SVEDOK Internet



Broj 950.

Poseta
1942117

Tajna duge cevi u „audiju“ BG 027 - TK

Jorgovanka i Arsen Lupen

Nemamo nikakvu elitu već karikaturalne figure na zapadnim parama!

Vreme je za stvaranje antikolonijalne elite

Lideri ponosa, spolja i iznutra


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Prof. dr Drago Milutinovic, nacelnik Centra za transplataciju bubrega KBC Srbije o pocetku akcije "Produži život"
Da mrtvi spasu žive…
Piše: Sredoje Simic

       Boris Tadic i Tomica Milosavljevic, predsednik Srbije i ministar zdravstva, pozvali su, u sredu, gradane da podrže nacionalnu kampanju "Produži život", posvecenu stvaranju što vece mreže dobrovoljnih davalaca organa, i jacanju svesti o znacanju donacije organa.
       Oni su, povodom pocetka kampanje, ocenili da je solidarnost jedan od osnovnih pokazatelja stepena civilizacijskog razvoja društva.
       - Pozivam sve gradane da se pridruže ovoj akciji. Na taj nacin Srbija stupa visoko medu evropskim narodima. Tako konkretno menjamo sistem vrednosti u praksi, a ne samo na recima - rekao je Boris Tadic, povodom Svetskog dana donatora organa.
       Ova akcija, rekao je predsednik, mora da dobije ne samo državni, vec i opštedruštveni znacaj, da promeni sistem vredenosti u pristupu donaciji organa, celija i tkiva, i odredene tabue, predrasude i pogrešna uverenja.
       Na pocetku kampanje "Produži život" organe su zaveštali mnogi politicari i javne licnosti, medju kojima i Boris Tadic i predsednik Skupštine, Slavica Đukic-Dejanovic.
       Novi Zakon o transplataciji organa, usvojen 31. avgusta, omogucava da se na nivou države, na pravi nacin, organizuje uzimanje organa sa kavadera (moždano mrtvih osoba), i na taj nacin poveca broj transplatacija svih organa.
       Zakon stupa na snagu 1. januara, a do kraja oktobra 2010. godine, treba da se formira Agencija za biomedicinu, gde ce se nalaziti strucnjaci koji ce kontrolisati uzimanje organa iz tzv. donatorskih bolnica.
       - Ove bolnice ce biti rasporedene po celoj državi - kaže za "Svedok" uvaženi strucnjak, prof. dr Drago Milutinovic, koji je vec 15 godina nacelnik centra za transplataciju bubrega u Klinickom centru Srbije. - Ovde ce raditi koordinatori koji ce na vreme uociti osobe koje su moždano mrtve, kod kojih nije bilo dugotrajnog pada krvnog pritiska, za koje smo od rodbine dobili saglasnost da se organi uzmu ili su, pre toga, zaveštani. Kad se organi uzmu u donatorskom centru, rasporeduju se, preko Agenciji za biomedicinu, prema pogodnoj osobi, zavisno gde se živi. Centri za transplataciju ce se nalaziti u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Lekari koji ce se baviti transplatacijom organa bice licencirani, a bolnice u kojima ce se to raditi, imace adekvatnu kadrovsku strkturu i materijalnu bazu, što ce biti veliki napredak.
       Strucnjaci kažu da (i) u transplataciji bubrega i drugih organa, kao i u mnogo cemu, kaskamo za Evropom. Brojke su alarmantne! Država godišnje izdvaja 80 miliona evra za hemodijalizu. Kod nas godišnje umre i do 700 ljudi na dijalizi, kojima je transplatacija bubrega jedini spas. Trenutno u Srbiji se oko 3.500 bolesnika nalazi na dijalizi. Da bi se taj broj zadržao, bilo bi potrebno, svake godine, uraditi najmanje 400 transplatacija.
       Ta brojka, bar za sada, zvuci kao naucna fantastika. U 70 odsto transplatacija organi su preuzeti od živih davalaca, uglavnom rodbine. Obavi se, u najboljem slucaju, 50 transplatacija, od cega je samo nekolikko kadavericnih. Najuspešnija je bila 2007, kad je bilo 20 kadavericnih transplatacija.
       U svetu je mnogo cešce da "mrtvi spašavaju žive" svojim organima. Cak 80 odsto bubrega se uzima od osoba kod kojih je nastupila moždana smrt. U Evropi na dijalizi ima 120.000 bolesnika, od cega 65.000 ceka na transplataciju. Obavi se dnevno, u proseku, 65 transplatacija, a ipak, svakog dana umre 15 bolesnika, cekajuci transplataciju.
       Bubreg je sve traženija "roba". Naši lekari, urolizi, nefrolozi i hirurzi, koji se bave transplatacijom, veoma su strucni, rade po svim svetskim principima i pravilima, ali, nažalost i - nemocni! Jer, bubrega jednostavno nema.
       Zato, bubrežni bolesnici, neretko, tražeci spas, nov zdrav bubreg, odlaze u inostranstvo, najcešce u Pakistan i Indiju, gde transplataciju placaju od 30.000 do 40.000 evra.
       - Kod nas, što se transplatacije organa tice, trenutna situacija nije sjajna. Jako smo, nažalost, nisko u toj oblasti medicine, u odnosu na Evropu, iako to radimo vec 34 godine. Ovog trenutka na transplataciju bubrega, jetre i srca ceka 1.500 bolesnika. Moracemo poceti i transplataciju pankreasa, pluca, creva. Veliki je pritisak ocnih klinika za transplataciju rožnjace, koja je tehnicki dosta jednostavna. Oko 600 osoba godišnje traži ovaj deo oka. Ali, gotovo da nemamo kadavericnih davalaca, odnosno organa koji su uzeti od osobe, kod koje je nastupila moždana smrt. Oni su za nas najbitniji. Ujedno, ima malo živih davalaca bubrega. Zaveštanje organa je izuzetno korisno, a kampanja "Produži život" pun pogodak. Covek kod koga, iz nekog razloga, nastupi moždana smrt, svojim organima može da spasi sedam-osam bolesnika. Problem je, medutim, što je, do sada, malo ljudi zaveštalo organe - kaže prof. dr Drago Milutinovic, i dodaje:
       - Nama bi trebalo najmanje dva-tri miliona donatora, da bi se, medu njima, našli oni kod kojih je došlo do moždane smrti. Do sada se još nije desilo da je neko, ko je zaveštao organe, doživeo moždanu smrt, tako da od dosadašnjeg donatorsva, nažalost, nema efekta. Ocekujemo ga, medutim, posle akcije "Produži život". Ali, treba edukovati mlade ljude da zaveštaju organe. Sva istraživanja pokazuju da su upravo oni spremni da uzmu donatrorske karticu. Stariji su dosta sumnjicavi, a od njih cesto i ne možemo da uzmemo organe, jer nisu kvalitetni, tako da nema pravog efekta. Kod dela gradana postoji strah da zaveštaju organe. Misle da namerno necemo da ga spašavamo, ako mu se nešto desi, samo da bi mu uzeli organe, što je besmisleno. Zato gradane treba edukovati!
       Srpska donatorska mreža bice, uskoro, "uvezana" sa medunarodnom. Ministar Tomica Milosavljevic najavljuje ukljucivavnje Srbije u "Evrotransplat".
       Šta ce to znaciti za naše gradane koji cekaju neki organ? - pitamo.
       - Kad bi to uspeli, u mnogome bi rešili ovaj problem - kaže prof. dr Drago Milutinovic. - "Evrotransplat" je veliki sistem, koji funkcioniše u Nemackoj, Luksembrurgu, Holandiji, Belgiji, Austriji, Sloveniji i Hrvatskoj. Još neke države žele da mu se prikljuce, što bi povecalo broj organa "na tržištu". Svi podaci o donatorima su centralizovani i nalaze se Lajdenu, u Holandiji. Tacno se zna gde su i od koga organi uzeti, i kom bolesniku-primaocu, najviše odgovaraju. Direktno saopštavaju da imaju odredeni organ, za tog i tog pacijenta. Ako ste, kao transplatator, stavili "svog" pacijenta na listu cekanja, potvrdujete da hocete organ da transplatujete, i oni ga šalju u vaš centar. Sada, recimo, imamo desetak pacijenata kojima bi hitno trebalo pronaci bubreg. Da smo clan "Eurotransplata", to bi prijavili u Lajden i oni bi, u roku od 24 sata, našli organ. U tome je prednost clanstva u "Evrotransplatu". Ta saradnja je, inace, dvosmerna. Možemo da zadržimo 65 odsto "naših" organa, a 35 moramo ustupiti njima.
       Prof. dr Drago Milutinovic još kaže:
       - Jedna dijaliza košta od sto do 400 evra. Svakom bolesniku se uradi tri puta nedeljno. Godišnje dijaliza, jednog bolesnika košta, oko 20.000 evra. To je veliki problem i strašno opterecenje za državu, u svakom pogledu. Bolesnik je, pored toga, radno nesposoban. Kao i u svetu, i kod nas broj dijaliza raste. Transplatacija bubrega se državi isplati vec nakon dve godine, a bolesnik mnogo kvalitetnije živi, postaje radno sposoban. Treba znati da su kod nas sve transplatacije besplatne. Transplatacija bubrega, inace, košta 10-15.000 evra. Kod malo pacijenata smo imali komplikacije, što je poskupilo transplataciju. Ali, transplatacija jetre je mnogo skupa. Poslednja, uradena u Klinickom centru, bila je mnogo komplikovana. Koštala je cak 500.000 evra, a pacijentkinja je, nažalost, umrla. Za državu je najisplativija transplatacija bubrega.

Pocelo juna 1975.
       Prva transplatacija bubrega kod nas uradenja je u Klinickom centru Srbije 13. juna 1975. godine. Od tada do danas ukupno je, na svim klinikama, bilo 1.314 transplatacijama, što je, po oceni našeg sagovornika, jako malo i nedovoljno. Najviše, cak 828 transplatacija uradeno je u Klinickom centru Srbije, dok su na VMA peresadena 274 bubrega.
       - Trenutno se transplatacije, i to vrlo kvalitetno, rade na pet srpskih klinika - kaže prof. dr Drago Milutinovic. - Naša Urološka klinika presaduje bubrege, Univerzitetska decija klinika u Tiršovoj, radi deciju transpalataciju. VMA je osposobljena za transplatacije bubrega i jetre. Novi Sad ima jako dobar program. Uspešnio rade transplatacije bubrega i jetre, a spremaju se i za transplataciju srca. U saradnji sa VMA, bubrege "ugraduju" i kolege u Nišu. Naša klinika bi, recimo, mogla godišnje da ugradi 50 bubrega, ali smo mnogo daleko od toga, jer nemamo dovoljno organa. Ove godine smo presadili 25 bubrega, od cega tri kadavericna. Godišnje bi, po nacoj racunici, trebalo da se, na svim klinikama, uradi 400 transplatacija bubrega, da bi napravili mesta za nove pacijente koji dolaze na dijalizu. Jako smo optereceni, tako da smo morali da angažujemo i privatne dijalizne centre. Postoji velika potreba i za jetrom - od 50 do sto godišnje. Nema, medutim, veštacke jetre, tako da ti pacijenti relativno brzo umiru. Taj problem jeste velik, ali toliko "ne bode oci", jer bolenici brzo umiru.
Prva zaveštanja organa
još 2002. godine

       Na Vojnomedicinskoj akadenmiji su, 20. decembra 2002. godine, na svecan nacin, urucene prve donatorske kartice i ozvanicen pocetak rada Nacionalnog centra za transplataciju, na cemu se posebno angažovao pukovnik prof. dr Zoran Kovacevic, nacelnik nefrologije VMA.
       Organe su, u medinske svrhe, prvi zaveštali clanovi tima za transplatacije VMA, tadašnji nacenik general dr Zoran Stankovic, a donor je postao i ministar zdravlja, dr Tomica Milosavljevic.
       Ocekivalo se da ce taj dan uci u istoriju srpske medicine, ali je akcija ubrzo zamrla, a pocetni entuzijazam splasnuo. Najblaže receno, nisu postignuti ocekivani i (najavljivani) rezultati.
Na VMA - revolucionarni koraci
       Na VMA su poceli transplatacije dosta posle nas, ali su napravili revolucijonarni korak, zahvaljujuci prof. dr Rajku Hrvacevicu. Obavili su prvu transplataciju sa razlicitim krvnim grupama, transplataciju od supružnika, kod bolesnika koji nisu krenuli na dijalizu, kod njih se porodila žena sa tudim bubregom - kaže prof. dr Milutinovic.
U Evropi - državni posao
       - Kada sam, 2007. godine, bio u Parizu, pof. dr Mibaher iz Beca, ne može da veruje da nemamo kadavericne transplatacije. A, oni rade pet dnevno. Ne što to hoce, nego što moraju. Bolesnika ima na hiljade. U Evropi ni jedan bolesnik ne ceka na transplataciju više od tri godine, a mi smo imali pacijenta koji je cekao 15 godina. U svim državama transplatacija je državni posao, iza svakog hirurga koji to radi i nefrologa koji prate te bolesnike, stoji država. Nema privatnih transplatacija. Neke zemlje, poput Švedske, zabranjuju transplatacije u drugim državama. S druge strane, Izraelci to masovno rade. I mi šaljemo neke naše pacijente, uglavnom decu, u Italiju, na kliniku u Torino - kaže prof. dr Drago Milutinovic.




















          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX