SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5580339

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Knjiga-studija, "Srbijo, majko i maćeho" Luke Nikolića, potpukovnika JNA u penziji, o napuštenim srpskim grobovima na severu Afrike uzburkala javnost Srbije(3)
Mesec dana umiranja
Piše: Vladan Dinić

       Očajna Srpska vojska, iscrpljena teškim marševima, glađu, boleštinama i stalnim borbama, bukvalno zaglavljena u albanskim močvarama, blatu i tresetu podno albanskih planina, tu na dohvat mora i ostrva – na dohvat spasa, iščekivala je da se saveznici nekako dogovore.
       Zaglibljeni u raskvašenom terenu, dnevno su se topili čitavi srpski pukovi i nestajali iz brojnog stanja, a premoreni, iznemoćali i izgladneli vojnici vukli su se i bukvalno gušili u blatu.
       Njihove zaglavljene noge nisu više slušale volju. Marševalo se samo pet do šest kilometara dnevno. Trećepozivcima 4. puka trebalo je punih sedam dana (od 7. do 15. januara da savladaju maršrutu od 60-tak kilometara - od reke Maće (južno od Lješa) do Drača.
       Zavladala je kolera, napali tifus i dizenterija. Iznemogli i bolesni srpski vojnici, pomodreli od studeni, i ranjenici, prekriveni krvlju i blatom, preživljavali su svoje poslednje dane.
       Odbačena od saveznika, prepuštena samoj sebi, Srbija se uzdala još jedino u Rusiju. Prestolonaslednik Aleksandar 16. decembra upućuje apel (O br. 25579) ruskom caru Nikolaju Drugom, kojim ga preklinje da učini nešto kako bi spasio Srpsku vojsku od sigurne propasti:
       "...Sa nadom i uverenjem, da će se moja vojska u Primorju Jadranskome snabdeti i reorganizovati na miru, pomoću, obećanom od Saveznika, ja sam je preveo ovamo preko Albanskih i Crnogorskih planina. Ne našavši ništa od onoga ovde, što joj treba da se izdržava i reorganizuje, ona stoji danas pred najžalosnijim svršetkom...Ja se nadam da će ovaj moj apel naći odziva kod Vašeg Imperatorskog Veličanstva...da će intervenisati kod saveznika, da spase Srpsku vojsku od katastrofe, koju nije zaslužila a koja predstoji.”
       I, konačno, nakon višednevnih iščekivanja i tumaranja Srpske vojske od Skadra do Lješa, od Medove do Drača, od nemila do nedraga (a pod ultimatumom Ruskog Cara) da će, ukoliko saveznici ne pomognu hrabroj Srpskoj vojsci i odmah ne počnu sa njenom evakuacijom, Rusija raskinuti savez sa Antantom i sklopiti separatni mir sa Nemačkom, usledili su konkretni potezi.
       Francuska je rešila da se efikasnije angažuje bez obzira na ugovor sa Italijom koji joj je do tada vezivao ruke. Međutim, i operativni dogovori saveznika, oko toga, na koji način, odakle, i gde transportovati Srpsku vojsku radi reorganizacije, tekli su vrlo sporo, uz česte izmene dogovorenih planova.
       Tek 22. decembra izviđačka vojna misija, na čelu sa generalom Piaronom de Mondezirom, pristiže u Medovu sa osnovnim zadatkom da sagleda šta je ostalo od Srpske vojske, u kakvom je stanju i da proceni da li se na nju može dalje računati i ima li uopšte vajde da se ona reorganizuje. “Mi upravljamo svoje oči i ruke Francuskoj, radite od nas šta hoćete”, bio je rezime naše političke i vojne moći i nemoći u tom trenutku, poslednja iskra nade da nas još jedino Francuska može spasiti.
       Na osnovu izveštaja, ocene i predloga misije francuskog generala Mondezira da se Srpskoj vojsci pomogne i da se ona reorganizuje negde u Francuskoj, ili Grčkoj, general Luj Furnije 26. decembra izdaje odobrenje da se Srpska vojska ukrca u Medovi i Draču, a da će iskrcna stanica biti severna Afrika. Ova nepreciznost oko mesta iskrcavanja ubrzo će ponovo postati predmet dužih usaglašavanja među saveznicima, čemu treba dodati i činjenicu da su već nakon prvog transporta Italijani doveli u pitanje i mesto ukrcavanja i time još više iskomplikovali situaciju. Sve to skupa dovešće do izmena početnog plana u ključnom trenutku našeg izbavljenja, što će Srpsku vojsku koštati velikih žrtava. A te žrtve mogu se sagledati sabiranjem grobova duž maršrute od Drača do Valone i svih onih koji su svoje kosti ostavili na Krfu, Vidu i u Plavoj grobnici. Nikada se neće saznati tačan pa ni približan njihov broj jer se ove dodatne žrtve nikada nisu izbrojile ali se procene kreću na nekoliko desetina hiljada umrlih.
       Postupajući, u međuvremenu, po odobrenju generala Furnijea, Vrhovna komanda Srpske vojske izdala je 31. decembra naređenje za prikupljanje i ešaloniranje trupa prema medovskom i dračkom pristaništu i 4. januara sačinila raspored ukrcavanja jedinica u ovim lukama. Za to vreme u Brindizi su doplovile francuske oklopne krstarice Žile Mišel (“Jules Michalet”) i Viktor Igo i tri transportna broda, spremni da preuzmu prve transporte naših vojnika sa albanskih obala i prevezu ih u Bizertu, ali nisu naišli na odgovarajuću saradnju italijanske flote.
       Komandant Trupa novih oblasti izdao je 31. decembra naređenje br. 11391 da se Kombinovani odredi Vardarska divizija prvog poziva, ne čekajući smenu na položajima, odmah krenu ka Draču i spreme za ukrcavanje u brodove. Naređenjem Vrhovne komande O. br. 26376 od 3. januara u Komisiju za ukrcavanje u medovskom pristaništu, koja je imala “neograničeno pravo u svim pitanjima koja se odnose na ukrcavanje trupa” određeni su pukovnici Milivoje Zečević i Milan Nedić i major Svetislav Milosavljević (komandant prihvatnog logora kod Lješa), a za ukrcavanje u dračkoj luci pukovnik Dragutin Kušaković, konjički potpukovnik Antonije Antić i major Aleksandar Pešić (komandant raštbulskog logora). Za obezbeđenje ukrcavanja u Medovi određena je Treća armija, a u Draču Timočka vojska. U logoru je prema ovom naređenju moralo u svakom momentu biti najmanje 4000 vojnika.
       Prvi transport Srpske vojske ukrcan je u Draču 6. januara. Izgledalo je da je mukama srpskog vojnika došao kraj. Ali, italijanska komanda istoga dana uspostavlja zahtev saveznicima da se promeni mesto ukrcavanja i predlažu da to bude Valona. Nešto zbog nepodesnosti i slabih kapaciteta luka (niskog gaza za tako velike brodove), nešto zbog ugroženosti medovske i dračke luke od austrijske pomorske flote koja je sa dve krstarice 12. januara napala transportne brodove u Draču, ali i sa kopnenih pravaca koji su ostali nebranjeni zbog kapitulacije Crnogorske vojske, nešto zbog nevičnosti naših starešina da bolje organizuju ukrcavanje, a ponajviše zbog sabotiranja italijanske komande (kapriciozni kapetan Lenjani je 14. januara ukrcao samo deo planiranog transporta a 21. januara prekinuo ukrcavanje i na obalu vratio već ukrcane vojnike) – saveznički plan evakuacije doveden je u pitanje u najtežem trenutku po srpskog vojnika.
       Transporti su sporo odmicali, a na lađe se dugo čekalo. Evakuacija se odužila. Predsednik komisije za ukrcavanje u Draču pukovnik Kušaković 13. januara jadikuje Vrhovnoj komandi:
       "...Sa transportom trupa iz Drača ide vrlo sporo...Ako se produži sa ovakvom sporošću, ono se ne može završiti ni za godinu dana."
       Ovaj plan pokazao se kao neodrživo rešenje naročito onog momenta kada je 13. januara Austro-ugarska vojska ušla u Cetinje. Prvobitni plan evakuacije s toga je morao biti hitno izmenjen. Istoga dana iz Medove su obustavljeni svi pomorski transporti trupa. A kada je 21. januara Crnogorska vojska kapitulirala, bitno se izmenila celokupna vojna situacija u albanskom priobalju. Kopneni putni pravac od Bara ka Skadru i Medovi ostao nebranjen a pomorski od Boke ka Draču otvoren i ugrožen. Od toga dana u Medovu više nije pristigla nikakva pošiljka da ne bi pala u ruke neprijatelju. Iz ove luke samo su još u dva navrata (19. i 23. januara) isplovili brodovi natovareni izbeglicama i iznemoglim, bolesnim i ranjenim.
       Novim planom evakuacije, koji su saveznici počeli pripremati odmah po ukrcavanju prvog transporta (datum donošenja plana poklapa se sa pomenutim zahtevom Italije da se promeni mesto ukrcavanja, a pripremna naređenja savezničkim snagama za njegovu realizaciju usledila su već nakon dva dana), odustaje se od Medove i Drača kao rizičnih i neuslovnih mesta za ukrcavanje. Odlukom saveznika po novom planu od Srpske vojske se traži da se iz prikupljenih reona trupe usmere i odmaršuju suvim do Valone koja se sada određuje kao mesto ukrcavanja. Istim planom Krf se prvi put pominje kao mesto iskrcavanja jer su, odmah nakon upućivanja prvog transporta u Bizertu, srpska vlada i prestolonaslednik Aleksandar uporno insistirali da se izmeni saveznički plan u pogledu mesta iskrcavanja tako da je to bio i svojevrsni odgovor saveznika na taj energičan zahtev.
       Pripremnim naređenjima za realizaciju novog plana od 8. januara regulisano je da snage 6. puka afričkih lovaca (konjica Kolonijalnih francuskih trupa) iz Bizerte 11. januara okupiraju Krf i tamo stvore osnovicu za iskrcavanje (Grčka se o tome neće pitati), da se deo francuskih pomorskih snaga sa Dardanela uputi za Solun i u njegovom zaleđu uspostavi mostobran.
       U sastav kolonijalnih trupa koje je uputila u severnu Afrku, Francuska je formirala Korpus zuava sastavljen od domorodačkog stanovništva koje je bilo u službi vojnika i na položajima podoficirskog ranga. Ove jedinice bile su uoči Prvog svetskog rata stacionirane u posebnoj korpusnoj oblasti u Alžiru. Osim toga i u formaciji svake kolonijalne divizije postojao je po jedan puk zuava.
       Italiji je ovim planom nametnuto da preuzme ulogu zaštitnice marševskih kolona kroz Albaniju, Engleskoj da na Krf doturi potrebnu opremu za logore i vojsku, Francuskoj da preuzme komandovanje nad ukrcavanjem i da osigurava pomorski transport na relaciji Drač - Valona i odbranu konvoja od Valone do Krfa za šta je angažovano odeljenje torpiljera iz Bizerte. Vrhovnoj komandi Srpske vojske naređeno je da organizuje marš suvim za Valonu, sprovede sve potrebne pripreme urednog i organizovanog ukrcavanja u brodove i izvrši izviđanje Krfa.
       U Komisiju za ukrcavanje u Valoni određeni su: pukovnik Danilo Kalafatović, major Milorad Petrović i artiljerijski major Pantelija Đukić a za komandanta logora u Arti određen je major Milorad Petrović.
       Jasno je, dakle, da je ovako brza promena savezničkog početnog plana u kritičnom trenutku, bila posledica njihove nesloge i loše procene situacije, a iza njegove propasti stajala je neodlučnost saveznika da realnosti pruže energičniji odgovor.
       Jasno je i da se naša vojska, dakle, u severnu Afriku nije uputila u ambijentu opšte bežanije, neplanski, svojevoljnim odlukama pojedinih komandanata, niti da tamo sede skrštenih ruku, već po planu saveznika i prema naredbi Vrhovne komande.
       o Kolone živih kostura
       Novi plan ni u čemu nije uvažavao stanje u kome se nalazi Srpska vojska. Za srpske trupe on je značio dodatni napor i dodatne žrtve, jer je u nemogućim uslovima živim leševima na izmaku volje i snage, tebalo da maršuju dodatnih 150 - 200 kilometara, a nametnut je i problem evakuacije stoke. Iako će ova odluka saveznika skupo koštati Srpsku vojsku, već iscrpljenu jednoipomesečnim maršem, boleštinama i glađu, imponovala je saveznička odlučnost da konačno reše agoniju jedne vojske.
       Na Krfu će, kao direktna posledica takve odluke, biti lečeno 28000 vojnika od kojih će na ostrvu spasa zauvek ostati između 10 i 12 hiljada, a procenjuje se da je isto toliko ostalo na krvavom maršu između Drača i Valone. Prema podacima francuske komisije za prevoženje, na Krf dovedeno 138691 vojnika, a ostalo je u životu 133846 vojnika iz čega proizilazi da je umrlo 4745 vojnika.
       Sa Krfa za Solun, prema evidenciji francuske misije za prevoženje brodovima, transportovano je 110718 vojnika.
       Treba istaći da tačan broj umrlih na Krfu nije ustanovljen jer u početku nije bila uspostavljena evidencija o umrlim. Kasnije je evidentirano samo 4845 umrlih što se donekle poklapa sa navedenim podacima i računicom, ali su iznete procene i zaokruženi podaci daleko tačniji.
       Prvi ešalon te duge kolone smrti (Moravska divizija 1. poziva iz sastava Trupa Nove oblasti) ukrcan je u Valoni u velike francuske lađe 28. januara.
       Ako se ima u vidu da je glavnina Srpske vojske pristigla na Jadransko primorje od 16. do 20. decembra, da je za ukrcavanje jedinica za Tunis (iz Drača, Medove i Valone) utrošeno aktivnih 10 dana – od 6. do 16. januara, za marš trupa suvim od Drača do Valone 9 dana - od 19 do 28. januara, a da je za transport trupa iz Valone za Krf utrošeno 22 dana – od 28. januara do 19. februara, prostom računicom dolazimo do zaključka da je Srpska vojska zbog lošeg prihvata i izmene plana saveznika izgubila od 29 do 33 dana – okruglo mesec dana. A to je mesec dana umiranja! Da je prihvat srpskih trupa bio pravovremen i dobro organizovan, celokupna Srpska vojska bila bi na Krfu mesec dana ranije a broj umrlih bio bi smanjen za više od polovine, jer je smrt narastala progresivno.
       (U sledećem broju: Sanitet u odstupnici)

OD DRAČA I VALONE DO BIZERTE, KRFA I SOLUNA
       Postoji više podataka o tome koliko je vojnika prevezeno sa obala Albanije. Jedan od najverodostojnijih je podatak kojim je raspolagala francuska misija koja je rukovodila prevozom i podatke prikupljala na licu mesta. U daljim analizama prihvatićemo ove podatke kao najpouzdanije.
       Sledeći podatke navedenog izvora, proizilazi da se sa obala Albanije tokom operacije od 7. januara do 19. februara iskrcalo se ukupno 154454 vojnika. Od toga je prevezeno: na Krf 138691 ljudi, u Bizertu oko 10763 vojnika, na Korziku 3000, u Francusku 2000. Navedenom broju treba dodati i deo trupa (odred pukovnika Vasića) koji se kroz Makedoniju probio u Solun - 3631 vonik.
       Treba imati u vidu i da su u Albaniji ostali samo delovi nekih jedinica u selu Driziša na Vojuši radi čuvanja i ishrane stoke i kompletna Konjička divizija kojoj su saveznici još 19. januara obustavili svaki pokret. Ona je bila prikupljena na reci Vojuši sa 1500 ljudi i 16500 konja, a postupno se prebacivala iz Albanije sve do 5. aprila, kada je Albaniju napustila i Komisija za ukrcavanje u Valoni.
       Kad i ove brojeve saberemo dolazimo do podatka da je Srpska vojska, nakon golgote kroz koju je prošla, uspela da sačuva i na sigurno dovede kontigent od 159585 vojnika.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX