SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561193

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Šta se kuva u Srpskom pokretu obnove?
Čeda i Čanak ruŠe SreĆkoviĆa!
Piše: Piše: R. S.

       Srpski pokret obnove, nekada najmoćnija i najbrojnija opoziciona politička stranka u Srbiji, desne provinijencije, viđena i „obeležena“ kao jedina organizovana snaga koja je mogla da uzdrma, a verovalo se i sruši Slobodana Miloševića, danas se nalazi pred ponorom i kolapsom.
       Medijima proteklih dana kruže informacije o „ratu struja“ i „ratu saopštenja“ unutar stranke Vuka Draškovića.
       Predmet spora, jedini član SPO-a koji pored Vuka ima, kakvu-takvu, prođu i harizmu u javnosti - ministar dijaspore i vera, i potpredsednik SPO, Srđan Srećković.
       Prema informacijama koje dolaze iz različitih izvora u partiji, po sredi je spor dve struje. Jedne, koju čine članovi SPO koji su poslanici i njihovi istaknuti funkcioneri u Vojvodini i, sa druge strane - sam Srećković i oni koji ga podržavaju, a njih je, kako se može čuti u SPO, mnogo više nego onih prvih.
       U pismu koje je procurelo u javnost, struja koja traži Srećkovićevu smenu ovakav zahtev bazira na tvrdnjama da se jedini ministar SPO-a više puta oglušio o stranačke principe i stavove, te da svojom politikom isuviše gura SPO u, kažu, smrtonosan zagrljaj DS-a, iz koga nema ni govora o nekom obnavljanju ili oporavku stranke.
       Među potpisnicima onoga što je prvobitno bilo objavljeno kao pismo, da bi potom neki od samih autora tvrdili da je nezavnična prepiska i polemisanje, jesu, navodno, potpredsednici i poslanici stranke Žika Gojković, Aleksandar Jugović i Mirko Čikiriz, te članovi partijskog predsedništva Branimir Jelić, Milan Đukić i Nemanja Starović.
       Srećkoviću se konkretno zamera što je svojim izjavama osujetio saradnju stranke sa LDP i LSV, konstatujući da „SPO u pogledu državne i nacionalne politike u velikoj meri razlikuje od stranke Čedomira Jovanovića i da ne vidi prostor za bilo kakve razgovore ili pomisli o predizbornoj koaliciji i da isto važi i za LSV Nenada Čanka“.
       Mada se čini teško shvatljivim šta to povezuje glasače SPO, koji na četnike gledaju s poštovanjem, i LSV i LDP koji takve ideje i njihove pobornike nazivaju pogrdnim imenima, u pojedinim krugovima u SPO ne misle tako i, očito, veruju da u tom pravcu leži oporavak stranke koja se od 2000. bori za pravo na opstanak u srpskoj politici.
       Druga ozbiljna zamerka odnosi se na Strategiju o Srbima u regionu koja je, u saradnji sa stručnim organizacijama civilnog sektora, radilo Ministarstvo dijaspore i u kojem se država Srbija prvi put planski izjasnila o srpskom narodu koji živi izvan njenih granica. Međutim, usledile su kritike iz regiona, pa su novonastalu situaciju morali da rayreše Drašković i Tadić.
       Srećković, kako se moglo čuti iz SPO proteklih dana, na sednicama vlade „predstavlja samog sebe“, a zamera mu se i to što je „u proteklih godinu dana obustavio svaku komunikaciju sa Vukom Draškovićem“.
       Srećkoviću je zamereno i to što, navodno, zloupotrebljava ministarski položaj pa je, navodno, zbog takvog pritiska stranku napustio i Anđelko Trpković, nekada direktor „Beogradskog Sajma“, pošto je, navodno, odbio da zaposli Srećkovićevu ženu.
       Ministar dijaspore i vera i potrpedsednik SPO odbacio je ove kritike, istakavši da je on najbliži Vukov saradnik i da zajedno rade na očuvanju evropskog puta Srbije u kojem ima mesta za modernu evropsku desnicu predvođenu Srpskim pokretom obnove.
       Ubrzo po pojavi napisa u štampi, reagovale su sve zainteresovane strane u SPO. Tako su pojedinci iz šestorke koja je sastavila pismo Draškoviću pojedinačno izjavljivali da je u pitanju razmena mišljenja unutar same stranke.
       Došlo je i do rata saopštenjima, pa su iz centrale SPO u istom danu poslata dva potpuno suprotna saopštenja - u jednom se navodi da su tri funkcionera (Nemanja Starović, Vladimir Jelić i Žika Gojković) podnela ostavke, u drugom - da nisu.
       Oglasio se i Vuk Drašković, kako se barem do sada tvrdilo i mislilo, neprikosnoveni lider SPO. Usledilo je nekoliko sastanaka nakon kojih je svima naloženo da „spuste loptu“.
       Drašković je potvrdio da daje punu podršku Srđanu Srećkoviću, ali je uvažio postojanje i drugačijih viđenja koja se, takođe, u predstojećem periodu moraju ispitati.
       Izvori u SPO tvrde da je još odlazak Vlajka Senića iz stranke (koji, tvrde upućeni, nije bio jedini koji je dogovorio prelaz u drugu stranku) demotivisao Draškovića i da je od tada on potpuni oslonac tražio u jedinom preostalom veoma ozbiljnom saradinku - Srećkoviću.
       Drašković je tako, navodno, bio znatno više popustljiviji prema ponašanju Srećkovića, što je, kako tvrdi jedna struja u SPO i dovelo stranku do ivice gubljenja identiteta.
       Međutim, iako se u medijima govori da je po sredi sukob dve struje, a da Drašković stoji sa strane, pojedini izvori u SPO tvrde da stvari stoje, zapravo, drugačije.
       Vuk bi, čini se, „otkačio“ Srećkovića, ali to danas nije ni prosto ni lako. Tim pre što je jasno da je Srećković - u pravu, jer nije moguće, niti lako, niti teško, objasniti kakvu to zajedničku platformu imaju Čankov LSV i Čedin LDP sa Srpskim pokretom obnove. Takođe je većini razumnih u SPO jasno, da trenutno, SPO bez podrške DS i zajedničke izborne liste, nema šta da traži na predstojećim izborima. Istina, možda bi pobornici saradnje SPO sa LSV i LDP na pokrajinskim izborima nešto ušićarili, ali je još izvesnije da bi na rešubličkim izborima, upravo zbog tog koketiranja sa Čankom i Čedom doživeli fijasko. Uz to, Srđan Srećković je, iako relativno mlad, jedan od poslednjih „prvoboraca SPO“ i čovek koji ima nos da oseti odakle vetar duva, ali i da da solidnu procenu šta će da bude kad bude... Takođe, Srđan Srećković je izabran na mesto potpredsednika stranke na Saboru, pa bi za njegovu smenu bilo potrebno čak tri četvrtine članova GO SPO, a to danas jednostavno nije moguće, jer Srećkovića podržava više od polovine članova i GO stranke...
       Takođe, Vuku Draškoviću je jasno da bi, da je stao na stranu „pučista“ koji se zalažu za odlazak poslednjeg „Vukovog Mohikanca“ Srećkovića iz SPO bio konačan odlazak stranke sa srpske političke scene...
       Kako su izbori izvesni, decembra su lokalni i pokrajinski, svaki potres u SPO bio bi katastrofalan, tim pre što je Srećković iako relativno mlad, ipak iskusan političar, i te kako upoznat sa podzemnim hridima partijskih kuhinja, i u SPO i drugim strankama. A Vuk dobro zna, da je svojevremeno kad se u SPO spremala smena Draškovića, Srećković to namirisao i sprečio, iako je i tada bilo lansirano da su Srećković, Senić, Trpković i ostali tada mladi lavovi glavni organizatori smene Draškovića.
       Vlajko Senić je otišao, Srđan Srećković nije. Postao je, formalno, drugi čovek SPO, a Senić samo jedan od poslanika G17 plus, koji svakodnevno, upravo što je prebegao, mora da se dokazuje.
       Drašković je takođe svestan da bi eventualno izlaženje u javnost, ovog puta sigurno, argumenti Srđana Srećkovića bili jači od argumenata onih koji bi da mu vide leđa...
       Nezvanično, kada je spor u SPO dosegao vrhunac, negde oko ponoći, istina telefonom, čuli su se Drašković i Srećković i posle „razmene mišljenja“ Vuk je, javno, podržao Srećkovića...
       Dakle, mnogo bi bilo da Vuk opet dlaku promeni.
       Ćud je odavno promenio…












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX