Mnogo toga, na ovim prostorima, najčešće je nejasno, što je dokaz da se namnožilo mnogo mutivoda, koji preko svojih trabanata, s vreme na vreme, puste po neku mrvičičicu, da bi mediji i njihovi analitičari imali šta da razglabaju, i svet da čita i veruje da je obavešten.
       Kad se ozbiljno razmisli o svem tom, teško je izbeći zaključak, da je sve to ista bratija, povezana i nitima i konopcima, da bi bila dobro situirana, u kom scenariju narodi bivaju tek i samo "pretekst" svega onoga što se zbiva ili će se zbivati, u korist bankovnih računa, tolikih njihovih gazda.
       Šta više, po otkriću dvaju zagrebačka novinara, imaju čak i zajedniku banku, a mogli bi i bankovne račune, s obzirom da su u svemu usaglašeni i da rade za zajednički interes.
       Naravno, sve su ovo opšta mesta, jedino što začuđuje i što ostaje nerazrešeno, što narodi, i ako do kože oguljeni, izlaze na izbore i glasuje za te gulikože!
       To čak ni psihijatrija ne može da objasni, a i zašto bi, kad i njeni predstavnici imaju debelog udela u svemu tome! Danas se sve isplati što je blisko vlasti, pa se eto, u poslednje vreme, nekadašnji titoisti, vraćaju svojoj preimenovanoj matici, svakako ne sa Markosm i Komunističkim manifestom u džepu!
       Jer, džep dobija i ima sada novu funkciju! Slavni i neopovrgnuti Prudon je jednom rekao, da je svako bogatstvo – krađa, a sadašnji socijalisti, novih i elastičnijih opredeljenja, prilagođeno novom modernom vremenu, tvrde da se može biti i komunista i bogat!(Smislio i osmislio i u delo provedo Dušan Bajatović, primedba urednika) da kao takvi nemaju potrebe da kradu, jer oni rade na procenat, i pri podaji i pri liferaciji...
       Tek ili ipak, nije slučajno prvi srpski građanin Evrope, pozvao članove Glavnog odbora da se ne ulaguju rukovodstvu stranke i da se ne uljukuju u (dobijenoj) vlasti i privilegijama koje ona donosi! Drugim rečima, krade samo sirotinja, da bi održala goli život! Za nju jedino i postoje sudstvo i zatvori.
       Tako je uvek bilo, pa što da ne bude i danas, kad svet gigantskim koracima ide napred! Jedni u propast, a drugi na Avalski toranj, koji zato i postoji, iako se ne zna, zašto je nanovo građen! I to parama onih koji su gladni, ili će se uskoro pridružiti besposlenim!
       Doduše, pokazalo se, narod može da živi i od vesti i događaja! Eto, na primer, od fudbalskog prvenstva i od poraza naše reprezentacije, koji se, pretvori u neviđeni uspeh, po receptu našeg ekonomskog i nacionalnog kraha, koji se proglašava izlaskom iz svetske krize.
       Uostalom, Srbija podiže tri najveća mosta u Evropi! I time se kite i kinđure vesti na sve strane, zaboravljajući da je Evropa već odavno podigla svoje mostove, baš kao što je, ne samo „Milosrdnim anđelom“, naše – rušila. Najzad, ona nije kriva, što su naše političke elite, i na vlasti i u opoziciji, zdušno složne da se grade mostovi ka Evropi, pošto „Evropa nema alternativu“!
       Ima, ali bez nas!
       I u pravu je! Odista, zar se ona mogla nadati da posle onolikog rušenja i ubijanja, ne samo momentalnog već i sa zadrškom, posredstvom bačenog osiromašenog uranijuma, koji ima da se obogati našom propašću, da će se posle svega naći oni, koji će čitav srpski narod ubeđivati da nam je Evropa jedini izlaz i prijatelj da će od stradalnika postati saučesnik evropskog i zapadnog prosperiteta.
       Zna to naš predsednik, koji kao predvodnik regiona, i mnogo više no što nam govori, pa tako, za sada, obećava Crnoj Gori, da će našom preporukom ući u Evropu i postati stalni član NATO pakta, s tim što ćemo mi ostati neutralni!
       Aferim!
       Čudo da se povodom te izjave nije već pobunila Hrvatska, sa kojom su oni sklopili zajednički odbrambeni ugovor, i tako preko nje i tog ugovora, defakto ušli u NATO, po receptu druga i neumrlog Tita, koji je "to" učinio preko Grčke! Nije šija, nego vrat!
       Kad smo već kod Crne Gore, da se opet susretnemo sa dr Miškom (Vukovićem), zvaničnim portparolom zvanične Crne Gore i dopisnikom našeg "Svedoka" iz Podgorice! U jednom od poslednjih brojeva, on je najavio posetu predsednika Tadića, Crnoj Gori, i tim povodom kliknuo, preko cele strane
       "Dolazak Borisa raduje Crnu Goru"! A sad, pošto je ta poseta ostvarena, dr Miško izađe sa novim naslovom "Ko ima kičmu, a ko je beskičmenjak" (?)
       Mora se priznati, da mu, siromahu, nije bilo lako, jer trebalo je objasniti, ono što je neobjašnjivo, tj, o skrivenoj zategnutosti između Srbije i Crne gore, te se zato, valjda, sve vreme vadio na medije, koji su špekulisali sa svim i svačim, pa i o odlaganju ili izostajanju susreta "dva prva čovjeka dvije države.
       Da pojasnimo, ta dva prva čovjeka su, po dr Mišku, Tadić i đukanović. Ja ne znam kako je po ustavu C. G, tj, ko je prvi njen čovek, ali po Ustavu Srbije, Tadić nije njen prvi čovek! Čak takav se i ne pominje.
       Druga je stvar što se on tako ponaša, dajući vrlo često, ako ne i redovno, izjave kao kakav suveren, i kao takav potpisuje značajne ugovore, uz razna priznanja i pristajanja, koje će jednom, svakako, teško opteretiti život Srbije, tj, ako dotle i ona bude u životu.
       Dr Miško, ide čak i dalje, pa kaže da u CG postoje "tri prva čovjeka" – predsednik države, predsednik vlade i predsednik parlamenta" Pa, kako je iz neznanih razloga izostavljen susret sa predsednikom parlamenta, to bi ispalo da je u slučaju posete Tadića, došlo do susreta 2 : 1, u protivnom bilo bi 3 : 1!
       Ali, dr Miško otkri jednu crnogorsku tajnu, "da već duže vremena postoji tihi, ali i otvoreni politički nesporazum između predsjednika crnogorske države i predsjednika crnogorskog parlamenta"!
       Nije rekao zašto, ali to je već njihova unutrašnja stvar, koju će oni svakako raspraviti na evropskom putu demokratske C.G.
       Za nas je važnije, ono što gore rekosmo, s kojim (ustavnim) pravom je naš predsednik imao prvi, dugi i sadržajni sastanak sa predsednikom vlade C. G.(đukanović), pa i o ekonomskoj saradnji, o putu Beograd – Podgorica, o obnovi pruge Beograd – Bar, da se i jedna i druga strana zaduže kod stranih banaka za te poslove, čije će plodove uživati buduće generacije. Neka je i tako, ali i Srbija ima predsednika vlade (Cvetković) pa kad je išao u Kinu, mogao je i u C. G, pogotovu što sve to što rekosmo spada u njegovu ustavnu nadležnost!
       Saznasmo i za razloge ohladnelih odnosa između dve države, odnosno, o mešanju Tadićevog kabineta u crnogorske izbore, "duvajući parama i medijima u jedra, u Beogradu, pred izbore, u istom kabinetu sklepane crnogorske (čitaj – srpske!) opozicije", a što su sve, do detalja, pa i nekog đorđevića, otkrile "odgovarajuće službe u C.G."! (a što im nije i bilo mnogo teško, jer su i ovdašnje službe, "sklepane" od njihovih zemljaka!)
       I tako, đukanović i Tadić, postaše "ljuti protivnici", pa samim tim i dve zemlje, što je bilo samo u interesu uzajamnih stranaka. I to je bio i glavni razlog ove posete, koja je trebalo da bude ono što je obećao dr Miško, da "Dolazak Borisa raduje Crnu Goru".
       Ali, po onome što su ulice Cetinja "bile sablasno prazne", dok je u isto vreme "bilo uočljivo enormno prisustvo pratnje predsednika Tadića", kojim je trebalo "stvoriti vizuelan utisak pune ulice, jer osim mladića u crnim odijelima, kamere i fotoaparati, teško da su mogli zabilježiti, čak i prolazak nekog slučajnika".
       Dakle, nije bilo – radovanja i izjava na sred Cetinja, kako je najavljeno, ali je među vrhovnicima, "zašto ne reći, bilo i previše osmjeha svojstvenih susretima državnika, mada i onih vidljivo usiljenih, namještenih, što je kvarilo opšti utisak kvaliteta i vrijednosti posjete" (!)
       Čudo jedno, Odbor za doček Tadića - zemljaka, rođaka i čoveka za ponos svim Pivljanima, zabranio je i kamerama i pisanim medijima, prisustvo, kako bi istorijski susret mogao biti bratski ušuškan, čak i suzama radosnicama propraćen!
       Kad je reč o čudima, dr Miško pominje i "prikazivanje fudbalskih vještina na trgu Cetinja," predsednika Tadića!
       Kome li to pade napamet! Da Bog sačuva!
       I tako zbi se ono što je imalo da se zbude i što je i bez nameštenih osmeha, bilo dogovoreno. Dr Miško je pozvao u pomoć i slavnu i prelepu Marinu Abramović, koja je isto tako došla u C.G., da kaže kako je u Beogradu bila "razočarana hladnoćom, izrazom lica ljudi na kojima je čitala razočaranost, depresiju, izgubljenost, nepostojanje nade."
       Ali je zato u C. G. sve drugojačije. "Ljudi su veseli, optimisti, žele da stvaraju, uživaju u životu, daju inspiraciju." Čak je i objavio njenu čudesnu lepotu, ali što joj na leđima obesi onaj sablasni skelet!?
       Bio je i predsednik Hrvatske, čak je proglasio C.G. za lidera regiona! Što baš nije bila dobrodošlica Tadiću, koji je odavno prikačio tu titulu na sebe.
       Tek, dr Miško poručuje: "Važno je da je C.G. otvorena država da u nju treba dolaziti i da su dolasci u Crnu Goru praćeni zadovoljstvom".
       Ako ovom posetom najavljeni novi vetrovi neće baš punom snagom duvati, ipak bili su to korisni razgovori, čije će posledice osetiti obe države, samo, kako reče predsednik Tadić, treba "sačekati slijedeće godine".
       Doduše, crnogorska vrhuška ništa nije rekla, ili, pak, nije zabeleženo, možda da se ne prejudicira ono što će predsednik crnogorske vlade, Milo đukanović, reći u Beogradu, kad se odazove na ljubazan poziv srpskog predsednika. Oprostite, omaklo mi se, da ne kažem, slagao sam.
       Rekao je i opomenuo nas je dr. Miško: "Predsjednik Srbije, takođe je poreklom Crnogorac. I nije prvi. I nije jedini".
       Srećom, nije reko i – poslednji.
       Hvala mu!