SVEDOK Internet



Broj 1202.

Poseta
5843697

Zemlje koje (ni)su priznale „Republiku Kosovo“

Biju nas a ne daju nam da se branimo

Mefisto i Marionete

„Neznanje privilegija moćnih“

Svedok 1200


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Robert Mugabe, 1924 – 2019.
Poslednji prijatelj Jugoslavije
Piše: Andrej Dimitrijević

       Ujutro 6. septembra objavljena je vest da je u bolnici u Singapuru umro bivši predsednik Zimbabvea, Robert Mugabe (95). On je preminuo manje od dve godine pošto je svrgnut u državnom udaru koji je izvela vojska, čime je okončan 37-godina dug period njegove vladavine Zimbabveom. Mugabe će ostati upamćen kao deo talasa lidera iz država nastalih posle Drugog svetskog rata (od kojih su mnoge, poput Zimbabvea, nekada bile kolonije) koji su odisali harizmom i mistikom, a vlast držali čvrstom rukom. Poput drugih lidera tog doba iz Afrike – Hajle Selasia, Mobutua Seseseka, Gadafija... – i Mugabe je bio jedan od simbola Pokreta Nesvrstanih i veliki prijatelj Jugoslavije i njene naslednice, Srbije.
       Vest o smrti Roberta Mugabea potvrdio je preko Tvitera aktuelni predsednik Zimbabvea, Emerson Mnangagava, njegov bivši zamenik koji je predvodio državni udar 2017. u kome je Mugabe srušen: „Mugabe je bio ikona slobode, pan-Afrikanac koji je posvetio svoj život emancipaciji i osnaživanju svog naroda. Njegov doprinos istoriji naše nacije nikada neće biti zaboravljen“.
       Robert Mugabe je rođen 21. februara 1924. u tadašnjoj Rodeziji – koja je bila britanska kolonija kojom je upravljala belačka manjina. Obrazovan je u jezuitskoj školi a studirao je na Univerzitetu Fort Her u Južnoafričkoj republici, gde se upoznao sa delima Marksa i Gandija, koji su uticali na formiranje njegovih pogleda. Poput mnogih drugih lidera afričkih zemalja koje su nezavisnost stekle u talasima dekolonizacije, Robert Mugabe je na vlast došao sa pozicije predvodnika gerilske borbe protiv kolonijalnih vlasti. Njegov politički uspon išao je stazama revolucionarnih mučenika: 1964. bez suđenja je poslat na desetogodišnju robiju. Godine 1973, dok je još bio u zatvoru, izabran je za predsednika Afričke nacionalne unije Zimbabvea (Zanu). Posle oslobođenja otišao je u Mozambik odakle je upravljao gerilskom borbom protiv vlasti u Rodeziji. U govorima i pismima javnosti zalagao se za slobodu i ujedinjenje Afrikanaca i borbu protiv kolonijalnih belaca. Kombinovanjem sile (tokom borbe za nezavisnost stradalo je oko 30.000 ljudi) i pregovaračkih veština, uspeo je da izboksuje prve izbore i nezavisnost 1980. godine. Na izborima je dobio ogromnu podršku glasača i započeo vladavinu koja je trajala 37 godina.
       Sa ogromnom svitom oko sebe državničkim držanjem, Mugabe je i likom i delom nastojao da Zimbabveu da što veći značaj u afričkim i međunarodnim odnosima: radio je na panafričkim projektima sa drugim liderima, a u Nesvrstanima je bio jedan od ključnih činilaca među afričkim zemljama. Pokret Nesvrstanih i centralna uloga Jugoslavije u njemu uslovili su da Mugabe ima poseban odnos prema SFRJ: jugoslovenske firme su uradile mnoge projekte u Zimbabveu, uključujući i izgradnju kongresne sale za samit Nesvrstanih u Zimbabveu 1986, a koji je izveo srpski Energoprojekt. Mugabe je u Beogradu bio nekoliko puta: 1978. na Brionima sa Titom, zatim na sahrani Tita 1980., potom 1981. kada se susreo sa tadašnjim premijerom Veselinom Đuranovićem. Veza Zimbabvea i Jugoslavije uspostavljena u vreme borbi afričkih naroda za nezavisnost (kad je deo oružja za antikolonijalne pokrete širom Afrike išao i delom iz Jugoslavije), održana je dokle god je jugoslovenska država postojala: Zimbabve je jedini 1992. u Ujedinjenim nacijama glasao protiv uvođenja sankcija SRJ. Kada su nas svi ili zaboravili ili zaobilazili u širokom luku, Mugabe je 1996. doputovao u Beograd u zvaničnu posetu – jedna od prvih pošto je skinut spoljni zid sankcija Jugoslaviji. Na aerodromu su ga dočekali tadašnji predsednik SRJ Zoran Lilić i ambasadori deset afričkih zemalja, a sreo se i sa Slobodanom Miloševićem.
       Nove jugoslovenske vlasti posle 2000. nisu očito upamtile držanje Zimbabvea 1992. i odmah su uvele sankcije toj zemlji pod pritiskom Zapada a zbog preuzimanja imovine belcima. Ipak, to nije promenilo stav Zimbabvea koji nije priznao secesiju Kosova 2008. i koji je glasao protiv prijema albanskih separatista u Unesko.
       U 2014. Mugabe je dao intervju RTS-u u kome se založio za obnavljanje odnosa dve zemlje i kazao: „nekada Jugoslavija a danas Srbija jedina je zemlja za koju možemo da kažemo da je naš prijatelj“.
       Iako je na vlast došao sa oreolom oslobodioca i modernizatora, tokom skoro četiri decenije na vlasti ta slika se sve više krunila da bi na kraju bio viđen kao nemilosrdni diktator.
       Izbor Mugabea je u početku izgledao kao obećavajuć – gradio je dobre odnose sa belačkom manjinom i sa drugim zemljama, jačao ulogu u pokretu afričkih zemalja i u Nesvrstanima, i nastojao je da ojača samostalnost Zimbabvea i institucije u toj zemlji. Međutim, kada su belci 2000. dali podršku opozicionom kandidatu na izborima, odgovorio im je otimanjem zemlje i paljenjem njihovih poseda, što je bio uvod u međunarodnu izolaciju pod pritiskom Britanaca. Odlazak belaca i propast njihovih poljoprivrednih poseda, koji su bili osnova ekonomije Zimbabvea, ishodovali su postepenim ekonomskim opadanjem koje je kulminirao hiperinflacijom (koja je iznosila 500 milijardi procenata 2008. godine), nezaposlenošću i ogromnim siromaštvom.
       Covek koji se na vlast uspeo kao afrički oslobodilac i demokrata završio je kao afrički despot: njegova deca i ljudi iz bliskog kruga uživali su u bogatstvu dok je većina zemlje gladovala. Štaviše, novembra 2017. imenovao je svoju drugu ženu – Grejs – bivšu daktilografkinju, na mesto potpredsednika smenivši dugogodišnjeg saradika Mnangagavu. To je bila kap koja je prelila čašu: 14. novebra 2017. tenkovi i vojska predvođeni bivšim potpredsednikom Mnangagavom, preuzeli su vlast u Zimbambeu a Mugabe je podneo ostavku. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice Hararea kako bi slavili. Međutim, ni dve godine nakon promena, ekonomska i politička situacija ne izgledaju bolje: u zemlji i dalje ima previše korupcije, institucije su slabe, inflacija i nezaposlenost su ogromni.
       Kakav su dogovor postigli Mugabe i njegov bivši zamenik a sada novi predsednik, nije jasno, ali, do smrti, prvi predsednik Zimbabvea nije se mešao niti pokušavao da se upetlja u državne poslove i aktuelne teme.
       Mugabe je iza sebe ostavio suprugu Grejs i troje dece – Bona, Robert Junior i Catunga.
       Dan posle smrti Mugabe je proglašen za nacionalnog heroja Zimbabvea. Telegram saučešća uputio je i srpski predsednik Vučić koji je istakao da će Srbija biti večno zahvalna Mugabeu za odnos prema Jugoslaviji i Srbiji, a posebno na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX