SVEDOK Internet



Broj 942.

Poseta
1794240

Da mi je Vučić prijatelj…

„Mikro države“, maksi penzije

Monstrumi i mediji i mediji monstrumi

Ubijaju - i nikad se ne kaju!

„Paracinski monstrum“ tvrdi da nije kriv, vec pet godina ceka odluku suda u Strazburu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

VERSKA CITANKA(7) Piše: Mile Imerovski, teolog-istoricar
DVANAEST HRISTOVIH APOSTOLA
Piše: Mile Imerovski

       Najuži izabrani krug Isusovih ucenika koji su proveli vreme sa njim dok je trajala njegova javna služba, posebno ona u Galileji i koji su nastavili da se vladaju po njegovom nauku nakon raspeca i vaskrsenja u ranoj crkvi - nazvani su apostolima.
       Sam izbor 12 apostola je bio simbolicki odreden po broju 12 izrailjskih plemena i time je ovaj broj ostao stalan. Apostole - Isusove ucenike, krace su nazivali ''dvanaestorica'' (Mt. 2614, Jn. 667, 2024, I Kor. 155). Mnogi koji su u sinoptickim jevandeljima dobili mogucnost da budu nazvani Isusovim ucenicima, ostaju nerasvetljeni kao licnosti. Njih je kasnije prihvatila, na svoj nacin, legendarna tradicija. Kada se spisak tih ucenika pogleda, uocavaju se grcka i jevrejska imena.
       Matej, kojeg treba prepoznati kao Levi, prozvanog prema Mk. 214 (uporedi Mt 99), po službi je carinik; Simon Kananit, kako sam njegov nadimak ukazuje (uporedi Mk. 318 i Lk. 615) je zilot - dakle po svom poreklu smrtni neprijatelj Rimske imperije.
       Oni ciji identitet najjasnije sagledavamo su Simon s nadimkom Petros i Juda Iskariotski - izdajnik Isusa.
       Simon Petar se izdvaja kao poseban ucenik izmedu svih dvanaest po odanosti tokom Isusove misije, ali i po kolebljivosti u presudnom momentu. On je glasnogovornik medu dvanaestoricom, prvi svedok vaskrsenja, ali i voda Crkve nakon Isusove smrti i vaskrsenja. Kao takav, on je i neprijatan lik izdajice koji se odrice Isusa u kljucnom trenutku toliko bezocno da cak i ženi koja ga pita za njegov ucenicki odnos sa Isusom, decidno objašnjava da on s njim (Isusom) nema nikakve veze i da ga ne poznaje.
       Pored ucenika iz sinoptickih spisa, Jovanovo jevandelje donosi u svojim spisima lik Natanaila. I dok su kod sinoptickih jevandelista ucenici ribari i carinici, možda i nekoliko galilejskih zanatlija i ratara, Natanailo je jedini iz visokog društva.
       Poimence dvanaest Isusovih apostola su zapisani u Jevandelju po Mateju 101-6: "A imena dvanaest apostola su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrej brat njegov; Jakov Zavedejev i Jovan brat njegov; Filip i Vartolomej; Toma i Matej carinik; Jakov Alfejev i Levej prozvani Tadej; Simon Kananit i Juda Iskariotski, koji ga izdade". Kakvi su ucenici bili kao ljudi? Jevandelisti ih prikazuju bez nekog posebnog sjaja. Doduše, Luka takvu pomalo grubu sliku o ucenicima ublicava. Ipak, ona odaje ljude koji cesto Isusa ne razumeju, gube srcanost u situacijama gde se od njih ocekuje da veruju, odbijaju decu koju drugi ljudi dovode Isusu (Mk. 1013); odbijaju slepog prosjaka, koji vicuci putem traži Isusa (Mk. 1048). Posebno je šokantno da ni ona najbliža tri ucenika Isusova ne mogu da izdrže molitveno bdenje s njim u odsudnoj noci pre njegovog hapšenja. Petar ga se odrice, Juda ga izdaje. Kada Isusa hvataju, oni se razbežaše. Sve bi to normalno nama izgledalo da nije cinjenice da je baš njih sam Isus izabrao! I dok na jednoj strani imamo pobrojano, na drugoj strani kalkulišuci Petar kaže: Gle, mi smo sve ostavili i pošli za tobom (Mk. 1028).
       Pored ovog spiska postoje i sledeca nabrajanja apostola u: Mk. 316; Mt. 102; Lk. 614; Dela 113-14. U poslednjem nabrajanju, medu apostole, pribrojane su i žene o kojima teolozi najcešce izbegavaju da govore.
       Na osnovu novozavetnih tekstova može se reci da je apostol više služba negoli naslov-titula. Svakako treba na osnovu jevandelja uociti onaj period kada sam Isus od mnoštva koje ga sledi i sluša, bira dvanaest svojih ucenika koji nisu bili jedini Isusovi ucenici (Mt. 102). Isus, za izabranih dvanaest ucenika pripisuje zvanje apostola (Lk. 613). Iako su ovih dvanaest krajnje izdvojeni iz celokupnog mnoštva oko Isusa, može se reci da su i neki drugi cineci ono što im je Isus davao u nalog mogli poneti naziv apostol. Oko ovog pitanja, teolozi vec decenijama raspravljaju i osim što su se podelili raznim teorijama, nisu mnogo odmakli od realnosti problema.
       Sa tradicionalnih dvanaest apostola cini se da je sve jasno. Isus, koji je hteo da se njegova poruka razglasi po ondašnjem regionu gde se odlucio na javno delovanje, dovelo ga je do odluke da izabere baš takve ljude po nekom svom kriterijumu. Dakle, to su bili ljudi koji ce umesto njega proglasiti poruku koju je on prakticno i svakodnevno svojim životom prikazivao. Zato on prva cetiri ucenika koja je pozvao, poziva ih da oni budu, kako ih on naziva: ribarima ljudi (Mt. 418-22); svih dvanaest koje je pozvao, nastavili su život u najbližem odnosu sa njim, pa su oni, kao i on, propovedali jevandelje i izgonili zle duhove (Mk. 314); takode ih šalje na poslanstvo i oni tada govore datu im poruku u njegovo ime (Mk. 66-13), dajuci im svoju "vlast" (moc): Ko vas primi mene prima, prima onoga koji je mene poslao (Mt. 1040); upravo ovi ucenici uce da dele hleb umnožen u pustinji (Mt. 1419), tako da poslednjim dogadajem oni su neposredni Isusovi saradnici koji brinu o celokupnoj situaciji okupljenih (nekoliko hiljada) ljudi (Mt. 1618; 1818). Dakle, na osnovu navedenog, dvanaestorica su osnova - temelj novog Izraela kojima ce Hristos suditi u poslednji dan (Mt. 1927). To je i simbolicni znacaj broja 12 (dvanaest izraelskih plemena - dvanaest Isusovih apostola novog Izraela). Vaskrsli Hristos ih angažuje da upravo oni steknu nove ucenike i krste sve narode (Mt. 2818). Zato je bio bitan izbor novog apostola na Judinom mestu. To je bilo neophodno iz potrebe da se lik novog Izraela prepoznaje u Crkvi koja se polako u periodu nakon Isusovog vaskrsenja radala (Dela 115-26). Apostoli ce morati da budu svedoci, a to znaci posvedociti da je vaskrsli Hristos onaj isti Isus s kojim su oni živeli (Dela 18,21). Mogucnost da samo oni mogu da posvedoce Isusovo vaskrsenje, njih dovodi u poziciju jedinstvenog svedocanstva - apostolstva. Zato ovaj najuži krug ljudi uživa još u ranoj crkvi i ne samo u Jerusalemu, nego svuda gde su nikle crkve, izuzetan ugled i autoritet. Ako ovaj koncept shvatimo u punom smislu - najjacem znacenju ovog izraza - onda apostolstvo doživljava razvoj u svom pojmovnom smislu. Apostol je neko ko je živeo s Isusom, mogao se secati njegove javne službe, ko je proživeo sa njim sve do krsta, ali posle krsta su samo neki koji su imali priliku da im se ukaže, pa su samo ti privilegovani svedocili o vaskrslom Hristu.
       Da bi simbolizam Isusovog poslanja Izraelu i njegovo stvaranje novog Izraela - Crkve Hristove bili uporedivi, jevandelist koristi Isusov izbor simbolicnog broja 12. Treba napomenuti: Gradske zidine novog eshatološkog Jerusalima imale su dvanaest temelja i na njima dvanaest imena, dvanaest Jagnjetovih (Isusovih) apostola (Otk. 2114).

Rana crkva i ucenici - Dvanaest Isusovih apostola
       Crkva je kasnije u svojoj sabornosti u ucenicima koji idu za Isusom na njegovom zemaljskom putu prepoznala svoju vlastitu sliku. Ona je sebe shvatala kao Božji narod poslednjih vremena, kao novi Izrael, ali je u svojoj zemaljskoj egzistenciji i posle Vaskrsa videla sebe u istom položaju u kakvom su bili i ucenici. To što nisu krunisani posebnošcu i sjajem svog karaktera i identiteta, nije znacilo da od svog Gospoda nisu pozvani da ocuvaju to malo vere koje nose u sebi. Onaj koji je krenuo za Isusovom naukom kao ucenik, vremenom je shvacen da je zapravo vernik koji je prihvatio njegovo ucenje uopšte (Dela 61; 91; 1019, itd.) Tako je rana crkva, gledajuci na izveštaje jevandelista, izloženost ucenika nevoljama, napadima i neshvatanju postala nacin - slika koja je objašnjavala njihovo životno gombanje sa problemima i nevoljama na koje cesto nisu imali odgovore. Primer ovoga je jevandeljska prica koju Matej donosi u svom tekstu gde Isus stišava oluju na moru. Uceništvo se stice, ali kada si i u najvecoj nevolji i strah ti blokira sve ljudske mogucnosti akcije i razumevanja - po Matejevoj prici - ostaje ucenicko zazivanje ili prava molitva. To nije samo poziv na pomoc zbog zabrinutosti i nevolje, nego: Gospode, spasi nas, propadosmo!
       Isus svojom akcijom uz jasan prekor i izvedeno cudo, smiruje situaciju. Matej sugeriše princip. Kada je vernik u nevolji, zaokupljen strahom za svoj život, panicno gubi sigurnost i vapi kao poslednje što ima: iskrena molitva, kojoj Gospod odgovara, ali prekoreva istovremeno da vernik - ucenik zapada u strah. Rezultat je spasenje, velika tišina u kojoj vernik oseca svoj stid i utehu u vremenskom razdoblju koje se iz panike pretvara u tihovanje. Vera je opstala, model se prepoznaje i prenosi i tako vec hiljadama godina menjajuci nas i svet u kome je sve više Isusovih ucenika - apostola - njegovih agilnih poslanika i svedoka.
Novi zavet
       U Novom zavetu mnogo je osoba koje su dobile naziv apostol. Kada neko pomene rec apostol prvo cemo se setiti Dvanaest Isusovih apostola. Kada kažemo apostol svih ljudi, misli se na Pavla (Savla). On je nama prepoznatljiv kao apostol koji nije ubrajan medu one tradicionalne, cesto nazivani Dvanaestorica. On (Pavle) je apostol naroda (Rim. 1113). Medutim, ako se ozbiljnije zagledamo u spise Novog zaveta, uocicemo da su posle Pavla, dakle nešto kasnije, naziv apostol dobili Silvan i Timotije (I Sol. 27), ali i Varnava (I Kor. 96). Pored Petra, kojeg sa lakocom pamtimo kao lidera medu apostolima, spisi Novog zaveta u jednom svom delu isticu Jakova, kao pravog lidera nakon Isusovog razapeca i vaskrsenja (I Kor. 155, uporedi sa Gal. 119). Pored navedenog, kada Novi zavet proucavamo otvorenih ociju bez ustaljenog predznanja prihvacenog konfesionalnom tradicijom, videcemo da su i neke žene ubrojane medu apostole, ali takode da na listi milosnih darova, nalazi se apostolstvo kao poseban dar (I Kor. 1228, Ef. 411). Medutim, ovim se lista ne iscrpljuje. Pominju se takode "lažni apostoli", zatim nadapostoli na koje se ustremio u svojoj žestini apostol Pavle (II Kor. 115,13; 1211). Kada se ovako otvori pitanje apostola, moramo se pitati: u kakvoj su medusobnoj vezi svi ovi pobrojani apostoli?
Nije sluga veci od svog gospodara
       Novi zavet nije baš precizan kada se u tekstovima koristi rec apostol. Da bi se slika razjasnila, pokušacu da predstavim ovu rec u širem kontekstu njenog znacenja i upotrebe, kako u vanreligiozne, tako i u kontekstu religiozne stvarnosti.
       Imenica apostol je grckog porekla i u grckom književnom jeziku nema ono znacenje koje se u hrišcanski orijentisanim tekstovima njoj pridaje. Kod Herodota i Flavija, rec je upotrebljena u narodskom shvatanju. Kada se pogleda glagol od koga je imenica izvedena (apostéllo - odaslati, poslati), onda se širina pojmovnog znacenja imenice uklapa u hrišcanski kontekst koja ocito ima svoju upotrebu i kao rec, traje od vremena helenizma - do danas. Kao zakljucak može se reci: Apostol (grc. apostolos, delegiran), neko ko je poslan sa posebnom porukom ili nalogom da vrši odredenu službu. Rec je korišcena u navedenom znacenju u Septauginti (LXX) ili grckom prevodu Starog zaveta koji je nastao u Aleksandriji u drugom veku stare ere. Tekst Starog zaveta na grcki jezik su prevela sedamdesetorica prevodilaca, pa se Septauginta u prenosnom znacenju može nazvati prevod sedamdesetorice. Ocito da su prevodioci koristili jevrejsku rec za "poslanog predstavnika", nekoga koji poseduje vlast. Poslana osoba, predstavnik po shvatanju starih Jevreja, imao je cast da vrši odredenu službu, ali pripadalo mu je isto poštovanje kao i osobi koja ga je slala, recimo kralja, ako je to ucinio u ime i za kralja. (II Sam. 10) U Starom zavetu, proroci obavljaju poslanja istog reda (vidi: Isaija 68, Jr. 17, Is. 611 itd.). Proroci, iako to cine, nikada nisu oslovljeni apostolstvom. Ipak, rabinski (uciteljski) judaizam, posle 70-te godine (nove ere), zna za instituciju službenih izaslanika (Šelîhîn). Imajuci u vidu cinjenice, da Novi zavet koristi pojmovni koncept izaslanika, ovi su ocito bili cinjenica mnogo ranije nego što je Novi zavet. Pominjali smo Pavla koji je proganjao hrišcane. Za tu službu, Pavle je tražio pisma za sinagoge u Damasku, kojima bi mu to bilo, u ime službene judejske vere dozvoljeno (Dela 92). Dakle, on je službeni izaslanik opskrbljen dozvolom (pismima - vidi: Dela 2821). Rana crkva slicno postupa kada iz Antiohije u Jerusalim šalje Varnavu i Silu koje opskrbljuje propratnim pismom (Dela 1522) ili Varnavu i Pavla razrešava izaslaništva (Dela 1130, 133, 1426, 152). Pavle u jednom trenutku svog misionarstva šalje dvojicu svojih saradnika - brace koje Novi zavet naziva apóstoloi crkava (II Kor. 823). Po Isusovim recima: Nije sluga veci od svog gospodara, jasno je da je koncept poslanika bio u upotrebi pre Novog zaveta u široko rasprostranjenoj upotrebi. Isus to zna i jasno koristi u svom govoru, a slušaoci ga ocito shvataju. Zato tekst nastavlja, niti je apóstolos veci od onoga koji ga šalje (Jn. 1316).
       Dakle, shvatanja i obicaji onog vremena, kada se govori o apostolskoj službi, apostol nije misionar, niti covek duha, nije cak ni svedok. On je emisar, delegat, punomocnik, zastupnik, ambasador, glasnik, izaslanik. On nešto govori u ime onoga (nekog) ko ga šalje da poruku obznani.
Sakupljaci novca?
       Kod Jevreja - Jevreji su apostolom zvali sakupljace novca (od 1/2 šekela, kojeg su svi Izraelci placali kao godišnji prilog Hramu). Takode, oni koji su nosili odredene proglase i pisma od svojih vladara, bili su zvani apostolima ili glasnicima. Pavle je u ovom smislu sebe, najverovatnije, nazvao "apostol, koji nije poslan od ljudi, ni posredništvom ljudi" (Gal.11), ukazujuci da je njegovo poslanstvo bilo direktno od Hrista (Rim. 11, I Kor.151).
      
      
      
      

      
       Apostoli u Jevandjelju
po Mateju (Mt. 102):


       1. Simon, nazvan Petar

       2. Andrija

       3. Jakov, Zavedejev sin

       4. Jovan, brat njegov

       5. Filip

       6. Vartolomej

       7. Toma

       8. Matej, carinik

       9. Jakov, Alfejev sin

       10. Tadija

       11. Simon Kananit

       12. Juda Iskariotski

      

      
       Apostoli u Jevandjelju
po Marku (Mk. 316):


       1. Simon, kome dade ime Petar

       2. Jakov Zavedejv

       3. Jovan, brat Jakovljev

       4. Andrija

       5. Filip

       6. Vartolomej

       7. Matej

       8. Toma

       9. Jakov Alfejev

       10. Tadija

       11. Simon Kananit

       12. Juda Iskariotski

      

      
       Apostoli u Jevandjelju
po Luki (Lk. 614):


       1. Simon, koga nazva Petar

       2. Andrija, njegov brat

       3. Jakov

       4. Jovan

       5. Filip

       6. Vartolomej

       7. Matej

       8. Toma

       9. Jakov Alfejev

       10. Simon Zilot

       11. Juda Jakovljev

       12. Juda Iskariotski

      

      
       Apostoli u Jevandjelju
po Delima apostolskim (Dela 113-14):


       1. Petar

       2. Jakov

       3. Jovan

       4. Andrija

       5. Filip

       6. Toma

       7. Vartolomej

       8. Matej

       9. Jakov Alfejev

       10. Simon Zilot

       11. Juda Jakovljev

       12. Matija (umesto Jude Iskariotskog)

      




















          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX