SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561507

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Objavljujemo zapisnik sa saslušanja denerala Milana Đ. Nedica, obavljenog u kancelariji OZN-e za Srbiju 29. i 30. februara, kao i 1., 2. i 3. februara 1946. godine (1)
Samoubistvo skokom kroz prozor
uz pomoc i podršku OZNE
Piše: Vladan Dinic

       Srpska liberalna stranka pokrenula je inicvijativu za rehabilitaciju Milana Đ. Nedica, armijskog denerala i nekadašnjeg predsednika " Srpske vlade", koji je, prema zvanicnoj verziji izvršio samoubistvo, a prema nezvanicnoj "dvaput izvršio samoubistvo" u prisustvu vlasti!
       Uz to, tvrde u SLS, Milan Đ. Nedic nikad nije osuden, pa formalno pravno, je i sudski nevin, ali...
       Svedok, od ovog, pa u nekoliko narednih brojeva objavljuje dosad nepoznate detalje o životu armijskog denerala, ciji život prate brojne kontroverze, u nadi da ce serijom tekstova doprineti da se sacini ipak vernija i poštenija verzija "lika i dela" predsednika Vlade Srpskog narodnog spasa u periodu od septembra 1941. do oktobra 1944. godine.
       Predsednik Vlade Srpskog narodnog spasa u periodu od septembra 1941. do oktobra 1944, general Milan Nedic, pošto je od Britanaca deportovan iz Austrije, ispitivan je krajem januara i pocetkom februara 1946. u prostorijama OZNA-e u Beogradu. Objavljujemo zapisnik sa njegovog saslušanja ( obavljenog u kancelariji OZN-e za Srbiju 29. i 30. februara, kao i 1., 2. i 3. februara 1946. godine), posle koga je, prema zvanicnoj verziji, izvršio samoubistvo, skocivši kroz prozor sa petog sprata a, prema saznanjima "druge strane", tek kad je Milan Nedic, posle jedne uvredljive primedbe, ošamario najvišeg funkcionera OZNA-e, u samoubistvu mu je odmah pomoglo prisutno osoblje.
       Milan Đ. Nedic je, posle dugogodišnje i blistave vojnicke karijere, kao šezdeset cetvorogodišnjak, na nagovor najvidenijih ljudi koji su ostali u okupiranoj Srbiji, prihvatio da u rasparcanoj i porobljenoj zemlji postane predsednik vlade. Ipak, cini se, da je u tim strašnim godinama, njegova politika bila: spasiti što više srpskih glava, ocuvati poredak i neutralisati širenje komunizma. Tu politiku sprovodio je dosledno, do samog kraja, nepriznat od kralja, jugoslovenske vlade u izbeglištvu, pa i denerala Dragoljuba Draže Mihailovica.
      
       Radeno u kancelariji OZN-e za Srbiju 29. i 30. februara, kao i 1, 2. i 3. februara 1946. g.
      
       ZAPISNIK
       O saslušanju MILANA NEDICA, biv. armijskog gene¬rale i predsednika „Srpske vlade", rodenog 1877. g. u Grockoj, od oca Đorda i majke Pelagije, rodene Vasiljevic, oženjen, otac troje dece, po narodnosti Srbin, vere pravoslavne, ranije neosudivan.
       o Gde Vas je zatekla okupacija Jugoslavije od strane Nemacke?
       — Na Palama blizu Sarajeva, u svojstvu komandanta južne grupe armija.
       o Od koga ste saznali za kapitulaciju Jugoslavije?
       - Od nacelnika Štaba Vrhovne komande armijskog generala Danila Kalafatovica.
       o Šta Vam je Kalafatovic rekao o kapitulaciji, kako je do nje došlo i koje je zadatke pred Vas postavio kao nacelnik štaba Vrhovne komande?
       - Kalafatovic mi je pokazao naredenje sa potpisom nacelnika Štaba Vrhovne komande armijskog generala Dušana Simovica o tome da se može bezuslovno kapitulirati.
       Do kapitulacije je došlo zbog napuštanja hrvatskih vojnika i oficira naše vojske, naglog prodiranja Nemaca i rastrojstva koje je nastupilo u našoj vojsci.
       - Kalafatovic mi je postavio zadatak da idem odmah u Beograd i da se stavim na raspoloženje Cincar-Markovicu, kao vojni savetnik, pa da pokušam na sve nacine sa Cincar-Markovicem da izdejstvujem kod Nemaca da se naša vojska sa oficirima ne goni u zarobljeništvo u Nemacku, vec da ostane u logorima u zemlji.
       o Ko je potpisao akt kapitulacije?
       — Cincar-Markovic i divizijski general Mihailo Bodin.
       o Da li su u naredenju, upucenom Kalafatovicu od strane Simovica, bili predvideni Cincar-Markovic i Mihailo Bodin, kao potpisnici kapitulacije?
      
       - Nisu.
       o Kako je onda došlo i po cijem ovlašcenju da njih dvojica potpišu akt o kapitulaciji?
       - Nepoznato mi je.
       o Da li se secate cije je još potpise nosilo naredenje o kapitulaciji, upuceno Kalafatovicu, izuzev Simovicevog?
       — To naredenje Simovic je potpisao s leve strane i to kao predsednik vlade i nacelnik štaba Vrhovne komande, a s desne strane stajao je jedan necitak potpis, ispod reci vrhovni komandant po cemu zakljucujem da je to bio potpis kralja Petra II.
       o Da li se secate kada je to naredenje izdano i koji je datum nosilo?
       — Ne secam se kada je naredenje izdano i pod kojim datumom, ali mi je Kalafatovic rekao da je to naredenje dobio uoci dolaska vlade iz Sarajeva za Nikšic.
       o Kako tumacite ovo naredenje po kome se "može" izvršiti kapitulacija. Zašto je tako receno, da možda još nije bilo izgleda za borbu?
       — U secanju mi je da je stajalo u naredenju da može da se vrši bezuslovna kapitulacija, a zbog cega je ovako receno, a ne da treba da se izvrši kapitulacija, nepoznato mi je. Izgleda na borbu i uspehe, po mome mišljenju nije uopšte bilo.
       o Na koliko je dana ranije, pred Vaš dolazak, kod Kalafatovica na Pale, Cincar-Markovic otišao za Beograd?
       — Na jedan dan ranije. Cincar Markovic je pre toga vec bio u Beogradu i potpisao sa Bodinom akt o kapitulaciji, pa se vratio iz Beograda na Pale sa namackim avionom, verovatno da obavesti Kalafatovica o potpisu akta o kapitulaciji. Ja sam po pozivu Kalafatovica iz Prijepolja krenuo za Pale, ali, kao sto rekoh, nisam zatekao na Palama Cincar-Markovica, pošto je na dan pre loga dolaska otputovao za Beograd.
       o Kada ste, s kime i kako krenuli iz Pala za Beograd?
       — Datuma se tacno ne secam, ali mislim da je bilo 20. aprila, kada sam krenuo automobilom u Beograd, u pratnji pomocnika nacelnika štaba grupe armija, generalštabnog pukovnika Žarka Verica.
       o Jeste li bili zaustavljeni na putu od Pala do Beograda?
       — Nisam nigde.
       o Kako to objašnjavate?
       — Ne znam kako to da objasnim, ali, zaista, nisam nigde na putu zaustavljan, izuzev pred ulazak u Beograd, pa kada smo pokazali propusnicu, onda smo bili pušteni.
       o Ko Vam je izdao propusnicu od Pala do Beograda?
       — Komandant nemackih trupa u Sarajevu izdao mi je posredstvom Vrhovne komande naše vojske propusnicu-ausvajz.
       o Kako tumacite to da Vam je nemacki komandant u Sarajevu izdao ausvajz, kada se zna da je postojalo naredenje da se vojnici i oficiri naše vojske ne smeju udaljavati nigde sa mesta gde su se zatekli u momentu kapitulacije?
       — Tacno je da je takvo naredenje postojalo, ali na traženje se Vrhovne komande, koja je bila u vezi preko jednog oficira nemackom komandom u Sarajevu, meni je izdana propusnica u cilju odlaska u Beograd i stavljanja na raspoloženje Cincar-Markovicu.
      
       o Razlog za internaciju
      
       o Šta ste preduzeli kada ste stigli u Beograd?
       — Cim sam stigao u stan svoga brata Milutina, uputio sam jednom vojniku, koji je došao sa mnom iz Pala, pismo Cincar-Markovicu, u kome sam ga molio da mi zakaže sastanak bilo da dode kod mene ili ja odem kod njega. U tom pismu bio sam stavio i to da sam upucen od Kalafatovica da mu se stavim na raspoloženje kao vojni savetnik i da treba kod Nemaca da rešimo izvesna pitanja. Odgovor na ovo pismo nisam dobio, a vojnik me je obavestio da je ono uruceno Cincar-Markovicu. U toku tog dana bio sam interniran od strane Nemaca.
       o Zbog cega je i kako došlo do Vaše internacije i gde ste istu imali da izdržavate?
       — Došli su kod mene u stan dva oficira nemacke Feldžandarmerije, upuceni od sefa Gestapo-a dr Krausa i saopštili mi da je potpisan akt o tome da ne smem nigde izlaziti iz kuce i da ce u protivnom straža, koja cuva kudu, upotrebiti oružje. Dalje mi je recno da se stavljam na raspoloženje generalu Vajksu, komandantu svih nemackih trupa na Balkanu. Razlog za internaciju nisu mi rekli, ali verujem da je to bilo, što sam kasnije i saznao, zbog memoranduma upucenog knezu Pavlu u vremenu kada sam ja ministar vojske i mornarice u vladi Cvetkovic-Macek.
       o Kako ste i od koga saznali o razlogu Vaše internacije i kakva je sadr+ina toga memorandum a, zbog koga kažete da ste stavljeni u internaciju?
       — U vreme napada Italije na Grcku bio sam ministar vojske i mornarice u vladi sporazuma Cvetkovic-Macek. Jednog dana pozvao me je knez Pavle upravo, ja sam bio kod njega na referisanje i rekao mi da treba poslati u Makedoniju osam divizija, kako bi itaiijanske snage u severnom delu Albanije bile vezane za taj prostor zbog prisustva naših snaga u Makedoniji. Isto tako, naše divizije imale bi zadatak da sprece zaobilaženje grckog fronta s desnog krila, ukoliko bi to Italijani pokušali da ucine preko naše teritorije. Knez Pavle je napomenuo da bi u eventualnom suzbijanju Grka od strane Italijana, odnosno, zauzirnanju Grcke moglo doci do toga da Bugari koriste tu priliku da ostvare svoje pretenzije za Solunom, pa bi u tom slucaju prisustvo naših divizija dole moglo Bugare odvratiti od ove namere. Knez Pavle je smatrao da ce odašiljanjem ovih divizija u Makedoniju biti potvrdena naša neutralnost.
       Ja sam ukazao knezu na posledice odašiljanja ovih divizija i rekao da bi to, u stvari, bilo narušavanje neutralnosti. Knez nije hteo da usvoji moj razlog, vec mi je rekao da izdam naredenje o odašiljanju divizija u Makedoniju.
       Ne moguci da sprovedem zahtev kneza Pavla, ja sam izradio jedan memorandum, gde sam istakao razloge da bi izvršavanje ovog naredenja, odnosno odašiljanje divizija, imalo za nasu zemlju teške posledice. Izmedu ostalog, naveo sam nespremnost Jugoslavije za rat i to u dugom periodu. Dalje sam naveo da je Nemacka pobednica u Evropi, da je snazna i da ide kao plima, pa bi naša politika trebalo da se okrene u pravcu prema Nemackoj i da se poradi na sporazumu sa istom. Ovo sam u memorandumu navodio zbog toga da bih dokazao potrebu odrzanja neu¬tralnosti.
       Prilikom podnosenja ovog memoranduma knezu Pavlu, izmedu nas dvojice došlo je do oštrijih reci, tako da je knez rekao da sa mnom ne može da radi, na šta sam se ja poklonio i izašao. Jedan do dva casa kasnije, došao je kod mene u kabinet general Petar Pešic i procitao mi ukaz kojim se razrešujem dužnosti ministra vojske i mornarice, a on dolazi na moje mesto.
       Za razlog moje internacije saznao sam na taj nacin što je negde u maju mesecu došao kod mene jedan nemacki oficir iz obaveštajnog odeljenja Vajksovog štaba i saslušavao me o memorandumu, odnosu sa knezom Pavlom, izlaženju iz vlade Cvetkovic-Macek i drugim stvarima u vezi s tim. Negde kasnije, koliko se secam, u junu mesecu, dolazila su dvojica viših oficira i to jedan general, a drugi pukovnik iz Berlina sa još jednim oficirom Gestapoa iz Beograda, i saslusavali me takode o memorandumu, o tome kako je došlo do njega i da li je tacno moj potpis na tom memorandumu, koji su mi pokazali. Dalje su me saslušavali o 27. martu i kako je došlo do puca.
       Kako onaj prvi oficir iz obaveštajnog odeljenja Vajksovog šta¬ba, tako i ovi drugi oficiri iz Berlina, saopštili su mi da sam ja interniran zbog pisanja tog memoranduma. Tako sam ja saznao od njih za razlog moje internacije.
       o Da li je po Vašem mišljenju ovaj memorandum išao na štetu, odnosno protiv interesa Nemacke?
       — Nije išao protiv interesa Nemaca, jer je govorio u prilog neutralnosti, a to je ono što je i Nemacka hlela.
       o Kako onda moŽete tvrditi da je taj memorandum koji nije bio protiv, interesa Nemacke vec, naprotiv, govorio u prilog Ne¬macke, predstavljao razlog za Vaše stavljanje u internaciju?
       — Memorandum u celini nije govorio u prilog interesa Ne¬macke, vec je u njemu bilo izvesnih delova, koji su bili upereni protiv Nemacke. Taj memorandum Nemci su štampali u zarobljenickim novinama, koje su se rasturale medu našim zarobljenicima, ali, samo one delove koji su govorili povoljno o Nemackoj, dok su druge delove izostavili.
       o Navedite te „delove" Vašeg memoranduma, gde ste se Vi nepovoljno izrazavali o Nemcima?
       — Ne mogu da se setim.
      
       o Period prilagodavanja na nove prilike
      
       o Ranije u odgovoru na pitanje od koga ste i kako saznali za razlog internacije, naveli ste da su Vam to licno saopštili oficiri koji su Vas saslušavali zbog memoranduma. Da li i dalje ostajete pri tome da je razlog Vaše kucne internacije memorandum i da li su Vam to izricito saopstili oficiri koji su Vas saslucavali?
       — Povlacim raniju tvrdnju da su mi nemacki oficiri, koji su me saslušavali o memorandumu, saopštili da je razlog moje internacije memorandum. Ja sam ovaj zakljucak sam izveo zbog toga što su me oni saslušavali o memorandumu, pa sam verovao da je to razlog što sam stavljen u kucnu internaciju.
       o Kako ste mogli izvesti ovakav zakljucak s obzirom da me¬morandum u osnovi govori u korist Nemacke, ili, kako se Vi izraziste, da ste u njemu tražili i zastupali neutralnost Jugoslavije, za što su bili i sami Nemci?
       — S obzirom da sam ja bio ispravan i kao oficir i kao gradanin, nisam mogao da izvedem drugi zakljucak za stavljanje u kucnu internaciju, do taj sa memorandumom, pošto su me o njemu, kao što sam gore naveo, saslušavali.
       o Šta je bilo sa vojskom, kojom ste Vi komandovali?
       — Zarobljena je i poslata u Nemacku.
       o Šta je bilo sa oficirima južne grupe armija, kojom ste Vi komandovali?
       — Zarobljeni su i poslati u Nemacku.
       o Znaci, Vaša vojska i Vaši oficiri zarobljeni su i posiati u Nemacku; je li tako?
       — Jeste.
       o Kako ste onda Vi, kao najviši komandant južne grupe ar¬mija ostali u zemlji, dok su Vaši vojnici i oficiri oterani u zarobIjeništvo?
       — Ne mogu da objasnim zašto nisam poslan u Nemacku. Ja mislim da je ovo prosta slucajnost, a ocekivao sam za sve vreme dok sam bio u kuccoj internaciji da ce me posiati u Nemacku.
       „Danima sam odbijao da stanem na celo vlade, izgovarajuci se da sam star i bolestan, da se nikada nisam interesovao politikom jer sam ceo život proveo kao vojnik. Uz to, objasnio sam da sam teško pogoden pogibijom sina jedinca, snaje i unuka u eksploziji Smederevske tvrdave. Kada su mi dali dokaze da ce srpski narod, ako se ne umiri, platiti teškim žrtvama, a ostatak Srbije biti podeljen Hrvatima, Bugarima i Madarima, popustio sam i pristao, znajuci šta to znaci."
      
       o Ranije ste izjavili da Vam je prilikom saopštenja o kucnoj internaciji receno da ništa ne pokušavate i da ce u protivnom biti upotrebljeno oružje. Objasnite ko Vas je cuvao za vreme dok ste bili u kucnoj internaciji i da li je postojala nekakva straža?
       — Straža nije postojala, ali su, s vremena na vreme, dolazile nemacke patrole i obilazile me u kuci.
       o Pa, ko bi onda u tom slucaju upotrebio oružje kada nije postojala straža koja Vas je cuvala. Izlazi, da ste Vi mogli iz kuce, u kojoj ste navodno konfinirani, da pobegnete?
       — Kao cuvar kuce — hauzmajstor, bio je neki Slovenac Mar¬tin, koji je nosio pištolj i ja verujem kada su mi Nemci saopštavali da ne pokušavam bekstvo, jer ce biti upotrebljeno oružje, da su mislili na njega — Martina, za koga sam kasnije saznao da je bio u službi Gestapo-a.
       o Koliko ste vremena proveli u kucnoj internaciji?
       — Sve do konca jula 1941. g.
       o S kime ste sve za to vreme održavali vezu i ko je kod Vas dolazio, bilo od Nemaca ili Srba, i po kojim stvarima?
       — Pored nemackih oficira, koji su me saslušavali o memo¬randumu i paktu, kao i patrola nemackih, koje su me obišle u tri do cetiri maha, koncem jula došli su kod mene Milan Acimovic i nemacki major dr Kraus, šef Gestapoa.
       o S obzirom na sadržinu Vašeg memoranduma, izlazi da ste Vi odobravali pakt vlade Cvetkovic-Macek. Vi ste se tako izjasnili i pred nemackim oficirima — generalom i pukovnikom — koji su došli iz Berlina i saslušavali Vas o memorandumu i paktu. Da li je tako?
       — Tacno je da sam ja odobravao pakt sklopljen od strane vlade Cvetkovic-Macek sa Nemackom, što sam izjavio i pred nemackim oficirima no, ovo otuda, što sam smatrao da je pakt zasnovan na bazi neutralnosti, u kojoj je Jugoslavia u to vreme trebalo da ostane.
       o Zašto su kod Vas dolazili Acimovic i dr Kraus?
       — Došli su prvo da me obaveste o situaciji kakva je u Srbiji, zatim je g. Acimovic kazao kako komesarska uprava nije u stanju da savlada gradanski rat u Srbiji i izložio potrebu kako treba da dode jedan veci autoritet da uzme situaciju u svoje ruke. Po njegovom mišljenju i svih sa kojima je Acimovic razgovarao — to je trebalo da budem ja.
       Ja sam ovo kategoricki odbio, izgovarajuci se time da sam star i bolestan, to jedno, a drugo, da me nikada nije interesovala politika, nego sam ceo svoj život proveo kao vojnik. Uz to, objasnio sam im kako sam teško pogoden pogibijom sina, jedinca, snahe i unuka u eksploziji tvrdave u Smederevu. Na ovo se umešao dr Kraus, govoreci, ako se srpski narod ne umiri, da ce platiti teškim žrtvama, savetujuci mi da treba da uzmem situaciju u svoje ruke i da se stavim na celo srpskog naroda. Odbio sam i njegov predlog sa istom motivacijom kao i Acimovicev.
       o Kada ste oslobodeni kucne internacije i ko Vam je to saopštio?
       — Istog dana kada su bili kod mene Acimovic i dr Kraus, osloboden sam kucne internacije. To mi je saopštio dr Kraus.
       o Kako tumacite to da ste Vi "energicno odbili" predlog Aci¬movica i dr Krausa da uzmete "kao veci autoritet situaciju u svoje ruke", a dr Kraus Vas posle toga odbijanja pušta iz inter¬nacije. Da Vam možda dr Kraus nije saopštio da se puštate iz kucne internacije pre nego što se povela rec o situaciji u Srbiji i o predlogu da Vi tu situaciju uzmete u svoje ruke?
       — Kraus mi je saopštio da se skida sa mene kucna internacija, odnosno da sam slobodan, posle svih razgovora i mog odbijanja da se stavim na celo srpskog naroda. Ovo je došlo otuda šte je Acimovic molio dr Krausa da se internacija skine, kako bih ja mogao dolaziti u Ministarstvo unutrašnjih poslova Komesarske uprave kod Acimovica, da bi me on detaljnije upoznao sa situacijom u Srbiji i ubedio u potrebu da se primim, odnosno stavim na celo srpskog naroda.
       o A znate li Vi gde su se u to vreme nalazili najbolji rodoljub srpskog naroda?
       — Kod Koste Pecanca i Draže Mihailovica i to rodoljubi-cetnici, koji su bili kod Koste Pecanca kretali su se slobodno, a sam njihov komandant-vojvoda Pecanac živeo je u Beogradu, upravo bio je u Beogradu, a mesto boravka nalazilo mu se negde u Toplici. Dok rodoljubi-cetnici Draže Mihailovica bili su u šumi.
       o Šta Vi podrazumevate pod rodoljubima i na osnovu cegi smatrate da su cetnici Koste Pecanca i Draže Mihailovica bil rodoljubi?
       — Pod "rodoljubima" podrazumevam one, koji vole i štite svoj narod, a cetnike Koste Pecanca i Draže Mihailovica smatram i sam rodoljubima zato što su oni umirivali srpski narod i sprecavali bratoubilacku borbu.
      
       o Razlozi za stvaranje okupacione vlade
       o Izmedu koga je bila ova bratoubilacka borba u srpskom narodu i ko ju je izazvao?
       — Ova bratoubilacka borba bila je izmedu komunista i naroda da i izazvali su je komunisti da bi na taj nacin navukli Nemce u osvetu protiv srpskog naroda i na taj nacin nagnali srpski narod da beži u šume. Da bi ovo izveli, komunisti su napadali na Nemce i masakrirali ih, sekuci im noseve, uši, vadeci oci, zatim su napadali na vlast i na istaknute gradane. Sve ovo je doprinosilo tome da Nemci kaštiguju srpski narod.
       o Jeste li se Vi licno uverili o gornjim navodima koji se odnose na komuniste, ili ste to od nekoga slušali?
       — To su bili zvanicni izveštaji naših vlasti.
       o Na koje Vi vlasti mislite?
       — Policijske vlasti koje su ostale od ranije.
       o Jeste li Vi verovali tim „zvanicnim" izveštajima?
       — Verovao sam i nisam imao razloga da ne verujem.
       o Kako ste Vi za sve ovo znali, s obzirom na to da ste kucnoj internaciji ostali do konca jula, a ovo se odigralo pre toga?
       — O svemu tome obaveštavao me u Ministarstvu unutrasnj poslova Komesarske uprave Acimovic, a i licno sam video i citao dokumenta o svemu navedenom.
       o Kada ste otišli posle oslobodenja od kucne internacije Min. un. poslova Kom. uprave kod Acimovica i zbog cega?
       — Na Acimovicev poziv otišao sam prvih dana meseca avgusta.
       o Zbog cega Vas je pozivao Acimovic?
       — Zbog obaveštenja o politickoj situaciji i nudenja odnosno predlaganja da obrazujem srpsku vladu, ciji bi bio predstavnik.
      
       o Koji su razlozi bili da se i pored postojanja komesarske prave stvara srpska vlada?
       — Komesarska uprava bila je upustila situaciju iz svojih ruku, tako da je gradanski rat besneo na sve strane, pa se smatralo da ce obrazovanjem i dolaskom jedne srpske vlade, pod rukovodstvom jednog jakog autoriteta 'moci' da dode do smirenja u zemlji i prestanka medusobnog klanja.
       o Pod cijim je sugestijama Acimovic davao predlog za obrazovanje srpske vlade pod "jacim autoritetom", koji ste u stvari trebali Vi da predstavljate?
       — Acimovic se, kako mi je sam govorio, konsultovao sa velikim brojem uglednih politickih licnosti, koje su se složile da teba obrazovati takvu vladu pod mojim rukovodstvom.
       o A sa kime se Acimovic konsultovao od strane nemackih predstavnika i po cijim je direktivama Acimovic postupao kada i Vama predlagao da obrazujete srpsku vladu?
       — Sa predstavnikom Vermahta, cijeg se imena momentalno ne secam, predstavnikom upravnog štaba dr Turnera i njegovog pomocnika Kisla i predstavnikom Gestapo-a dr Tausa, po cijim je direktivama radio.
       o Da li ste Vi licno vodili pregovore sa navedenim predstavnicima, kojom prilikom, gde, i koliko puta?
       — Sa navedenim nemackim predstavnicima vodio sam pregovore tek posle održane konferencije na kojoj sam izabran za predsednika srpske vlade, upravo u kojoj sam dobio mandat da sastavim tu vladu.
       o Znaci da je Acimovic sam vodio sa Vama pregovore, a instrukcije za to dobijao od nemackih predstavnika. Je li tako?
       — Tako je.
       o Ko je pre održanja te konferencije, gde ste dobili mandat a obrazovanje vlade, dolazio kod vas od politickih prvaka?
       — Dimitrije Ljotic, Ilija Mihailovic, mislim Cincar-Markovic i jos neki ljudi, više poznati kao ugledni gradani nego politicari, i ja sam imena zaboravio.
      
       o Da li su oni dolazili svi zajedno, ili pojedinacno?
       — Obicno su dolazili pojedinacno, izuzimajuci Ljotica, koji je u nekoliko mahova dolazio zajedno sa Kronholcom.
       o Zbog cega su navedeni dolazili kod Vas?
       — Da me ubede da ja treba da sastavim vladu i da ce me oni u tim nastojanjima pomoci.
       o Da li je kod Vas po ovoj stvari dolazio dr Laza Markovic?
       — Nije dolazio kod mene u kucu, ali jednom prilikom kada sam izlazio iz Ministarstva unutrašnjih poslova Komes. uprave pristupio mi je na ulici i pratio me sve do kuce. Tom prilikom govorio mi je da ja treba da obrazujem srpsku vladu, a kada sam mu primetio da bi bolje bilo da to ucini neko od politickih ljudi, on mi je objašnjavao da je bolje da to bude jedna neutralna licnost, pošto ce imati veceg autoriteta. Isto tako, obrazlagao je ovo svoje mišljenje da bas ja, kao nepoliticka licnost, neutralna, treba da obrazujem vladu, jer, ako bi se uzela neka politicka licnost, onda bi došlo do razmimoilaženja.
      
       o Covek koji je jedini
       mogao da spasi Srbiju
      
       o Kada je održana konferencija na kojoj ste Vi dobili mandat za obrazovanje vlade?
       — Ne secam se datuma, ali mislim da je bilo negde oko polovine avgusta.
       o Na cije je traženje došla ova konferencija i ko ju je organizovao?
       — Ne znam na cije je traženje ta konferencija došla, a mislim da ju je organizovao Acimovic.
       o Je li Vas Acimovic obavestio da cete Vi na toj konferenciji biti predloženi za predsednika vlade?
       — O tome me nije obavestio, vec mi je samo poslao poziv, odnosno pismo, gde je stajalo da ce se održati konferencija svih predstavnika javnog života u predsedništvu Komesarske uprave, gde de se diskutovati o situaciji i da ja treba da prisustvujem.
       o Ko je sve od predstavnika javnog života ucestvovao na toj konferenciji?
       — Predstavnici privrednih i industrijskih komora, javni radnici, predstavnici raznih politickih partija, predstavnik Akademije nauka) dr.
       o Ko je bio na konferenciji od predstavnika privrednih i in¬dustrijskih komora?
       — Ispred Zanatske komore bio je predsednik Savic, ispred Industrijske komore bio je Vlada Ilic, ispred Trgovinske komore, mislim da je bio Mitic, ispred Lekarske komore bio je dr Mijuškovic. Bilo je i ispred drugih komora predstavnika, ali sam zaboravio. Secam se Još da je pored Mitica ispred Trgovinske ko¬more bio i Aca Jovanovic, trgovac.
       o Ko je na konferenciji ucestvovao od javnih radnika?
       — Milos Trifunac, profesor, Ilija Pržic, profesor, Velibor Jonic, profesor, dr Laza Kostic, profesor, dr Aleksandar Belic, predsednik Akademije nauka. Od oficira bili su: Petar Kosic, general, Panta Drackic, general i Tasa Dinic, pukovnik.
       o Ko je bio od predstavnika politickih stranaka?
       — Kosta Kumanudi, Risto Jojic, Đuro Kotur, dr Miloš Radosavljevic, dr Lazica Markovic, dr Momcilo Jankovic, Milan Acimovic, dr Cincar Markovic, dr Spalajkovic, dr Stevan Ivanic, Mihailo Olcan i Ilija Mihailovic.
       o Ko je bio na konferenciji ispred socijalista?
       — Ne secam se da li je neko bio ispred njih, ali znam i licno sam vidao više puta Živka Topalovica kod Acimovica u kabinetu.
       o Ko je otvorio ovu konferenciju i kojim recima?
       — Konferenciju je otvorio Acimovic, ukazavši na tešku situaciju i na to da Komesarska uprava nije mogla da odgovori svojim dužnostima, zbog cega je podnela ostavku, koja joj je uvažena i da treba da se obrazuje jedna ministarska vlada sa jakim autoritetom. Stavio je pitanje izbora predsednika na diskusiju.
      
       "Komunisti su izazivali bratoubilacku borbu da bi na taj nacin naveli Nemce da se svete srpskom narodu i na taj nacin ga nagnali da beži u šume i pridružuje im se."
       - Ko je sve uzeo ucešca u diskusiji i kakvi su predlozi ucinjeni?
       — Prvi je uzeo rec Vlada Ilic, koji je ukazao na tešku situaciju i na potrebu obrazovanja jedne cvrste vlade i predložio mene da ja tu vladu obrazujem. Za njim su se dalje redali govornici Savic, dr Laza Markovic, dr Cincar-Markovic, general Kosic, Spalajkovic, Momcilo Jankovic i dr Aleksandar Belic.
       Svi su se oni slagali u tome da se takva jedna vlada obrazuje, na celu koje bih došao ja. Dr Spalajkovic, na moje odbijanje. Ijutio se i pitao jesam li ja Srbin i vojnik. On je održao takav govor da su mu svi odobravali, a neki i aplaudirali, pa ga je završio recima da sam samo ja u stanju da izvedem zemlju iz revolucije.
       Dr Lazar Markovic bio je takode za obrazovanje jedne homogene vlade od ljudi cvrste ruke, a kasnije ta vlada bila bi prosirena i u nju bi ušli predstavnici raznih politickih partija.
       o Kako se završila ova konferencija i koji su zakljucci donešeni?
       — Konferencija se završila time što je Acimovic izveo zakljucak o potrebi stvaranja srpske vlade, na celu sa mnom, kao predsednikom. Ovaj zakljucak bio je usvojen od svih prisutnih.
      
       o Hrvatska, madarska i bugarska Srbija
      
       o Da li je na konferenciji bilo reci o tome ko bi ušao u tu vladu?
       — Poimenicno nije bilo reci o ljudima, koji bi ušli u vladu, no samo postojala je nacelna saglasnost da to treba da budu cvrsti ljudi. Meni su ostavljene odrešene ruke koga cu uzeti u vladu.
       o Jeste li Vi usvojili zakljucak konferencije i prihvatili tu odluku, da kao predsednik, obrazujete srpsku vladu?
       — Prihvatio sam tu odluku, sa napomenom da cu obrazovati vladu, ako Nemci pristanu na uslove koje ja budem postavio.
       o S kime ste od nemackih predstavnika vodili „pregovore" za obrazovanje vlade?
       — Sa delegatima glavnog Komandujuceg generala avijacije Dankelmana, dr Turnerom, šefom upravnog štaba i njegovim pomocnikom dr Kislom.
       o Iznesite tok tih, kako ih Vi nazivate, „pregovora"?
       — Otišao sam sa Acimovicem u upravni štab kod Turnera i Kisla i na sastanku sa njima Acimovic je izložio da je održana konferencija od uglednih ljudi i politicara i javnih radnika i da je na toj konferencij i jednoglasno donešena odluka da se obrazuje srpska vlada na celu sa mnom, pa da molim da se taj izbor potvrdi.
       Turner i Kisel, saslušavši Acimovica, rekli su da nemaju ništa protiv ovoga izbora i da ga usvajaju, ali da moraju o tome obavestiti Dankelmana i da ce nastojati da to i Dankelman usvoji.
       Kad su me pitali dr Turner i Kisel da li se ja primam da obrazujem vladu, odgovorio sam potvrdno s tim, što sam kazao da to mogu uciniti samo pod sledecim uslovima. Napisao sam te uslove, koliko se secam bilo je 16 tacaka. Dr Turner mi je rckao da ce o tome obavestiti, odnosno te uslove dostaviti, Dankelmanu.
       Napominjem da su dr Turner i dr Kisel insistirali na tome da se vlada što pre obrazuje, jer ce u protivnom Srbija biti podeljena na tri dela i to jedan deo dace se Madarima, drugi Bugarima, a treci Hrvatima i da ce oni upasti u Srbiji i umiriti je.
       o Da li ste na tom prvom sastanku sa dr Turnerom i Kiselom podneli listu ministara i uslove, pod kojima se primate da obrazujete vladu?
       — Kako uslove, tako i listu ministara ja sam podneo tek sutradan, na drugom sastanku sa dr Turnerom i Kiselom.
       o Na kojem Vam je sastanku dr Turner rekao, odnosno insistirao, da se što pre obrazuje vlada, jer ce inace „Srbija biti podeljena na tri dela"?
       — Prvog dana na prvom sastanku.
      
       o Nedicevi uslovi za prihvatanje saradnje
      
       o Vi ste ranije izjavili da su dr Turner i Kisel rekli da ce oni Vaše "uslove" dostaviti Dankelmanu, a sada tvrdite da je Turner insistirao da se što pre obrazuje vlada. Znaci, da on to od vas traži, iako ne zna, hoce li Dankelman “primiti" Vaše “uslove", Objasnite to?
       — To je opšti razgovor gde je Turner ukazao na opasnost od upada Madara. Bugara i Hrvata u Srbiju i nacelno on je postavio da bi vladu što pre trebalo obrazovati.
       o Kada ste dobili odgovor od Dankelmana na Vaše postavljene uslove i odgovor po pitanju predloženih ministara?
       — Dva do tri dana po predaji uslova i liste ministara.
       o Ko vam je saopstio da su uslovi prihvaceni, odnosno jesu li usvojili Vaše uslove i listu ministara?
       — Listu ministara su usvojili, a uslove su uglavnom usvojili, sem nekoliko tacaka. To mi je saopštio dr Turner i rekao mi da se 29. avgusta imam javiti sa svim ministrima kod Dankelmana u Narodnoj skupštini.
       o Da li ste se Vi sa svim ministrima konsultovali o ulasku u Vašu vladu?
       — Jesam sa svima, izuzev Acimovica, za koga sam znao da ce se primiti, pa nisam imao potrebe da ga pitam o ulasku i moju vladu.
       o Vi rekoste da Vam je stigao odgovor na postavljene uslovi i listu ministara dva do tri dana po predaji; recite prvo da li ste Vi konsultovanja sa ministrima obavili u tom roku od dva do tri dana i drugo, kako ste se mogli sa njima konsultovati o ulasku i Vašu vladu, kada niste znali hoce li Dankelman Vašu listu ministara usvojiti?
       — Konsultovanja sam obavio u tom roku. Išlo je brzo zbog toga što su neki ministri odmah dali pristanak kao Što je slucaj sa Mijuškovicem, Trivuncem, Radosavljevicem, Đurom Dokicem, generalom Kosicem i gotovo svim ostalim.
       Prilikom konsultovanja s njima, ja sam im rekao da sam dao predlog da oni budu ministri, što ce i ostati, ako se to usvoji Otuda sam ja mogao s njima da se konsultujem, cineci tu ogradu.
       o Navedite uslove koje ste „postavili" Turneru, odnosno Dankelmanu, za obrazovanje srpske vlade pod Vašim rukovodstvom?
       — Prva tacka mojih uslova bila je ta da Srbija dobije potpunu autonomiju, tj. da vlada upravlja zemljom po našim zakonima, kako vojnicki, tako ekonomski i politicki, a Nemci da vrše samo nadzornu vlast.
       Druga tacka je bila ta da vlada stvori oružanu snagu, odnosno ljudstvo, a Nemci da dadu naoružanje, radi cuvanja mira i javnog
       poretka u zemlji, kao i obezbeđenje granice.
       Treća tačka postavljala je da se strogo odredi kolike dacije u naturi i novcu treba da Srbija daje Nemačkoj. Da se to tačno odredi i toga se pridržava, pošto su dotle Nemci pljaćkali Srbiju i uzimali kako su hteli. Te dacije lično bi ubirala vlada preko svojih područnih organa i predavala Nemcima.
       Cetvrta tačka tražila je obustavljanje ubistava Srba van granica Srbije, a na teritoriji biv. Jugoslavije. Ovde se prvenstveno mislilo na Srbe u Hrvatskoj, koje su progonili i ubijali Hrvati.
       Petom tačkom traženo je da se ne sprečava od strane Nemaca dolazak Srba — izbeglica u Srbiji.
       Šestom tačkom traženo je uspostavljanje veze između zarobIjenika i njihovih porodica u zemlji, kao i to da se dozvoli odašiIjanje paketa. Da se bolesni zarobljenici puste svojim kućama.
       Sedma tačka uslova postavljala je da se odustane od sprovođenja naređenja, izdanog od strane vrhovne komande Nemačke da se za jednog ubijenog Nemca streljaju stotinu Srba, a za ranjenog pedeset, već da krivci budu izvodeni na sud.
       Ne sećam se drugih uslova koje sam postavio.
       o Koje su Nemci od nabrojanih uslova prihvatili, a koje odbili?
       — Od nabrojanih tačaka sve su bile prihvaćene, izuzev poslednje (sedme). Odbili su još neke sitnije uslove, kojih se momentalno ne sećam.
      
       (U sledecem broju: Sastav srpske vlade narodnog spasa)












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX