SVEDOK Internet



Broj 1170.

Poseta
5642313

Bregzit ni na nebu - ni na zemlji

Nije to bio naš, nego Vaš izbor

SANU nas opet OBMANU

Akademik šolaja: „što je više kleveta i laži, kostić nam je miliji i draži!“

Senzacionalizam i beda srpskog „nadri-novinarstva“


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Beograđanka, Lara Đorđević, pravnik i zaljubljenik u istoriju objavila je, ove godine, svoj prvi kratki roman, Ima stvari koje se nikada ne smeju učiniti... za čije je pisanje, glavni motiv bio ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage
Građanska idila i
trilerski zaplet
Piše: Marija Stefanovski

       Pravnici se uglavnom bave pravnim poslovima - zakonima, odredbama, tužbama, odbranama i gomilom papirologije.
       Da nije baš uvek tako pokazuje primer Lare Đorđević iz Beograda, pravnika po struci, zaljubljenice u istoriju, koja je po dolasku sa posla, uz punu podršku, razumevanje i dobru volju supruga Vlade, satima i danima, mesecima sedela i iznedrila svoju prvu knjigu: "Ima stvari koje se nikada ne smeju učiniti".
       Glavni motiv za pisanje ovog dela je atentat na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu, 1903. godine u Beogradu, događaji koji su mu prethodili, ali i brojna spletkarenja.
       Autor ovog kratkog romana, koji se čita u jednom dahu, ne ispuštajući stranice do poslednje, 194., Lara Đorđević ( knjigu je napisala pod pseudonimom -Angleina Timotijević) za "Svedok", između ostalog, govori o razlozima za pisanje knjige, motivu odabira teme, osvrtu na istorijski događaj, drevnom Beogradu, ljubavima, zaverama...
       Svedok: Otkud taj motiv, ili poriv, da baš pravnik napiše ovakvu vrstu knjige, s takvom tematikom, i o događaju o kojem se i danas lome koplja među istoričarima?
       Lara Đorđević: Mene je oduvek zanimala istorija. Pisanje, e to je drugo. Dogodilo se sasvim slučajno. Po struci sam pravnik, pa nisam ni planirala da pođem ovim putem, ali se to prosto desilo, za šta je najviše zaslužan moj suprug Vlada, koji mi je najveća podrška u ovome što radim.
       S: Dakle, od pravnika, književnik, pisac. Umesto paragrafa, zakona, članova, slobodno tumačenje činjenica?!
       L.Đ: Posao pisca mi je oduvek bio fascinantan. Sebe sam zamišljala u biblioteci, oko mene, brdo papira, gomila knjiga koje prevrćem po stolu, što se na kraju i desilo. Znajući koliko sam knjiga pročitala i koliko me je istorija privlačila, suprug je jednog dana, ušavši u sobu, rekao: "Znaš li šta radiš danas?" Na moje pitanje šta - odgovorio mi je: "Ti danas pišeš knjigu".
       S: Vlada reče, Vi u pisce?
       L.Đ: Nisam, naravno, počela da pišem baš tog istog dana, ali sam počela da razmišljam o tome, o priči, o likovima...
       S: Zašto ste se za temu knjige, opredelili baš za ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage?
       L.Đ.: Ubistvo kralja i kraljice 1903. godine smatram jako važnim događajem za našu istoriju, pa mi je on poslužio kao glavni motiv za pisanje knjige. Da se to nije desilo, iskreno verujem da bi zemlja krenula drugim putem.
       S: Boljim putem za našu zemlju tada?
       L.Đ: To ne mogu da kažem, ali mislim da bi taj put bio svakako drugačiji. Svaka naša odluka, pa i u svakodnevnom životu nas povuče na neku stranu. E sad zamislite sve to samo na državnom nivou...
       S: Šta ste koristili kao inspiraciju za likove u knjizi? Priča se da je Vaša baka poslužila kao inspiracija, a i jedna je od likova?
       L.Đ: Nikada nisam pravila razliku između privatnog i poslovnog. Pisanje ne smatram poslom, to je za mene jedna ogromna radost. Sigurno je da sve što napišem, svaka moja misao vuče korene iz nekih događaja, susreta, poznavanja nekih ličnosti, pa na kraju krajeva i moja porodica i svi ljudi koji su meni dragi, ili nisu dragi...svi oni imaju neke osobine koje možda mogu da se prenesu na papir. Moja baka je definitivno temelj, koji ne može da se pomeri. Jedino sam njen lik iskoristila za jedan od likova u knjizi. Ostali su došli sami po sebi.
       S: Baka Vas je, dakle, "naterala" da se zaljubite u istoriju?
       L.Đ: Baka je bila žena, kakve su one obično bile u to vreme. Nisu se mnogo isticale i nisu davale sebi mnogo na značaju. Baka je mene čuvala pa je samim tim imala veliki uticaj na moje vaspitanje. Ona je imala druge priče, imala jako težak život, a opet je bila puna radosti i racija. U ratu je izgubila oca i dva brata, ali o tome nije puno pričala. Nešto je sigurno mogla da prenese na mene.
       S: Da li možete da napravite neku paralelu između političkih deševanja tog vremena i današnjih zbivanja?
       L.Đ: Tu paralelu ne mogu da napravim. Ranije sam bila vrlo zainteresovana za politička dešavanja, strašno mi je bilo važno sve što se dešavalo, ali i povređivalo me je sve ružno što bi se desilo. Nekako sam, sve to, shvatala lično. Onog momenta kad je za našu zemlju situacija postala strašna, dramatična...prestala sam da čitam novine. Bukvalno sam imala zdravstvenih tegoba, pa sam i prestala da pratim ta dešavanja.
       S: Ovde, u knjizi :"IMA STVARI KOJE SE NIKADA NE SMEJU UČINITI", mnogo toga bazirano je na istoriji i činjenicama?
       L.Đ: Te istorijske trenutke nisam uzimala olako. Čitajući o Majskom prevratu 1903. godine, shvatila sam da je to nešto veoma važno za našu zemlju. Potezi koji su načinjeni povukli su nas u jednom određenom pravcu. Politika me sada, dakle danas, zaista ne zanima, nekako mi je lakše da razmišljam o onom, prošlom vremenu.
       S: U knjizi pišete između ostalog o odnosu koji je u to vreme vladao između policije i vojske, o uvođenju novog načina glasanja na izborima i tome sl. Da li ste se služili nekom dokumentacijom, ili ste se više oslanjali na maštu?
       L.Đ: Koristila sam maštu naravno, ali trudila sam se da stvari potkrepim, što više mogu, činjenicama do kojih sam, istraživanjem, dolazila. Podatke sam koristila, ali samo one za koje smatram da su provereni, kod istoričara kao poput Ćorovića, Slobodana Jovanovića... Bez literature ne bih mogla da napišem knjigu. Iz činjenica sam crpela dosta ideja, razvijala maštu, i pustila na volju....
       S: Da li planirate da sledeću knjigu posvetite vremenu koje je, ipak, bliže nama?
       L.Đ: Uopšte me ne privlači ovo današnje vreme. Nije mi zanimljivo. Već sam počela sa pisanjem druge knjige koja će biti nastavak ove. Junakinja je ista, samo što će se priča razvijati dalje.
       S: Glavni ženski lik u knjizi se ističe, za to vreme, neobičnom hrabrošću i upornošću. Mislite li da su takve žene zaista postojale tada?
       L.Đ: Verujem da je bilo i tada hrabrih žena, kao što ih i danas ima. Naravno, društvo se razlikovalo od današnjeg, ali sigurna sam da je i tada bilo žena koje su znale i te kako da razmišljaju. I tada su žene dosta određivale ton i pravac. U društvu se nije moglo bez uticaja tog "ženskog kruga". Mnogi muškarci nisu smeli da odu do državnog vrha na poklonjenje kraljici Dragi, kaže istoričar Slobodan Jovanović. Može da ode da se pokloni, ali, posle toga treba da dođe kući.
       S: U knjizi ste spomenuli da dame iz beogradskog društva, nisu volele kraljicu Dragu. Mislite li da su one imale neki uticaj na kasnija dešavanja koja će se desiti na Dvoru?
       L.Đ: Njihov uticaj nije bio direktan, niti je stav javno saopšten, ali su itekako imale uticaja. U njihove salone su dolazili oficiri, gde se pričalo. Ljudi su se između sebe poznavali, znalo se tačno ko je iz kakve porodice, ko se sa kim druži, spletkari...
       S: Mislite da je to vreme, u kojem se, možda, i "lakše snalazite" bilo bolje nego današnje?
       L.Đ: Mislim da je bilo više reda. Društvena pravila su se znala i poštovala, pa je samim tim moralo biti više reda, čega danas nema. Meni lično to smeta.
       S: Što? Šta se to razlikuje nego danas?
       L.Đ: Tada je sve imalo neku bolju boju, dame su se lepše oblačile, lepo govorile, naravno pričam o devojkama i ženama iz uglednih porodica. Bilo je i tada rđavih stvari, ali čini mi se da nije sve bilo tako ogoljeno kao danas.
       S: U poslednje vreme na TV se gledaju neka "zaboravljena ostvarenja", pojavljuju se reprint izdanja, koja se baziraju na tom, nekom, prošlom vremenu. Nedostaje li to vreme današnjim generacijama?
       L.Đ: Fali im lepota. Lepo ponašanje, obrazovanih ljudi, da ne pričam o estetici. Ne kažem da toga danas nema, ali ne u dovoljnoj meri. Kada pogledate fotografiju Knez Mihajlove ulice iz 1903. godine i sliku iz sadašnjeg vremena, sigurno će vam se više dopasti nekadašnji njen izgled. Kada ste obučeni na jedan određeni način, drugačije se ponašate, drugačije mislite. Sve ima veze. Mislim da je današnjem čoveku zanimljivo da pročita o Beogradu, koji je jako zanimljiv grad, kako se nekada u njemu živelo.
       S: U delu knjige jedan od likova komentarišići stanje u zemlji kaže: "Imam neki malo neprijatan utisak kao da su u Srbiji stalno izbori; malo, malo, pa agitacija. Mada se, opet, mora priznati da su svaki naredni sve strašniji i strašniji". Ovaj deo teksta iz knjige neodoljivo podseća na situaciju u Srbiji poslednjih godina. To ste pisali samo na osnovu istraživanja, ili ste "ukačili" sadašnjost?
       L.Đ: Mogu samo da zaključim, da izgleda nismo nimalo napredovali od tada. To sam napisala isključivo na osnovu istraživanja jer je politička situacija tada zaista bila takva. To sam samo prenela iz istorije. Jer sam, stvarajući ovu knjigu, morala da uzmem u obzir sva politička dešavanja tog perioda, koja su vodila tom važnom trenutku koji je i bio ključan za moju priču. Bilo mi je potrebno da objasnim sve okolnosti u kojima se sve to odigralo. Danas se ništa krupno nije promenilo, svi ti događaji koji su vodili atentatu, priče iz beogradskih salona, oštri pogledi i reči, sve se to vrti u krug. U tom smislu bi i mogla da se napravi paralela sa današnjim vremenom. Danas imamo samo druge ljude, neka druga zbivanja... U svakoj zemlji, u životu svakog čoveka se nekad povuku potezi, koji nas dovedu do određenog ishoda, bilo da su dobri ili loši.
       S: Knjiga ima specifičan naslov. Šta ste želeli time da poručite čitaocima?
       L.Đ: Svaki čitalac ima svoj način razmišljanja i shvatanja, ali mislim da treba da postoje neka načela kojih bi svi trebalo da se drže.
       S: Na šta konkretno aludirate?
       L.Đ: Po meni, postoje neke vrednosti koje se moraju poštovati. Šta se sme, a šta se ne sme uraditi. Iskušenja jesu velika, ili pokleknemo, ili ne. Govorim o opštim vrednostima koje bi trebalo da budu jednake za sve. Neizvršavanje ubistva je svakako jedno od tih načela, vrednosti.
       S: Kakvi su Vam planovi oko Vašeg književnog "prvenca"?
       L.Đ: Planiram, svakako, promociju knjige koja bi trebalo da se održi u "Modernoj garaži", u Beogradu. Zbog zime, želela sam da sačekam malo sa promocijom, pa će se ona najverovatnije održati u martu, ili aprilu mesecu ove godine. Volela bih da se promocija, razlikuje od ostalih, pa planiram, da možda napravimo malu predstavu na samom predstavljanju knjige, sa motivima iz mog romana.

Bratislav Petković, reditelj i dramski pisac:
Gde mirišu jorgovani...

       U buri istorijskih dešavanja sa početka dvadesetog veka, pratimo život Lenke Nikolić, devojke iz ugledne porodice.
       Doba Majskog prevrata 1903. godine, obilovalo je spletkama i uzbudljivim previranjima u beogradskoj čaršiji, gde se nisu birala sredstva političke borbe. Istinsko prijateljstvo, uzavrela krv, ubistvo, ljubav... nagnali su Lenku da izabere put na kome će pokušati da pronađe odgovor na svoje lične dileme, i reši surove zločine koji ni njenu porodicu nisu zaobišli.
       Čitalac se vrlo udobno smešta u beogradske salone onoga doba, gde miriše jorgovan, pije se domaći čaj, vode se fini, pristojni razgovori, sve odaje građansku idilu iza koje se valjaju krupni istorijski događaji, koji će uskoro uslediti. Pisac majstorski miri građansku idilu i gotovo trilerski zaplet, što predstavlja potpuno novi postupak u našoj literaturi, između ostalog napisao je u recenziji ove knjige Bratislav Petković, reditelj i dramski pisac.
Davorin Darko Ribnikar:
Uživao sam u čitanju rukopisa

       Roman je napisan pitkim, čistim srpskim jezikom, pa će taj danas redak kvalitet, sam po sebi, privlačiti znatan broj čitalaca istančanog ukusa.
       Takvim bogatim srpskim jezikom opisan je jedan zaboravljeni Beograd, prelep u svojoj gospodstvenosti (impresivno dočarana zabava u vinogradu generala Kostića pod Avalom), ali i pun dramatičnih zbivanja (politička ubistva, kontrola štampe, partijske zavere, uloga vojske u politici...).
       Oslanjajući se ma istorijske događaje uoči majskog prevrata 1903. godine, pisac je glavnu junakinju okružio šarolikom grupom mladih oficira zaverenika koji će svojim životima platiti učešće u ubistvu omrznutog vladara i njegove supruge, napisao je o knjizi, u recenziji "slučajni čitalac", Davorin Darko Ribnikar.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX