SVEDOK Internet



Broj 936.

Poseta
1685159

Rekonstrukcija policijsko - političkog podzemlja

Kosmaj(ac)

Između „Kurira“ i „Informera“

Vojislav Šešelj poručio: „Meni je bolji pritvor u Hagu nego pritvor u Beogradu“!

Pljacka, zasad, ukinuta!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Intervju: Dr Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik PUPS-a
Neće se Srbija odreći Srbije

       Svedok: Srbiji se najteže otvaraju vrata za ulazak u EU?
       Jovan Krkobabić: - Srbija je ispunila sve uslove da dobije status kandidata! Čak i više od nekih zemalja koje su članice EU, a inače mi smo fizički deo Evropske zajednice naroda i to se ne može ignorisati.
       S: Kad se učini da smo na korak do dobijanja statusa kandidata - novi uslovi?
       J.K: Nove uslove, koje je EU postavila, Srbija ne može da prihvati, naročito onaj koji se zove odricanje Srbije od Srbije. Nećemo se odreći gnezda u kome smo ponikli, ali ratovati nećemo. Vrlo strpljivo ćemo čekati da se Kosovo vrati pod okrilje Srbije, a evropska zajednica, kao ujedinjena zajednica evropskih naroda, to nikada neće postati dok Srbija ne bude njen član, jer je to objektivno nemoguće.
       S: Na kraju smo 2011. godine i sumiranja rezultata. Po čemu ćete je Vi pamtiti?
       J.K: Po nečemu što je mnogima promaklo, a to je da smo prvi put u penzijskom sistemu Srbije u ovoj godini imali tri povećanja penzija: prvo januarsko, vanredno, zatim su uvećane najniže penzije, kao i značajno povećanje poljoprivrednih penzija. Ovu godinu završili smo s isplatom poslednje rate duga zemljoradnicima. Njih gotovo 200.000 dobili su u proseku ne manje od 30.000 dinara. I još sa dva redovna usklađivanja koja su usledila u aprilu i oktobru, 2011. godinu završavamo uvećanim penzijama za preko 10 odsto.
       S: Kako objašnjavate da među onima koji su na ulicama protestvovali nije bilo penzionera?
       J.K: Danas se dosta teško živi u Srbiji i to se naročito odnosi na penzionere. Međutim, penzioneri su i ovoga puta, pre drugih, shvatili svu dubinu ekonomske krize pokazujući visok stepen strpljenja i solidarnosti, ali istovremno i poverenja za ono što smo obećali i uradili. Penzije su danas redovne, stabilne i što je najvažnije penzije se povećavaju - usklađuju u istom procentu sa rastom zarada u državnom sektoru što ovu brojnu kategoriju čini ravnopravnom sa zaposlenima u javnom sektoru, jer dele istu sudbinu.
       S: U nekim zemljama EU penzije su i umanjivane?
       J.K: Prosečna penzija u Srbiji danas je, recimo, veća za 90 evra nego u Bugarskoj, zemlji članici EU.
       S: Sa kakvim se sve problemima suočavate u nastojanju da zaštitite ne samo penzionere, već sve socijalno ugrožene, jer mnogi upravo u toj kategoriji stanovništva vide prostor za uštede u budžetu?
       J.K: PUPS je uspeo da ovoj, gotovo dvomilionskoj populaciji, vrati dostojanstvo u društvu. Do 2008. godine penzionere niko nije ništa pitao i to se smatralo normalnim. Odlučivalo se u njihovo ime i protiv njihovih interesa. Ostajale su im samo mrvice na stolu. Da je taj način razmišljanja i rada bio dominantan govore reakcije na zahtev PUPS-a da se penzije vanredno povećaju za 10 odsto u 2008. godini. Naš zahtev su lideri nekih parlamentarnih stranaka i tzv eksperti dočekali „na nož“ tvrdeći da će država da bankrotira ako se povećanje izvrši. Oni su istovremeno smatrali da su penzioneri dužni da se žrtvuju zarad tzv međugeneracijske solidarnosti. Da smo ovaj zahtev nekih političara i „eksperata“ prihvatili možete zamisliti kakve bi bile posledice. Od njih su tu žrtvu tražili i oni koji su prve dane radnog staža upisali u politici ili poslaničkim klupama.
       S: Mislite da je to zbog učešća PUPS u vlasti?
       K.K: Siguran sam da penzije u ove tri godine ne bi bile povećanje za 24 procenta da PUPS nije bio u vlasti. A upravo je time obezbeđeni mir i socijalna stabilnost zemlje u čitavom periodu duboke ekonomske krize. Mi kao državotvorna i socijalno odgovorna partija, kojoj je to u osnovi programa, nismo smeli da dozvolimo da se ostvari ta zla namera i zato ćemo uvek štiti sve one koji upravo od tih izdvajanja žive, a neki i preživljavaju.
       S: Uprkos pritiscima, odbili ste da se zaoštre uslovi za redovno penzionisanje, podigne starosna granica za odlazak u penziju. O kakvim je pritiscima reč i kako ih objašnjavate?
       J.K: Liberalni kapitalizam se ne zadovoljava samo ostvarivanjem profita. Njegov osnovni cilj je ekstra profit, pa makar i po cenu koju treba da plate svi, a naročito socijalno ugrožene kategorije građana. To slepilo je dovelo do finansijskog kraha koji sada cela planeta teško podnosi. Ako bih bio ironičan rekao bih da bi nosioci te ideje o ostvarivanju ekstra profita po svaku cenu bili spremni da se starosna granica za odlazak u penziju utvrdi tek pošto osiguranik umre. U pregovorima s predstavnicima Svetske banke i MMF-a zajednički smo zaključili da podizanje starosne granice iznad 65 godine sada nije realno.
       S: Čini se da su pri samom kraju razgovora s Vama i sami predstavnici MMF-a - za razliku od nekih naših parlamentarnih stranaka - shvatili da penzije više ne mogu da se smanjuju?
       J.K: Svakoj proizvodnji osnovni cilj je potrošnja, jer bez toga proizvodnja ne bi imala nikakav smisao. Ako platežno sposobnu tražnju spustite do apsurda onda ste ugrozili ne samo aktere potrošnje nego i osnovu proizvodnje. Upravo je to pravi razlog prihvatanja mog zahteva od međunarodnih predstavnika, jer su shvatili da se time ugrožavaju same osnove sistema.
       S: Srbija će naredne godine dobiti između 35.000 i 40.000 novih penzionera za koje će biti potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu?!
       J.K: To nije ništa novo. To je redovna pojava svake godine. Pri planiranju potrebnih sredstava za isplatu penzija to se redovno planira i tako će biti i sledeće godine.
       S: Šta bi, po Vašem mišljenju, na duži rok moglo da popravi finansijski i institucionalni položaj Fonda PIO?
       J.K: Prvo je stvaranje uslova za ubrzano zapošljavanje nove radne snage što bi promenilo odnos broja zaposlenih i penzionera. Drugo: zakonom uređen fiskalni sistem, obavezna i prioritetna naplata doprinosa od svih korisnika: od najsitnijeg zanatlije do velikih sistema. Treće: svođenje sive ekonomije na najmanju moguću meru i njeno uvođenje u legalne tokove, kako one koja se dešava na ulici tako i one koja se odvija u preduzećima.
       S: Ipak, ima i nekih drugačijih ideja?
       J.K: Neophodno je takođe ukidanje vansistemskih privilegija kao što su specijalne, izuzetne penzije na teret sistema PIO koje nisu pokrivene doprinosima. Penzijski sistem kao prevashodno ekonomsku kategoriju treba osloboditi raznih socijalnih davanja i prebaciti ih u sistem socijalne zaštite i socijalne pomoći.
       S: Nedavno je predstavljen Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji je donet u koordinaciji sa Vašim kabinetom. Socijalno preduzetništvo je jedan od najhumanijih i najjeftinijih načina da se što većem broju ljudi obezbedi posao. Da li i kod nas?
       J.K: Socijalno preduzetništvo je oblik socijalnog zapošljavanja koji je duboko ukorenjen u praksi više zemalja Evrope i ima izuzetno dobre rezultate. Veliki broj socijalno ugroženih ljudi se na taj način zapošljava i sebi obezbeđuje egzistenciju. Treba međutim napomeniti da to nije samo humanitarni pristup već ima širi društveni interes čime se ljudi uključuju u određene društvene tokove ali i ekonomske, jer učestvuju u proizvodnji određenih dobara i vršenju usluga. Taj sistem je u našoj zemlji nekada uspešno funkcionisao, a danas neke ekonomski najnaprednije zemlje kroz socijalno preduzetništvo ostvaruju i do 10 procenata bruto domaćeg proizvoda što znači da ovaj predlog i naša inicijativa ima duboku ekonomsku opravdanost. To je nešto na čemu ćemo insistirati i od čega nećemo odustati jer ovde nije reč o političkom i partijskom pitanju, već pre svega o sudbini stotine hiljada ljudi kojima je privatizacija namenila isto ono što i penzionerima pre 2008. Naravno ceo projekat o socijalnom preduzetništvu dali smo na javnu raspravu kako bi se dobilo mišljenje i podrška najšire javnosti, a time i omogućila najbolja rešenja.
       E.R.S.

Dogodine da bude lepše
       Pre nego što odgovorim na Vaša pitanja dozvolite mi da svim građanima Srbije, a posebno penzionerima i drugim socijalno ugroženim kategorijama građana, čestitam novogodišnje i božićne praznike s iskrenom željom da im naredne godine budu lepše i srećnije od ovih koje smo ostavili iza nas.
Srbiji, za izbeglice, 335 miliona evra
       S: U vašoj nadležnosti je dugo nerešeno izbegličko pitanje?
       J.K: Nepodeljeno je mišljenje da je Srbija u protekle tri godine učinila veliki napredak u pomoći i rešavanju dramatično teške situacije izbegličke populacije. Probudili smo interesovanje međunarodne zajednice, ali i država regiona, da se zajednički angažujemo oko rešavanja ovog problema. Na prvoj Međunarodnoj konferenciji u Ženevi 2008. godine uspeo sam ličnim angažovanjem da problem koji postoji mnogo godina prema toj ranjivoj populaciji pokrenem sa mrtve tačke. To je imalo za rezultat održavanjem Ministarske konferecije na regionalnom nivou, kao i nove Međunarodne konferencije u Ženevi, koja je prethodila Ministarskoj konferenciji koja je nedavno održana u Beogradu, sa ciljem da se pripremi Donatorska konferencija koja će biti održana sledećeg proleća. U okviru tog projekta predviđeno je da Srbija dobije donacije u iznosu od 335 miliona evra. Naravno mi ćemo i pored toga nastaviti s borbom da se ostvare i ostala prava izbeglica koja nisu obuhvaćena sredstvima ovog projekta. Mislim da to ipak nije mali korak!


















          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX