SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822818

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Razlozi „za“ i „protiv“ labavijeg zakonskog pristupa drogama
Od dekriminalizacije marihuana do legalizacije droga
Piše: Andrej Dimitrijević

       Početkom godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) predložila je da se kanabis izbriše sa liste opasnih droga uz obrazloženje da je njegova upotreba u medicinske svrhe korisna?!
       Marta meseca u Skupštini Srbije nije prošao Predlog zakona o legalizaciji kanabisa u medicinske svrhe. Iako nije uvek u žiži interesovanja javnosti, u Srbiji tinja diskusija između stručnih krugova koji se većinom protive relaksaciji zakona u vezi sa marihuanom, i pobornika liberalnijeg pristupa.
       Šta pokazuje međunarodno iskustvo i, konkretno, slučaj jedne zemlje – Portugala – koja je davno relaksirala zakone o marihuani?
      
       Na kanabisu 147 miliona ljudi širom sveta
      
       Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije kanabis je najšire uzgajana, najviše krijumčarena i najviše zloupotrebljavana nelegalna droga na svetu. Polovina slučaja zaplena droge u svetu odnosi se na marihuanu.
       SZO navodi da 147 miliona ljudi širom sveta (oko 2.5 odsto svetske populacije) konzumira kanabis (mada nije precizirano da li to uključuje i one koji koriste kanabis u medicinske svrhe, ili ne), dok, recimo, 0.2 odsto svetske populacije konzumira kokain (isti procenat konzumira druge opijate).
       Ova međunarodna zdravstvena institucija ocenjuje da je u proteklih deset godina značajno porasla upotreba kanabisa u odnosu na druge droge, a naročito u Americi, Zapadnoj Evropi i Australiji.
       SZO navodi da je upotreba kanabisa postala deo kulture mladih, te da je ovo droga koju najmlađa populacija prvo konzumira.
      
       Naučno dokazane štetne posledice upotrebe kanabisa
      
       Iako je SZO predložila brisanje kanabisa sa liste opasnih droga, ukazujući na pozitivne efekte upotrebe ove droge u medicinske svrhe, ova organizacija ipak podvlači naučno dokazane negativne posledice upotrebe ove droge koje se mogu sumirati u sledeće:
       • Kanabis šteti razvoju kognitivnih sposobnosti kod čoveka, uključujući i socijalizaciju; takođe negativno utiče i na memoriju, posebno ako se upotreba kanabisa odvija istovremeno sa procesom učenja.
       • Kanabis slabi psiho-motoričke funkcije kod čoveka, kao što su prostorna koordinacija, pažnja i izvršavanje bazičnih radnji. Takođe, šanse za izazivanje saobraćajne nesreće su veće kod osoba koje voze pošto su konzumirale kanabis.
      
       Upotreba kanabisa u svrhe lečenja – stav Svetske zdravstvene organizacije
      
       SZO ukazuje da je nekoliko istraživanja dokazalo pozitivne terapeutske efekte kanabisa u suzbijanju mučnine i povraćanja u poodmaklim fazama virusa raka ili SIDA-e. U Sjedinjenim državama više od deceniju je moguće dobijanje dronabinola (farmaceutski tetrahidrokanabinol – THC, glavna psihoaktivna supstanca marihuane) na recept. SZO navodi da su druge studije upotrebe kanabisa pokazale pozitivne rezultate u lečenju astme, glaukoma, kao i u funkciji antidepesanata, stimulanata za apetit i u drugim oblastima. Ipak, ova organizacija navodi da su potrebna „dalja istraživanja na bazičnoj neurofarmakologiji THC i drugim kanabinoidima, kako bi se našli bolji terapeutski agensi“.
      
       Koje zemlje su legalizovale marihuanu?
      
       Cinjenica da je marihuana još šezdesetih klasifikovana kao droga i da se njena upotreba inicijalno vezuje za milje siromaštva i kriminala, uslovila je da je odnos pojedinačnih država prema upotrebi ove droge različit i da, pogotovo kada je reč o zemljama koje imaju labaviji odnos prema upotrebi ove droge, stvar nije uvek kristalno čista.
       Zemlje u kojima je posedovanje marihuane u nemedicinske svrhe u potpunosti legalizovano (najliberalniji pristup) su Kanada, Urugvaj, Južnoafrička republika, Gruzija i delovi SAD (11 država, gotovo sve na zapadnoj obali SAD).
       Zemalja u kojima je marihuana legalizovana u medicinske svrhe ima mnogo više: Argentina, Australija, Bermudi, Cile, Kolumbija, Izrael, Obala Slonovače, Litvanija, Novi Zeland, Norveška, Peru, San Marino, Šri Lanka, Švajcarska, Tajland, Vanuatu, Zimbbve.
       U većini EU zemalja marihuana je legalizovana u medicinske svrhe, a ujedno je i u velikoj meri dekriminalizovana (što znači da se ili ne primenjuju zakoni kada je reč o posedovanju manje količine marihuane, ili je tačno propisana manja količina koju je dozvoljeno imati u posedu): Hrvatska, Kipar, Ceška, Danska, Finska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Velika Britanija.
       Pored Hrvatske, od zemalja regiona Severna Makedonija dozvoljava upotrebu marihuane u medicinske svrhe.
      
       Luksemburg ide korak dalje: Bez procesuiranja maloletnika ukoliko imaju manje od pet grama
      
       Početkom avgusta ove godine Luksemburg je najavio potpunu legalizaciju marihuane i pozvao druge evropske zemlje da učine isto. Prema zakonu koji je predložen, stanovnici Luksemburga stariji od 18 godina bi za dve godine dobili pravo da legalno kupe marihuanu. Proizvodnju i distribuciju će regulisati država a samostalno uzgajanje marihuane neće biti dozvoljeno. Sa druge strane, maloletnici od 12 do 17 godina starosti ne bi bili kriminalno gonjeni ukoliko bi u posedu imali pet grama marihuane ili manje, dok za one koji budu uhvaćeni sa više od pet grama u posedu slede rigorozne kazne.
      
       Portugalski eksperiment dug dve decenije
      
       Portugal, koji ima deset miliona stanovnika i spada u jednu od siromašnijih zemalja Evropske unije, pre dvadeset godina imao je ogroman problem sa drogom. Nakon pada polu-fašističke diktature Antonia de Olivere Salazara 1974. zemlja je počela da se otvara svetu što je donelo i sve veći upliv droge, pogotovo heroina. Inicijalni pristup vlasti bazirao se na strogom kažnjavanju svakoga ko poseduje drogu, bilo koju vrstu i količinu. Međutim, restriktivne mere nisu dovele do smanjenja rasprostranjenosti droga: do sredine 1990-ih polovina ljudi u portugalskim zatvorima bile su osobe osuđene zbog posedovanja droge, a sve više njih je potom dublje tonulo u drogu i kriminal. Podaci iz 1999. godine pokazuju da je u Portugalu tada jedan odsto populacije koristilo heroin, dok je ova zemlja bila daleko ispred svih drugih članica tadašnje Evropske zajednice, po broju zaraženih HIV-om.
       Jula 2001. Portugal je promenio zakonodavstvo tako da je posedovanje zaliha bilo koje droge (od marihuane do heroina) koje mogu trajati do 10 dana, tretirano kao prekršaj a ne kao kriminal. Umesto da budu uhapšene, osobe koje su uhvaćene sa manjom količinom droge izvode se pred tročlanu komisiju koju čine advokat, lekar i socijalni radni i koji ispituju osobu o njenoj vezi sa drogom. Umesto da ih kažnjava, portugalska država naglasak stavlja na mešanje u/intervenisanje u živote osoba koje su uhvaćene sa drogom: oni koji su uhvaćeni sa većom količinom su i dalje rigorozno procesuirani, dok se posedovanje manjih količina tumači kao upotreba droge u rekreativne svrhe i tu se samo daje kazna za prekršaj.
       Oni za koje se utvrdi da imaju poremećaj uslovljen/izazvan upotrebom droge, šalju se na lečenje o trošku ministarstva zdravlja. Od 2001. Portugal je uložio mnogo u usluge za osobe koje koriste narkotike, uključujući i besplatne špriceve i igle, program davanja metadona i drugih supstanci koje mogu da zamene i ublaže delovanje heroina, kao i formiranje mreže centara za rad sa zavisnicima.
       Takođe, dekriminalizacija posedovanja manje količine droge dovela je do toga da je policija više usmerena na hapšenje dilera nego onih koji poseduju narkotike. Štaviše, čak je i posedovanje kanabisa nelegalno, ali se portugalski pristup bazira na stavu da problem droge nikada ne može u potpunosti biti rešen, te ako su narkotici legalno i slobodno dostupni, daleko je lakše kontrolisati i pratiti njihovo korišćenje i voditi borbu protiv narkomanije .
      
       Koji su efekti portugalskog pristupa?
      
       Portugalske vlasti ističu da je ovakav pristup bio veoma koristan te da je drastično smanjen broj ljudi koji koriste drogu. Ipak, dok je zabeležen pad broja korisnika heroina, broj korisnika marihuane se povećao.
       Zagovornici portugalskog pristupa ukazuju da iako je zemlja dekriminalizovala posedovanje/korišćenje manjih količina droge, ipak nije došlo do toga da ova popularna turistička destinacija postane centar za okupljanje narkomana i dilera droge, niti je došlo do porasta nasilja i kriminala, koji obično prate veće prisustvo droge.
       Takođe, osobe koje bi prema ranijim zakonima završile u zatvorima sa kriminalnim dosijeom (što bi im dodatno otežalo životni put), dobile su pristup lečenju i savetovalištima i nisu stigmatizovane u društvu. Takođe, novac koji je odlazio na održavanje zatvora i populacije koja je osuđena zbog korišćenja/posedovanja droge, sada je preusmeren na rešavanje društvenih problema koji doprinose da čovek posegne za drogom.
       Drastično je smanjen broj obolelih od HIV-a (gde veliki broj čine zavisnici od teških droga, budući da se bolest prenosi deljenjem igle): u 2000. Portugal je imao 104.2 obolela od HIV-a na milion ljudi, dok je do 2015. taj broj spao na 4.2 među milion. Sličan trend je zabeležen kada je reč o oboljenjima od hepatitisa C i B. Broj smrtnih slučajeva izazvanih drogom je takođe smanjen: Portugal je nekada imao najviši procenat ovakvih slučajeva u EU, dok je 2015. taj broj iznosio svega 5.8 ljudi na milion stanovnika, što je gotovo četiri puta manje od tadašnjeg evropskog proseka od 20.3.
      
       Da li je dekriminalizacija posedovanja droga odgovor?
      
       Zagovornici dekriminalizacije posedovanja i konzumacije manje količine droga navode da to nije dovoljan korak i da on mora da bude praćen adekvatnom i koordinisanom podrškom u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite. U tom smislu se kao pozitivan primer navode Ceška ili Holandija u kojima je dekriminalizacija, u saglasju sa adekvatnom socijalnom i zdravstvenom zaštitom, omogućila bolju zaštitu rizičnih grupa. Sa druge strane je Meksiko u kome dekriminalizacija nije praćena adekvatnom institucijalnom podrškom, što je dovelo do porasta rizika po stanovništvo.
      
       Tri razloga „za“ i tri razloga „protiv“ portugalskog pristupa
      
       Razlozi „za“:
       • Portugalski pristup pokazuje da liberalizacija zakonodavstva o drogama ne vodi automatski povećanju rasprostranjenosti narkotika u društvu.
       • Tretiranje korisnika droge kao kriminalaca odvaja ih od ostatka društva i čini ranjivim za dublje posrnuće u svet narkomanije i kriminala.
       • Rešenje problema narkomanije je daleko složenije od prostog hapšenja i osuđivanja korisnika, misleći da će ih to sprečiti da ponovo koriste narkotike.
       Razlozi „protiv“:
       • Droga je veoma štetna i opasna po društvo i zato je potrebna rigorozna zakonska regulativa kako bi se obeshrabrilo korišćenje narkotika, a ne pokazivanje veće otvorenosti ka prisustvu droga.
       • Dekriminalizacija narkotika će olakšati dilerima da promovišu i prodaju drogu.
       • Dekriminalizacija nije rešenje. Ključno je investirati u mere zaštite društva i lečenja osoba koje imaju problem sa drogom, kao i ulaganje u naučna istraživanja koja bi doprinela smanjenju štetnih efekata konzumacije droge.

Droga i zakonodavstvo: slučaj Srbije
       Dosadašnji tok debate o dekriminalizaciji marihuane u Srbiji pokazao je da u društvu ne postoji široka podrška liberalnijem pristupu ovom pitanju.
       Tome je doprineo i stav struke koja se najvećim delom protivi bilo kakvom labavijem pristupu drogama, uključujući i marihuanu koja se kolokvijalno naziva „lakom drogom“. Vodeći političari, neretko čisto zarad pridobijanja podrške javnosti, takođe su pretežno negativno istupali po ovom pitanju, čak i kada se radi o temi upotrebe marihuane u medicinske svrhe, koja je u svetu, pa i u zemljama Evrope, sve više prihvaćena.
       U Srbiji je omogućena proizvodnja konoplje (uz dozvolu Ministarstva poljoprivrede). Konoplja i marihuana su iz istog roda biljaka, ali je razlika u sadržaju psihoaktivne supstance THC, koja u konoplji ne sme da prelazi 0.3 odsto.
       Međutim, srpsko zakonodavstvo restriktivno je i kada je reč o upotrebi konoplje: može da se koristi samo za proizvodnju vlakna i kao hrana za ptice, ali ne i u medicinske svrhe ili druge svrhe (premda je broj legalnih proizvoda na bazi konoplje u svetu veoma raznovrstan).
       Krajem 2018. objavljeni su rezultati istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ prema kome je svaki osmi učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji probao je marihuanu.
       U Izveštaju o situaciji u Srbiji u oblasti droga iz 2017. godine, koji je uradio Evropski centar za monitoring u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, navodi se rezultati prve velike ankete o korišćenju droga u Srbiji, koja je rađena 2014. Podaci iz istraživanja pokazuju da je upotreba droge u Srbiji niža u odnosu na većinu EU zemalja, te da je „približno osam odsto odrasle populacije u Srbiji koristilo neku ilegalnu psihoaktivnu supstancu ikada tokom života, pri čemu je upotreba droga zastupljenija među mlađom odraslom populacijom starosti 18-34 godine (12.8%)”. Kako se navodi, najčešće korišćena droga je kanabis. Upotreba drugih supstanci kao što su amfetamini i kokain je ređa među opštom populacijom u Srbiji.
       Takođe se navodi da je približno osam odsto učenika u Srbiji starosti 15-16 godina koristilo ilegalnu supstancu tokom života, bez promena u periodu 2008-2011. godine, a sedam odsto je probalo kanabis tokom života.
       Generalno gledano, upotreba ilegalnih supstanci je češća među dečacima nego devojčicama, sa izuzetkom upotrebe sedativa bez recepta lekara, koja je češća među devojčicama. Pored toga, upotreba sedativa bez lekarskog recepta je bila u skladu sa prosekom svih zemalja koje su učestvovale u ovom istraživanju.
       Srbija je 2014. godine usvojila Strategiju o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014-2021. Iako strategija predviđa niz mera koje bi doprinele boljoj koordinaciji relevantnih institucija i podizanju socijalne svesti o opasnostima droge, nema nikakvih naznaka da se razmišlja o bilo kakvoj relaksaciji zakona, pravila i procedura koje primenjuje policija po pitanju posedovanja narkotika, uključujući i marihuanu.
       Prema Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je usvojen 2010, posedovanje manjih količina ilegalnih droga za sopstvenu upotrebu nije precizirana, već se utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju da li je reč o manjoj količini za sopstvenu upotrebu, u skladu sa praksom tužilaštava i sudova – putem veštačenja i utvrđivanja posebnih okolnosti slučaja. Držanje manjih količina droge za ličnu upotrebu kažnjava se do 3 godine zatvora ili novčanom kaznom, a učinilac se može i osloboditi od kazne. Prema Krivičnom zakoniku, neovlašćena prodaja ili nuđenje opojnih droga na prodaju je kažnjivo sa 3-12 godina zatvora. Neovlašćeno uzgajanje maka, psihoaktivne konoplje ili drugih biljaka iz kojih se dobija opojna droga kažnjivo je zatvorom od 6 meseci do 5 godina.
       Sa druge strane, u Srbiji se primenjuje niz preventivnih mera, uključujući i postojanje programa za razmenu igala i špriceva. Tako je tokom 2015. godine u okviru dva programa razmene igala i špriceva distribuirano 17.900 špriceva osobama koje injektiraju drogu.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX