SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561155

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Zoran Kulundžija, vlasnik izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada
Ni knjiga, ni pamet,
nisu danas na ceni
Piše: Mile Imerovski

       Izdavaštvo u Srbiji deli sudbinu Srbije. Od izdavaštva, objektivno, što voljom vlasti, što praznim džepom kupaca, knjiga, ma koliko joj cena niska u prodaji bila, mnogima, na žalost, nije dostupna. Ipak, ma kako i koliko to izgledalo čidno, svakodnevno se štampaju knjige?! I, prodaju. Istina, mnogo toga je u sivoj zoni, ali... Ukoliko, pak, država Srbija ne preduzme nešto, i pored najbolje volje izdavača, mahom entuzijasta, srpskom izdavaštvu preti tiho nestajanje... Nedeljnik "Svedok", i sam suočen sa problemima u izdavaštvu, neplaćanjem prodatih novina, dugotrajnim sudskim sporovima oko naplate ( mahom nikad se ništa ne našlati), marifetlucima pojedinih distributerskih kuća, ali i monopola, u nekoliko nastavaka "daje reč" uglednim izdavačkim kućama, sa jednostavnim pitanjem i mukotrpnim odgovorom - Kuda ide srpsko izdavaštvo.
       ***
       Razgovaramo sa Zoranom Kulundžijom, vlasnikom izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada.
       SVEDOK: Sajam je prošao. Šta se dešava sa vama izdavačima? Da li je i koliko na vas uticala globalna finansijska kriza?
       Zoran Kolundžija: Period između dva sajma knjiga, na izdavačkom polju, karakteriše pre svega uticaj globalne finansijske krize i njeno prelivanje na srpske prilike gde je kultura, i inače, nedovoljno negovana društvena oblast. Za čas posla, moglo bi se reći slobodno: bez trunke kolebanja, na svim nivoima državne administracije odmah je drastično sasečen put novca prema konkursima i projektima gde se izdavači javljaju sa knjigama. Čak je povučen neverovatan potez od Ministarstva za kulturu: dat je nalog da se otkupljene knjige distribuiraju u biblioteke Srbije, a onda je Ministarstvo odbilo da plati polovinu vrednosti otkupljenih knjiga! Tako se tržišni život knjige u Srbiji pojačava, ali i komplikuje, a njena vaspitna, kulturna, temeljna funkcija umanjuje i prepušta slučajnosti, nakupcima svetskih bestselera, sumnjivim kupcima knjižarske mreže... Sve je manja šansa za ulaganje u domaće autore koji ne mogu bez sredstava u borbu sa moćnim marketinškim timovima svetskih izdavačkih grupacija. Manjak sredstava za knjigu mogao bi se možda i opravdati kad bi neke druge oblasti kuture i našeg društva isto bile u prisilnoj štednji. No, na drugoj strani se jasno vidi da ogroman deo kulture Srbije, finansiran iz budžeta, i dalje živi u socijalizmu, a samo pisci, knjige i izdavači u kapitalizmu!
       Svedok: Na šta, konkretno, mislite?
       Z.K: Na stotine više zaposlenih u pozorištima koje budžet rasipnički finansira, potom u muzejima koji ne obavljaju dosta dugo svoju osnovnu delatnost, pa izdašno finansiranje filmova u zemlji u kojoj ne rade bioskopi...
       S: A prodaja knjiga...?
       Z.K: A na tržištu, procena je ljudi iz struke, prodaja knjiga je opala za oko 30 odsto i povećava se zebnja među izdavačima da će biti još gore sledeće godine, jer najavljeno smanjivanje državne administracije onesposobiće verovatno značajan broj konzumenata knjiga i to će doprineti daljem padu prodaje.
       S: Šta je sa Vašim izdavačkim planom?
       Z.K: Prometej je nastavio da objavljuje knjige iz oblasti jezičko-leksikografskih izdanja i svakako je najvažnije da se od početka 2003. godine, pa do danas, naši značajni autori, akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka nisu umorili i da neprestano prate i osavremenjuju VELIKI REČNIK STRANIH REČI I IZRAZA koji će uskoro imati već peto dopunjeno i prečišćeno izdanje. Objavljen je i REČNIK RELIGIJSKIH POJMOVA dr Ivana Cvitkovića, te RUSKO-SRPSKI REČNIK u redakciji dr Bogoljuba Stankovića, obnovljena su izdanja koja popularišu srpsku jezičku kulturu (sedam naslova) i najavljen je projekat koji dugo traje, ali je držan u potpunoj diskreciji – PRAVOPISNI REČNIK SRPSKOG JEZIKA SA PRAVOPISNO-GRAMATIČKIM SAVETNIKOM autora dr Milana Šipke uz supervizorstvo akademika Ivana Klajna. Najava ovog dela izazvala je dosta reakcija u javnosti.
       S: Jesu li reakcije pozitivne, ili...
       Z.K: Bilo je i pogrešnih novinarskih interpretacija koje su stvarale zabunu tipa da se radi o novom srpskom pravopisu, a i pokazalo se da razne grupacije i pojedinci imaju svoje drugačije interese, ili viđenje stvari. Kad se pođe od činjenice da su Matica srpska i Matica hrvatska 1960. godine objavile PRAVOPIS SRPSKOHRVATSKOGA KNJIŽEVNOG JEZIKA SA PRAVOPISNIM REČNIKOM koji je imao na oko 650 strana i najviše oko 60.000 reči, te Matica srpska 1993. godine prvi put donosi PRAVOPIS SRPSKOGA JEZIKA SA PRAVOPISNIM REČNIKOM koji ima svega oko 200 stranica i najviše oko 20.000 reči, onda je jasno da je projekat dr Milana Šipke i Prometeja od ogromnog značaja ne samo po obimu (1.600 strana i više od 100.000 reči) već i u istorijskom smislu pošto je ovo sada prvi PRAVOPISNI REČNIK SRPSKOG JEZIKA, a dodatna mu je vrednost to što su reči u njemu obrađene na savremen način, sve su akcentovane, nisu izbegnute ni frekventne strane reči, tu su i skraćenice, sačuvano je bogatstvo srpskog jezika sa jezičkog prostora šireg od današnje Srbije, dosledno su poštovana važeća pravila Pravopisa Matice srpske, a naš ugledni i kompetentni autor često daje i korsne savete korisniku kako da ispravno govori i piše i u slučajevima koje nije do kraja rešio Matičin pravopis. Prošle godine objavili smo prvi tom, a sada evo i drugi, rasprava dr Milana Šipke pod nazivom STANDARDNOJEZIČKA PREISPITIVANJA. U ovim stručnim tekstovima, napisanim na svima razumljiv, čak i popularan način, Šipka obrazlaže razne jezičke pojave i predlaže razna nova rešenja za standardizaciju našeg živog jezika kako bismo se lakše njime služili.
       S: Kako motivišete autore Vaših izdanja? Imate li neki vid priznanja za one koji tako samoprekorno ulažu sebe u projekte koji, osim što Vas čine izuzetno važnim izdavačem, jasno utiču na nacionalnu kulturu, očuvanje i razvoj našeg srpskog jezika?
       Z.K: Ovu, 2009. godinu, započeli smo dodeljivanjem Nagrade Dejan Medaković za najbolje memoarsko delo, a prvi lauerat je bio Momo Kapor. Kapor je rekao da je Medaković bio pravi Evropejac i srpski nacionalista u najplemenitijem značenju te reči, čovek koji se iz sveta uvek vraćao u domovinu, čak i u kriznim trenucima, kako su to svojevremeno činili Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Dušan Matić i drugi. "Medaković je svojim dolascima iz evropskih država uvek donosio svetlost u sivilo Srbije, a današnje priznanje shvatam kao deo te svetlosti", zaključio je Kapor.
       S: Šta biste mimo jezičkog područja izdvojili i istakli kao veoma bitno u Vašem izdavaštvu?
       Z.K: Među prvim objavljenim naslovima našla su se dva izbora: ANTOLOGIJA JUNG i ANTOLOGIJA ANTIĆ, dve izuzetne knjige koje će se, nema sumnje dugo voleti. Izbor iz Junga napravila je njegova izuzetna učenica dr Jolanda Jakobi, a autor je lično odobrio rukopis za štampu. Miroslavom Antićem bavio se najbolji znalac njegovog ukupnog stvaralaštva – dr Draško Ređep. Vredna je pomena i veoma neobična knjiga o samom Ređepu, KLAN I BANDA OD JEDNOG ČLANA u kojoj je više od 150 savremenika opisalo ovu neobičnu, samosvojnu i nezaobilaznu ličnost našeg kulturnog i javnog života uopšte.
       Na Sajmu knjiga predstavili smo i ANTOLOGIJU PUŠKIN koju je priredio i dodao joj predgovor, pogovor i komentare dr Vitomir Vuletić.
       S: A publicistika? Šta ste tu postigli?
       Z.K: Od publicističkih izdanja najveće interesovanje izazvala je knjiga Boška Krunića DECENIJA ZAMORA I RASKOLA koja daje autentičnu verziju, bez naknadne pameti, raspada Jugoslavije i pera važnog učesnika i svedoka. I knjiga Siniše Korice AUTOBIOGRAFIJA ISTORIJE veoma je važna za današnji trenutak pošto obrađuje aktuelnu temu regionalizacije Srbije na popularan i utemeljen način. Izuzetno dokumentovano i uzbudljivo delo je svojevrstan dnevnik Gorana Matića, U MILOSTI ANĐELA – 81 dan bombardovanja Srbije iz ugla visokog saveznog funkcionera zaduženog za medije. Možda je najveći kompliment za požrtvovani rad Matić dobio od glavnog protivnika, medijskog šefa suprotstavljenog NATO-a:
       "Kao prvo, ne želim da sada procenjujem propagandni rat sa Beogradom. Mislim da to nikada nećemo raditi tako dobro kao oni" (Džejmi Šej, NATO pres konferencija, Brisel, 17. maj 1999)
       U drugoj svojoj knjizi MOĆ UVERAVANJA Goran Matić bavi se teorijskim razmatranjem propagande i njenih tehnika koje je Zapad sistematski koristio za razbijanje Jugoslavije i demonizovanje srpskog naroda.
       Organizovano širenje uverenja kao osnov za sticanje političke i vojne prednosti, već hiljadama godina, u osnovi sadrži poigravanje sa strahom i nadom. Oni i danas predstavljaju udarne pesnice svakog propagandnog nastupa. Svi ostali više ili manje rafinirani i sofisticirani postupci uveravanja, predstavljaju tehnike kojima propagandisti balansiraju unutar ove kombinacije emocija i motiva.
       U savremenim društvima moć uveravanja sve više preovlađuje u odnosu na "tvrdu moć" koja se sastoji u upotrebi vojne sile i oružja. (G. Matić)
       S: Šta je sa publicistikom akademika Vasilija Krestića i za našu generaciju nezaobilaznog hrvatskog pitanja?
       Z.K: U Ovaj korpus publicističkih dela svakako ulazi nedavno objavljenja knjiga akademika Vasilija Krestića DOSIJE O GENEZI GENOCIDA NAD SRBIMA U HRVATSKOJ. Davne 1986. godine Književne novine poručile su tekst od akademika Krestića čije je publikovanje izazvalo lavinu napada sa hrvatske strane. Dokumenta objavljena u ovoj knjizi zainteresovanoj srpskoj javnosti, posebno srpskim političarima, mogu da posluže kao opomena i upozorenje da Hrvati nikad, baš nikad, neće priznati da su počinili veliki zločin nad Srbima, a učiniće sve da zlodela opravdaju, da ih umanje i optuže one kojima su zlo naneli. Ova knjiga je upozorenje da se konačno suočimo sa stvarnošću, da više ne lutamo i ne lupamo glavom o zid, da se lišimo svih iluzija i emocija, da shvatimo da ćemo ponovo trpeti razočarenja i da ćemo, možda, i stradati ako ne budemo racionalni, ako sa Hrvatima u svemu ne budemo uspostavili odnose samo na temelju punog reciprociteta. (V. Krestić)
       S: Odnose sa Hrvatskom komentarisao je i pokojni akademik Dejan Medaković?
       Z.K:Iako u formi dnevnika, novi nastavak dela Dejana Medakovića DANI SEĆANJA VI (od 1995. do 2000. godine) takođe na publicistički način govori o našoj još neprevreloj stvarnosti. Poslednje rečenice u ovom delu su: Onemoćao si, moj dobri srpski narode, i mirno gledaš kako ti baštinu raznose hijene. Već odavno je uspavana tvoja savest, jer si danas primoran da misliš na svoj goli opstanak. U praporcima novog milenijuma sakriće se sva ozbiljna upozorenja, koja usamljeni pojedinci upućuju ogluveloj naciji da se prene i misli o svom spasenju. Nekad sam nove godine dočekivao sa nadom, a sada samo sa strepnjom i zlokobnim osećanjem promašaja i neostvarenosti.
       S: Ko su pisci koje promovišete i čija dela objavljujete?
       Z.K: Nove knjige domaćih autora potpisuju Petru Krdu, Nenad Grujičić, Selimir Radulović, Boško Tomašević, Radoman Kanjevac, Milovan Stanković, Radovan Ždrale, Vukašin Vojvodić, Predrag Mitrović, Boško Srećković, Nemanja Raičević, Slobodan Ćulibrk, Marina Zrnić, Petar Banović...
       S: U čemu je draž Vaših izdanja? Čime se ističu, šta ih čini posebnim?
       Z.K: Nekoliko knjiga otimaju se žanrovskom određenju i izdvajaju se neospornom originalnošću i ukupnim značajem za srpsku kulturu. Bojan Jovanović, ugledni etnolog i savesni pratilac dnevnog života Srbije u knjizi REČNIK JAVAŠLUKA publikuje tekstove kojima razmatra konkretne događaje i pojave u Srbiji najnovijeg vremena. Iz predugog spiska tih zbivanja i fenomena izabrani su oni koji imaju značaj i značenje jednog uzorka.
       Tu je i DEČJI REČNIK koji su priredili Zagorka i Tomislav Popović, izuzetno sveža i duhovita knjiga koja će koristiti i deci, a još više odraslima koji treba da shvate kako deca razmišljaju.
       S: Dokle mislite da ćete uz sve probleme, preživljavati? Knjiga, a ni pamet nisu danas na ceni. Ima li još volje i entuzijazma za stvaranje novih naslova? Šta je u pripremi?
       Z.K: U Prometeju uvek ima snage i volje za bavljenje izuzetnim knjigama koja su neophodna kao bazična dela za kulturu jednog naroda. Od takvih knjiga u ovoj godini izdvaja se delo dr Jelke Ređep ŽITIJE KNEZA LAZARA koje po prvi put donosi na jednom mestu sve poznate prepise ovog čuvenog žitija. Važno je pomenuti da se mnogi prepisi sada prvi put publikuju. Drugo delo koje čini temelj ukupne srpske građevine je popis biografija Srba rođenih u takozvanom zapadnom srpstvu, dakle na teritoriji današnjih Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije uz manji broj i onih koji su rođeni na teritoriji Italije, Austrije i Mađarske. Ovaj grandiozan posao, oko 10.000 biografija na više od 4.000 strana enciklopedijskog formata, sa više hiljada fotografija, potpuno sam, obavio je Jovan Radojčić, publicista i pouzdani istraživač biograf.
       S: Što se tiče same Pokrajne, ima li tu nešto bitno? U knjižarama vidimo dvotomno izdanje Vojvodina I i II? Kako je taj izdavački poduhvat zamišljen?
       Z.K: Zamašan projekat je i objavljivanje fototipskog izdanja dela VOJVODINA 1 i 2 Istorijskog društva u Novom Sadu koje je ostavilo u srpskoj istoriografiji neizbrisiv trag. Projekat VOJVODINA pravi je izdavački podvig, zamišljen da u četiri knjige prikaže istoriju i savremeni život ovog kraja podeljene u hronološke celine. Obnavljajući izdanje zbornika VOJVODINA 1-2 postavili smo sebi cilj: izradu 3. i 4. knjige (a možda i pete) VOJVODINA.
       S: Šta su planovi na drugim područjima nauke? Recimo na području psihoterapije, pedagogije, dečje literature?
       Z.K: Niz izuzetnih dela dr Ivana Nastovića u Prometejevoj seriji Psihoterapijske studije nastavljen je novom autentičnom knjigom SNOVI MARGARET JURSENAR U SVETLU PSIHOLOGIJE K.J. JUNGA. Zvuči gotovo neverovatno da snove Margaret Jursenar, objavljene još krajem tridesetih godina prošlog veka do sada niko nije tumačio, a autor je u svom proverenom maniru učinio ogroman napor da dopre do njihove arhetipske mudrosti i lepote kako bismo makar delimično saznali kakav je bio svet iza zatvorenih očiju velike spisateljice. Obnovili smo dve popularne knjige namenjene vaspitanju dece bez vike i batina poznatog australijskog psihoterapeuta praktičara Stiva Bildafa TAJNA SREĆNE DECE i JOŠ TAJNI SREĆENE DECE.
       Prometej je u pokušajima da započne serije knjiga nekadašnjih državnih izdavača, i koje nisu dovršene, dovrši. Takav projekat koji je ostao da visi je rečimo Mitologike K. L. Strosa?
       Posle višegodišnjeg truda završen je posao na objavljivanju četvorotomnog dela velikog strukturaliste Klod Levi Strosa – MITOLOGIKE. Četvrti tom prvi put je preveden na srpski jezik i nosi naslov GOLI ČOVEK. Pristupajući mitu kao neposrednom izrazu "divlje misli", autor Mitologika utvrđuje delovanje osnovnih logičkih zakona ljudskog duha i u oblastima čovekove mentalne aktivnosti oslobođene od svakih spoljašnjih prinuda. Analizom ne pojedinačnih mitova, već samog mehanizma mitskog mišljenja, Levi-Stros otkriva dubinske logičke strukture, način na koji se binarne poruke prenose nesvesnim putem i čitav jedan sistem arhaičnog oblika filozofije nesvesnog sebe. U tom smislu njemu je i bilo važno da pokaže ne samo kako ljudi misle u mitovima, već i da utvrdi kako na planu nesvesnog procesa mitovi sebe misle u ljudima. Zato se i antropolog koji je protumačio najvažnije poruke analizovanih mitova može smatrati filozofom "divlje misli". (Bojan Jovanović)
       S: Čini li Prometej išta na području umetnosti?
       Z.K: U seriji biografija velikana umetnosti, posle Satija i Sare Bernar, donosimo savremene biografije velikih kompozitora Vivaldija i Vagnera.
       Sa ruskog je, naš izuzetni prevodilac, Radmila Mečanin, prevela ESTETIKU Jurija Borjeva, kapitalnu knjigu kojom se služe brojne i velike kulture i koja ima, za ovakvu vrstu literature ukupan neverovatan tiraž od preko milion primeraka.
       Eks Novosađanin i Sarajlija, a od raspada Jugoslavije stanovnik Pariza, Dušan Sabo autor je dela JEZIK POZORIŠNE REŽIJE.
       Započeli smo i ekološku ediciju RETKA ZEMLJA knjigom DRVO dvojice autora, Dejvida Suzukija i Vejna Grejdija koji su stvorili predivnu knjigu, učenu a ljupku, detaljnu a sažetu. Magični tekst Dejvida Suzukija i Vejna Grejdija, ispunjen mnoštvom detalja, obogađen je živim, originalnim ilustracijama Roberta Bejtmana. Rezultat je otkrovenje, pozdrav upućen samom životu.
       S: Da se malo osvrnemo na socijalni aspekt, ili posledice po radnike s obzirom na ponašanje države prema izdavačima?
       Z.K: Desetkovanim fondovima, posledično je povuklo otpuštanje radnika. Morali smo da redukujemo radna mesta. Posebno otežavajuću okolnost nam čini PDV. PDV je nešto što država treba da sprovodi, ali šta je sa svom onom privatnom aktivnošću takozvanih izdavača koji ne plaćaju izdavačka prava, ni PDV, bave se ovim poslom u sivoj zoni poslovanja pretvarajući naš posao nekonkurentnim, a sprovode primitivizam u izdavaštvu?
       S: Kradu li i Vaše tekstove?
       Z.K: Imamo indicija, ne možemo da uhvatimo nikoga na delu, ali kroz smanjenu prodaju lako to zaključujemo.
       S: Da li to rade štamparije u kojima štampate svoja izdanja?
       Z.K: Ne sumnjamo u poslovne partnere u štamparijama. S njima dugo sarađujemo. Oni se zaista trude. Naša saradnja dugo traje i ne bi niko rizikovao sa paralelnim izdanjima, ili prikrivenim viškovima, koje bi mimo nas plasirali na tržištu.
       S: Koliko štampari dobro prolaze sa štampom Vaših izdanja?
       Z.K: Koliko znam, njima je s nama dobro. Naša izdanja su veliki posao, i siguran posao za njih. Često im pomažemo tako što za njih kupujemo papir. Koliko možemo mi im pomažemo. Probleme prihvatamo i zajedničkim snagama prevazilazimo.
       S: Koliko ste politički pristrasni u svojim izdanjima?
       Z.K: Apsolutno ni malo. Izdavaštvo je prvenstveno kulutra, a kultura je politički nedeljiva. Izdavaštvo mora biti apsolutno ravnomerno otvoreno prema svima! Jednostranosti su pogubne za izdavače. Traju onoliko dugo koliko i jednostrane postavljene opcije. Istina nije jednostrana, pa ni izdavaštvo, ono dobro ne može da sledi takav put.
       S:Čujemo da osnivate novi Savez izdavača Srbije?
       Z.K: Da! Ja sam predsednik upravnog odbora, a Zoran Stojanović je predsednik skupštine. Sedište Saveza izdavača Srbije je u Novom Sadu.
       S: Ko je pozvan u taj Vaš novi organizacioni okvir izdavača?
       Z.K: Svi. Svi koji sa sadašnjim organizacijama izdavača nisu zadovoljni, primamo i one koji hoće da pokušaju s nama. Ukratko, svi izdavači iz Srbije su dobro došli.
       S: Mnogo godina ste u izdavaštvu. Počeli ste još u Kulturno prosvetnoj zajednici Novog Sada. Šta bi bilo da niste osnovali Prometej? Da li bi Novi Sad i, naravno Srbija, i srpska kultura izgubila?
       Z.K: Mislim da je Prometej dao svoj nemerljiv doprinos. Ipak drugi, a i vreme će biti oni faktori koji će dati pravu reč za sve ono što smo ostvarili.
       S: Vi ste privatna izdavačka kuća? Porodično postavljena, ako se ne varamo?
       Z.K: Tačno! Sve je privatno i to od 9. januara 1990. godine.
       S: Jeste li više uradili ovako, ili...?
       Z.K: Kako se uzme! Samostalan si, slobodniji, teže je u ovakvim zlim vremenima, ali je lepše. Radim non-stop. Radio sam i u Kulturno prosvetnoj zajednici ali sada mnogo više. Sećam se da nas je Milan Konjuh sve nas, entuzijaste, ohrabrivao da sami pokrenemo svoje izdavaštvo. Danas sam mu zahvalan na toj inicijativi. Sa suprugom smo počeli porodični biznis. Starija ćerka je preuzela knjižaru, a mlađa upisala srpski jezik. Milan Šipka je već oslovljava sa koleginice. To joj očigledno prija. Kome ne bi prijalo? Nadam se da će od nje postati dobar i stručan saradnik.
       S: Čujemo da ubrzano radite i jednu sveobuhvatnu monografiju o Novom Sadu?
       Z.K: Tačno! Raspisali smo pretplatu. Za koji dan ide u štampariju. Nadamo se da će to biti pun pogodak i dobro izdanje. Već smo Novi Sad predstavljali u našim izdanjima. Ovo bi bilo jedno sveobuhvatno izdanje.

Ateista koji Boga poštuje
       S: Kako sarađujete, ili kakav je Vaš odnos sa SPC?
       Z.K: Ja sam ateista. I to četvrta generacija ateista u mojoj porodici. Deda mi je bio general u penziji. Otac mi je bio ekstremni komunista. Slavu, mislim porodičnu, preuzeli su moja sestra i zet. Okupimo se svi tom prilikom. Ona nikada nije iščezla iz naše porodice.
       S: Jel’ Vaš ateizam prosvetiteljski?
       Z.K: Naprosto to je moje shvatanje. Ni oca, ni dedu na tu temu nisam nikada ništa pitao. Naravno da sebe ne držim izvan crkve. Prisno sam se družio sa Mileusnićem koji mi je otvorio poznanstva i prijateljstva sa mnogim strukturama u crkvi. Sećam se kao izuzetnog čoveka i pravog srpskog intelektualca vladike Save Vukovića. Upoznao sam i stekao naklonost vladike bačkog Irineja, sremskog Vasilija, banjalučkog Jefrema. Sećam se mnogo lepih druženja, priča, njihovih stavova i zauzimanja za srpski narod. Posebno mi je u tom smislu upečatljivih priča ispričao vladika Jefrem iz Banja Luke i njegovi događaji sa podizanjem razrušenih pravoslavnih crkvi na područjima gde je rat ostavio za sobom katastrofalnih posledica. On je hrabro išao tim terenima, gradio, obnavljao, a nepoznati vojnici (oni neprijateljski) su ga često gađali iz svojih oružja. Sve je to preživeo. Seća se i snajperskih hitaca. Pričao je zanimljivo i upečatljivo. On je zaista primer hrabrog čoveka SP Crkve. Nije jedini. Zato moram da kažem, ostao sam ateista koji iskazuje ogromno poštovanje prema crkvi. Smatram je najozbiljnijom institucijom srpstva.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX