U Srbiji se sad, bar tokom predizborne kampanje, sve menja.
       Čak i bajke i basne!
       Tako se ona prelepa, viševekovna, pouzdana, uz koju su mame i tate, bake i deke uspavljivale decu, o Ivici i Marici, više ne zove tako!
       Pa, zove se - kako?
       Ivica i Slavica!
       Kandidat za predsednika i VD predsednika!
       Keve mi...
       Dobro, kampanja, a kad je kampanja, onda je, čini se, sve dozvoljeno... I, kao i obično očekujemo da pobedi onaj ko - ima jaja?!
       Ali, ne baš bukvalno, kao što se, za jaja, istina uskršnja, uhvatio Zoran Dragišić, kandidat Pokreta radnika i seljaka!
       Njegovi su, kao vrli vernici verujem, uzli crvena jaja sa brojem 3 i imenom stranke, prilepljenim oko jaja, i počeli da dele ljudima pred crkvom?!
       Ne zezam se, stvarno!
       Valjda su pomislili da će iskoristiti Hristovo vasksnuće i da će se približiti glasovima naroda.
       A, zna se, glas naroda je glas Boga!
       I, samo što veza s nebom nije uspostavljena, kad se, valjda, voljom Božjom, pojavio lokalni crkvenjak, prekrstivši se pritom, i ispunjavajući volju Božju, uz pomoć i najavu dolaska narodne milicije, isterao iz dvorišta crkve Pokret radnika i seljaka.
       Prisutni vernici u neverici: pa zar su i uskršnja jaja legitiman marketing u predsedničkoj trci?!
       Nisu, ali ubeđen sam da to, mislim s crvenim uskršnijim jajima, neće biti poslednja inovacija pred đurđevdan...
       Verujte mi na reč.
       Jer, u „Utisku nedelje“, nekad kultnoj emisiji šifrovane televizije, čudo neviđeno: gosti dr Jorgovanka Tabaković i eks ministar Božidar đelić i u ulozi voditelja, blago rečeno, portparol Demokratske stranke, nezavisni novinar Olja Bećković.
       Sve vreme sam očekivao, da iz džepa, ili odnekud, izvuče člansku knjižicu podvučeno žutim, pa da, pred auditorijum, udruženi, ona i Boža, smožde visprenu, otresitu i blagoglagoljivu Jorgovaku.
       A, kako je jednog časa izgledalo, učinilo mi se da Tabakovića istabati i Olju i Božu.
       Zapravo, istabala ih je, ali to Olja nikako nije htela da prizna i prihvati...
       Ispostavlja se ono što se naslućivalo: da je Boris ostao usamljen u medijskoj borbi sa ostalima, i da pokušava, skoro kao nesalomivi Mlađa URS Dinkić, da izvuče kampanju sam na svojim plećima.
       Jer, od ostalih „žutih“ po medijima i u kampanji, vajda slaba.
       Uz to, oseća se i nedostatak jednog od magova medijske kampanje koji, čujemo, ima prečih poslova, a i neispavan je...
       Ali, do izbora ima vremena, razne vragolije i prljav veš će se iskoristiti kao džebana.
       Da vam kažem pošteno, nisam obožavalac „naprednjaka“ i Tome, još manje žutih i Borisa, ali sam se jednim spotom firme „Za bolji život“, najblaže rečeno - zabezeknuo.
       Umesto da se hvale svojim dosadašnjim uspesima u prethodnoj vladavini, pošto s njima nema neizvesnosti, oživljavanju privrede, sa 500 hiljada zaposlenih u prošloj kampanji, naravno, oni su napravili vremeplov Tome od Bajčetine, pa on je tada rekao ono, a sada kaže - ovo.
       Dakle, spin majstori demokrata su, blago rečeno, nisko pali, dodirnuvši dno.
       A kad će dno dna, sačekajmo naredne predizborne dane koji nadolaze...
       Sad, šalu na stranu: poznati su svi kandidati za predsednika i stanara zgrade na Andrićevom vencu, pa čak i jedan muftija, ali...
       Čitam, a ima rubrike i u ovom broju „Svedoka“, da su Bošnjaci odsvirali i otpevali svoju novokomponovanu himnu.
       To što rade, rade, ali je stvarno nejasno, šta radi država Srbija, ili kako da sad, niko u kampanji, ne koristi penal i krene u objašnjavnje građanima šta se to, zapravo, događa u starom Rasu i Raškoj oblasti.
       Ne mogu da verujem da niko od predsedničkih kandidata, zarad sitnošićardžijskih interesa i glasova na grani - mudro ćuti.
       A ćutanje je, zna se, često znak odobravanja.
       Donedavno, na utakmicama na stadionu u Pazaru širio se transparent sa „Ovo je Turska“, a sad će, Bog me, kako je krenulo, da se pre utakmice svira i himna!
       Ne srpska, naravno.
       Bošnjačka.
       A zasad, verujem i za uvek, Ras, će biti Srbija. A, kome je do Turske, neka ide u Tursku.
       Srećan mu put i daleko mu lepa kuća.
       Amin!