SVEDOK Internet



Broj 1144.

Poseta
5489408

Od nacionalnog defetizma do Nobelove nagrade

Smrt stiže u zoru!

Ko je ubio Olivera?

Puč u Odeljenju društvenih nauka

MMF se vežba na Srbiji


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Ekskluzivno
Intervju: Vojvoda Rade I. Cubrilo, komantant TO opštine Medak posle 18 godina odlucio da progovori o pogibiji Đorda Božovica Giške

Đorda Božovica Gišku
ubile su ustaše jednim,
a ne sa dva metka!
Piše: Marija Stefanovski

       Intervju Dragoljuba Bata Pavica, poslednjeg komandanta SG, objavljen u prošlom broju "Svedoka" "Giška nije poginuo, on je ubijen", izazvao je brojne reakcije.
       Tim povodom, redakciji se obratio Vojvoda Rade I. Cubrilo, komandant TO opštine Medak u istocnom Gospicu 1991. godine, koji je rešio, da posle 18 godina iznese, kako on kaže, jednu jedinu i pravu istinu o tome nemilom dogadaju.
       Svedok: Koji je Vaš motiv za ovaj intervju, da reagujete na intervju Dragoljuba Bata Pavica?
       Rade Cubrilo: Ovde sam da bih govorio o istini, jednoj jedinoj, kakva god ona bila, svidela se nekome ili ne. Želim da Vam prenesem tacno kako je Giška poginuo.
       S:Pa jel poginuo, ili je ubijen?
       R.C: Nisam ovde kod vas u redakciji da bih demantovao ikoga, samo želim da prenesem jedinu istinu o tom nemilom dogadaju!
       S: Da li to znaci da izjave koje je davao g. Pavic za "Svedok" nisu tacne?
       R. C: Ne kažem da sve nije tacno, ali gospodin Pavic ne zna detalje, on ne zna cinjenice. Po njegovim izjavama, covek može da pomisli da je bilo neke zavere da se Giška ubije! Licno, mislim da to uopšte nije tacno!
       S: Šta se onda, zapravo, dogodilo u Gospicu?
       R.C: Pre svega moram da kažem da Giška nije dolazio u Liku do 9. septembra. Tada smo mi cuvali oblast od oko 90 km, pocevši od Lovinca, preko Velebita do Gospica, Bilaja, Ribnika. Nismo imali dovoljno ljudi. U Kninu su nam rekli da ne mogu da daju pojacanje, pa su „Nikola Tesla“ i Đorde Kraickovic otišli za Beograd 7. septembra i vratili se u Liku sa Srpskom gardom, na celu sa Giškom sa 128 gardista.
       S: Šta se dalje dešavalo?
       R.C: Vec 9. septembra ide se u Medak (tu je bio štab), odakle posle blagoslova sveštenika krecemo na ratište u Gospic. Prethodno je bila isplanirana akcija deblokiranje mosta na Novcici sa cije se zapadne strane nalazila kasarna JNA "Stanko Opsenica" gde je bila blokirana jedna jedinica JNA. Komandant te kasarne bio je major Ilija Pešut, izuzetan oficir, koga su ustaše ubile nešto kasnije.
       S: Koji je bio cilj Vaše akcije?
       R.C: Pošto je kasarna bila blokirana, cilj nam je bio da izvucemo tehniku i ljudstvo odatle. Po vec uradenom planu, 15.septembra 1991.g. krenula je deblokada u kojoj je direktno u akciji ucestvovalo 400 boraca. Od toga je bila jedna ceta gardista, oko 80 ljudi, jedan tenkovski vod (3 tenka i 2 oklopna transportera) sa posadom od 25 ljudi. Ostalih 300 ljudi bili su iz TO iz tadašnje opštine Medak – istocni Gospic. Sa istocne strane obezbedivali smo bok sa 3 tenka i 50 boraca iz TO, a sa zapadne sa tri tenka, dva transportera i 100 boraca TO. To je bila stratna pozicija.
       S: Dakle bilo je i vojnih struktura?
       R.C: Vojne strukture koje su ucestvovale u toj akciji bile su: milicija Krajine, TO, jedna ceta JNA i dobrovoljci Srpske garde.
       S: Kako je u stvari Giška stradao?
       R.C: Napredujemo ka mostu, odnosno dolazimo do raskrsnice ulice Nade Dimic i Bilajske ulice gde je Giška poginuo. Na njega je pucano iz pravca zgrada koje su bile severno od raskrsnice, što se da videti na osnovu ulazne, odnosno izlazne rane. Ulazna rana bila je na levoj strani grudnog koša, a izlazna, izmedu kuka i bubrega, što utvrduje da je pucanj došao sa ustaške strane.
       S: Da li to znaci da je tvrdnja g. Pavica da je Giška pogoden sa strane i da je to uradio neki "domaci" netacna?
       R.C: To je sve netacno! Sama izlazna rana je pokazala da je metak ispaljen ili sa jedne od tih zgrada koje su se nalazile na nekih 100-150 metara od raskrsnice, ili sa silosa, koji se nalazio blizu tih zgrada koji su zvali "betonjarka". Giška je sa te razdaljine mogao biti upucan i iz obicne puške. Nije tacna ni izjava da je pogoden sa dva metka. Pogodio ga je jedan metak! Kako je Gišku mogao ubiti neki naš, kada je jasno dokazano njegovom ranom da je metak ispalio ustaša, s druge strane linije fronta, i niko drugi.
       S: Da li je iko od vas imao pancire tada?
       R.C: Ma kakvi. Njih je imalo samo desetak pripadnika specijalnih jedinica. To su bili jako teški panciri, u njima nismo mogli da se krecemo. To je služilo samo, ako vojnik stoji u mestu. Niko od nas nije imao pancir.
       S: Gde ste Vi bili u tom momentu?
       R.C: Bio sam na nekih 20-30 metara sa leve strane u tom trenutku. Tog dana kad je Giška bio pogoden, imali smo još trojicu poginulih i tri-cetiri ranjena vojnika.
       S: Šta se desilo posle Giškine pogibije?
       R.C: Nakon Giškine pogibije nastalo je potpuno rasulo, opšta pometnja. Ustaše su iskoristile taj momenat pa su gadali naše tenkove. Uspeli su da pogode jedan tenk trombonom. Ovo se sve dešava posle Giškine pogibije. U svom povlacenju jedan tenk udara u drugi i pogodeni tenk napuštaju vojnici JNA i prepuštaju ga ustašama. Nakon pogibije Giškine i pogadanja tenka, nismo imali ljude koji bi popunili prazninu nakon povlacenja. Bio sam prisiljen u tom momentu da obustavim akciju koja je bila u toku, te su i most i kasarna ostali na milost i nemilost ustašama, koje su oni kasnije i zauzeli. Posle njegove pogibije, Gišku je desetek gardista odvezlo za Srbiju.
       S: Pavic pominje, ne baš po dobru i Lainovica?
       R.C: Dva, tri dana kasnije dolazi Lainovic, koji je bio Giškin zamenik i autobusom odvozi oko pedesetak gardista za Srbiju. Ostale su dve grupe kojima su komandovali narednik Đorde Radakovic i grupa narednika Milana Jankovica.
       S: Koliko ste ljudstva imali posle tih dogadaja?
       R.C: Posle svega toga 11.novembra dolazi druga grupa gardista, njih 70, pod komandom Zvonka Osmajlica tako da je ukupno bilo oko 100-110 gardista na terenu. Osmajliceva grupa je bila rasporedena u Divoselu (selo Poljari), a 16. novembra ustaše napadaju gardiste koji su bili tu. Zvonko Osmajlic je lakše ranjen, pa se i ta grupa povukla. Ostaju samo grupe narednika Jankovica i Radakovica. Tada su poginula cetiri vojnika i 9 civila.
       S: Kakva je akcija tada spremana s obzirom na malo ljudi koji su tu ostali?
       R.C: Pa, 20. novembra pocinje akcija prema selu Ribnik (tu je ustaška linija) u kojoj su teško ranjeni Jankovic i cetiri pripadnika cetnickog odreda. Posle toga Jankovic i njegova grupa odlaze. Radakovic ostaje sa svojom grupom do aprila 1992. godine. Gardisti su etapno odlazili od 15.novembra 1991. pa sve do aprila 1992. godine.
       S: Srpska garda se oduvek tako zvala, ili je bila zapravo registrovana kao "Grupa gradana?"
       R.C: Prvi put sam u tekstu u "Svedoku" cuo da je registrovana kao GG! Znam samo za Srpsku gardu. Na amblemima koje smo nosili, dokumenta koja smo dobijali, uvek je stajao naziv - Srpska garda. Ako stoji naziv Grupa gradana, onda je na njenom celu trebao biti predsednik, a ne komandant. Pavic demantuje na ovaj nacin samoga sebe.
       S: Šta nam možete reci o prici koju je preneo g. Pavic o komandantima Garde?
       R.C: Komandant Srpske garde je bio Giška, njegov zamenik je bio Lainovic. Posle Giškine pogibije, za komandanta je izabran Ratko Miloševic. Dušan Vuckovic je bio komandant Zajecarskog odreda. Po Pavicevoj prici ispada da je neko planirao ubistva komandanata. To što je Giška poginuo je puka slucajnost. Da sam ja istrcao u tom trenutku gde je Giška tada, ja bih poginuo, a ne on. Ratko Miloševic je umro prirodnom smrcu. Ne znam o kakvoj se tu zaveri radi. Ako je i postojala zavera, ona je jedino mogla biti planirana u Gardi, ili iz Beograda. To je istina o dogadajima koji su se desili tih dana u Gospicu, sve ostalo su naklapanja.




































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX