SVEDOK Internet



Broj 1202.

Poseta
5843745

Zemlje koje (ni)su priznale „Republiku Kosovo“

Biju nas a ne daju nam da se branimo

Mefisto i Marionete

„Neznanje privilegija moćnih“

Svedok 1200


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Ko jeste a ko nije prepoznao „državu“ albanskih separatista u Prištini
Zemlje koje (ni)su priznale „Republiku Kosovo“

       Nedavno je zamenik premijera „Kosova“ u ostavci, Enver Hodžaj izjavio da ima „kredibilne informacije da bi još deset država mogle da povuku priznanje takozvane Republike Kosovo. Reagujući na ovu izjavu predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je ta informacija zapravo pošla od njega kada je razgovarao sa ambasadorima zapadnih zemalja u Beogradu a da su oni to preneli Hodžaju.
       Do sada je 15 zemalja povuklo priznanje takozvanog Kosova a srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić najavljuje nova povlačenja priznanja. Štaviše, Dačić je izjavio da će podneti ostavku ukoliko u oktobru „Kosovo“ bude primljeno u Interpol.
       Postoji mnogo polemike u vezi sa time koje zemlje tačno priznaju takozvanu Republiku Kosovo a koje ne. Dok je ta stvar jasna kada je reč o Velikim silama i članicama Evropske unije, to nije slučaj sa manjim ili manje razvijenim zemljama Afrike, Azije, Pacifika. Neke zemlje jesu priznale samostalno Kosovo ali nemaju nikakve odnose sa tom teritorijom, dok neke koje ne priznaju tu „državu“ imaju veoma razvijene političke i ekonomske odnose. Neki teoretičari međunarodnog prava čak ističu da legalno nije moguće „povući priznanje“ jednom kada ste priznali neku teritoriju kao državu, mada je u politici „sve moguće i ništa nije nemoguće“.
       U narednim redovima sagledaćemo koje su zemlje priznale takozvano „Kosovo“, koje nisu a koje su povukle priznanje.
      
       Važne zemlje koje ne priznaju secesiju Kosova
      
       Albanski separatisti se hvale činjenicom da uživaju podršku najjačih svetskih sila, pre svega Sjedinjenih država, kao i Nemačke, Francuske i Velike Britanije, i niza drugih manjih evropskih zemalja kao i pojedinih uticajnih regionalnih sila poput Turske.
       Sa druge strane, brojne velike i uticajne sile ne priznaju samostalno Kosovo a njihov stav i te kako otežava put ka zaokruživanju državnosti.
       Osim pet članica Evropske unije (Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar), sve druge priznaju „Republiku Kosovo“. Međutim, postoje izražene razlike: Ceška, Mađarska pa i Bugarska koje priznaju samostalno Kosovo u međunarodnim forumima uglavnom su neutralne ili na strani Srbije kada se glasa o prijemu „Kosova“, a češki predsednik Miloš Zeman više puta je oštro kritikovao odluku njegove vlade da prizna takozvanu državu albanskih separatista. Sa druge strane, Grčka formalno ne priznaje nezavisnost Kosova, ali je izgradila odnose sa tom teritorijom i podržala njeno članstvo u pojedinim organizacijama kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj.
       Kada je reč o zemljama van Evropske unije, stvari su drugačije.
       Od Velikih sila, Rusija, Kina, Indija, Španija i Brazil čvrsto stoje pri stavu da je secesija Kosova nelegalna i da je stoga ne priznaju. Sa druge strane, jedna uticajna islamska sila – Saudijska Arabija – priznaje secesiju Kosova od 2009, pa je čak i govorila u prilog „Kosova“ na procesu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
       Zanimljiv je i pregled regionalnih sila/uticajnih zemalja koje ne priznaju takozvano Kosovo:
       IRAN – Jedna od najuticajnijih zemalja u islamskom svetu, važna politička i ekonomska sila na Bliskom istoku, Iran je više puta rekao da ne priznaje secesiju Kosova zbog mira u regionu, ali da će biti voljni da prihvate nezavisnost te teritorije ukoliko postoji apsolutni konsenzus svih 57 članica Organizacije za islamsku saradnju (od kojih 37 priznaje samostalno Kosovo).
       ARGENTINA – uz Brazil naujiticajnija i politički najjača zemlja Latinske Amerike, više puta je stavila do znanja da bi prepoznavanje secesije Kosova predstavljalo kršenje međunarodnog prava. Argentina je čak učestvovala u procesu pred Međunarodnim sudom pravde, u prilog Srbije, kada je Beograd pred međunarodnim sudom doveo u pitanje secesiju južne pokrajine.
       JERMENIJA I AZERBEJDŽAN – dve važne zemlje u zakavkazju koje ne priznaju Kosovo. Iako su jermenski zvaničnici više puta izjavili da imaju simpatije prema stavovima u prilog samostalnom Kosovu, ukazujući na primer Nagorno-Karabaha u Azerbejdžanu gde žive Jermeni, oni su za sada odbili da priznaju secesiju Kosova. Sa druge strane, Azerbejdžan (strateški važna i prirodnim resursima bogata zemlja) kategorički odbija da prizna Kosovo i ima bilo kakve odnose sa njihovim zvaničnicima.
       KUBA – jedna od važnih zemalja u latinoameričkom svetu i u krugu Nesvrstanih ne priznaje secesiju Kosova. Po proglašenju nezavisnosti 2008. godine tadašnji predsenik Kube Fidel Kastro napisao je da je „Kosovo“ projekat Havijera Solane i da dovodi u pitanje teritorijalni integritet same Španije. Kuba je zvanično više puta potvrdila da poštuje suverenitet Srbije i na međunarodnim forumima glasala u prilog sprskom stavu.
       MEKSIKO – Clanica grupe 20 najrazvijenijih zemalja na svetu, Meksiko ne priznaje secesiju Kosova i poziva strane da nađu zajedničko rešenje.
       INDONEZIJA – Najmnogoljudnija islamska zemlja na svetu ne priznaje secesiju Kosova i više puta se u krugovima Organizacije za islamsku saradnju protivila usvajanju dokumenata i saopštenja koje podržavaju takozvanu Republiku Kosovo. Indonezija je više puta rekla da će sačekati dalji razvoj situacije ali je u izjavama više naginjala ka srpskoj strani i argumentima u prilog poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
       BOLIVIJA – Iako ne naročito velika i uticajna zemlja, Bolivija ima zapaženo mesto u međunarodnim odnosima zbog anti-američkog držanja njenog predsednika Eva Moralesa koji je deo talasa levičarskih lidera koji nose novi pokret anti-američkog raspoloženja u tom delu sveta. Imajući ovo u vidu, ne iznenađuje stav da Bolivija ne samo da ne priznaje secesiju Kosova, već tvrdi da je reč o opasnom presedanu a u procesu pred Međunarodnim sudom pravde 2009. govorili su u prilog Srbije.
       IZRAEL – Iako Izrael ne priznaje Kosovo i generalno je neutralno u međunarodnim forumima po tom pitanju, izraelske vlasti su više puta rekle da prate situaciju i da razmatraju pravi momenat za priznanje nezavisnosti.
       VATIKAN – Sveta stolica nije dala eksplicitno priznanje samostalnosti Kosova, mada su predstavnici Vatikana više puta imali susrete i razvili određene oblike saradnje sa „Kosovom“. Maja 2018. u Vatikanu je boravio tadašnji kosovski premijer Ramuš Haradinaj koji je rekao da mu je cilj posete da zatraži od Vatikana zvanično priznanje „Kosova“.
       JUŽNOAFRICKA REPUBLIKA – Jedna od najuticajnijih zemalja afričkog kontinenta ne priznaje secesiju Kosova. Iako je neposredno po proglašavanju nezavisnosti Južnoafrička republika javno naginjala stavovima koji govore u prilog albanskom separatizmu na Kosovu, intenzivna diplomatska kampanja iz Beograda (kroz niz bilateralnih susreta ministara dve zemlje) dovela je do toga da ova zemlja danas čvrsto podržava suverenitet Srbije.
      
       Zemlje koje su (do sada) povukle priznanje samostalnog Kosova
      
       Vlada Srbije tvrdi da je 15 zemalja do sada povuklo priznanje „Kosova“. Reč je o manjim afričkim i pacifičkim državama. Međutim tri od tih petnaest povlačenja priznanja su upitna: Sao Tome i Principe tvrdi da nikada nije ni priznala samostalno Kosovo; Gvineja Bisao je novembra 2017. povukla priznanje da bi potom preko ambasade u Briselu poslala verbalnu notu „ambasadi Kosova“ tvrdeći da i dalje priznaje tu „državu“; konačno, ministar spoljnih poslova Liberije je u junu 2018. izjavio da povlače priznanje „Kosova“ da bi dva dana kasnije njegova vlada saopštila da „potvrđuje bilateralne odnose sa Kosovom“.
       Ne računajući pomenute tri zemlje, ovo su sve države koje su do sada povukle priznanje takozvanog Kosova:
      
       Relevantne međunarodne organizacije u kojima „Republika Kosovo“ nije član
      
       Srbija godinama aktivno nastoji da se suprotstavi lobiranju kosovskih Albanaca i njihovih zaštitnika u nastojanju da budu primljeni u vodeće svetske organizacije. Iako su albanski separatisti uspeli da uđu u pojedine važne i javno veoma prepoznatljive organizacije (kao što su FIFA ili Međunarodni olimpijski komitet) to nije slučaj sa nekoliko drugih važnih međunarodnih organizacija, kao što su: Ujedinjene nacije; Interpol; Unesko; Organizacija za islamsku saradnju; Savet Evrope; OEBS.
      
       Clanstvo „Kosova“ u važnim međunarodnim organizacijama
      
       Iako separatističke vlasti u Prištini nisu uspele da izbore članstvo u Ujedinjenim nacijama, što je glavno obeležje državnosti, takozvana Republika Kosovo ipak jeste uspela da postane član drugih važnih međunarodnih organizacija koje na veoma vidljiv način ispoljavaju samostalnost i državnost jedne teritorije, a to su pre svega sportske organizacije – Međunarodni olimpijski komitet i FIFA.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX