SVEDOK Internet



Broj 1164.

Poseta
5610066

Papir trpi sve, a istorija samo činjenice

„Podgorička skupština“ bila instrument kojim je izvršen državni prevrat u Crnoj Gori

Otvoreno pismo Nadežde Vinaver, koje Politika nije želela da objavi

Jelena Trivan

Medijska laža i paralaža


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Diogenis Valavanidis, prvipredsednik Udruženja Grka Riga od Fere, predsednik Srpsko-grckog prijateljstva
Nasilje je postalo jace od istorije
Piše: Jovanka Đordevic

      
      
      
       Kada je najavljen susret sa Diogenisom Valavanidisom u teatarskom prostoru Muzeja automobila, interesovanje je bilo veliko, kao i tema susreta:
       "O grcko-srpskom identitetu".
       Diogenis je, govoreci o kulturnom nasledu jednog naroda, u ovom slucaju o drevnom Partenonu i manastirima Kosova i Metohije, rekao da njihovo razaranje i krada predstavljaju svetogrde.
       -Kada vam sve to išcupaju iz srca i duše, a pritom falsifikuju istoriju i fabrikuju laži, šta se može uciniti; stalno i uporno ponavljati istinu, jer je to jedini put do ispunjenja pravde. A pravda je samo jedna – kao i istina.
       Svedok: Poznato je da se lavovski borite preko medunarodnih institucija za povratak u Atinu partenonskih skulptura iz Britanskog muzeja?
       Diogenis: U periodu oko 1803. godine ambasador Britanskog kraljevstva u Grckoj, lord Elgin je radi licne koristi i pohlepe na mucki nacin odneo delove Partenona, grubo režuci skulpture da bi ukrasio svoju kucu u Engleskoj.
       S: Od tada pocinje vaša borba?
       D:Možete zamisliti da je podni mozaik grcke svetinje ugradio u svoju balsku dvoranu. Kasnije, negde oko 1816. godine, lord Elgin prodaje sve Britanskom muzeju za 35 hiljada funti, jer je doživeo finansijski brodolom, tako da se delovi raskomadanog i ranjenog Partenona nalaze daleko od Atine, u Londonu.
       S: Za Grke je poznavanje istorije i postojanje Partenona još jedna, jedanaesta Božja zapovest?
       D: Uzeli su nam dušu, stožer oko koga se okupljamo. Izgraden u Periklovo vreme, opstajao je i ništa nije moglo da ugrozi gorostasje Partenona koji ostaje identitet neprolazne tradicije grckog naroda i cvrst temelj kulturne baštine.
       S: Partenon nije "služio" samo Grcima?
       Diogenis: Iako znamo da je istorija Partenona toliko izuzetna koliko i njegov umetnicki sjaj – on je jedino svetilište za koje znamo da je na smenu služilo za cak tri religije: starih Grka, hrišcanstva i islama. Ali, vreme graditeljstva je zamenilo vreme rušitelja. Nasilje je postalo jace od istorije. Partenon je poslednja helenska tragedija koja traje.
       Svedok: Kosovske crkve i manastiri dele tragicnu helensku sudbinu?
       Diogenis: Govorio sam na nedavnom gostovanju u Grckoj, povodom otvaranja novog Akropolisa u Atini, o sudbini i bolnoj slicnosti sa kosovskim manastirima. Trebalo se suprotstaviti agresivnoj kampanji albanskih ekstremnih krugova, a sve u cilju nasilnog prisvajanja srpskog kulturnog nasleda i mitsko-istorijskih licnosti. Apsolutno sam demantovao u grckim i svetskim medijima grube laži i izmišljotine da su srpske crkve i manastiri ilirsko-albanskog porekla nastali u petom veku za bogosluženje albanskog življa.
       S: Oni, albanski falsifikatori sve prisvajaju...?
       V: Da apsurd bude još veci isticu da je jedna od najslavnijih istorijskih licnosti, Miloš Obilic, albanski junak iz plemena Kopilik, a slavni vožd Karadorde da potice iz albanskog plemena Keljmendi! Medutim, moram istaci da bez obzira na ociglednost ovakvih laži i izmišljotina mi nemamo pravo i ne smemo ostati mirni. Na ovaj nacin na Kosovu išcezavaju srpske kulturne tradicije, a Srbi se otuduju od sopstvene kulture, a time se i briše postojanje srpskog naroda. Srbija ocigledno nema pravo na kulturu.
       S:Mnogima je jasno zbog cega jedan narod želi da prisvoji teritoriju drugog naroda, ali nije najjasnije zbog cega taj isti narod želi da prisvoji istorijsko naslede drugog naroda?
       V: Najstrašnije što se može uciniti jednom narodu je da mu se razbije ideja o njemu samom, o njegovoj celovitosti, da mu se oduzme vera koja ga drži na okupu i da mu se ubije istorijsko secanje. Posle toga dolazi moralna propast, covek bez svoje vere, bez svog naroda i bez svesti o sebi ne može da postoji. To je suštinski razlog ataka na srpske spomenike kulture na Kosovu, jer je upravo ta snaga sacuvala i teritoriju i narod od mnogih nesreca koje su vekovima lebdele nad nebom Srbije. Jedan od nacina zaštite srpskih spomenika na Kosovu jeste odgovor na pitanje porekla Albanaca koji su dali i naucnici evropskih zemalja, istih onih koje su priznale tzv. nezavisnost Kosova. Šta reci o zadužbinama srpskih vladara koje predstavljaju remek-dela sakralne umetnosti: Pecka patrijaršija u kojoj se nalaze crkveni umetnicki predmeti i rukopisi iz dvanaestog veka, manastir Banjska, Bogorodica Ljeviška, Gracanica, Decani, Sveti Arhangeli... Evo slicnosti sa Partenonom: mermerni blokovi crkve Sv. Arhangela su preneti radi zidanja džamije u Prizrenu.
       Svedok: Šta nam valja ciniti?
       D: Mi jednostavno nemamo pravo na cutanje, jer jedino sa spomenicima kulture na Kosovu srpski narod je puno bice. Cak i kada tuguje i pati. U suprotnom, mi smo jedna putujuca nesreca, jedan krik koji se ne cuje i ne vidi ništa. Sa druge strane da bi i dalje postojala naša istorija mi moramo biti spremni na žrtvu. Potrebno je organizovati se da se pravo pretvori u pravdu, kao Grci što se ujedinjuju za Partenon da bi vratili ovaj neponovljivi dragulj helenske umetnosti izvornom plamenu.
       S: Dakle, bez obzira na trenutni "raspored moci" borba mora da se nastavi?
       V: Potrebno je ocuvati osnovne elemente jednog naroda: jezik, veru i kulturno naslede. Nije nimalo slucajno što se tako žestoko preplicu sudbine Grka i Srba. Jer, vidite, cak i danas, sa odstojanja od 25 vekova mermeri sa Partenona predstavljaju tajnu života helenizma – tajnu koja je otvorila oci kulturnoj buducnosti planete. Setimo se samo reci Meline Merkuri koja je, u svojstvu ministra za kulturu i velike umetnice, rekla:
       "Verujem da ce se partenonski mermeri vratiti svojoj kuci pre nego što umrem. Ukoliko se vrate posle toga, ja cu se ponovo roditi".
       S: Jsnije ne može biti?
       V: Poruka je jasna – mermeri Partenona treba da budu vraceni u svoju slobodu postojanja, jer samo tako zrace misao velikog Aristotela: „Slobodan duh ne sme da se zadovolji time da sam bude slobodan. On mora da oslobada i druge oko sebe“.

Zakletva
       Diogenis Valavanidis je u najboljem maniru grckog oratorstva na kraju izgovorio sledece reci:
       Zaklinjem sebe i svakoga ko se Srbinom i Helenom zove da se bori za dobro, istinu i pravdu; da nikom zlo ne ucini, jer se iza zla rada drugo zlo,a dobro postaje nedostižno.
Ko je Diogenis D. Valavanidis?
Zaljubljen u Grcku,odan Srbiji
       Potomak casne grcke porodice, poreklom iz Male Azije, ciji su preci bili osvedoceni srpski prijatelji.
       Diogenis je roden u Beogradu, svestan svojih korena, predackih zaveta i tradicija, ozaren ljubavlju prema otadžbini Grckoj i odan Srbiji, svom zavicaju i domovini.
       Prvi je predsednik Udruženja Grka Riga od Fere, predsednik Srpsko-grckog prijateljstva, celnik kulturno-obrazovnog centra Aristotelis u Beogradu. Autor je bezbroj zapaženih publikacija. Napisao je dve knjige Krv Male Azije i Dan Povratka.
       Osnivac je i predsednik Odbora Partenonski mermeri. Oduševljen poštovalac dela i delovanja znamenite Meline Merkuri i clan je njene fondacije.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX