SVEDOK Internet



Broj 922.

Poseta
1408609

Nož i kolač, srp i čekić

Vidovita Zorka

Evroatlantsko jednoumlje

ČIJI SU TOKAJ, PROŠEK, TERAN…?

Ništa za to, nas i Rusa 300 miliona


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Dok mnogi političari govore o tome da Srbiju uvedu u Evropu, u Ministarstvu za infrastrukturu su ubeđeni da je moguće da dovedu Evropu u Srbiju
Koridori 7 i 10 dovode svet u Srbiju
Piše: Ivan Dinić

       Inž. Milutin Mrkonjić, aktuelni ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije, uveren je da Srbija u Evropu može samo ako se na vreme završi "Kortidor 10", ali nema ništa protiv da Evropa dođe u Srbiju, ne samo "desetkom", već i "Koridorom 7", iliti Dunavom.
       Sa svojim, u mnogome, istomišljenicima oko šanse Srbije za ulazak u Evropu, "Mrkino ministarstvo" ima i ogromnu podršku građana, ali i podršku struke, recimo, magistra Pavla Galića, pomoćnika ministra iz sektora za vodni saobracaj i bezbednost plovidbe, kao i Žanete Ostojić, Barjaktarević, iz Direkcije za unutrašnje plovne puteve - "Plovput".
       Ovih poslednjih meseci, svedoci smo angažovanja svih oko "Koridora 10 koji upiru sve svoje snage da se što pre aktivira "Koridor 10", a iz prikrajka, drže oko i na "lepom plavom Dunavu", ili "Koridoru 7".
       Po ministru Mrkonjiću "sudar" ova dva koridora je most na Beški, a po Žaneti Ostojić Barjkaktarević, "malo tamo dalje" - kod Novoga Sada...
       - Po meni,Koridor X i Koridor VII ukrštaju se na Žeželjevom mostu u Novom Sadu, znači, železnički i vodni koridor. To je, naravno, situacija i na mostu Beška, sa vodnim i drumskim koridorom, ali, i nije najvažnije da li je to 25-30 km severnije ili ne. Važno je da imamo ukrštanje dva najvažnija koridora ovog dela Evrope na našoj teritoriji, što je izuzetna povoljnost, sa osmehom "razoružava" ministra Mrkonjića Žaneta Ostojić Barjaktarević.
       Reka Dunav, "Trans-evropski koridor 7", je vodeni koridor koji kroz Srbiju protiče u duzini od 588 km, i smatra se jednom od najvaznijih komponenti trasportne infrastrukture celog regiona.
       Dunav, takođe, predstavlja glavni unutrašnji evropski koridor koji povezuje Zapadnu i Istočnu Evropu.
       O značaju ovog projekta, ali i o mogućim načinima da ovaj projekat, sa papira i kabinetskog nadmudrivanja, što pre pređe u delo, za nedeljnik "Svedok" govore magistar Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu iz Sektora za vodni saobracaj i bezbednost plovidbe, i Žaneta Ostojić - Barjaktarević, direktor Direkcije za unutrašnje plovne puteve "Plovput"
       Svedok: Dugo se priča i pominje "Koridor 7". Čini se da, iako bitan, on i dalje više "pluta na papiru, nego što plovi"?
       Pavle Galić: Vidite, čak je i predsedinik Republike, koji je inače predsedavajuci Nacionalnog saveta za infrastrukturu, među prvima iz sadašnje vlasti uvideo značaj ovog projekta i rekao da ga treba razvijati.
       S: Šta se događa u Nacionalnom savetu za infrastrukturu na tu temu?
       P.G: Nacionalni savet za infrastrukturu je raspravljao i usvojio generalni masterplan za saobracaj Republike Srbije. Do sada su usvojeni masterplanovi za zeleznicki drumski i vazdusni saobracaj. Takodje pripremljen je plan obnove i razvoja vodnog saobraćaja u Republici Srbiji od 2010. do 2025. godine. Uz to, u skladu sa masterplanom, pripremljen je još jedan dokument "strategija i politika razvoja drumskog, železnickog, vodnog i vazdušnog transporta od 2008-2015".
       S: Kakvo je trenutno stanje na plovnim putevima? Koji je odnos učešća u odnosu na kopneni i vazdušni saobraćaj?
       P.G: Trenutno učešće transporta vodnim putem je 4,7 odsto (preveze se 6 miliona tona tereta), a planira se da do 2015. to učešće bude duplirano, dakle 12 procenata ili 12 miliona tona robe.
       S: Dakle, planirate da konkurišete drumskom i vazdušnom saobraćaju?
       P.G: Ne, važno je reći da mi danas druge vidove transporta ne smatramo konkurencijom...
       S: Nego?
       P.G: Partnerom! Ipak, da pomenem da zemlje zapadne Evrope odavno razvijaju vodeni saobracaj i da upravo takva vrsta saobraćaja učestvuje sa skoro 40 odsto transporta.
       S: Mi, često, volimo da polemišemo, zaključujemo, a da zapravo ne znamo komparativne prednsti onoga što nam se nudi. Možete li da nam ukažete na prednosti ovakvog vida saobraćaja?
       P.G: U najkraćem, taj vid transporta je bezbedniji, ekonomičniji i ekološki čistiji. Mreža unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji je, relativno, dobro razvijena, ali se, ipak, ovaj resurs i naše prirodnom bogatstvo nedovoljno koristi.
       S: Oseća se da postoji dobra volja, navodno da i novac nije baš pretarni propblem, šta bi još to naša država trebalo da učini?
       P.G: Država mora da stvori uslove da ovi, zaista, odlični i korisni projekti "preplivaju" Dunav, kroz uređene zakonske propise, ali i uklanjanje kritičnih mesta i uskih grla na plovnim putevima, sa težištem na Pan evropski koridor, što je "Koridor 7" zapravo...
       S: Koridor 10, Koridor 7...?
       P.G: Veliku prednost koridora sedam vidimo u ukrstanju sa koridorom 10, u ukrstanju plovnog sa drumskim i zelezničkim saobraćajem. Karakteristike koje ima Srbija daju povoljne uslove za razvoj teretnog i putničkog saobraćaja na vodi.
       S: Ako "vodeni" projekti "preplivaju Dunav", sva je prilika, otvara se prilika i drugim granama privrede?
       P.G: Obezbedjenjem povoljnih uslova za koriscenje vodnog saobraćaja daje se mogućnost kompanijama da koriste taj jeftiniji saobracaj, a direktno nameće se potreba za razvojem industrijskih zona na Dunavu i na obalama.
       S: S obzirom na to da ovakav projekat zahteva "ozbiljnu finansijsku injekciju", kao mislite da je moguće i to ostvariti?
       P.G: Sadašnje stanje na unutrašnjim vodnim putevima međunarodnog i državnog značaja nameće, normalno, potrebu izvršenja radova na uređenju plovnih puteva. Otklanjnjem opasnih mesta, uskih grla, uvođenje sistema rečnih informacionih sistema koji pruža usluge različitim korisnicima plovnog puta, dovešće do podizanja strandarda na plovnim putevima u našoj republici.
       S: Shvatamo to, ali koliko novca treba uložiti u te projekte, o kojoj količini novca govorimo?
       P.G: Programom obnove i razvoja vodosaobraćaja treba obezbediti finansije radi izrade projekata za uredjenje plovnih puteva kako "koridora 7" tako i drugih plovnih puteva kao sto su: Sava, Tisa, kanal Dunav-Tisa-Dunav. Za sve to potrbno je izdvojiti 344 miliona eura.
      
      
       S: Odakle obezbediti ta sredstva i šta je jos potrebno uraditi?
       P.G: Finansiranje se može ostvariti sredstvima iz budžeta, donacijama i kreditima. To, na izgled, jesu velike pare, ali istovremeno treba imati u vidu i kolika je dobit za korisnike ovog vida transporta. Jer, razvoj rečne privrede veoma je značajan za celokupnu privredu i ekonomiju Republike Srbije.
       S: Mislite da je to, zapravo, program od nacionalnog interesa za boljitak Srbije?
       P.G: Ako se vodni saobraćaj posmatra kao sistem na nacionalnom nivou onda se ne sme zaboraviti i potpuni razvoj lučkog sistema, ali i kompanija koje se bave prevozom tereta u vodnom saobraćaju...
       S: Gde smo mi, tu?
       P.G: Potrebno je modernizovati veoma staru flotu i dati određene subvencije za razvoj pomenute delatnosti u celini.

Dunav, "evropski Amazon"
       "Koridor 7" ili, i tako ga neki nazivaju i Dunavski koridor, predstavlja jedan od najvažnijih tranzitnih ruta od zapadne i centralne Evrope prema Crnom moru i Maloj Aziji. Zajedno sa rekama Rajna i Majna, predstavlja najvažniji vodeni put u Evorpi. Koridor sedam ide čitavom dužinom Dunava. Najvažnije luke na ovom koridoru su: Ulm, Regenzburg, Pasau, Linc, Beč, Bratislava, Budimpešta, Apatin, Novi Sad, Beograd, Vidin, Ruse, Đurđu, Braila, Galac, Izmai.
       Ekonomski potencijali Dunava, međutim, nisu iskorišćeni. U poređenju sa rekom Rajnom, transport tereta Dunavom višestruko je manji. Slično je i sa energetskim, turističkim, ili ekološkim potencijalima. Stupanjem Rumunije i Bugarske u EU pre tri godine Dunav je praktično postao unutrašnji plovni put Unije.
       Očekuje se da će i Evropska unija 2011. među svoje prioritete uvrstiti Koridor 7 i sveukupni razvoj područja duž Dunava.
Turistički potencijal
       U Srbiji se proteklih godina sve više govori o neophodnosti većeg korišćenja turističkih potencijala toka Dunava kroz Srbiju.
       Dunav kroz Srbiju prolazi u dužini od 587 kilometara, što predstavlja četvrtinu ukupnog toka reke. U Apatinu se Dunav tačno „seče na pola“, budući da se nalazi na 1401. kilometru od 2800 kolimoetara kolika je ukupna dužina reke.
       Gotovo sve zemlje koje leže u toku Dunava zarađuju mnogo od velikih brodova kruzera koji vode turiste u oblizak podunavskih gradova. Najveći broj turističkih brodova uglavnom samo prođe kroz Srbiju, uz eventualno kraće zaustavljanje u Beogradu. Međutim, problem je u tome što je Beograd jedini glavni grad koji leži na Dunavu a nema izgrađeno adekvatno pristanište.Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja još krajem 2009. napravilo je takozvane master planove za razvoj gornjeg Podunavlja - za Sombor i Apatin i donjeg Podunavlja - od Srebrnog jezera - Velikog Gradišta do Kladova. Kroz te master planove obrađene su atrakcije i pripremljena mesta za investitore, gde mogu da dođu i ulože novac.
Veliki i dugogodišnji
angažman Srbije

       Uviđajući značaj iskorišćavanja potencijala Dunava i mogućnost za međunarodnu saradnju, Jugoslavija je još 1948. godine u Beogradu sazvala konferenciju kojom je stvorena Dunavska komisija. Sporazum su tada potpisale Bugarska, Mađarska, Rumunija, Ukrajina, i države kojih više nema - Čehoslovačka, Sovjetski Savez i Jugoslavija.
       Sporazum je stupio na snagu 11. maja 1949. godine. Godine 1960. u komisiju je primljena i Austrija, a Nemačka je u komisiju ušla tek 1998. godine, pedeset godina nakon osnivanja. Njenom ranijem članstvu protivio se SSSR.
       Ratni sukobi i raspad Jugoslavije uticao je da je Srbija bila stavljena po strani strategija koje su se odnosile na Dunav. Međutim, proteklih godina Srbija je pokazala veliko interesovanje za uključivanje u strategije i inicijative koje se odnose na Dunav i obnovila svoje članstvo u relevantnim organizacijama.
       Savezna Republika Jugoslavija je 30. januara 2003. godine ratifikovala Konvenciju o zaštiti reke Dunav, a Srbija i Crna Gora postala je punopravni član Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav19. avgusta 2003. godine.
       Prvog januara 2008. Srbija je preuzela godišnje predsedavanje Međunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav, koja okuplja zemlje u slivu te reke.
       Srbija nekoliko godina predsedavala Dunavskoj komisiji, a podunavske zemlje su potpisale i Beogradski protokol koji je usmeren na jačanje saradnje duž toka Dunava. Prema tom protokolu, kao glavni cilj, određeno je da se za 30 odsto poveća obim transporta robe Dunavom, čime će se omogućiti i znatno smanjenje saobraćaja putevima, a time i smanjenje zagađenja prirodne sredine izduvnim gasovima.
       Očekuje se da će ovaj projekat doneti ogromne investicije i ekonomsku dobit za zemlje koje su uključene. Makroregionalne strategije EU, kao što je ova, podržane su znatnim sredstvima iz evropskog budžeta. Na primer, Strategija EU za Baltičko more od oktobra prošle godine dobila je budžet od 50 milijardi evra, što je omogućilo državama koje su manje od Srbije, poput Litvanije, da raspolažu sa oko sedam milijardi evra i time finansiraju infrastrukturne projekte.
















          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX