, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predsednik Komisije za psihoaktivne suprstance Ministarstva zdravlja, predsednik humanitarne organizacije “Zdrava Srbija” i dama bez dlaka na jeziku, ali pre nego što dr Danica prozbori da kažem – šta mislim o ovoj Kurirovoj (naručenoj, da li i plaćenoj, istraga je u toku...) aferi:
       Neću da krijem, želim da se zna, a ne da izmišljeni “izvori” tabloida “Kurir” “otkrivaju” na saksiji rupu: dr Danicu Grujićić, uglednog svetskog neurohirurga, načelnika Centra za neurologiju Neurološke klinike Kliničkog centra Srbije, vd direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predsednika humanitarne organizacije “Zdrava Srbija”, predsednika Komisije za psihoaktivne supstance Ministarstva zdravla i jedan od najpoznatijih članova Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja – odavno poznajem.
       Pokatkad, pre svega kad Danica ima vremena, ili kad meni nešto zatreba (češće drugo nego prvo), naravno da se i vidimo i čujemo!
       Pa, prema tome, nema potrebe da Daničin kolega dr Zoran Bekić, očito jedan od malih šrafova naručene kampanje protiv dr Grujičić, to saopšatava: “ja se ne viđam s novinarima, kao Vi”, u otvorenom pismu napisao je pre neki dan dr Zoran Bekić?!
       Dobro, i?!
       Video sam se s Danicom u petak! Pošteno, više je ona trebala meni nego ja njoj, pomogla mi je, rešila problem kao što to uvek radi i kako je oduvek radila...
       A, naravno, pričali i o ovoj, “ničim izazvanoj” nesuvisloj kampanji protiv prof. dr Danice Grujičić...
       Braniti Danicu od “Kurirovih” (izmišljenih) izvora i argumenata koji to nisu”, je glupost: Dana, otresita, stručna, pismena, pametna...Nikad i nikom nije ostajala dužna...Pa, ni izvorima...
       Istina, čaršija, mislim da je nazovemo pravim izrazom, mafijaška, nikad ne miruje. Sad joj, navodno, smeta, što Danica ima više funkcija (ona govori i o tome!), ne učestvuje u “ugrađivanju”, ne tali se s nekima oko love i – ne ćuti...
       Mnogi moji poznanici, koji baš ne slove za neobaveštene, sad se, kao, išćuđavaju: “jeli, šta je bre ovo oko Dane, ti si dobar s njom?!”
       Pošto je moj manir, kao i mog “Svedoka” da se ne skrivam iza anonimnih “izvora”, ovi oko “Kurira” su mutniji da mutniji ne mogu biti, da kažem:
       Protiv dr Danic Grujičić, lekara od imena i ugleda, udružilo se kuso i repato: NATO lobi; Marihuana lobi; Tender mešetari; Oni koji su ispali iz “kombinacija”; rečju i Kurta i Murta...
       Poslednja podvala “Kurirovih kurira”: Danica sve ovo radi ne bi li se domogla funkcije ministra zdravlja?!
       Tu, moram da zastanem: o dr Zoranu Lončaru, aktuelnom ministru zdravlja u Vladi Srbije, posebno o njegovom liku i delu, imam, što bi pravnici rekli – osnovanu sumnju (o tim svojim sumnjama i njegovim delima pisao sam kad to niko nije smeo), ali dr Danica Grujičić uspešno sprovodi svoje ideje, nabavlja aparate za kliniku, sređuje bolnici i, - nema problema sa ministrom zdravlja!
       Pošto su se kreatori kampanja protiv Danice Grujučić, pre bi se reklo – kreature, oslonili na “Kurirove kurire”, bez uspeha, jer je čitava srpska javnost, zapravo shvatila o čemu se ovde radi i što javno, što putem društvenih mreža, daje punu podršku Danici, a ne kreatorima afere, onda, što da ne, ne bi falilo da se stvar dodatno dosoli, i da se ubaci zla krv između dr Grujičić i ministra zdravlja dr Lončara...
       Primetno je takođe, da je serija nebulonih tekstova o Danici Grujičić koji se štampaju već danima, prošla bez podrške drugih medija u Srbiji. Najuglednije novine, Politika, Novosti, pa da pomenem i nekad ugledni Blic, upravo su otvoreno branili istinu dr Danice Grujičić od “Kurirovih” izmišljotina...
       Pitaju me, pa dobro, a što “Kurir” to radi?!
       Pitanje je prosto, ali odgovor baš i nije: prvo, pojma nemam čiji je “Kurir” danas.
       Raje Rodića nije!
       Ali to nije pravi odgovor na pitanje? Mislim, da je “Kurir”, u dogovoru s moćnima, mešetarima iz pobrojanih lobija, bio samo – probni balon!
       Nije se ni naduvao, a već se izduvao!
       Samo, to ne znači da će pisanije “Kurira” da prestane...
       Danica je u brojnim intervjuima, to lakonski objasnila:
       “Neću da polemišem s plaćenim i naručenim tekstovima!”
       Kratko i jasno!
       Moram da se vratim Daničinom kolegi dr Zoranu Bekiću:
       “Za razliku od Vas (Danice) mene ne viđaju s novinarima i predstavnicima izvršne vlasti, ja se njima ne dodvoravam, jer mi ne treba lažna reklama u novinama. Posao lekara podrazumeva nesebično davanje pacijentim i to se ne reklamira, piše dr Bekić...Krajnje je vreme da se Ministravstvo zdravstva uključi, ali onaj deo kome (Dano) niste bili profesor i time možda utičete na njihove odluke...Poručio je između ostalog, u “Kuriru” u CETVRTAK (8.avgust 2019.) dr Bekić...
       Sutradan, dakle u PETAK 9. avgusta sa stranica “Kurira” ide – nadziđivanje:
       “Danica juri ministarsku fotelju”. Grujićeva, iako ima šest funkcija, želi da zasedne na čelo Ministarstva zdravlja. Ranije, u politici nije slavno prošla, pa je u trci za predsednika države završila na poslednjem mestu.
       “Izvor” našeg lista piše Kurir, tvrdi da je ljudima u njenom okruženju poznato kakve su njene ambicije, ali je istovremenom to svima i čudno imajući u vidu da je 2012. bila predsednički kandidat na izborima, kada je završila na neslavnom, poslednjem mestu...
       Taj “Kurirov izvor” nastavlja: -Ona je na tim izborima 2012. pokazala da uopšte nema talenta za politiku. Osvojila je tek 36.602 glasa ili 0,78 odsto i završila na poslednjem mestu od 12 kandidata. Ali ona ne odustaje od politike, neviđeno ambiciozna, a sada se ustremila na mesto ministra zdravlja...Rado bi preuzela taj resor i već u nekim političkim krugovima agitovala za to i trađi podršku...priča izvor “Kurira”. Niko ne spori njenu stručnost kao hirurga, ali njene kolege su u čudu, jer ona niti ima talenta za politiku, niti ima mere u toj trci za foteljama. Mada, oni koji je poznaju kažu da će da učini sve da se domogne i te pozicije...
       Shvatajući da je s tim “izvorom” Kurir malo preterao, novinar Biljana Bojić, ili osoba koja potpusuje ovaj tekst, konačno pronalazi čoveka koji ima i ime i prezime - Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije”.
       Istina, Panić ne kaže ništa konkretno – o Danici Grujičić?!
       - Odavno se nameće tema zašto lekari koji imaju human poziv, uopšte imaju potrebu da idu u politiku?!
       Pošto je “Kurir” trenutno u ljubavi sa naprednjacima, bilo bi zanimljivo, da napravi temu o ovoj ideji i da odgovori, recimo na pitanje – šta rade u politici gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojčić, ili dr Slavica Đukić Dejanović, pa da ne preskočim ni opoziciju, dr Sanda Rašković - Ivić...?!
       Ne?! “Kurirova” meta je dr Danica Grujičić...
       A, posle petka, uvek dođe subota! I, kao što sam nagovestio, farsa izmišljotina Kurirovih kurira se nastavlja...
       “Danice, jadna si! Vređaš roditelje bolesene dece?! (Kurir, subota, 10. avgust 2019.)
       Ali, šta reći: i crtani strip-feljton o Juliji Džons ili bokseru Ben Boltu je trajao u Novostima decenijama, pa se – završio?!
       Mislim, sve ima svoj kraj, pa evo vidim, Kurirovi kuriri su našli novu žrtvu: predsednika Nove Srbije, čoveka čiji je doprinos petooktobarskim promenama nemerljiv, Velimira Ilića...
       Ali, Velja nije human kao dr Danica – presavio je tabak i Kurir tužio sudu...
       * * * * * * * * * * *
       Svedok: Kuririma u “Kuriru” je jasno, naravno, da negativnu medijsku kampanju protiv dr Danice Grujučić vode ljudi koji žele da privatizuju Institut za onkologiju i radiologiju...?
       Danica Grijićić: ...I ne samo oni. I onima kojima ne odgovara da ova ustanova dobije najsavremenije uređaje kako ljudi ne bi morali da idu na snimanje kod privatnika, ljudi čiji interes nije da se potrošni materijal nabavlja preko centralizovanih nabavki. Uz njih su, naravno, i pojedinci koji su protivnici Komisije za borbu protiv psihosomatskih supstanci.
       Na pitanje novinara: šta misli ko stoji iza napisa, kaže:
       - Ne mogu bez dokaza da navodim imena. Ali, postoje ljudi koji su privatizovali delove Instituta za onkologiju i radiologiju, kao i oni koji zbog stare aparature i zastarele dijagnostike jednostavno imaju korist od toga da pošalju pacijenta da snimi ono što im traže lekari. Pošto smo obelodanili da ćemo preko kancelarije za javne nabavke tražiti nove aparate – magnetnu rezonancu, skener, tri nova mamografa, četiri ultrazvučna uređaja – prevedeno to znači da pacijenti više neće morati da na snimanje kod privatnika. To nekima ne ide u korist.
       S: Pa, ko tu gubi, a ko dobija?
       D.G: Pacijent mora da bude u žiži svega, a ne nečiji lični, privatni interes.
       S: Utisak je da je spisak onih kojima ste se zamerili ipak mnogo duži?
       D.G: Lično sam protiv da se pojedinačno nabavlja potrošni materijal za bolnice, i verujem da bi sve trebalo da ide centralizovanom nabavkom preko RFZO-a.
       S: Šta bi sa legalizacijom marihuane? Sećam se nekih TV emisija?
       D.G: Smetam i onima kojima smeta moja borba protiv psihoaktivnih supstanci, a načula sam da se neke stranke zalažu i traže da se ukine vladina Komisija za borbu psihoaktivnih supstanci!
       S: Vi ste predsednik te komisije, praktično bi da ukinu i Vas?
       D.G: Ne vole me one grupacije koje se zalažu za uvođenje kanabisa u medicinske svrhe.
       S: Setio sam se, ovi marihuana - lobisti za Vas kažu da ste zločinac?!
       D.G: Da, ja sam zločinac koji ne daje pacijentima ništa protiv bolova, što je naravno čista glupost. Da pacijent nema bolova, ne mora da bude drogiran, jer postoje brojne savremene metode lečenja koje mogu da pomognu.
       S: Za idući broj spremam neki tekst iz američkog časopisa, koji upravo tvrdi ono što i vi tvrdite, da niko nije postao zavisnik od kokaina ili heroina, a da nije pre toga okusio marihuanu?
       D.G: Naučnicima i lekarima u borbi protiv narkomnije, nigde, pa eto i u Americi, nije lako.
       S: Ne pominjete NATO lobi?!
       D.G: Oni se podrazumevaju! Smeta im kada sam javno rekla da sam PROTIV da Srbija zbog svega što je preživela u NATO agresiji, postane članica NATO saveza. Možda su ovi naručeni tekstovi i upozorenje – da se sama povučem i odustanem?!
       S: Pa, hoćete li?
       D.G: Ne pada mi na pamet! Istina, kad ste javna ličnost, normalno je da Vas neko i napada, čak me, čitam, prozivaju da sam bahata, pa čak i jadnica, ali svi oni koji me znaju, znaju da to nije tačno, ali i odakle vetar duva.
       S: Kad sam pomenuo NATO lobi, nedavno sam objavio da su naši vojni eksperti o osiromašenom uranijumu morali, u Nišu, – po komandi - da napuste promociju knjige italijanskih autora – o štetnosti osiromašenog uranijuma, i borbi do presude suda, o umrlim italijanskim vojnicima koji su samo bili na Kosovu i Metohiji.
       D.G: Citala sam i čula. Pa NATO lobisti ne sede samo u NATO-u!
       S: Prozivaju Vas da imate mnogo funkcija i da zbog toga ne možete maksimalno da se posvetite rukovođenju. Zapravo, spočitavaju Vam koliko plata primate?
       D.G: Od svih funkcija platu primam jedino kao profesor na Medicinskom fakultetu i kao lekar na neuroonkologiji u KCS. Po sastanku u Komisiji za borbu psihoaktivnih supstanci dobijam izmežu osam i deset hiljada dinara. I to je sve što dobijam. više funkcija. Tražila sam da me oslobode nekih, na primer da više ne budem član Upravnog odbora Specijalne bolnice u Drajzerovoj ulici i predsednik Komisije za nove tehnologije u Ministarstvu zdravlja.
       S: Cujem da ste odbili da potpišete da dokumenti o istrazi posledica NATO bombardovanja 1999. moraju da budu pod oznakom “TAJNA.” Nezvanično sam saznao da Vi niste jedini član koji nije želeo da potpiše. Pominju se: general u penziji Slobodan Petković, prof. dr Ratko Kadović, dr Milica Tomašević, prof. dr Zorka Vukmirović...
       D.G: Ne bih o drugima...Ja na to ne pristajem i nikad neću da potpišem. Nas petoro, od 20 članova nije potpisalo. Mislim da je dosta čudno da je stigao zahtev da to bude “strogo pov.”. U međuvremenu je mnogo toga obelodanjeno, objavljeno. To je moglo da se pročita po NATO biltenima, materijalima Vojske Srbije. Zašto bi sad to trebalo da bude strogo poverljivo?
       S: Pa, zašto?
       D.G: Naravno da postoje stvari za koje će BIA ili Vojska da kažu da ne sneju da se objave, ali to nije ni jedan odsto podataka. Mislim da je i to samo pokušaj, da nas, koji smo “najtvrđi” uklone iz priče i sa javne scene. Naša ideja, prihvaćena naravno, je da se utvrdi da li postoje područja koja još, evo već je prošlo dve decenije, nisu očišćena od bombardovanja. To mora da urade stručnjaci. I ko je taj koji će da odluči šta nije, a šta jeste poverljivo? Oni koji menjaju mišljenje kako vetar duva?
       S: Brojna istraživanja su jasna...
       D.G: Dokazano je da je bombardovanje uticalo na povećanje hromozomskih aberacija genetskog materijala, da je sterilitet skočio za sto odsto, a sve više ima patoloških trudnoća i autoimunih bolesti. Naravno, i malignih oboljenja.
       S: Sada čitam da Vas “pakuju” u ministarsku fotelju ministra zdravlja?
       D.G: Citala sam i ja, čujem, ali to je opskurni pokušaj da me sukobe s ministrom Zoranom Lončarem. Na osnovu saradnje s njim, ja javno govorim da, ako se nešto menja u Vladi Srbije, samo njega da ne diraju! Imam savršenu saradnju s njim!
       S: Vi jeste “čelična ledi”, ali što bi naš narod rekao, vreme bi bilo da neosnovana hajka na Vas prestane?
       D.G: Već sam rekla, evo, već dve nedelje taje besomučna i plaćena hajka na mene. Zasad, samo u jednom mediju. Razloge sam Vam već rekla, ali čini se da je iza svega moja i mog tima rešenost da ne dozvolimo privatne kombinacije. biznis, bahatost pojedincima na Institutu za onkologiju. I dok sam direktor, tako će i ostati, ma kakve gadosti o meni lansirali. Uostalom, svoje znanje i kredibilitet nisam stekla po novinama, vrć mukotrpnim radom, evo već 35 godina.
       S: Proziva Vas da se “viđate s novinarima” i predstavnicima izvršne vlasti?
       D.G: Oduvek sam imala dobre odnose s medijima, imala sam ga i sa Kurirom koji sada vodi hajku... ali nikad u životu nisam pozvala nekog novinara da piše o meni, uspesima na poslu, ili uspesima mog tima. Evo, mi se godinama znamo, Vi ste u novinama ko zna od kad, Vi možete da posvedočite da li sam Vas neka zvala? Nisam? To je moj način ophođenja s novinarima, ali uvek se javim. Inače, ove novine koje me danima ljagaju prethodne tri godine su moj tim predstavljali kao heroje s odličnim rezultatima, često mi je bilo neprijatno, a sad u tim novinama sam “lažov, neradnik, diktator, jadnica, neko ko ne brine kako će se bolesna deca lečiti...E, baš svašta.
       S: Videli ste otvoreno pismo dr Zorana Bekića?
       D.G: Ne bih o njemu. Vi sve oko njega znate, i Vaš Svedok je pisao oko njegovog hapšenja pre osam godina, zajedno s tadašnjim direktorom Instituta Nenadom Borojevićem i još petoro ljudi. Cula sam da su usled nedostatka dokaza oslobođeni. Ali, svako od nas, i ja i Bekić nosimo svoj krst. Neka piše...
       * * * * * * * * *
       Dobro je što je “Kurir” pomenuo izbore 2012. i Daničino – poslednje mesto...
       Pre nego što o tome nešto više kažem da podsetimo – KO JE SVE UCESTVOVAO na predsedničkim izborima, po redoslednu kandidata:
       1. Dr Zoran Stanković, (Ujedinjeni regioni Srbije), 2. Vladan Glišić, (GG “Dveri”), 3. Boris Tadić, (Koalicija za “Bolji Život”), 4. Vojislav Koštunica, (Demokratska stranka Srbije), 5. Zoran Dragišić, (GG Pokret radnika i seljaka), 6. Jadranka Šešelj, (Srpska radikalna stranka), 7. Muamer Zukorlić, (GG), 8. Ddr Danica Grujičić (Socijakldemokratski savez), 9. Ivica Dačić, (Koalicija SPS, PUPS, JS), 10. Cedomir Jovanović, (Koalicija Preokret), 11. Ištvan Pastor, (Savez vojvođanskih Mađara), 12. Tomislav Nikolić, (Srpska napredna stranka)...
       Pošto je za “Kurir” plasman dr Danice na predseddničkim izborima, krucijalan razlog da ne bi trebalo uopšte da se bavi politikom, da podsetimo, kako je izgledala ta kampanja i šta mi je, tada, 2012. rekla u intervjuu za “Svedok”:
       S: Profesor dr Danica Grujičić ne koristi budžetska sredstva za kampanju! Zato je i nema na bilbordima, nema oglasa u medijima, spotova na televiziji?
       Danica Grujičić: Nisam siromašan čovek, ali nemam toliko bogatstvo da podignem hipotekarni kredit da pokrijem novac koji se uzima iz budžeta. Pojedine banke traže dvostruku, a neke trostruku garanciju. I to pokazuje da je lepo smišljeno, da se za mesto bore samo oni koji imaju novac, a istovremeno ih niko ne pita – gde ste zaradili te pare i tu imovinu! Dakle, finasiram samu sebe.
       S: Rekoste da ste uzeli godišnji odmor?
       D.G: Pa, nisam od onih koji zloupotrebljavaju sve, pa i posao kojim se bave. Uzela sam odmor i odmah zapušila usta svima koji bi jedva čekali da mi napakuju neku aferu, da me okaljaju. A primetili ste da su me zvali iz Kliničkog centra, da obiđem neke pacijente. Idem, život i zdravlje ljudi su važnije od svake funkcije, pa i kandidata za predsednika Srbije!
       E sad, evo delova tog intervjua:
       (SVEDOK: 824-825, 27 april 2012.)
       U Srbiji više niko
       nema prava da ćuti
       Novo lice na političkoj sceni Srbije!
       Najzad!
       Prof. dr Danica Grujićić, kandidat Socijaldemokratskog saveza za predsednika Srbije!
       Donedavno se nije bavila politikom, pa mi se učinilo normalnim da prvo pitanje, možda budućem predsedniku Srbije – bude:
       Svedok: Otkud Vi u politici i u predsedničkoj trci? I kako su reagovale Vaše kolege u Kliničkom centru, na Medicinskom fakultetu, pacijenti, prijatelji, familija...?
       Prof. dr Danica Grujićić: Prvo, normalno, neverica, a onda velika podrška. Uz to, znaju me ljudi širom Srbije, pa mi se usijao telefon. I hrabrili su me. Naša stranka, Socijaldemokratski savez, nova je snaga na političkoj sceni Srbije, koja je za kratko vreme pridobila ogroman broj članova i normalno je da imamo i predsedničkog kandidata. Uz to, Srbija bar na trenutak mora da se okane Andrićeve umotvorine: “Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!” Ne, poslednji je trenutak, u Srbiji više niko nema prava da ćuti! Svi moraju da progovore, neki na javnim tribinama, ostali koji nemaju priliku, da to učine olovkom i na glasanju i da sklone ove sadašnje s vlasti. Sve i iz vlasti i iz opozicije?
       S: Ovi “veliki” mole glasače da ne bacaju glasove glasajući za male stranke, već samo za velike?
       D.G: Nema velikih i malih stranaka, ima velikih i malih ljudi! Preciznije, glasanje za Tomislava Nikolića i Borisa Tadića bilo bi rasipanje glasova i uništavanje budućnosti Srbije. Poverenje na ovim izborima treba ukazati novim ljudima, koji do sada nisu bili prisutni u političkom životu. Naš život je isuviše kratak da bi nas kroz njega, i u mladosti i u starosti, i pre rata i posle rata, i do Evropske unije i u Evropskoj uniji, vodili isti ljudi! Zato pozivam građane da daju svoj glas SDS-u, jer mi nećemo smenjivati sposobne ljude, bez obzira na stranačku pripadnost, i našim kandidatima nisu potrebni ni stanovi ni automobili, ni jahte, ni avioni, već su i Srbiji i nama potrebni sposobni ljudi.
       S: Dobro, postavimo hipotetički tezu: Vi pobedite na predsedničkim izborima...?
       D.G: Što hipotetički? Pa, 6. maja građani Srbije imaju možda poslednju šansu da odluće da li će da glasaju za nekog od ovih “večitih” koji su ih lagali, pokrali, ostavili bez posla, uništili privredu, izgubili 13,7 odsto teritorije, obespravili građane, opljačkali, ili za nekog ko sve to nije radio, za nekog ko se iskazao u svom poslu, svojoj profesiji, u svemu... Ja sam uzela godišnji odmor da bih učestvovala u predizbornoj kampanji. Oni nisu, jer većina njih nema profesiju, osim što su po profesiji – političari.
       S: Ako Vas pažljivo pratim, Vi ste za to da zemlju preuzmu ljudi koji imaju iza sebe, da kažem, biografiju?
       D.G: Naravno! Iza mene stoje hiljade pacijenata, a šta stoji iza njih? Koju dramu je napisao Cedomir Jovanović? Šta je ostavio iza sebe Mlađan Dinkić, to mogu slobodno kažem – grobar srpske privrede! Zar treba da glasaju za one pod čijom vladavinom ljudi žive u strahu? Ili, kako se obogatio Vlahović.
       S: Pod čijom vladavinom žive u strahu?
       D.G: Pa, rekla sam vam da često zbog posla putujem Srbijom, ovi u Vojvodini, pod Pajtićem, i ovi gde je URS na vlasti, u panici su. Boje se da ne ostanu bez posla, ako već nisu ostali bez ičega...Ah, da, da ne zaboravim i Tadićevo okruženje, pa i Tadića...
       S: Šta je s njima?
       D.G: Ko je Rakić, ko je Šaper, ko su ti ljudi, šta su dosad radili, ili preciznije, šta su uradili. Ili sam Tadić, on je preuzeo sve, i mesto premijera, i predsednika, i tumač je Ustava, zapravo, sebi je podredio Ustav, on se za sve pita, a zna se za šta se predsednik po Ustavu pita. To, jednostavno, postaje neizdrživo. Ako bih bila izabrana za predsednika, Ustav Srbije bi za mene bio Sveto pismo, a ne poslednja rupa na svirali. A kad već predsednik krši Ustav, što to ne bi radio i šef BIA, koji po zakonu ne može da bude stranačka ličnost, a on je pride član Glavnog odbora! Uz to, nama ne treba premijer kao što je recimo Cvetković, koji kao da nije odavde...
       S: Dakle, ako Vi i Vaša stranka dođete na vlast, korenite promene počinju odmah?
       D.G: Nije važno da li ću ja biti predsednik, da li će Socijaldemokratski savez biti vlast, važno je da dođu novi, neukaljani ljudi i da se krene sa raščišćavanjem taloga i mulja koji je pritisnuo Srbiju da umre. Jasno je da se mora odmah raskrstiti sa svim prljavim privatizacijama, koje su sprovedene po principu - dovedeš partijskog poslušnika, plus nesposobnog, koji ima jedini zadatak da firmu dovede do dna, pa se onda ta firma budzašto proda, radnici isteraju na ulicu i onda je u Srbiji jedino broj narodnih kuhinja u porastu!
       S: Nemate nijednu, čini se, lepu reč za sadašnje likove na političkoj sceni Srbije?
       D.G: Likovi su blaga reč, oni su umislili da su faraoni, a ni faraoni se nisu tako ponašali. Imali su ponekad milost za svoj narod i svoje građane. Ovi nikad! Ovakvu oholost, bahatost prema svojim građanima, nisam primetila nigde u svetu. Osim kod nas u Srbiji.

Ko je Prof. dr Danica Grujučić?
       Rođena je u Užicu. Srednju školu završila je u Moskvi, gde je upisala Medicinski fakultet na Drugom moskovskom medicinskom institutu „N.I. Pirogov“.
       Školovanje je nastavila na Medicinskom fakultetu u Beogradu gde je diplomirala sa prosečnom ocenom 9,60.
       Magistrirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Doktorsku disertaciju odbranila je 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
       Od 2007. godine načelnik je Odeljenja za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Clan je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.
       Govori engleski i ruski jezik.
       Od 1984. godine zaposlena je na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
       Za asistenta na Medicinskom fakuletetu u Beogradu izabrana je 1992. godine. Zvanje docenta stekla je 1998. godine, dok je za redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu imenovana 2009. godine.
       Od 2001. do 2009. obavljala je dužnost upravnika katedre za postdiplomsku nastavu iz eurohirurgije i upravnika nastavne baze Institut za neurohirurgiju predmeta Hirurgije.
       Od 2004. godine koordinator je predmeta redovne nastave Osnovi kliničke prakse, kao i zamenik šefa katedre Hirurgije za redovnu nastavu.
       Od 2005. godine rukovodila je kursom iz neurohirurgije na akademskim doktorskim studijama iz Kliničke i eksperimantalne hirurgije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, u Zdravstvenom centru u Užicu i u Opštoj bolnici u Zvorniku – Republika Srpska (BiH)
       Bila je član komisije za specijalistički ispit iz neurohirurgije od 2003. godine, urgentne medicine od 2007. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Mentor je brojnim specijalizantima neurohirurgije, kao specijalizantima neurologije, fizikalne medicine, urgentne medicine, opšte hirurgije, dečje hirurgije i otorinolaringologije.
       Godine 2007. upisana je u registar sudskih veštaka. Godinama sarađuje sa kolegama u Institutu za sudsku medicinu u veštačenju različitih predmeta iz oblasti neurohirugije i sudske medicine. Njeno imenovanje za sudskog veštaka potvrđeno je 2011. godine u Službenom glasniku Republike Srbije.
       Autor je i koautor više od 300 radova, poglavlja u knjigama i monografija. Glavni je istraživač u dve studije koje su odobrene od Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije, koje proučavaju dejstvo novog leka koji se koristi za maligne tumore mozga. Studija se izvodi u 140 zemalja i 500 medicinskih institucija u celom svetu.
       Godišnje uradi više od 300, uglavnom najkomplikovanijih neurohirurških intervencija.
       Od septembra 2011. bila je potpredsednik Socijaldemokratskog saveza.
       Danas je i v.d direktora Instituta za onkologiju i radilogiju Srbije.
Sve se može kad se hoće
       S: Gledajte, Vi ste od svog odeljenja neurohirrugije Kliničkog centra gde pacijenti imaju utisak da dolaze da se leče, a ne da umru?!
       D.G: Tako je! Ali nije to jedino odeljenje...
       S: Ima još neko?!
       D.G: Ima. Tamo gde su se načelnici i lekari koji rade na tom odeljenju potrudili da naprave prijatnu atmosferu za svoje pacijente. Vi ne možete očekivati da će vam Ministarstvo dati novac za TV aparat? Ali ljudi koji dolaze tu, koji znaju da je neko njegov tu ležao, i trebao mu je taj program da gleda, da se zabavlja, da mu brže prođe vreme, itekako shvataju. Sve klime koje imamo na odeljenju, sve televizore, sve kompjutere, sav nameštaj koji imamo i za pacijente i za nas, lekare, mi smo dobili od njih, kao donaciju! Donatori su bili moji pacijenti i njihovi rođaci i prijatelji, i ne samo moji već i mojih kolega...Za mene nema veće sreće, nego kad mi pacijnt koji odlazi priđe i kađe da je prezadovoljan sestrama, da nije očekivao takvu ljubaznost i takvu posvećenost poslu.
       S: Malo čas ste rekli da ste svoje odeljenje, ili svoj atar, sredili i ličnim angažovanjem, da li to ne može i u drugim odeljenjima?
       D.G: Može! Treba samo dobra volja. Uz to, morate da imate ideju! Sticajem okolnosti moj bivši direktor profesor Rakić je poverio da napravim pre šest godina sistematizaciju Klinike za neurohirrurgiju. I već tada sam predvidela i gama nož i dnevnu bolnicu i …
Mora da se sagradi novi Institut
       Dok smo razgovarali, upitao sam dr Grujuičić – da li će se graditi novi Institut za onkologiju i radiologiju?
       D.G: Ne da li, već mora da se gradi. Ali dok ga ne sagradimo, postojeći mora da se dovede u red. Da pacijent kad dođe, a ovde niko ne dolazi što voli, mora da se oseća kao čovek kojem će tu da se pruži pomoć. Zato se ja borim za savremene instrumente, za najbolje lekove, najbolje lekare. Jer i kad mi odemo, neko će morati da leči, a neko će da bude bolestan.
CV na uvid javnosti
       D.G: Volela bih da svi oni koji su izabrani, koji su u Vladi, u Skupštini, na nekom internet sajtu – ispostave svoje biografije! Svi oni. I poslanici u Skupštini Srbije i ministri i pomoćnici ministara...Da lepo vidimo ko su i šta su, ali i šta su uradili! Kakve su njihove reference? Ne mora da su štampali naučne radove, ali da vidimo da li su izvukli neku fabriku iz stečaja, možda su omogućili da pedesetak hiljada ljudi prima platu…
Lekari po domovima zdravlja su poniženi
       S: Kakav je status lekara po domovima zdravlja?
       D.G: Moje kolege po domovima zdravlja su ponižene! Nije tačno da oni ne znaju, nije tačno da oni ne umeju, nije tačno da oni ne mogu da prepoznaju, oni ne mogu u ovakvoj organizaciji gde im je norma 30 ljudi za jedno pre ili popodne, jednostavno ne mogu da se bave pacijentom!
Ako nemaš naslednika, da se pare vrate!
       S: Ranije smo često pričali o primanjima u zdravstvu. Sada je, čujem nešto bolje, ali...
       D.G: I u državnoj službi nagrađivati prema radu! Moram da se pozovem na hirurgiju, težina operacije, vreme operacije...Ali i za profesore, dodatno pitanje: – koga si naučio... Radiš još godinu, dve, ko ti je naslednik? Nemaš maslednika? E, da vratiš pare koje si dobio kao profesor!
Javnost
       Stalno se tvrdi da Srbija, poodavno, nema više kritičku javnost.
       Na primeru dr Danice Grujičić pokazuje se da javnost – ipak reaguje, ali samo kad su pošteni i časni ljudi na udaru mešetara!
       Ogroman broj ljudi, na društvenim mrežama, tviteru, fejsbuku, instangramu dao je bezrezervnu podršku uglednoj dpktorki.
       Na hiljade komentara osuđuje ovaj sraman i neviđeni medijski udar na Danicu, usput žestoko osuđujući “izvršioca posla” – “Kurir”.
       Jasno je da je dr Grujičić, rezultatima svoga rada, znanjem i brigom o pacijentima – po ukusu javnosti.
       Uz to svi joj i danas čestitaju na javno izrečenom stavu o NATO paktu, osiromašenom uranijumu i njenoj borbi, da se to ne zatrpa i zataška...
       S: Sećate se da smo o tome mnogo više pričali prošle godine u TV intervjuu koji smo vodili na YOUTUBE kanalu, ali i za Svedok? Ako Vam ne smeta, ponovio bih jedan deo...
       S: Svi pominju da će da eskaliraju posledice bombardovanja zemlje osiromašenim uranijumom...
       D.G: Smatra se da će broj tumora da raste do 2020., ali ne zaboravite sterilitet...
       S: E, upravo sam čitao da je sterilitet kod muškaraca u Srbiji u osetnom porastu?
       D.G: Plodnost muškaraca u Srbiji opada. Radili su ljudi na jugu Srbije ispitivanja. Kolega Krstić iz Leskovca radio je doktorat o inteligencije dece koja su rošena u doba NATO bombardovanja. Drastično je niži. Prema tome nije NATO bombardovao samo osiromašenim uranijumom. On je bombardovao kada se seju kulture, s druge strane ne zaboravite strašnu količinu toksičnih materija koje su otišle u vodu, u vazduh u zemlju...Ušla u lanac ishrane, piraleni, florovodonična kiselina, živa, teški metali. Mi ne znamo ni šta smo disali, ni šta smo jeli...
       S: Opet se vraćam na “korisne idiote” i na plaćene ljude, očito da je kod nas NATO lobi veoma jak?
       D.G: Raspoloženje naroda protiv NATO je tako veliko, da većina i ne čita to što pišu NATO lobisti. Narod ipak nije zaboravio šta su nam radili 1999. godine. Istina, ne znaju sve, ali im treba reći!
       S: Vi ste jedna od retkih osoba koja nikad nije promenila stav o NATO agresiji?!
       D.G: Moj stav oko NATO i NATO bombardovanja je jasan. Nije NATO bombardovao samo osiromašenim uranijumom. On je bombardovao kada se seju kulture, s druge strane ne zaboravite strašnu količinu toksičnih materija koje su otišle u vodu, u vazduh u zemlju... Ušle u lanac ishrane, piraleni, florovodonična kiselina, živa, teški metali. Mi ne znamo ni šta smo disali, ni šta smo jeli...
       Istina, uvek postoje nekakvi pritisci, još gore “dobronamerni saveti” ali od svakog od nas zavisi da li će podleći tome ili ne! Uostalom, ja nisam političar, ne bavim se rejtingom, svoje ime sdasm izgradila u operacionoj sali, na klinici, na fakultet
       Dr Grujičić je jasna: Neću da ćutim! Kod mene “kombinacije ne prolaze”...
       Uz to: dr Grujičić nema privatni biznis, nema afere iza sebe, ne radi privatno…
I u državnoj službi nagrađivati prema radu!
       S: Da li je prošlost ili sadašnjojost, da pojedini lekari u državnim ustanovama kažu pacijentu, otprilike: “to ne može ovde, ali može na privatnoj klinici toj i toj...”
       D.G: E, to je ozbilno pitanje. Ja se zalažem da se promeni zakon o osiguranju...Ali, kako to da moje kolege i ja, praktično nemamo vremena da radimo privatno?
       S: Nemate kad!
       D.G: Nemamo! Mi radimo i završavamo operacije iako nam ni sat prekovremenog rada niko ne plaća. Naši pacijenti ne mogu dugo da čekaju. Ne možete praviti duge liste čekanja, jer maligni tumor ne čeka. Znači, morate ostati i popodne i noću i niko ne pravi pitanje oko toga. Zaista. Ali, imao nekih koji do 12, 13 sati rade na poslu, posle toga ih više nema i svi imamo istu platu?!
       S: Pa dobro, rade na drugom mestu?
       D.G: To je do države. Ili radiš privatno, ili radiš u državnoj ustanovi i da vidimo šta si uradio. Ako je neko danas uradio, recimo, sto pregleda, a neko uradio pet, pa sledećeg dana isto toliko, onda bi prvi trebalo da ima 20 puta veću platu, a ovaj drugi je nije ni zaradio!
       S: Ali taj, žuri tamo, gde zapravo radi za novac, a u državi za platu?
       D.G: Pa, dobro, ali neka radi samo tamo!
       S: Da preciziram Vaš predlog: ili državna ili privatna služba?!
       D.G: I u državnoj službi nagrađivati prema radu
Protiv sam produženja radnog staža
       D.G: Jedan od prvih mojih blogova koje sam objavila bio je o odlasku mladih iz zemlje. Nažalost, imamo sad različite inicijative, te da se radi do 67, te do sedamdesete. Ja sam drastično protivim tome, prvo što sam se zaista umorila i što smatram da čovek koji je zaista predano radio ceo svoj radni vek do 65-te, pogotovo u hirurgiji treba da se povuče...
       Istina, s druge strane svaki profesor je dužan da ostavi naslednike, koji će već sutra zahvaljujući novim tehnologijama i svom talentu raditi bolje od njega.
       S: Da li je tako kod Vas?
       D.G: Ja imam tu sreću, ili sam se možda potrudila, možete da objasnite i ovako i onako, da imam sjajnu ekipu mladih ljudi koji će me apsolutno zameniti i moj odlazak u penziju se neće osetiti






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX