SVEDOK Internet



Broj 1110.

Poseta
5287876

Preživeo sam politički progon. Stav o srbomrscima nisam promenio. Sada mi ostaje da se borim da dođem na vlast

Vučić i Zorana prave autoput za potrebe Albanaca i NATO-a, njih Srbija ne zanima

MMF - od diktatora do savetnika

Od njega i do njega

Rusiju ni potcenjivat, ni precenjivati


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Dilema
Kako je nedokazani materijal iz navodnih "dnevnika" Ratka Mladića postao dokazni materijal Haškog suda

Od misterije do histerije
Piše: Vladan Dinić

       Da li su "dnevnici" Ratka Mladića, najtraženijeg Haškog optuženika autentični, koje objavljuju "Politika" i još neki listovi u Srbiji, autentični, istiniti, ili će doživeti sudbinu "Hitlerovih i Muslinijevih dnevnika" koji su od najveće senzacije, očas posla postali - najveća svetska prevara?
       Ili će, general Mladić postati "najčitaniji srpski pisac" koga danas svi traže: čitaoci, organi gonjena u Srbiji, Haški tribunal, obaveštajne i kontraobaveštajne službe!?
       Kad je, svojevremeno, slavni dramaturg i, jedan od najznačajnijih pisaca 20. veka, Luiđi Pirandelo (fon Luigi Piranđello), rođen na Siciliji 1867. godine (dobitnik Nobelove nagrade za književnost, 1934. godine), između 44 drame napisao i "Šest lica traže pisca", nije, sigurni smo, ni pomislio da će danas, u 21. veku ceo Balkan, pola Evrope, pride Haški tribunbal, tražiti pisca - "Mladićevih dnevnika" za koje se, osnovano sumnja da ih (ni)je napisao general Ratko Mladić!?
       A, gde bi, inače, u nedoba, ti famozni dnevnici, dosad nepoznati javnosti, bili skrivani posle "preturanja i neba i zemlje" u potrazi za Mladićem, no na - tavanu, istorijskom skloništu svih srpskih tajni, Mladićevog stana u Beogradu!
       Svi, bukvalno, mediji, tajne službe, vojne službe, kontraobaveštajne i "lovci na ucenjene glave" dali su se u poteru i utvrđivanje: da li je, nenadano, Ratko Mladić, pošto se već godinama skriva (uspešno?!) od Haškog tribunala, nemajući šta da radi, prešao u pisce, ili se radi o grubom, i dosta prilagođenom falsifikatu nečijim potrebama.
       Jer, ko bi rekao, da su delovi tog dnevnika (možda Mladićevog, a možda i nekog drugog "mladića"!?) postali veoma važni "dokumenti" u Haškom tribunalu.
       Mladiću, Ratku, zasad, ne smetaju, ali ako bi se, zdravo za gotovo, prihvatilo da su te sveske, valjda ih ima 34, ispisane, između dva bombardovanja (može biti i naknadno),ili u mirnodopsko vreme na Balkanu koje još traje, autentične - mnogo zla bi nanele "pomenutim likovima" iz tih generalskih zapisa, koji će, ako se pretoče u knjigu (a saznajemo da - hoće!) postati bestseler štivo, ili dodatak nekoj od brojnih optužnica Srbima u Hagu.
       Dakle, dnevnici Ratka Mladića, EKSKLUZIVNO je obelodanila stara dama sa Balkana "Politika" 29. maja ove godine, bez znaka pitanja, dakle - autentični su(!?)- "vođeni su od 1992. godine, pronađeni su 23. februara ove godine prilikom pretresa njegove kuće (na tavanu, primedba redakcije "SVEDOK"), a uz dnevnike i druga dokumenta.
       Deo ovog materijala već je korišćen u Haškom tribunalu...
       Samo, u tim, navodno, Ratkovim dnevnicima, ima pikanterija i za domaću upotrebu:zapravo pokazuju da je general, i pored razrade ratnih veština imao vremena i prilike - da pribeleži i neke podatke iz kriminalnog miljea Beograda.
       Tako je, u utorak 25. oktobra pribeležio i imena mogućih imena ubica (još nerasvetljenog ubistva) novinara "Duge" Dade Vujasinović!?
       Da podsetimo, Dada Vujasinović je pronađena mrtva 9. aprila 1994. godine u svom stanu na Novom Beogradu.
       Do danas ubica, ili ubice, nisu otkrivene, a dugo su zvaničnici policije i istrage tvrdili da je reč o samoubistvu(?!).
       "U sprezi sa Mićom je Goran (precrtano) Dušan Malović koji je u vezi sa Goranom Vukovićem (ubica je Ljube Zemunca i vođa mafije u BGD). Oni su ubili novinarku Dadu Vujasinović, oni su spremni na sve... Kafić na Dedinju "Metod" u njemu se sastaju Mićo i Vuković i kafić se isprazni kada oni razgovaraju...Mićo govori da je šef podzemlja i nadzemlja u BGD... Mićo se falio kako je doveden da sruši Lukića i Vas, što je bila igraM.Krajišnika. Krajišnik Vas ortodoksno ne podnosi."
       To je prepis iz rokovnika sa natpisom "Vojni muzej". Zabeležen je u utorak, 25.oktobra 1994. u Banji Dvorovi. Ne zna se ko Mladiću saopštava podatke o kriminalu u Republici Srpskoj. Umesto imena i prezimena sagovornika piše "zemljak" Budiš (precrtano) "Krajišnik.",obelodanjuje "Politika 2. juna ove godine...
       Reporteri nedeljnika "Svedok" u brojnim tekstovima, tokom 15 godina izlaženja, istraživali su ubistvo Dade Vujasinović, i od prvog časa, nisu verovali u zvaničnu verziju o samoubistvu.
       Čak, u brojnim intervjuima, ljudi od digniteta, i veštaci s imenom i prezimenom, doveli su u sumnju zvaničnu verziju, što je, između ostalog, možda i pomoglo, pre svega porodici Vujasinović, da se pokrenu preistražne radnje i pokuša, da se, sa velikim zakašnjenjem, ubice Dade Vujasinović privedu pravdi. U tim, istina, novinarskim istraživanjima, kao moguće ubice Dade Vujasinović pominjala su se (i pominju) mnoga imena iz sveta podzemlja (mnogi su u međuvremenu likvidirani), ali niko, bar novinarima "Svedoka" nije kao mogućeg ubicu pomenuo Gorana Vukovića zvanog Majmun, šefa "voždovačkog ganga" i ubice nekrunisanog kralja srpskog podzemlja Ljube Zemunca?! Danas, odavno počivšeg...
       Dadin otac, Radisav, u istom broju "Politke" na pitanje novinara:
       Da li je Dada Vujasinović bila u bilo kakvom kontaktu sa Goranom Vukovićem, čije ime Mladić pominje u svojim dnevnicima, burno je reagovao:
       -Ne, nikada nije bila s njim. Nije bila u kontaktu ni sa jednim od tih tipova, sem sa Željkom Ražnatovićem.
       Radisav Vujasinović je, piše "Politika" napomenuo i da je "tokom prvog uviđaja, u stan u Trećem bulevaru 118 u Novom Beogradu, u kome je otkriveno beživotno telo poznate novinarke, na poziv Branislava Grubačića, sa kojim je bila "u vezi", "upala" jedna osoba koja se predstavila kao inspektor Kecman.
       "Kecman", za koga otac pokojne novinarke tvrdi da je bio inspektor Momir Gavrilović (ubijen 3. avgusta 2001.) odmah izjavljuje da se radi o tipičnom samoubistvu.
       "Ratkov dnevnik" međutim dobija i "balkanski značaj": zagrebački ugledni tjednik "Globus" angažovao je dvojicu uglednih grafologa iz Hrvatske i Srbije - da analiziraju rukopis prve tri od ukupno 3500 stranica dnevničkih zapisa od 1991. do 1996. - nađenih u beogradskom stanu Ratka Miadića - koje su srpske vlasti predale haškom Tužilaštvu, a ono ih uvrstilo u - dokazni materijal!?
       Ako je beleške i dnevnike koje su srpske vlasti u dva navrata predale Haškom sudu - u februaru 2009. i početkom maja 2010. - zaista napisao ratni zločinac u bekstvu Ratko Mladić, onda njegov rukopis odaje disciplinovanu, urednu, sistematičnu i strogu osobu, piše Globus.
       Njegov rukopis, na ćirilici, odaje "vojnički" stil pisanja - treniran je da piše uredno i čitljivo.
       Neobično je, sumnja "Globus", međutim - a to delom možda i potvrđuje sumnje u autentičnost dokumenata, koje su sve glasnije poslednjih dana - to što je jasno da su Mladićeve beleške pisane s ciljem da budu - čitane.
       - Pisane su s ciljem da omoguće trećoj osobi da se njima služi, i to je čudno. Rukopis svih nas varira, već time što osoba ne piše uvek u istom raspoloženju. Ovaj rukopis, pretpostavimo da je Mladićev, ne spada u grupu spontanih rukopisa. Ovo zapravo izgleda kao zapovedni dopis, za Globus govori Marijan Krajna, stalni sudski vještak za grafologiju pri Županijskom sudu u Zagrebu.
       Marijan Krajna, inače ima 30 godina iskustva u analizi rukopisa i dokumenata, a dosad je veštačio u 3000 sudskih predmeta.
       "Zadatak koji smo pred njega postavili nije bio nimalo lak, zaključuje "Globus".- Dokument koji smo mu pokazali, zapravo su tri stranice beležaka iz prve serije navodnih Mladićevih dnevnika koji su predati Haškom sudu. Reč je o ratnom dnevniku koji je zaplenjen u stanu Mladićeve supruge, Bosiljke Mladić, 4. decembra 2008., po nalogu Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
       Ratni dnevnik sastojao se od nekoliko beležnica, a jedna je ispisana na NIS-ovom poslovnom dnevniku-planeru. Pisan je okruglim, ćiriličnim pismom, a u njemu Mladić detaljno opisuje sastanke sa Slobodanom Miloševićem, Jovicom Stanišićem i mnogim drugim pukovnicima i nižim oficirima.
       Milošević je u međuvremenu umro, a Jovica Stanišić, bivši načelnik Miloševićeve Službe državne bezbednosti, zajedno s Frenkijem Simatovićem, optužen je u Hagu za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, organiziranje i slanje paravojnih jedinica u te države, kao i etničko čišćenje.
       Mladićevi dnevnici tu dvojicu, navodno, direktno terete.
       Tri stranice iz tog dnevnika u junu 2009. objavio je srpski tabloid Blic, i te tri stranice dali smo Krajni na uvid. Za usporedbu rukopisa, dali smo mu na uvid i pet službenih, javno dostupnih dokumenata koje je potpisao Ratko Mladić lično, kao general-potpukovnik, komandant Glavnog štaba vojske Republike Srpske.
       Službene dokumente Krajna je sam zatražio kako bi pokušao utvrditi jesu li prvi Mladićevi dnevnici dostavljeni H a š k o m sudu uopšte autentični. Naime, da bi se potvrdila njihova autentičnost, trebao je nesporni dokaz Mladićeva rukopisa.
       - Bez toga, objasnio nam je Krajna, može se tek utvrditi da li je dva dokumenta pisala, odnosno potpisala ista osoba, ali ne i ko je ta osoba.
       - Potpis je grafički znak, nije rukopis, a može biti paraf ili pun, kao u ovom slučaju. Potpisi nisu dovoljni za potvrdu autentičnosti, jer su podložni imitiranju. Nije nepoznato da ljudi naruče dizajnirane potpise, jer su lepši, pa ih onda uvežbaju i počnu da ih koriste kao svoje, objašnjava Krajna i nastavlja:- Da bih zaista mogao potvrditi da je potpis na ovim službenim dokumentima Mladićev, a onda i da je prvi dnevnik autentičan, morao bih imati kvalitetan i nesporan ispis njegovog rukopisa iz toga doba.
       Marjan Krajna objašnjava i zašto je to važno:
       - Period pisanog materijala je važan jer rukopisi mogu propasti, odnosno promeniti se zbog bolesti." Službena dokumenta mogao je, naravno, u Mladićevo ime potpisivati i neko drugi. I njegove prve i druge dnevnike takođe mogao je napisati netko drugi, na primer srpska obaveštajna služba.
       Krajna, međutim, pretpostavlja - kako su službeni dokumenti, kao i kopije prvih dnevnika - autentični.
       - Oni koji bi se upustili u falsifikovanje dokumenata i dnevnika, morali bi i pretpostaviti da će se oni, pre ili kasnije, proveravati."
       Iako se ne može govoriti o pravoj grafološkoj analizi, jer je za to potrebno mnogo više dokumenata, Krajina kažeo kako između Mladićeva potpisa i dnevničkih zapisa ima sličnosti.
       Ćirilićno slovo "d" u Mladićevu potpisu je specifično i ponavlja se i u dnevničkim zapisima. To bi i mogao biti jedan od "dokaza" autentičnosti. Naime, svaka osoba unosi u rukopis elemente koji nastaju spontano, nezavisno od volje i pripadaju samo toj osobi.
       - Dakle, službene dokumente i prve dnevnike verojatno je potpisivala, odnosno pisala, ista osoba. Ako ta osoba nije Ratko Mladić, u pitanju je vrhunski falsifikat.
       Zagrebački sudski veštak je izrazio sumnju u brzu spremnost Haškog suda da kao dokazni materijal prihvati dnevnike koji su mu dostavljeni početkom maja ove godine.
       I ti dokumenti su zaplenjeni u pretresu stana Mladićeve supruge Bosiljke, u februaru ove godine, a srpske vlasti su iz stana odnele 169 predmeta, uključujući i 18 radnih beležnica - ukupno još 3500 stanica beleški Ratka Mladića.
       Skenirane kopije Mladićevih zapisa poslate su haškom Tužilaštvu, a beležnice su u Haag stigle 11.maja, objavio je sam Haški sud.
       U beležnicama su navodni Mladićevi zapisi od 29. juna 1991. do 28. januara 1995. i od 14. maja 1995. do 29. novembra 1996., no njihov tačan sadržaj još nije objavljen.
       Poznato je i to je Tužilaštvo navelo kao jedan od razloga zašto želi da se dnevnici uvrste u dokazni materijal - da je jedan od dnevničkih zapisa datiran 15. maja 1995., a u njemu Mladić prepričava svoj razgovor s jednim starijim međunarodnim mirovnjakom o odnosu prema stanovništvu Srebrenice.
       Iako je predstavnica tužilaštava Olga Kavran, sama naglasila, u izjavi kako se Mladićeve beleške tek prevode i analiziraju, i da je prerano za ocenu njihove dokazne vrijednosti, Haški sud nije sprečilo da nove dnevnike, kao i one prve, uvede u popis dokaza protiv Stanišića, Simatovića i, po novome, i Radovana Karadžića, konstatuje "Globus".
       Posebno čudi što Tužilaštvo navodi kako je autentičnost Mladićevog rukopisa potvrdio general Manojlo Milovanović, bivši Mladićev bliski suradnik, čudi se "Globus".
       -Prepoznavanje rukopisa je jedna stvar, a sudsko veštačenje sasvim druga", kratko komentariše naš sudski veštak i dodaje da Milovanovićeva potvrda ne može biti nikakav dokaz.
       Drugi sudski veštak, Jovan M. Krstić po struci i klinički psiholog, s kojim su novinari Globusa razgovarali, nema, čini se, nikakve sumnje da su svi dnevnici napisani rukom Ratka Mladića.
       Doduše, od njega se ni u jednom trenutku - a dvaput je analizirao Mladićeve dnevnike - nije tražilo, konstatuje Globus, da proverava autentičnost dokumenata, iako je po struci i grafolog, nego su srpski mediji od njega tražili Mladićevu karakterološku analizu na temelju rukopisa.
       Sudski veštak, Jovan M. Krstić drugi put analizirao je Mladićev rukopis pre nekoliko dana, za dnevni list Kurir.
       - Novinari Kurira rekli su mi da su fotokopije stigle iz Haaga i da u Haagu tvrde da je reč o Mladiće vom rukopisu. Nisam proveravao autentičnost, ali nema nikakve sumnje da je u pitanju isti rukopis kao onaj koji sam analizirao 2009. Fotokopije su dosta loše, s jakim kontrastom, no to je dovoljno za karakterološku analizu koju sam ponovno radio."
       Za razliku od srpskih medija, koje je više zanimao Mladićev karakter, bosanski mediji javno postavljaju pitanje autentičnosti dnevnika, ali i razlog - zašto su ti dnevnici objavljeni upravo sada? I, gde su se skrivali, ako ne punih 15 godina, a onda bar od prvog pretresa stana Mladićeve supruge.
       Novinarka Almasa Hadžić tako, u svom tekstu u Dnevnom Avazu, piše kako bi "službeno plasirana informacija Haškog suda o značenju i vrijednosti ratnih dnevnika zločinca Ratka Mladića mogla biti najveća javna blamaža koja je iz ove kuće pravde ikada izašla".
       Podaci u tim dnevnicima, tvrdi novinarka Almasa Hadžić u svom tekstu, krajnje su irelevantni za Tužilaštvo "jer nema govora o logorima, masovnim stratištima i strijeljanjima u Srebrenici, nego se Mladić, ako je to Mladić, bavi ratnim profiterima u Tesliću, time ko je krao naftu, a ko opljačkao muslimanske kuće, ko se u ratu obogatio, a ko je ološ i dezerter, druženjima na Palama i opisima prostitutki."
       Istovremeno, piše Almasa Hadžić, teško je ne primetiti da su delovi dnevnika pisani različitim rukopisima.
       Zbog toga Dnevni Avaz zaključuje da se Haški sud "upecao u zamku srpske obavještajne mašinerije", koja je dnevnike predala nadajući se pozitivnom izvještaju Haškog suda o saradnji sa Srbijom!

Sonja Biserko, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
Tri razloga za sumnju
       Da su dnevnici, zapravo, falsifikati, uverena je i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, piše "Globus".
       - Tri su razloga zbog kojih sumnjam u njihovu autentičnost. Najpre, tajming objavljivanja vrlo je čudan. Ti su dnevnici nađeni kod Mladićeve supruge. Ili su podmetnuti sada ili su svih 15 godina bili kod nje, a onda nije jasno ptkud toliko poverenje u dnevnik zločinca. Treći je razlogšto u njima nema ničeg relevantnog, naprimer oko Srebrnice", objašnjava Sonja Biserko i naglašava da ne treba zanemariti ni činjenicu da je u isto vreme kad su dnevnici zaplenjeni Mladićeva porodica pokrenula postupak da on proglasi mrtvim. Prema izjavi porodičnog advokata Miloša Šaljića, porodica se na to nije odlučila zbog imovine ili zamrznute penzije, nego zbog stalnih pritisaka kojima je izložena. Po srpskim zakonima, mrtvom se može proglasiti nestala osoba starija od 70 godina, ako o njoj nema pouzdanih podataka pet godina. Mladiću je 68 godina, a poslednji put je, navodno, viđen pre sedam godina.
       "Srbija je zabrinuta oko izveštaja UN-u, pa mislim da je zato predala dnevnike Haškom sudu. Ovo je nastavak uobičajene srpske državne politike prema tribunalu - svi su drugi više krivi, a Srbija je jedina žrtva. No ta je shema veoma uvredljiva za sve one koji nešto znaju o Hagu. Ovako ispada da tribunal nešto konstruiše, što ugrožava njegov ugled i legitimitet", smatra Biserko.
       Dodaje kako se u Srbiji sad najviše raspravlja o delu Mladićevih dnevnika koji se tiču Hrvatske, a u kojima taj ratni zločinac opisuje detaljno kako se u toku rata, od oktobra 1992. do februara 1994., sastajao s hrvatskim političkim funkcionerima i generalima iz Herceg-Bosne - Jadrankom Prlićem, Brunom Stojićem, Slobodanom Praljkom, Milivojem Petkovićem, Valentinom Ćorićem i Berislavom Pušićem, te dogovarao zajedničku borbu protiv Muslimana, tražio milioune maraka i isporuku nafte za "određene usluge", dogovarao isporuke oružja i razmjenu zarobljenika.
      
      
       "U Srbiji se sada raspravlja je li Mladić, zapravo, bio izdajica, s obzirom na to da je do- bivao novac od Tuđmana. Deo o Hrvatskoj je potpuno irelevantan i nevjerojatno je da se sada uvlači cela hrvatska strana. Možda je to tačno, ali deluje prilično umet- no", zaključuje Biserko.
Andrija Hebrang:
Falsifikat zbog hrvatskih generala
       Sa Sonjom Biserko slaže se i potpredsjednik HDZ-a Andrija Hebrang, koji je u vreme tih događanja bio ministar zdravstva i organizator ratnog saniteta.
       - Smatram da su ti dnevnici falsifikat prvenstveno zato što se spominju hrvatski generali koji nisu imali ovlasti činiti ono što se u tim dnevnicima navodi. Strateški planovi dogovarali su se u Vrhovnom zapovedništvu, a nijedan general nije imao ovlasti na terenu mijenjati političke zapovijedi. S obzirom na to da sam bio uključen u donošenje tih odluka, znam da nisu imali takve zapovijedi. Moguće je, naravno, da su se generali oteli kontroli i radili na svoju ruku. Tu opciju ne mogu isključiti, no moj je stav da je objava tih dnevnika, zapravo, politički uradak kojem je cilj prekrojiti istinu o agresiji na Hrvatsku", rekao nam je Hebrang.
Dr. sc. Nikica Barić iz Hrvatskog instituta za povijest
Autentičnost nije
lako utvrditi

      
       Ustanoviti autentičnost istorijskih dokumenata nije nimalo lak zadatak, čak ni za iskusne istoričare povjesničare.
       Dr sc. Nikica Barić iz Hrvatskog instituta za povijest, autor knjige "Srpska pobuna u Hrvatskoj, 1990.-1995", kaže kako je istraživanja za svoju knjigu počeo u Petrinji, gdje su bili sačuvani svi dokumenti Srpske Krajine.
       - Po količini i sadržaju tih dokumenata vidljivo je bilo da nisu falsifikovani. Naime, istoričar će retko kada, dok istražuje, naći jedan, spektakularan dokument. Mnogo je češće slučaj da će morati mnogo da ih proučava kako bi sastavio priču", kaže Barić.
       Dodaje kako su, bar za istoričare, dokumenti sami po sebi mnogo ređe problem, za razliku od sećanja ljudi.
       - Mnogo je veći problem kad se sećanja ljudi usporede s dokumentima. Dokumenti su bolji izbor od izjava učesnika. Posebno, zanimljivo mi je da Mladića nigde nema, a da su njegovi dnevnici pro- nađeni.
































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX