SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5875985

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Svih pet (zvanično) žena Josipa Broza bile su znatno mlađe od njega, a privlačio ih je svojim položajem, savršenim manirima i džentlmenskim ponašanjem
JAVNE I TAJNE TITOVE LJUBAVI

       Tito je bio privlačan čovek, elokventan i imao je uglađene manire. Ključne godine formiranja proveo je u Češkoj, Austriji, Nemačkoj i Sloveniji i o očito mu je srednja Evropa ušla u krv.
       Dobro je svirao klavir, tvrdo, ali sa sluhom. Voleo je lep život, savršeno je govorio tri strana jezika - nemački, ruski i engleski, što mu je bila velika prednost.
       Kad su engleskoj kraljici Elizabeti rekli da će u posetu doći neki bravar iz Jugoslavije, ona ih je nakon njegovog odlaska napala rečima:
       „Vi ste totalne budale. Ovakvog džentlmena još nisam upoznala! Perfektno govori engleski, odlično pleše i savršeno se ophopdi s damama.
       Celog je života bio okružen lepim ženama, međutim, njegovi brakovi nisu bili srećni. Tito je zapravo bio nesrećan i osamljen čovek. U kasnijim je godinama uzimao steroide za lepši ten, no kao rezultat toga muškost mu se sasušila, što potvrđuju lekarski izveštaji u kojima se govori „ženskastom telu starijeg muškarca“. Nakon smrti Tito je oostavio potpuni haos u državi, Partiji, porodici i braku“.
       Tako je govorio publicista Miro Simčić, bivši novinar unutrašnjopoliitčke redakcije i privrede u ljubljanskom Dnevniku i šef dopisništva u mariborskoj Večeri, kome je u izdanju zagrebačkog VBZ-a objavljena deveta, raskošno ilustrovana knjiga „Žene u Titovoj sjeni“, u kojoj na 280 stranica opisuje neformalnu stranu života „poslednjeg socijalističkog cara“.
       U središtu je Titovih pet žena, od kojih je svaka odradila i jednu epohu Titovog života, opisao je i njegove oodnose s tada najlepšimi najpopularnijim glumicama sveta, od Sofije Loren do Elizabet Tejlor, zatim državnicima i njihovim suprugama, te „njegov nikad ostvareni san - ljubav prema operskoj divi Zinki Kunc.
       Simčić se u knjizi bavio i „ženskim pitanjem“ u socijalističkoj Jugoslaviji otkrivši nam da su posle Drugog svetskog rata mnogi ljudi, a među njima naučnici i političari prelazili na islam, pravosljavlje ili starohrišćansku veru, na primer Edvard Kardelj kako bi se mogli razvesti i ponovo oženiti. Takođe, opisao je brojne likove i intrige, posebno one u režiji Steve Krajačića, sive eminencije na „Titovu dvoru“, koji su obeležili tu epohu.
       Simčić je u svojim knjigama najviše izučavao istoriju Prvog i Drugog svetskog rata, a u Sloveniji objavio je knjigu „Tito bez maske“, koja je izazvala brojne kontroverze i polemike. Dokumenta o Titovom životu i njegovim ženama pronašao je pomoću svojih veza u Arhuvu Republike Slovenije - u kutiji br. 36, zatim u dedijerovom fondu, u materijalima Stane Dolanca, Edvarda Kardelja i Sergeja Krajgera, te razgovarajući s brojnim ljudima.
       Na primer, u kutiji br. 36 čuva se Titov autopskijski izveštaj, koji nije htao da objavi, jer je to smatrao neukusom, a tu su i finasijski izveštaji iz Narodne banke Jugoslavije, koji su nagoveštavali bankrot bivše zemlje.
       „Tita je celog života pratio glas da voli puno mlađe žene“, nastavio je Simčić s kojim smo razgovarali u rodnim Šapjanama pored Rijeke.
       „Njegova prva supruga, Ruskinja Pelagija Denisovna Belousova - Polka imala je samo 13 godina kada su se upoznali u Kirgistanu za vreme Prvog svetskog rata gde je Tito bio ratni zarobljenik. Zarobljen je za Uskrs 1915. godine na Karpatima dok je ratovao pod vodstvom autrougarskog fedmaršala Svetozara Borojevića, u karpatskim klancima. Borojevićeva vojske je teško poražena, a Tito je ranjen.
       Venčali su se iduće godine po pravoslavnim običajima, kad je Polka navršila 14 godina. Bila je zgodna i plaha, ali neobrazovana i bojažljiva osoba. Sredinom 1920. nastanili su se u Zagrebu, gde je Polka prvo bila domaćica, a kasnije je radila kao prodavačica u prodavnici firme Bothe i Ehrmann u Ilici. Živeli su u velikoj neimaštini. Polka je rodila petero dece, no samo je sin Žarko ostao živ“.
       Kada je Tito nakon Bombaškog procesa završio na robiji, Pelagija Broz razvela se od Tita i 1929. godine vratila u SSSR. Ponovo su se sreli 1935. godine, kad je izašao iz zatvora i otišao u Moskvu da pronađe sina Žarka. „Polka se već bila preudala za fotografa Roguljeva, a budući da je studirala na Komunističkom univerzitetu nacionalnih manjina navodno se loše brinula o Žarku pa je on završio u popravnom domu“, Napisao je Simčić.
       „Žarko je bio veliki mangup, a sa sinom Palmira Toljatija, generalnog sekretara italijanske KP, imao je bandu maloletnika Zlatni zub. Odlično je svirao trubu. Tito je Žarka izvukao iz popravnog doma, a kada je u moskovskom hotelu Luks upoznao tajanstvenu Nemicu Annu Koening, 20 godina mlađu od njega, pomislio je da bi ona mogla dobro odgajati sina Žarka i oženio se njome. Polki nikada nije oprostio što je sin Žarko završio u popravnom domu. A, ona je brak s Titom i život u Jugoslaviji platila s dve desetogodišnje internacije u Sibir“.
       Druga Titova supruga Anna Koening također je radila za Kominternu kao Tito, a tajno ime joj je bilo Elza Lucija Bauer. O njoj se najmanje zna, nijedna njena fotografija nije sačuvana i Tito o njoj nikad nije gvovorio u javnosti. No u arhivu je pronađen njihov venčani list iz oktobra 1936, pisan ćirilicom, na kome su ispisana njihova tajna imena - Friedrich Walter i Lucija Bauer, i koji potvrđuje njihovo venčanje.
       Bila je gotovo 22 godine mlađa od Tita, a kao i njemu, to joj je bio drugi brak. Taj brak je trajao samo godinu dana. Naime, ona je 1937. godine, optužena da špijunira za Gestapo i streljana je po kratkom postupku.
       „O svojim moskovskim godinama Josip Broz nikada nije pričao, no zna se da je sarađivao s NKVD-om, zloglasnom sovjetskom tajnom policijom, što je u ono vreme bilo uobičajeno“, iističe Simčić.
       „U Kominterninom arhivu pronađđena je njegova izjava u kojoj je denucirao svoje partijske drugove iz Jugoslavije agentima sovjetskih tajnih službi. Postoji i izjava u kojoj je cinkario svoje dve žene - za Pelagiju je napisao da je nemoralna osoba i da mrzi svoga sina Žarka, a za Annu da je bila politički naivna i nerazvijena, te da je to velika mrlja na njegovom partijskom radu. Zašto je to učinio teško je reći. Možda se bojao za vlastiti život, možda ga je na to terela velika ambicija, a možda je to samo bio odraz duga vremena“.
       Ubrzo je u Titov život ušla Herta Haas, kćerka austrijskog Nemca socijaliste i Slovenke, koja je bila 24 godine mlađa od Tita. Bila je lepa, obrazovana i čvrstog karaktera, detinjstvo je provela u Mariboru, a u Zagrebu je studirala ekonomiju. Po uverenju je bila levičarka i vrlo je mlada postala aktivista raznih antifašističkih i komunističkih grupa.
       Upoznali su se u Parizu, gde je Tito tada živeo preselivši se iz Beča. Ona je došla na ekskurziju, a zaprovao je kao specijalna kurirka, noseći torbu sa dvostrukim dnom, trebala da prenese poruku centrali KPJ. Kasnije je bila kurir na relaciji Zagreb-Beč, prekucavala je sve njegove članke za list „Proleter“ i svuda ga je pratila u njegovom revolucionarnom delovanju.
       Početkom Drugog svetskog rata rodila je sina Aleksandra - Mišu, no Tito se sa njom nikada nije službeno venčao, iako mu je ona bila vrlo privržena i odana.
       Potkraj 30-ih trebao se izabrati novi generalni sekretar KPJ, a za to mesto bilo je puno kandidata, no Kominterna nije imala poverenja u mlade komuniste, ispričao je Simčić.
       „Najizgledniji kandidati su bili tadašnji izvršni sekretar Partije Josip Broz Tito i Lovro Kuhar, poznati slovenski pisac, umetničkog imena Prežihov Voranc. Voranc je bio puno popularniji u narodu od Tita, uživao je međunarodni ugled, a policija ga je smatrala velikim prevratnikom. Tita su pak proglasili trockistom, pokušali su da ga neutrališu, a u jednom policijskom zapisniku okarakterisali su ga sitnim delikventom, pogrešno ga nazvavši Ivo Bros.
       No Kominterna je ipak odlučila da mandat da Titu, a kad je Voranc to saznao, samo je uskliknuo:
       „Jadna Partija, jadna Jugoslavija“! Kasnije ga je ukorio zbog veze sa Hertom Haas, rekavši mu da „ostavi na miru tu švapsku curu“. Te su ga izjave skupo stajale, Titio ga je posle rata ignorisao tako da je živio u izolaciji i siromaštvu“.
       Početkom rata Hertu Haas uhapsili su u kući Ivana Krajačića Steve, tada posebno jake političke figure i problematičnog čoveka, koji je i kasnije bio siva eminencija na „Titovom dvoru“. Završila je u ustaškom zatvoru. No Tito ju je uz pomoć Milovana Đilasa razmenio za za visoke nemačke oficire i ona je prebačena na oslobođenu slovensku teritoriju. Herta Haas je smatrala da je za njeno hapšenje kriva Krajačićeva nepažnja, zapravo, da se radi o njegovoj smišljenoj podvali. Nakon njenog hapšenja, partijska organizacija sklonila je sina Mišu u folksdojčersku porodicu Mahnufrit. Krajačić je Titu i Dedijeru rekao da je Herta Haas sama izdala njihovog sinčića ustaškim vlastima. Ta intriga je jako razbesnela Hertu Haas i nakon rata je odlučila da protiv Steve Krajačića podigne građansku tužbu pred beogradskim sudom. No, budući da bi takvo suđenje moglo uzbuditi javnost, partijsko vodstvo joj je sugerisalo da odustane od tog nauma.
       „Ipak je dobila zadovoljštinu“, objasnio je Simčić. „Stane Dolanc tadašnji izvršni sekretar CK SKJ, natrljao mu je uši i zatražio od njega da prestane da širi laži o njoj“.
       „Dok je Herta Haas bila u zatvoru, Tito se u Beogradu spanđao s energičnom drugaricom Davorijankom Paunović-Zdenkom, koja je studirala francuski jezik na beogradskom filozofskom fakultetu“, nastavo je Simčić. „Bila je 29 godina mlađa od Tita, aktivna u ilegalnom pokretu, spretna i inteligentna, a pratio ju je glas vatrene žene, koja nije znala da tiho vodi ljubav. Bila je u rodu sa Mirjanom Marković-Milošević - njihove majke bile su sestre. Kad je u Zagrebu srela Tita, on ju je opčino šarmom, duhovitošću i položajem. Iako se u to ratno vreme Partija mešala u privatni život komunista odvajajući supružnike partizane u različite čete, Stari je imao svoja vlastita pravila. Primera radi, jednom su vodili ljubav u šatoru, a Davorijanka je urlala na sav glas tako da je cela jedinica napustila položaj i otišla da se hladi u potoku. Drugi put je Tita posetila slovenska delegacija, no kad su se približili njegovom šatoru, čuli su njeno glasno stenjanje, okrenuli se i vratili se za sat vremena.
       Tito je bio dobro raspoložen i rekao im je:
       „Slovenci, Slovenci, kasnite, ali ništa zato, morao sam obaviti jedan ozbiljan posao“. Tito je imao dobre živce, navodno je sa njom vodio ljubav i dok su padale granate. Titova veza sa Davorjankom Paunović trajala je od 1941. do 1946. godine, sve dok nije umrla od tuberkuloze. Njezina smrt jako ga je pogodila, a sahranjena je po vlastitoj želji pored jedne od Titovih rezidencija, na Dedinju u Beogradu, kao partizanka - na osami i bez nadgrobne ploče“.
       Tito i Herta Haas još su se jednom sreli 1943. godine u Jajjcu, gde je došla na Drugo zasedanje AVNOJ-a. U kući u kojoj je Tito stanovao zatekla je drugu, mlađu ženu, koja je spremala dva kreveta. To je bila Davorjanka Paunović, koja joj je oštro rekla:
       „Draga moja, u ovoj kući nema mesta za dve žene“.
       Herta se jako uzzrujala i otišla je da potraži Tita u štab, gde ga je upitala:
       „Koja ti je to žena? Zar ti nisam ja žena“?
       Titu je bilo neugodno pred saradnicima, pa joj je odgovorio: „Pa, doogovorite se“! Herta Haas mu je pred svima odbrusila kako ona nema šta da se dogovara i otišla je bez pozdrava natrag u Sloveniju. Nakon Davoorijankine smrti, Tito je Herti napisao pismo dugo 16 stranica u kojem ju je molio da mu se vrati. Ona mu je odgovorila kratkim pisamcem od samo dve, tri rečenice:
       „Dragi moj, Herta Haas kleči pred muškarcem samo jednom u životu“.
       „Mislim da je Herta Haaas tada pogrešila“, kaže Simčić. „Ona je po mnogima bila idealna supruga političara svetskog kova kakav je Tito postao. Mnoge je kasnije intrigiralo pitanje da li bi sudbina Josipa Broza, pa i Jugoslavije bila drugačija da se Tito pomirio sa Hertom Haas. Postoje indicije da se htela pomiriti sa Titom, međutim, opet se upleo spletkaroš Stevo Krajačić sa svojim intrigama. Zatim mu je podmetnuo rasnu Jovanku. Krajačić je to čak kasnije potvrdio u dva intervjua, no nije posve jasno zašto je toliko mrzeo Hertu Haas“.
       „Titova peta žena Jovanka Budisavljević, 32 godine mlađa, umišljala je da je srpska kneginja koja vuče poreklo od dinastije Nemanjića i cara Dušana Silnog“, nastavio je Simčić. „Postoje indiicije po kojima je Stevo Krajačić doveo Jovanku na Titov dvor kako bi preko mogao po nalogu sovjetskih tajnih službi mogao mogao uticati na Josipa Broza. Ona je već 1946. postala domaćica u njegovoj rezidenciji. Bila je lepa i rasna, ali bez uglađenih manira. Krajajčić je imao neverovatno veliki uticaj na nju - bio je njezin mentor, a zapravo je bio Raspućin Brozovog dvora. Jovanka je ubrzo postala Titova ljubavnica, ali ju je osoblje šikaniralo smatrajući je karijeristom i neukom devojčurom. Venčali su se tek 1952. godine, nakon ljubavničkog staža dugog nekoliko godina“.
       Na pitanje jesu li priče o Jovankinoj paranoji za vlašću bile istinite, Simčić je odgovorio potvrdno, rekavši da za to postoje lekarski dokazi.
       „Želela je da bude najmoćnija žena u zemlji“, kazao je Simčić. „Predstavljala je ozbiljnu fizičku opasnost za Tita. Imala je pištolj, kao bivša partizanka znala je dobro da puca i pretila je da će napraviti pokolj ukoliko se od njega ne maknu njegove dve maserke, sestre Radojka i Darjana Grbić, na koje je bila patološki ljubomorna.
       Iako je Tito tada već bio starac, vezao se uz njih i povremeno bi ih pljesnuo po stražnjici, a to Jovanka nije mogla da podnese. One su mi potvrdile tu priču. Usto, bila je bolesno ambiciozna. Uzor joj je bila žena tadašnjem rumunskog predsednika Elena Čaušesku, koja je vodila unutražnju vladu zemlje, pa je i ona htela da preuzme partijski Izvršni biro, na čijem je čelu bio Stane Dolanc. Prisluškivala je partijske sastanke i izveštaju prenosila Krajačiću. Navodno je smenila više od hiljadu ljudi, a uveliko je uticala i na rušenje Aleksandra Rankovića. Brak sa Titom već godinama nije funkkcionisao i njihove su svađe trajale satima. Primera radi, pre odlaska Tita na zadnje putovanje u SSSR uletela je u prostoriju na Brionima i svađala se šest sati sa Titom. Kardelj je kasnije ispričao da nikada u životu nije čuo tako užasnu svađu, a Tito je sav iscrpljen otišao u krevet. Teškoće su kulminirale 1974. godine. U dokumentu od 25. februara 1975, četvoro ličnik Titovih lekara obavestili su vrh Jugoslavije da Jovanka boluje od paranoidnog poremećaja i da ne mogu odgovarati za Titov život. Tražili su da se ona hitno udalji iz njegove blizine“.
       Simčić kaže da se partijsko rukovodstvo bivše Jugoslavije sastalo 75, a državni vrh 20 puta da raspravljaju o ponašanju Jovanke Broz, jer su smatrali da zbog njenih paranoidnih ispada Jugoslaviji preti kompromitacija. Tu su glavnu reč vodili tada najvažniji poliitčari Stane Doanc, Đemal Bijedić i Petar Stambolić, te general Nikola Ljubičić. „Na te sastanke dolazio je potpuno pijan Franjo Herljević, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, koji je celo vreme dremao“, govorio je Simčić.
       „Povremeno bi se probudio i viknuo: „Pero Stamboliću, spasi Josipa Broza“! I zatim bi ponovo zaspao. Kad je Stamboliću to dozlogrdilo, podviknuo je Herljeviću neka se uozbilji ili će napustiti sastanak. Oni su nekoliko puta udaljavali Jovanku od Tita, ali ona mu je stalno pisala neka pisamca, pa bi je Tito pozvao da se vrati na Dedinje. Naime, on je već bio star i bolestan, i jako vezan uz Jovanku. Konačno su se udaljili tek 1978. godine, što se vidi iz Dolančevih dokumenata“.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX