SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800856

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

BOKS
Niš, nekadašnji megacentar plemenite veštine u velikoj Jugoslaviji, danas u rasulu, i daleko od ociju gradskih celnika, ali i Bokserskog saveza Srbije

Srpski boks u rukama
beogradske mafije
Piše: Dragoljub Gajevic

       Nema tacnih podataka o tome kad je boks u Nišu poceo da se upražnjava i razvija. Ipak 1932. godinu možemo smatrati (pra)pocetkom bokserske aktivnosti u Nišu.
       Ti poceci vezuju se za Zorana Vukovica, studenta koji je medu prvima poceo da se bavi bokserskim sportom i da okuplja oko sebe omladinu koja je bila raspoložena i zainteresovana za ovaj tada još prilicno nepoznat i nepopularan sport na brdovitom Balkanu.
       Ipak, ovog puta sa sigurnošcu, može se reci da bokserski sport u Nišu uzima maha tek od kraja 1936. godine, tada je osnovan prvi bokserski klub BAK.
       Za predsednika kluba izabran je Rade Andrejevic - stolar, a za trenera Jovan Maric. Na žalost i pored nesebicnog zalaganja uprave, BAK doživljava neslavan kraj.
       Posle ovoga, 1938. godine pri tada popularnom klubu "Sindelic" osnovana je bokserska sekcija, koju su predvodili baš Rade Andrejevic i Jovan Maric, osnivaci BAK kluba! Njima su se tada pridružili i Jovan Celik i Borislav Micovic. Medutim, usled teških ratnih neprilika 1942. godine ova bokserska sekcija prestaje sa radom.
       Uspon boksa u Nišu krece osnivanjem bokserskog kluba „Radnicki“ 7. decembra 1947. godine.
       -Klub je osnovan, uz tada proklamovanu ideju, "Omladina voli boks", kaže za "Svedok" Selimir Sele Krstic, za koga se može reci da je arhivar bokserskog sporta u Nišu.
       Uz to, Selimir Krstic je danas i predsednik registracione komisije u BK savezu Jugoistocne Srbije, koji pokriva region od Negotina preko Pirota do Vranja. Sele kaže da je u BK Radnicki došao 1964. godine i da je od tada do danas non stop u klubu.
       - Svakog dana svratim do prostorije kluba, i verujte uvek ocekujem da ce se tamo nešto dogoditi, medutim više godina unazad u BK Radnicki se gotovo ništa ne dogada, uvek me zatekne tužna slika, praznih, hladnih i oronulih prostorija, u kojima se nekad nije moglo uci od gužve.
       - Sednem tako, kaže Sele, gledam u požutele zidove koje je dodatno uništila poplava, onda prevrcem po preostalim fotografijama, koje u meni bude dah vremena koga više nema, i verujte non stop mi se cini da ce se na vrata pojaviti, neko od legendarnih trenera, ili boksera „Radnickog“.
       Koliko je Selimir Krstic u pravu govore cinjenice; "Radnicki" danas postoji više na papiru nego u stvarnosti. U "životu" ga održavaju pojedinci poput trenera Ninka Milenovica, koji nesebicnim zalaganjem uspeva da iz anonimnosti izvuce na površinu po koji dragulj sa poznatog niškog asfalta.
       - Talenata ima, kaže Ninko, ali para nema. Malo je danas onih koji hoce bez para da se "biju". Nekada je to bilo drugacije, ljubav ka boksu nas je terala, danas je mentalitet mladih mnogo drugaciji.
       Dok traje razgovor sa Ninkom, Sele Krstic prosto vuce za rukav, boji se, kaže on, da ne odemo. Žao bi mu bilo da ne kaže nešto više o istorijatu Radnickog.
       -Nišlije su mnogo volele boks, tvrdi Sele. - Nedeljom od ranih jutarnjih sati se žurilo ka letnjoj bašti u Tvrdavi. Mecevi su pocinjali u 10 sati ujutru. Most preko Nišave bio je zakrcen ljubiteljima boksa izmedu kojih su se tiskali tapkaroši koji su nudili kartu više, tu su bili i stalni prodavci semenki, kikirikija, leblebija, piva i sokova, cuvene "kokte"...-Još uvek u nosu kad prodem tim pravcem osecam taj miris bokserskog roštilja. Svi su žurili da zauzmu svoja mesta znalo se ko gde i sa kim sedi. Secam se da su to bile svetkovine, danima unapred se pricalo o mecevima koji ce doci... Verujte, još uvek sa starijim Nišlijama pricam o mnogim velikim mecevima koji su se održali na ringu u tvrdavi. Nema više kafedžije "CAMBRKA" koji je držao kafanu gde je danas hotel Niš, ta njegova kafana je imala baštu gde se sedelo i pre i posle meceva. To je bilo stecište boksera Radnickog, i ne samo boksera vec i ljubitelja boksa.
       Vadi Sele iz svoje arhive spiskove trenera koje Niš kaže ne sme da zaboravi: pokojni Milibor Braca Lozanovic je covek koji je udario temelje Radnickom sa njim je Radnicki bio prvak one velike SFRJ, zatim je tu Duško Radosavljevic, covek koji je u Radnickom proveo preko 20 godina, uz njih je tu i Boško Stankovic, a danas kad je velika besparica i kad boks u Nišu, kao i u Srbiji, umire - tu je Ninko Milenovic, koji uz veliku upornost nastavlja da odgaja pojedince, koji ne samo na domacem ringu, vec i na internacionalnom osvajaju medalje.
       Dok iz pogoleme torbe vadi neke svoje papire Sele vec nabraja imena niških bokserskih legendi: Vlasta Roksandic je boksovao u bantamu i u pero-lakoj kategoriji. Zvali su ga Crni panter, Blaško Kitic, laka i poluvelter, uz njih dvojicu Sele izdvaja i Jože Vagnera. - To je prva generacija kaže on.
       Nakon ovih dolazi druga generacija koja je dugo vladala, njih je predvodio legendarni teškaš na žalost danas pokojni Ljuba Stefanovic zvani "Ljuba Bandoglavi" koji je u karijeri imao 197 meceva od cega je 157 dobio, 23 boksovao nerešeno i 17 izgubio.
       Ljuba Bandoglavi, naglašava Sele, boksovao je i 16 medunarodnih meceva od toga je 12 pobedio, jrdan mec je boksovao nerešeno i tri izgubio. Zatim je tu i Tomislav Kelava, koji je karijeru poceo u Osjeku. Kasnije je bio u Partizanu, a od 1956. godine u Nišu.
       Kelava je bio prvak Jugoslavije u velter kategoriji 1953-54. godine. Tomislav Kelava je bio strašan nokauter, pred njim su padali i najveci svetski asovi, medu kojima na prepunom Cairu ( da, na fudbalskom stadionu, pred tada nezamislivih 20 hiljada gledalaca!) nokautiran je i olimpijski popednik Linka!
       Tada su Niplije lansirale "stih" - sad boksuju Kelava i Linka i njegova strinka!?
       Medu legendarnim niškim borcima Sele ubraja i Dragišu Stankovica - Celika koji je boksovao u srednjoj i poluteškoj kategoriji, a kad se baš nije imalo gde i u teškoj. Celik je bio pravi celik, ni pred kim nije uznmica, ali su mnogi od njega bežali kao davo od krsta...
       Uz njih treba izdvojiti i Ivicu Pavica, pokojnog Piciku Lazarevica, Boška Stankovica, Lalovica. Veliki doprinos koji su niškom boksu dali: Vakic, Amzic, Jane Bahtijarevic, Asanovic, Milenkovic, Živadinovic, Marjanovic, Sacipovic, Slobodan Pavlovic-Cobi, Peka Stamenkovic i niz drugih sjajnih momaka i boksera niškog Radnickog.
       Za njbolje boksere svih vremena u Nišu, Selimir Krstic Sele po nekim svojim statistickim podacima, a to ce kaže on reci i svaki stariji ljubitelj boksa u Nišu ipak izdvaja kao perjanice Niškog Boksa: Tomu Kelavu, Ljubu Bandoglavog, Celika, Živadinovica, Slobodana Pavlovica, a za najveceg talenta niškog boksa svih vremena izdvaja Dragana Milenkovica. Decko je imao svetske predizpozicije ali je bio neradnik, taj se na treningu nije nikad oznojio. Na pritiske trenera da radi, govorio je: "terajte one koji ring jedva mogu da pogode". On je imao cuvene meceve sa Ace Rusevskim.
       Medu stotine meceva koji su niški bokseri imali, Sele izdvaja mec Kelava - Rumun Linka koji je 1959. godine održan u Nišu.
       Linka je u to vreme bio olimpijski šampion.
       Tom velikom mecu, predhodio je mec ovih boksera na Beogradskom pobedniku, gde je Kelava na zaprepašcenje više hiljada posmatraca u drugoj rundi nokautirao olimpiskog šampiona.
       Na traženje Linke, te daleke 1959. godine u Niš je stigao "Dinamo" iz Bukurešta, mec sa Radnickim je održan na stadionu Cair pred 20.000 gledalaca, a centralni mec bio je revan Kelava – Linka.
       - I šta da vam kažem , seca se Seele, ponovila se beogradska prica. Kelava je ponovo nokautirao Linku. Posle meca publika je od Caira do centra grada nosila Kelavu na ramenima.
       Secaju se mnoge Nišlije i velikog meca Dragiše Stankovica Celika i Mate Parlova u Nišu, kad je Celik Parlova doveo na ivici nokauta! Publika je bila u delirijumu. Bilo je to vreme kad je Mate Parlov bio prvak Evrope. Gledale su Nišlije bezbroj sjajnih boksera poput Zvonka Vujina, Vujkovica, Ristica, Mirkovica, Belica, Jelisijevica, Beneša, Rusevskog, Puzovica, Labudovica, Šacirovica i drugih.
       Kad su u pitanju ekipni mecevi Sele izdvaja velicanstvene meceve Radnickog sa prokupackim Toplicaninom, Prištinom, Slavijom iz Banja Luke, Pulom, beogradskim imenjakom, sa beogradskim Partizanom, kao i rivalitet sa bokserima Buducnosti iz Titograda (Podgorice).
       Sve u svemu dah tih divnih vremena Niškog boksa je ostao daleko iza zavese prošlosti. Cini se, kaže Sele, da je Nišava odnela eho publike, a nova demokratska vremena su donela tugu za prošlim danima niškog boksa.
       Da je i pored velikih muka Radnicki na bokserskoj karti Srbije, Evrope i sveta i dalje prisutan to dokazuje mladi Zoran Jašarevic koji je tek napunio 17 godina.
       Rec je o bokseru koji je bio omladinski vice prvak Evrope i sveta u poluteškoj kategoriji. Ta dva velika rezultata Jašarevica su prošla gotovo nezapaženo. Verovatno je na to uticalo trenutno stanje u srpskom boksu, gde je došlo do velikih podela unutar samog saveza.
       Mnogi danas tvrde, kaže Selimir Krstic, kako Radnicki ne postoji, zaboravljaju da u svojim redovima imamo nekoliko seniorskih reprezentativaca, poput Nersada Malicevica, Fejze Ajdarevica i drugih. Problem su finansije; osim grada koji izdvoji po koju paru i nekih manjih donacija sve ostalo je zamrlo.
       Ocigledno da su Nišlije zaboravile svoju veliku ljubav. Boks. Finansira se vaterpolo, jedrenje, skijanje i još mnogi drugi sportovi koji u gradu na Nišavi nemaju tradiciju, a boks koji je posle fudbala okupljao najviše publike, nekako je bacen po strani.
       -Reklo bi se da se radi po sistemu ko ima koga, kaže Ninko Milenovic koji uz Krstica održava boks u Nišu. Tokom sezone 2006. - 2007. godine BK Radnicki nije mogo da se takmici u našoj prvoj bokserskoj ligi u ekipnoj konkurenciji, jer nismo mogli da obezbedimo 400 hiljada dinara za finansiranje tog prvenstva! Da bi naši bokseri ocuvali formu njih sedmoricu smo dali na pozajmicu u druge klubove, gde su bili predvodnici. Sa ovim bokserima bi sigurno bili prvaci države. To Niš nije smeo sebi da dozvoli.
       Ninko Milenovic je 24 godine trener u klubu, iznedrio je mnogo boksera medu kojima istice: bracu Alic, Malicevica, Jašarevica, Ajdarevica, boksere koji su postigli zapažene rezultate. Ninko tvrdi da nikad nije bilo teže raditi u boksu.
       - Sve bi se prevazišlo, veruje Ninko, ali srpski boks, tvrdi Ninko, danas je u rukama beogradske mafije. Ne secam se kad je Bokserski savez organizovao neko takmicenje. Ljude u Bokserskom savezu danas interesuju samo pare, a ne boks. Zbog takvih ljudi je i niški boks uništen. Sadašnji Bokserski Savez Srbije je ljubiteljima boksa u Nišu oduzeo zadovoljstvo da Nišlije ponovo gledaju boks meceve. U vreme predsednikovanja Slobodana Kacara bila je pokrenuta liga, oni koji su izvršili puc i smenili Kacara uništili su boksersku ligu. Kacara je na mesto predsednika zamenio Velizar Đeric. To je sada na vrhovnom sudu. Siguran sam da ce se taj proces završiti kao proces Cepter.
       -Ja licno, istice Ninko, podržavam boks i boksera Slobodana Kacara. Bokseri Srbije idu na takmicenjima širom sveta, ali samo kao turisti, kakav rad u savezu takvi i šampioni. Zamislite Zorana Jašarevica na internacionalnim takmicenjima danas vodi Milic iz Kraljeva koji u životu nije napravio boksera. Uostalom, nemamo boks, ali imamo placenog selektora. Tako je valjda i moguce da niški boks u Bokserskom Savezu Srbije predstavlja neki Pirocanac koga mi ne znamo, a nismo ga ni delegirali. U srpskom boksu vlada haos. Navešcu primer Radnickog iz Kragujevca kluba kome smo mi cesto pozajmljivali boksere. Danas sa njima imamo probleme oko boksera koga sam ja stvorio, rec je o Malicevicu, koga smo im dali na pozajmicu, vratili su nam ga, sad opet hoce da ga uzmu, sve je na strani Radnickog iz Niša, ali se donose neke odluke koje nemaju veze sa boksom . Mora se sprecito da se sredinama koje stvaraju boksere otimaju bokseri. Radnicki Kragujevac to radi.
       - Sve dok su tamo glavni Miki Kosanovic, Goran Markovic i Ratko Vidovic, Kragujevac ce dovoditi boksere sa strane, nece ih stvarati. U Kragujevcu nema mesta za legendu Labudovica, to je slucaj u celoj Srbiji. U srpskom boksu je danas najmanje boksera, najviše je profitera, kojih boks ne interesuje, tvrdi Ninko.
       - Mi u Nišu smo zato da se napokon stvori jedinstvena legalna organizacija koja ce voditi srpski boks.
       Selimir Krstic istice da BK savez Jugoistocne Srbije za poslednje tri godine nije dobio ni jedan pismeni akt od BK saveza Srbije. Komunikacija izmedu Bokserskog saveza Jugoistocne Srbije i Bokserskog saveza Srbije je potpuno prekinuta. Oni koji finansiraju BK savez Srbije, a to je Ministarstvo za sport, trebaju da se pitaju zašto finansiraju nešto što nije profitabilno i što ne funkcioniše.
       Interesantno je napomenuti da je pored velikih teškoca u kojima se našao niški boks u Nišu je danas formiran i BK Radnicki 018!?
       Ninko tvrdi da je dobar deo boksera Radnickog prešo u taj novi klub. Žiro racun BK Radnicki je blokiran, iz tih razloga kaže Ninko mnogi misle da je Radnicki ugašen. BK Radnicki Niš i dalje živi, može se reci jedva krpi kraj sa krajem, jer nije ušo u budžet Sportskog saveza grada Niša, Radnicki 018 se finansira iz nekih vanrednih sredstava. U klubu BK Radnicki od 2007. godine nema zaposlenih, Ninko i Selimir Krstic rade volontertski.
       Poslednji zaposleni u BK Radnickom bio je sekretar kluba Dragan Živadinovic. Rec je o zaslužnom sportisti Srbije koga je grad 1999. godine zaposlio ka sekretara u BK Radnicki.
       - Onog trenutka, kad sam te 2007. godine poceo da primam nacionalnu sportsku penziju isteran sam sa posla! Izgleda da sam zbog te nacionalne penzije navuko gnev ljudi iz kluba. Nisu mogli nikako da mi oproste uspeh. Nisu mogli da shvate da ja nikome ništa nisam oteo. Vec da sam pošteno nacionalnu penziju zaradio. Na prvenstvu Evrope u Torinu 1987. godine osvojio sam bronzanu medalju. Bez obzira što su predsednik kluba Miša Milovanovic i direktor kluba Dragan Stojanovic i još neki iz uprave odlucili da mi bez ikakvog povoda daju otkaz, sud me je vratio na poso. Njihov izgovor je bio da ne mogu da primam i platu i nacionalnu penziju. Onog trenutka kad je sud doneo odluku da me vrate na posao i kad je moj advokat Gordan Pantic u klub poslao dopis u kome je tražio da se ja i klub dogovorimo kako da mi namire zaostalih 15 plata, predsednik i direktor kluba su odlucili da ugase BK Radnicki, samo da ja ne bih imao gde da se vratim?! Zamislite upravu koja sama traži da sportski savez prestane da finansira BK Rdnicki? Pa kakva je ta uprava? Ja koji sam medu 12 Nišlija koji primaju nacionalnu penziju, ne želim da budem taj koji ce ugasiti klub u koji sam poniko i postao reprezentativac. Odgovorno tvrdim da je klub BK Radnicki Niš navodno ugašen i formiran je novi Radnicki 018 preko koga se finansira Radnicki, samo da ja nemam gde da radim. Rec je o obmanjivanju javnosti i gradskih celnika, ljudska zloba je strašna stvar, tvrdi Živadinovic.
       U svom monologu Živadinovic navodi da mu nije jasno kako to da na istoj adresi postoje dva kluba.
       -U više navrata sam, kaže Živadinovic, pokušao da dodem do celnika grada Niša, kako bih im objasnio situaciju u kojoj se nalazim. Dosad nisu našli vremena da me prime. Na kraju meni platu nije davao BK Radnicki, vec grad Niš, pa ocekujem da budem vracen na posao. Ocekujem da se u klub vrate, uz proslavljenog Pavlovica kao trenera, još neka važna sportska imena. Ocigledno je da pare nisu problem. Problem su ljudi.

Uspesi BK Radnicki:
Zlatne medalje i secanja
       Od osnivanja do danas, BK Radnicki je postigo niz vrhunskih rezultata što u ekipnoj što u pojedinacnoj konkurenciji.
       Prvak Srbije 1951, 1952, 1953. godine.
       Formiranjem, 1954. godine bokserske Srpsko Makedonske lige BK Radnicki postaje prvak i ove lige. Tako da 1955. godine stice pravo da se kroz kvalifikacije bori za ulazak u Prvu saveznu ligu SFRJ. Pobedom protiv BK Zemuna i protiv BK Mladost iz Osjeka kroz kvalifikacije 16.oktobra 1955. BK Radnicki postaje clan Prve lige.
       U prvoj saveznoj ligi Radnicki beleži odlicne rezultate: vec 1956. godine osvaja drugo mesto, 1957. godine Radnicki osvaja drugo mesto u kvalitetnoj ligi Srbije, da bi 1958, 59, 60. godine u novoformiranoj bokserskoj ligi SFRJ osvojio drugo mesto.
       Napokon, u sezoni 1961/62 BK Radnicki Niš postaje prvak SFR Jugoslavije. Taj uspeh su postigli: Mustafic, Sacipovic, Stankovic, Krstic, Lazarevic, Macura, Otovic, Kelava, Stefanovic, Milivojevic sa trenerom Lozanovicem.
       BK Radnicki je postao pobednik kupa Jugoslavije 1958 i 1963. godine.
       Treba naglasiti da je BK Radnicki imao veliki broj kvalitetnih boksera ucesnika olimpijskih igara, prvenstava Evrope, sveta, mediterana i Balkana... Na tim takmicenjima bokseri Radnickog su osvojili 12 medalja od zlatnih do bronzanih. Najveci uspeh na medunarodnim takmicenjima je postigo Dragan Živadinovic, osvajanjem bronze na evropskom prvenstvu 1987.godine u Torinu kad je osvojio bronzanu medalju.
       Na domacem ringu osvojene su 32 titule prvaka države.
       Najelitniji trofej bivše Jugoslavije zlatnu rukavicu u seniorskoj konkurenciji osvajali su: Slobodan Pavlovic 1983. i 1987. godine, Saša Alic 1997. i 1999. godine. U juniorskoj konkurenciji to je pošlo za rukom Ivanu Alicu 1992 i 1993. godine kao i Srdanu Vuckovicu 1990 godine. Trofej Beogradski pobednik (Oskar) dva puta je osvajao Slobodan Pavlovic, a po jednom Ivan Alic i Jane Baktijarevic.
       Zlatni gong u Skoplju osvajali su: Ivan Alic dva puta, Jane Baktijarevic i Slobodan Pavlovic.
       Treba naglasiti da je na prvenstvu Evrope do 21. godine Osman Amzic 1965. godine u Berlinu osvojio zlatnu medalju a Branislav Vakic 1972., u Bukureštu, srebrnu medalju.
       Na Mediteranskim igrama 1975. godine u Izmiru zlatnu medalju i titulu najboljeg boksera mediteranskih igara osvojio je Adem Asanovic.
       Fejza Ajdarevic je 2005. godine u Madridu postao prvak mediterana. Zoran Jašarevic je 2007. godine u Šiofoku, Madarska postao vice prvak Evrope, a te iste godine je u Bakuu postao vice prvak sveta u juniorskoj konkurenciji.
       Nišlije su imale i dva ucesnika olimpiskih igara, 1960 U Rimu je bio Tomislav Kelava i 1984 u Los Andelesu je ucestvovao Slobodan Pavlovic. Poslednje veliko takmicenje na kome je ucestvovao jedan bokser Radnickog iz Niša bilo je Svetsko prvenstvo u Pjonk Jangu – Kina na kome je ucestvovao Nersad Malicevic.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX