SVEDOK Internet



Broj 1164.

Poseta
5610087

Papir trpi sve, a istorija samo činjenice

„Podgorička skupština“ bila instrument kojim je izvršen državni prevrat u Crnoj Gori

Otvoreno pismo Nadežde Vinaver, koje Politika nije želela da objavi

Jelena Trivan

Medijska laža i paralaža


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Stogodišnjaci, fenomen Pešterske visoravni ili putokaz kako do elisira dugovecnosti
Žena živi u tri veka
Piše: Mujo Bjelopoljac

       Pešterska visoravan, sa nadmorskom visinom od preko 1.300 metara, nije samo fenomen po ekstremno niskim temperaturama, ovde je 2006. godine u januaru izmereno minus 39,6 stepeni Celzijusa, što se smatra najnižom temperaturom ikada izmerenom u ovom delu Evrope i što se meri sa temperaturama u Sibiru.
       Upravo zbog niskih temperatura i neverovatno hladnih zima, na srpskom Sibiru ili srpskom Tibetu, kako sve još zovu Peštersku visoravan, žive brojni stogodišnjaci. Ovde ih je na desetine, upuceniji tvrde da cak nekoliko stotina stanovnika Pešterske visoravni, koja obuhvata opštine Sjenicu, Tutin, Novi Pazar u Srbiji, i Berane i Bijelo Polje, u Crnoj Gori, živi nekoliko stotina njih koji su odavno prevalili stotu godinu života.
       Poznati profesor sa Peštera Reka Licina, covek koji je zaokupljen fenomenom zdravih ljudi na Pešterskoj visoravni, ovih dana je posebno zadovoljan. Naime, obistinile su se njegove naucne procene da su na ovom prostoru živele razne civilizacije, uprkos verovanju da je rec o nedodiji gde covek i govece teško mogu opstati, ali su – opstali.
       Naime, na Pešterskoj visoravni koja od nedavno pripada Crnoj Gori, na prostoru opština Berane i Bijelo Polje, gde svež vazduh i desetine izvora planinske najvalitetnije vode, velike izdašnosti, prosto mame, prvi put su boravili arheolozi.
       Za pocetak, oni su uradili sondažna istraživanja ovog terena i na njihovo veliko zadovoljstvo pronašli su predmete i orude od jelenskih rogova i jednu ogrlicu od vucjih zuba, a prema prvim ispitivanjima ovi predmeti i nakit pripadali su praistorijskom coveku.
       Kako kaže profesor Licina, ukoliko se dokaže da je to tacno, a za sada ništa ne negira da to nije tako – pisacemo novu istoriju!
       Legenda kaže da da su na Pešterskoj visoravni živeli i Grci i Rimljani, postoje brojni ostaci njihovih grobalja. Medutim, po toj legendi, Grci su jednom prilikom na Pešterskoj visoravni zapali u sneg "do vrata", tri godine su cekali da se on otopi, a kada se to nije desilo, zaboli su svoja rala u površinu zemlje i zauvek napustili ovo podneblje!
       Stanovnici Pešterske visoravni su izuzetno zdravi ljudi. Ovde ljudi gotovo i ne znaju za kancerogena obolenja, malokrvnost, povišen krvni pritisak, dijabetes i druge boleštine modernog doba.
       Ljudi se ovde hrane zdravom, domnacom hranom iz netaknute prirode, a najcešce konzumiraju mleko i beli mrs spravljen na tradicionalni nacin kako se to vekovima radi na Pešteru. Povrtlarske kulture, u prvom redu krompir, uzgajaju se samo uz stajsko dubrivo, ovde bukvalno niko ne koristi pesticide. Ljudi vreme najcešce provode na cistom planinskom vazduhu, uz stoku, ovce i goveda ali i Pešterske konje koji slobodno pasu na nepreglednim livadskim prostranstvima. Kažu da sasvim malo gledaju televiziju, retko citaju novine, internet je za njih misaona rec, jer – nemaju vremena, uglavnom rade oko stoke. Medutim, vrlo su oštroumni, inteligentni i pametni. Vecina mladih odlazi poslednjih decenija odavde u potrazi za boljim životom, najpre na fakultete u vece gradove, najcešce u Beograd i Sarajevo, a ne pamti se da je neko od njih koji je otišao na fakultet, da ga nije i završio. Ima ih širom sveta, ali uvek Pešter nose u srcu.
       Živeti u ovakvom kraju, sa surovom klimom i u netaknutoj prirodi, podaleko od civilizacije i gradske vreve, bez žurbe, stresova i uz domacu hranu, ali i sa puno fizickih aktivnosti, pomalo je i normalno da na Pešterskoj visoravni žive dugovecni ljudi.
       Ovih dana u Radmancima, na delu Pešterske visoravni koja pripada Petnjici u Beranskom kraju, culi smo od žitelja ovog pitomog sela neverovatne price o porodici Kožar. Naime, u ovom cudnom selu, kako oni tvrde, živeo je cak neverovatnih 135 godina Jusuf Kožar, Đula Kožar je u 120. godini pre neku godinu otišla na onaj svet, a za Kaju Licinu tvrde da je živela 130. godina!
       U selu Trijebinje kod Sjenice nedavno je "preselio" na onaj svet Camil Karišik u 115. godini života. Camil nikada nije bio kod lekara, za sobom je ostavio šestoro sinova, cetiri cerke, stotinak unucadi, praunucadi i cukununucadi. Ceo život proveo je u svom selu i bio je jedan od najbogatijih ljudi u ovom kraju.
       Sreli smo na Pešteru i Taiba Alihodžoca koji "gazi" 109. godinu života. Bahtijar Košuta iz Hotkova na Pešteri je umro u 126. godini života.
       Danas ovde živi Đemilja Kožar, za koju se pouzdano zna da ima 119. godina i da je zasigurno rec o najstarijoj ženi na svetu, a verovatno i jednom od najstarijih žitelja planete zemlje.
       Đemilja je rodena 1890. godine, imala je petoro dece, ima preko 170 unucadi, praunucadi i cukununucadi. Najstarije dete, joj je umrlo pre tri godine u svojoj 82. godini. Ova neverovatna žena, koja je celog života radila i danas je pokretna i jedino malo slabije vidi, vrlo je razborita, nikada nije bila kod lekara. Kaže da je oduvek radila teške fizicke poslove, kaže da je dnevno mogla požnjeti i povezati i po pedeset snopova žita, džak sa pedest kilograma žita nosila je "kao od šale" do nekoliko kilometara udaljenog mlina. Hranila se, oduvek, mlekom i mlecnim proizvodima, žitaricama i zeljem koje je sama uzgajala. Veli da nema poseban recept za dug život – Nema smrti bez sudenog dana, kaže ona.
       Ipak, starija od Đemilje Kožar bila je Draguna Martinovic iz Pešterskog sele Jerebice kod Tutina, koja je umrla 1996. godine u 120. godini života. Draguna je imala 40 unuka, 50 praunuka i više cukununucadi. Za ovu ženu nam je ispricao neverovatnu ispovest nedavno preminuli Šefko Alomerovic, poznati aktivista Helsinškog odbora iz Novog Pazara.
       Naime, on je zajedno sa jednom ekipom UNHCR 1993. godine obilazio Peštersku visoravan, ispitujucu fenomen zdravih zuba kod stanovnika ovog kraja. Sasvim slucajno, u zabitom selu Jerebice, zatekli su staricu tešku jedva tridesetak kilograma, na jedno oko potpuno slepu, koju su prvi put pregledali lekari. Pronašli su pisane dokumente kod njenih ukucana po kojima je ona tada imala 117. godina.
       - Pešterska visoravan je prelep kraj, kaže nam 96-godišnji Avdul Kožar, rodak starice Đemilje Kožar, koji je svoj radni vek proveo kao gradevinac beogradskog Trudbenika. Udišemo cist vazduh, jedemo zdravu hranu, pijemo cistu vodu, živimo složno, bez ikakvih stresova. Zato ne treba nikoga da cudi naša dugovecnost – kaže Avdul.
       - Pešterska visoravan je neverovatno zdrav kraj. Ovde su ljudi zdravi, rade sve sa ljubavlju i bez ikakvih žurbi i stresova. Tihi, mirni. Dobrocudni, ali pravi gorštaci. Navikli smo na ekstremno niske temperature na Pešteru. Mi ovde u Sjenici u šali kažemo da se zimi umivamo antifrizom. Šaleci se kažemo da momak u Sjenici kaže devojci da ce je na ljubavnom sastanku "cekati do minus trideset" – prica nam penzionisani metereolog iz Sjenice Sulejman Muftarevic Heman, covek koji je izmerio onu najnižu temperaturu u ovom delu Evrope.

Japanci najduže žive zbog nemasne hrane
Gužva u "Klubu stogodišnjaka"
       Svetska istraživanja su pokazala da najhduže žive Japanci, koji kvalitetnom prehranom u kojoj dominira pirinac i izbegavanjem masne hrane su drasticno smanjili stopu srcanih bolesti i moždanih udara.
       Procene govore da ce Japan imati i najviše stogodišnjaka – 2050. godine cak 647.000 ili jedan odsto ukupnog stanovništva.
       Italija, Grcka, Monako i Singapur, zahvaljujuci povoljnoj klimi, po istraživanjima svetskih strucnjaka takode ce se moci pohvaliti i u buducnosti velikim brojem stogodišnjaka, od kojih ce vecina njih biti – žene.
       Ocekuje se da ce se i u SAD broj stogodišnjaka do 2050. godine povecati sa sadašnjih 75.000 na više od 600.000.
       Tako ce se u "Klubu stogodišnjaka" do sredine ovog vela stvoriti velika gužva, jer ce u svetu biti po strucnim procenama gotovo šest miliona ljudi.
       Inace, danas u svetu živi 340.000 ljudi starijih od 100. godina, po procenama u prošlom veku bilo ih je svega nekoliko hiljada, a poslednji podaci sa popisa stanovništva pokazuju da najvecu koncentraciju stogodišnjaka imaju SAD i Japan.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX