SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561190

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Diogenis Valavanidis, prvipredsednik Udruženja Grka Riga od Fere, predsednik Srpsko-grckog prijateljstva
Nasilje je postalo jace od istorije
Piše: Jovanka Đordevic

      
      
      
       Kada je najavljen susret sa Diogenisom Valavanidisom u teatarskom prostoru Muzeja automobila, interesovanje je bilo veliko, kao i tema susreta:
       "O grcko-srpskom identitetu".
       Diogenis je, govoreci o kulturnom nasledu jednog naroda, u ovom slucaju o drevnom Partenonu i manastirima Kosova i Metohije, rekao da njihovo razaranje i krada predstavljaju svetogrde.
       -Kada vam sve to išcupaju iz srca i duše, a pritom falsifikuju istoriju i fabrikuju laži, šta se može uciniti; stalno i uporno ponavljati istinu, jer je to jedini put do ispunjenja pravde. A pravda je samo jedna – kao i istina.
       Svedok: Poznato je da se lavovski borite preko medunarodnih institucija za povratak u Atinu partenonskih skulptura iz Britanskog muzeja?
       Diogenis: U periodu oko 1803. godine ambasador Britanskog kraljevstva u Grckoj, lord Elgin je radi licne koristi i pohlepe na mucki nacin odneo delove Partenona, grubo režuci skulpture da bi ukrasio svoju kucu u Engleskoj.
       S: Od tada pocinje vaša borba?
       D:Možete zamisliti da je podni mozaik grcke svetinje ugradio u svoju balsku dvoranu. Kasnije, negde oko 1816. godine, lord Elgin prodaje sve Britanskom muzeju za 35 hiljada funti, jer je doživeo finansijski brodolom, tako da se delovi raskomadanog i ranjenog Partenona nalaze daleko od Atine, u Londonu.
       S: Za Grke je poznavanje istorije i postojanje Partenona još jedna, jedanaesta Božja zapovest?
       D: Uzeli su nam dušu, stožer oko koga se okupljamo. Izgraden u Periklovo vreme, opstajao je i ništa nije moglo da ugrozi gorostasje Partenona koji ostaje identitet neprolazne tradicije grckog naroda i cvrst temelj kulturne baštine.
       S: Partenon nije "služio" samo Grcima?
       Diogenis: Iako znamo da je istorija Partenona toliko izuzetna koliko i njegov umetnicki sjaj – on je jedino svetilište za koje znamo da je na smenu služilo za cak tri religije: starih Grka, hrišcanstva i islama. Ali, vreme graditeljstva je zamenilo vreme rušitelja. Nasilje je postalo jace od istorije. Partenon je poslednja helenska tragedija koja traje.
       Svedok: Kosovske crkve i manastiri dele tragicnu helensku sudbinu?
       Diogenis: Govorio sam na nedavnom gostovanju u Grckoj, povodom otvaranja novog Akropolisa u Atini, o sudbini i bolnoj slicnosti sa kosovskim manastirima. Trebalo se suprotstaviti agresivnoj kampanji albanskih ekstremnih krugova, a sve u cilju nasilnog prisvajanja srpskog kulturnog nasleda i mitsko-istorijskih licnosti. Apsolutno sam demantovao u grckim i svetskim medijima grube laži i izmišljotine da su srpske crkve i manastiri ilirsko-albanskog porekla nastali u petom veku za bogosluženje albanskog življa.
       S: Oni, albanski falsifikatori sve prisvajaju...?
       V: Da apsurd bude još veci isticu da je jedna od najslavnijih istorijskih licnosti, Miloš Obilic, albanski junak iz plemena Kopilik, a slavni vožd Karadorde da potice iz albanskog plemena Keljmendi! Medutim, moram istaci da bez obzira na ociglednost ovakvih laži i izmišljotina mi nemamo pravo i ne smemo ostati mirni. Na ovaj nacin na Kosovu išcezavaju srpske kulturne tradicije, a Srbi se otuduju od sopstvene kulture, a time se i briše postojanje srpskog naroda. Srbija ocigledno nema pravo na kulturu.
       S:Mnogima je jasno zbog cega jedan narod želi da prisvoji teritoriju drugog naroda, ali nije najjasnije zbog cega taj isti narod želi da prisvoji istorijsko naslede drugog naroda?
       V: Najstrašnije što se može uciniti jednom narodu je da mu se razbije ideja o njemu samom, o njegovoj celovitosti, da mu se oduzme vera koja ga drži na okupu i da mu se ubije istorijsko secanje. Posle toga dolazi moralna propast, covek bez svoje vere, bez svog naroda i bez svesti o sebi ne može da postoji. To je suštinski razlog ataka na srpske spomenike kulture na Kosovu, jer je upravo ta snaga sacuvala i teritoriju i narod od mnogih nesreca koje su vekovima lebdele nad nebom Srbije. Jedan od nacina zaštite srpskih spomenika na Kosovu jeste odgovor na pitanje porekla Albanaca koji su dali i naucnici evropskih zemalja, istih onih koje su priznale tzv. nezavisnost Kosova. Šta reci o zadužbinama srpskih vladara koje predstavljaju remek-dela sakralne umetnosti: Pecka patrijaršija u kojoj se nalaze crkveni umetnicki predmeti i rukopisi iz dvanaestog veka, manastir Banjska, Bogorodica Ljeviška, Gracanica, Decani, Sveti Arhangeli... Evo slicnosti sa Partenonom: mermerni blokovi crkve Sv. Arhangela su preneti radi zidanja džamije u Prizrenu.
       Svedok: Šta nam valja ciniti?
       D: Mi jednostavno nemamo pravo na cutanje, jer jedino sa spomenicima kulture na Kosovu srpski narod je puno bice. Cak i kada tuguje i pati. U suprotnom, mi smo jedna putujuca nesreca, jedan krik koji se ne cuje i ne vidi ništa. Sa druge strane da bi i dalje postojala naša istorija mi moramo biti spremni na žrtvu. Potrebno je organizovati se da se pravo pretvori u pravdu, kao Grci što se ujedinjuju za Partenon da bi vratili ovaj neponovljivi dragulj helenske umetnosti izvornom plamenu.
       S: Dakle, bez obzira na trenutni "raspored moci" borba mora da se nastavi?
       V: Potrebno je ocuvati osnovne elemente jednog naroda: jezik, veru i kulturno naslede. Nije nimalo slucajno što se tako žestoko preplicu sudbine Grka i Srba. Jer, vidite, cak i danas, sa odstojanja od 25 vekova mermeri sa Partenona predstavljaju tajnu života helenizma – tajnu koja je otvorila oci kulturnoj buducnosti planete. Setimo se samo reci Meline Merkuri koja je, u svojstvu ministra za kulturu i velike umetnice, rekla:
       "Verujem da ce se partenonski mermeri vratiti svojoj kuci pre nego što umrem. Ukoliko se vrate posle toga, ja cu se ponovo roditi".
       S: Jsnije ne može biti?
       V: Poruka je jasna – mermeri Partenona treba da budu vraceni u svoju slobodu postojanja, jer samo tako zrace misao velikog Aristotela: „Slobodan duh ne sme da se zadovolji time da sam bude slobodan. On mora da oslobada i druge oko sebe“.

Zakletva
       Diogenis Valavanidis je u najboljem maniru grckog oratorstva na kraju izgovorio sledece reci:
       Zaklinjem sebe i svakoga ko se Srbinom i Helenom zove da se bori za dobro, istinu i pravdu; da nikom zlo ne ucini, jer se iza zla rada drugo zlo,a dobro postaje nedostižno.
Ko je Diogenis D. Valavanidis?
Zaljubljen u Grcku,odan Srbiji
       Potomak casne grcke porodice, poreklom iz Male Azije, ciji su preci bili osvedoceni srpski prijatelji.
       Diogenis je roden u Beogradu, svestan svojih korena, predackih zaveta i tradicija, ozaren ljubavlju prema otadžbini Grckoj i odan Srbiji, svom zavicaju i domovini.
       Prvi je predsednik Udruženja Grka Riga od Fere, predsednik Srpsko-grckog prijateljstva, celnik kulturno-obrazovnog centra Aristotelis u Beogradu. Autor je bezbroj zapaženih publikacija. Napisao je dve knjige Krv Male Azije i Dan Povratka.
       Osnivac je i predsednik Odbora Partenonski mermeri. Oduševljen poštovalac dela i delovanja znamenite Meline Merkuri i clan je njene fondacije.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX