Čarls Kraford, bivši ambasador Velike Britanije u Jugoslaviji spada među najbolje međunarodne poznavaoce prilika na Balkanu, a pogotovo u Srbiji u kojoj je službovao u više navrata tokom proteklih decenija.
       U razgovoru za „Svedok“, Kraford daje svoje viđenje nedavno održanih predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji.
       Prema njegovom mišljenju, izbori su pre svega pokazali razočaranost birača DS-a koji su većinom odlučili da ostanu kod kuće. Sa druge strane Tomislav Nikolić očito više nije tako neprihvatljiv ni domaćoj javnosti, ni Zapadu.
       Kraford očekuje da će Srbija pod Tomislavom Nikolićem nastaviti proevropsku politiku, ali da će ona biti znatno umerenija i balansirana između Moskve i Brisela.
       Svedok: Nakon izbora Tomislava Nikolića na mesto predsednika Srbije, da li očekujete da će uticaj Rusije na Srbiju da ojača?
       Čarls Kraford: Uticaj predstavlja zanimljiv koncept u kontekstu diplomatije. Rusija i Srbija imaju mnogo kulturnih, istorijskih i ekonomskih veza koje se većinom (ali ne sve) vide kao pozitivne i korisne i nema sumnje da će se one produbiti. Sa druge strane, naravno, srpski lideri žele da ojačaju svoj uticaj u Moskvi.
       Teško je reći koliko će takvi trendovi dovesti do jačanja ruskog uticaja u smislu da će mišljenje Rusije zapravo direktno uticati na to šta srpski lideri rade u pogledu sopstvenih politika. Sa druge strane, ekonomska snaga i investicioni potencijal EU zemalja u Srbiji su mnogo veći od ruskog. Vlade su stoga vrlo pragmatične kada je o takvim stvarima reč.
       S: Da li očekujete da će Tomislav Nikolić biti više proevropski nastrojen od Borisa Tadića? Da li će on znatno ubrzati put Srbije ka EU?
       Č.K: Koliko sam ja pratio dosadašnja kretanja gospodina Nikolića, očekujem da će barem na retoričkom nivou održati balansirani pristup spoljnoj politici - poput posete Moskvi uoči inauguracije i planirana poseta Briselu odmah potom. Panslavističke ideje mogle bi jedno vreme da dobiju na zamahu.
       Srbija strpljivo radi na putu učlanjenja u EU i nije jasno zbog čega bi gospodin Nikolić značajno menjao taj trend. Postoji mnogo tehničkih poslova koje treba završiti kako bi se usvojili evorpski standardi i dalja odlaganja ne bi donela zemlji ništa dobro. Dosezanje tzv. „evropskih standarda“ je u interesu same Srbije.
       Pored toga, gospodin Nikolić će morati da nađe način kako da rešava pitanje Kosova kao dela evropske politike. Da li bi „glasnije“ komentarisanje ili neki mogući čvršći potezi zaista doneli Srbiji neku trajnu prednosti, ili uopšte bilo kakvu prednost?!
       S: Mnogi novinari i analitičari u Srbiji, izbor Tomislava Nikolića su doživeli kao šok. Sa druge strane, Srpska napredna stranka osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima. Kako to komentarišete?
       Č.K: Pretpostavljam da su neki od tih analitičara i novinara dozvolili da im se njihova nadanja pomešaju sa njihovim ocenama. Istraživanja javnog mnjenja sagledavaju krupnu sliku i ne uklapaju se lako u malu izlaznost ili trenutno raspoloženje ili motivaciju birača.
       S: Dok je većina medija, analitičara i istraživačkih agencija tvrdila da će Boris Tadić verovatno dobiti izbore, a neretko se takvo mišljenje i nametalo javnosti, glasači u Srbiji reagovali su potpuno drugačije i izabrali su Tomislava Nikolića!?
       Č.K: Ako pogledamo rezultate prvog kruga izgledalo je veoma teško da gospodin Tadić lako pobedi, i na kraju nije ni pobedio.
       S: Da li je politika „Evropa nema alternativu“ doprinela porazu Borisa Tadića?
       Č.K: Mislim da nije. Štaviše - verovatno je obrnuto! Gospodin Nikolić se u potpunosti upinjao u iznošenju opštih potvrdnih stavova o „Evropi“, što je jasan znak da je uočio da glavni politički tok ide upravo u tom pravcu, a sve dalje od onoga što bismo mogli da nazovemo primitivnim tokom Miloševićevizma-Šešeljizma.
       S: Kako komentarišete veliki povratak SPS-a na političku scenu? Osvojili su treće mesto, sa preko 16 odsto glasova.
       Č.K: SPS je osvojio 570.000 glasova, odnosno osam odsto od ukupnog biračkog tela. To je verovatno mnogo više od onoga što zaslužuju nakon katastrofalnih rezultata koje su ostavili u vremenu kada su bili na vlasti u godinama za nama. Ali, SPS će svakako imati uticaja na oblikovanje srpske političke scene. Međutim, zašto bi neko to video kao koristan razvoj događaja po Srbiju?!
       S: Na dan izbora 20. maja, u četiri popodne stiglo je pismo iz EU u kojem se čestita Tomislavu Nikoliću na pobedi, iako je ostlao još četiri sata do zatvarnaja birališta. Potom je odmah stiglo izvinjenje iz EU sa molbom da se ta čestitka ne objavljuje u javnosti, ali se vest već pročula. Postoje brojna nagađanja šta je po sredi - greška birokrate u Briselu, ili nešto drugo?!
       Č.K: Glupost nema granica.
       S: Koje je vaše mišljenje o Borisu Tadiću i Tomislavu Nikoliću?
       Č.K: Nisam siguran da sam imao prilike da duže razgovaram sa gospodinim Nikolićem, čak ni da ga upoznam. Uživao sam u brojnim susretima sa gospodinom Tadićem. Uvek je odavao utisak osobe koja pokušava da pruža metodički i umereni pristup veoma teškim okolnostima koje su ostale u nasleđe nakon Miloševićevog vremena.
       S: Sada se pominje mogućnost da Boris Tadić bude premijer. Koliko je česta praksa da čovek koji je upravo izgubio predsedničke izbore preuzme mesto predsednika vlade i kako to utiče na institucije?
       Č.K: Mi imamo monarhiju u kojoj takvih problema nema.
       S: Da li smatrate da je normalno da Boris Tadić, koji je upravo izgubio predsedničke izbore, predvodi buduću vladu?
       Č.K: Očigledno da nije „normalno“ u smislu da nije često. Ljudi koji su bili predsednici država često imaju visoko mišljenje o sebi i ne vole da se spuste lestvicu „niže“, na zahtevnu izvršnu funkciju. Ali, to ne znači da je nužno loše tako nešto. Ako predsednik Nikolić i premijer Tadić nađu načina da rade zajedno u interesu Srbije, i pogotovo ako identifikuju čvrstu ali kreativno podeljenu poziciju u kojoj se Kosovo uklapa u koncipiranje nacionalne politike - to bi mogao da bude veliki korak napred. Ukoliko bi kohabitacija vodila idiotskom političko-ekonomskom patu i beskrajnoj raspravi ko će da obavlja koji posao, rđavo stanje u Srbiji će samo još duže potrajati.

Ekonomska kriza i budućnost EU Grčka će verovatno morati da napusti evro        S: Kako ocenjujete činjenicu da je su na većini izbora u EU vlast izgubile stranke koje su podržavale trenutnu politiku Unije i koncept „stezanja kaiša“, izuzev u Poljskoj?        Č.K: Razumljivo je da je desetine miliona ljudi u Evropi naviknuto na visok nivo državnog finansiranja i razne socijalne mere, i naivno pritiskaju da se nastavi sa takvim načinom života. Nažalost po njih, svetska tržišta sa pravom nemaju poverenje u ovakav model. On je u onosvi neproduktivan i, što je još važnije - neodrživ.        S: Da li će Grčka morati da napusti evro i da li će to označiti kraj EU kakvu poznajemo?        Č.K: Što se tiče prvog dela pitanja odgovor glasi - verovatno, a što se tiče drugog dela - možda. Pitanje je da li će to biti dobro ili loše. Mislim da će to biti dobro, iako možda opasno i bolno. Trenutni socijalni model kakav funckioniše u Evropi je neprihvatljiv jer nagrađuje preveliki broj ljudi koji ne rade. Realnost ne nestaje samo zato što se populističkim političarima i kratkovidim biračima ona ne sviđa.