SVEDOK Internet



Broj 1110.

Poseta
5287875

Preživeo sam politički progon. Stav o srbomrscima nisam promenio. Sada mi ostaje da se borim da dođem na vlast

Vučić i Zorana prave autoput za potrebe Albanaca i NATO-a, njih Srbija ne zanima

MMF - od diktatora do savetnika

Od njega i do njega

Rusiju ni potcenjivat, ni precenjivati


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Ko je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo
Strateg Janšine firme
Piše: Vladan Dinić

       Mi, Srbi, mnogo smo, verujte mi na reč - naivni i lakoverni! Svako ko poveruje da je, recimo, Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo, dobronameran čovek prema Srbiji, mora da je, u najmanju ruku politički analfabeta i da mu je bolje da se batali politike dok mu je vreme, da ne bi bilo kasno...
       Imao sam neveseli zadatak da se juna i jula, sad već daleke, 1991. godine zateknem kao novinar u Sloveniji, krstareći diljem Slovenije, tokom slovenačke nelegalne akcije za otcepljenje iz Jugoslavije i da svakodnevno budem u kontaktu, sa tada ministrom informisanja Slovenije.
       Čovekom koji je lagao, što je docnije i priznao, preko 1200 novinara iz sveta. Ne trepnuvši.
       Mislim, 13. jula 1991. godine, napravio sam intervju, koji je sutradan objavljen u "Večernjim novostima" sa Jelkom Kacinom, koji, ubeđen sam, i danas vredi da se pročita.
       Jer, iz odgovora tada mladog, a danas, iskusnog, ne mogu da kažem političara, pre bi se reklo - politikanta, može mnogo da se sazna, pod uslovom da je čitalac politički pismen...
       Ali, pre svega, pre nego što "reprintujem intervju" želim "naivnim Srbima" da predstavim kroki "lika i dela" evropskog izvestioca Jelka Kacina...
       Rođen je u Celju 26. marta 1955. godine. Diplomirao je 1981. godine na Fakultetu za odbranu, na temu "Žene u oružanim snagama". Pisao je članke za reviju "Odbrana" a 1986. napisao je svoju najpopularniju knjigu – „Moderni avioni i helikopteri".
       Posle prvih demokratskih izbora u Sloveniji 1990. postao je zamenik ministra odbrane Janeza Janše, čiju je poziciju kasnije nasledio. Već naredne, 1991. godine, kao član Demokratskog saveza Slovenije, postao je ministar za informisanje i tada formira Slovenačku novinsku agenciju.
       Kacin je, na tom mestu, u vreme secesije Slovenije i raspada Jugoslavije, vodio pravi medijski rat protiv Srbije i njenog rukovodstva. Svakodnevne konferencije za štampu, dostupnost, pa i nametanje stranim novinarima, učinilo je, smatraju upućeni, da Slovenija mnogo brže i bez veće štete dobije podršku i napusti Jugoslaviju. Stoga se u upućenim krugovima govori da je njegov doprinos bio značajniji od doprinosa slovenačkih teritorijalaca.
       U srpskoj štampi nazvan je "načelnik štaba" zbog nezabeležene ratne propagande na ovim prostorima ("Blitz Krieg" za deset dana).
       Govoreći o svojoj ulozi u secesiji Slovenije, Kacin je kasnije priznao da je iznosio laži o akcijama JNA kako bi pridobio naklonost svetske javnosti.
       Do 1993. godine bio je na funkciji ministra za informisanje Slovenije. Marta naredne godine smenio je Janeza Janšu na mestu ministra odbrane i na tom položaju ostao do 1997.
       Bio je predsednik Liberalne demokratije Slovenije od 2005. do 2007. godine.
       Dva puta je biran za člana Evropskog parlamenta. U septembu 2009. postavljen je na mesto izvestioca Evropskog parlamenta za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo.
       Ljudi u Srbiji (oni koji ga znaju) nisu, čini se, bili mnogo srećne Kacinovim izborom na mesto izvestioca niti, i njegovim izjavama po kojima, čini se, nije promenio svoju retoriku, ni ćud, koja je uglavnom bila oštra. Prema Srbiji.
       Izostanak zvanične, državne, reakcije srpskih vlasti, učinilo je danas Kacina još "hrabrijim" protiv Srbije i nije umanjilo provokatorski ton sadašnjeg "evropskog izvestioca."
       Poznate su njegove opaske da je u Srbiji stanje "neurotično", da su srpski političari kukavice, a zabeleženo je da je prilikom jedne prošlogodišnje posete Beogradu domaćine pozdravio sa "merdita".
       Povodom usvojene deklaracije o Srebrenici, izjavio je da ona predstavlja "razočarenje" i da je bilo neophodno da Srbija eksplicitno prizna da se u Srebrenici dogodio genocid.
       Kacin se, iako ga niko nije pitao za mišljenje, već usprotivio usvajanju deklaracije o zločinima nad Srbima i ocenio je kao "zbunjujuću" jer bi ona mogla da relativizuje deklaraciju o Srebrenici...
       Dakle, tako je danas, a evo šta mi je u intervju (koji doslovno prenosimo) 14. jula 1991.rekao Jelko Kacin.
       * * * * *
       Jedan čovek je verovao da može punih 20 dana, ili dok traje "borba za nezavisnost dežele" da ceo svet drži na oku! I da ga kljuka informacijama, važnim, manje važnim i lažnim!
       Jedan je čovek, po proceni preko 1200 novinara okupljenih u Sloveniji i oceni dela slovenačke javnosti, u poslednje vreme za "slovenačku stvar" uradio sam - više nego Milan Kučan, Janez Janša, Dimitrije Rupe, France Bučar, Janez Drnovšek - zajedno!
       Držao je vest i reč u šaci i puštao je kad treba i koliko treba!
       Jelko Kacin!
       Ministar informacija Slovenije. Vojnik u duši, "novinar" po potrebi nezavisne "dežele"! Fakultetski obrazovan, završio je Fakultet sociologije, političkih nauka i žurnalistike, ali oni koji ga znaju bolje - tvrde, na odseku za ONO i DSZ. I to se primećivalo.
       o Pravo na istinu
       Reč ubija, često, brže od metka. Ovde u Sloveniji najžešći rat bio je onaj - medijski. U poplavi raznih vesti bilo je, verovatno, pravih, ali mnogo i lažnih.
       Koje su bile prave, a koje u službi politike, pitamo Jelka Kacina?
       - Polazim od istine da jedne istine nema! Svako, pa i novinar ima pravo na svoju istinu. To je, po meni, načelo demokratije. Istina, naravno, može biti i različita i bolna. Problem je, kako ga ja vidim, što je samostalna Slovenija bila napadnuta. A kad govorim o pisanju drugih novina, pre svega onih u Srbiji umesto racionalnih rasprava, racionalnih odgovora, stvari se banalizuju na emotivni nivo. Tim pristupom se potpaljuje emocionalno razmišljanje, a emocije nikad nisu bile dobre i korisne u razrešavanju krize. Izazivaju agresiju prema Sloveniji, koja je, kao - izdala Jugoslaviju, ubila toliko državljana, vojnika...
       o Vaša, slovenačka štampa, koja je pod vašom "šakom", u početku je bila rigoroznija od Janšine armade. JNA je bila "agresor", okupator. Da li vi to zaista tako mislite, ili ste kasnije, direktno naredili da se u slovenačkim novinama, na TV Sloveniji i Radio Sloveniji "spusti lopta", pa je JNA ostala "samo" - jugoslovenska armada?
       - Ovde nije bio - piknik! A to, što gro srpske javnosti smatra da u "svojoj zemlji" armija ne može biti agresor, to je pitanje teorije, prakse i definicije. Mogu da vam kažem da je "teoretski poginulo" 60 ljudi, da je JA teoretski imala 168 ranjenih, da je teoretski imala 2.700 zarobljenih. I ako to neko može teoretski da prihvati za istinu, to je njegov problem. Ne moj, i ne naš. Slovenački. Jer, ovde je bilo mrtvih i ranjenih, zarobljenih i uhapšenih. Istinito, ne teoretski. Slovenija je bila napadnuta - to je moja istina, a ne sporim pravo na vašu. Jer, ja poznajem samo dva slučaja kad se upotrebljava alarm: u slučaju elementarne nepogode i u slučaju rata. A ako su u Sloveniji zavijale sirene najavljujući vazdušni napad, to je za mene rat, objašnjava Kacin. - A to što su ti "napadi" bili lažni, što su služili za "obuku novinara" i naivnog civilnog stanovništva, za ministra informisanja Slovenije je - nevažno.
       o S pištoljem na kuku
       Spretnost Jelku Kacinu na rečima, i kad govori (ne)istinu, niko ne spori. Međutim na "jugu zemlje" malo se znalo da je ministar informisanja Slovenije, zapravo, strateg Janšine armade i da je stručnjak za vojsku, a da je "novinar" po komandi!
       - Svako ima svoju prošlost. Tako ste mogli i da me pronađete u TO Slovenija i u savetu lista "Obramba". Da li sam strateg? Mislim da nisam, a da ovo što radim, radim dobro. Jer za mene je JA agresor, okupator. Više nije "okupatorska" pošto pokušavamo da joj omogućimo da se izvuče iz blata u koje je sama upala. Generali su uvukli oficire koji žive u Sloveniji u nemoguću situaciju, jer oni su državljani Slovenije i dobili su naredbe koje objektivno nisu mogli da izvrše.
       Istovremeno, on, ta ubijanja, hapšenja oficira, svodi pod formulaciju "popreko komšija gleda" Zaboravlja, međutim, da kaže (ili ta istina nije doprla do njega) da je to "popreko" bilo preko mušice kalašnjikova, sa "molotovljevim koktelom", iznurivanjem glađu vojnika, držanjem u štalama...Ali i to je "popreko" gledanje na istinu.
       o Zemlja bez granice
       o Pošto vi "sve znate", hoćete li da pomognete neupućenim čitaocima - da se u Jugoslaviju ulazi sa severa? Ili, da li je skidanje jugoslovenskih obeležja sa granice suštinko pitanje te vaše nezavisnosti?
       - To je tipično pitanje Jugoslavije. Mi smo ovde živeli, u toj bivšoj državi, 46 godina i ni o čemu se nismo dogovorili. A, u tom konglomeratu zvanom Jugoslavija, sporazum nije moguć. A bez dogovora svako tera po svome. Država Slovenija je svojevremeno rekla šta hoće i šta želi, svi su ostali gluvi. Kad smo jasno rekli "idemo", najednom su svi pokazali želju za razgovorom. Svi sad postaju naglo pametni, svi se vraćaju u prošlost. Mi smo, ako to možete da objavite, po proglašenju samostalnosti, poslali niz predloga šta i kako u prelaznom periodu. Predložili smo i carinsku službu koja bi opsluživala federaciju, ali savezna država je bila gluva i odlučila je da uništi zemlju! To sve, naravno, nema nikakve veze sa zastavom. Ali, ako smatrate da je ključni problem Jugoslavije zastava, onda ćemo morati (opet) da govorimo o grobovima, o tome gde je kročila čija noga i ponovo se vraćamo na početak.
       o Da li postoji opasnost od militarizacije Slovenije? Ili, ko će Slovencima oduzeti ove silne kalašnjikove, tromblone i mine?
       - Neka Jugoslavija na brine! Slovenija od dva miliona stanovnika ne može i neće ugroziti ostatak Jugoslavije, koji, valjda, broji 22 miliona. Oružje mora da se vrati u soške, a Slovenija će preživeti samo ako se okrene privredi. Demokratija donosi privredni prodor, a privreda blagostanje. A samo u blagostanju imaš para za vojsku, objašnjava Kacin kako će se demilitarizovati Slovenija.
       Sve vreme mu je za kukom pištolj, a u njegovoj blizini dvojica specijalaca s kalašnjikovima na gotov.

Srbija
       - Spremni smo da sarađujemo sa Srbijom, sa Hrvatstkom, sa Austrijom, sa svima koji to žele. Zašto bi se ta saradnja kidala? Ne razumem. Ali, konkretno od Srbije zavisi hoće li sa nama da sarađuje, tamo su ljuti. Bez razloga. Ponavljam, nije važno šta je bilo, već šta će biti. Ekonomija je pre politike, ali ekonomija ne može da se sprovodi dok u velikim firmama sede "zaslužni političari". Mi smo za slobodan protok ideja, ljudi, robe, informacija, objašnjava Kacin.
       Ali, istovremeno na pitanje - zašto u Sloveniji za vreme nemira nije bilo beogradske štampe - poslužio se neistinom, tvrdeći da je stizala, ali da mi nismo umeli da pronađemo kiosk gde je - ima!
Zamerka
       Na pitanje, ima li poruku za svoje kolege - ministre informisanja u "susednim državama", kaže:
       -Lično sam ljut na njih. Niko se nije pojavio ovde, u Ljubljani, da prisustvuje svečanosti proglašenja samostalnosti. Time su, po meni, prekršili prvo novinarsko pravilo - dođi i uveri se na licu mesta šta se tamo događa!
































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX