Da, baš tako!
       Konačno - Srbin!
       Zna se već, odavno, još od dolaska Tita, tako nešto nije se smelo pomiwati, ni za živu glavu.
       Svako pomiwawe Srba i Srbije odmah je bivalo proglašavano za nacionalističko divqawe, a sada za raspirivawe nacioanalne mržwe, u kom je pogledu bilo i ima mnogo dežurnih „tastera“ na čelu, sa nekada lepom i mladom Crnogorkom, Latinkom Perović.
       Ona je i danas dežurni pokroviteq svakog antisrpstva, kojim inspiriše i predvodi odgovarajuće NVO, na čelu Natašom Kandić, Sowom Biserko i Borkom Pavićević.
       Ona je čak i Solaninu povequ o zajednici država Srbije i Crne Gore, proglasila za Velikosrpski akt! Jedno titoističko nasleđe bez premca.
       Najveći antisrpski akcenat davali su Brozovi komunisti a daju ga čak i danas, čak i posle gorkog iskustva Golootočana, koji je, nema sumwe, po mučewima i ispirawu mozgova, bio najstrašniji logor koji je ikada postojao. Utoliko strašniji što su se titoisti obrušavali na svoje dojučerašwe partijske drugove, koji su čak bili primoravani da se odreknu svoje porodice, baš kao što su primoravali wihove porodice, na „slobodi“, da to isto čine protivu wih.
       Prava Sodoma i Gomora!
       Godinama se, pa čak i u današwem vremenu, srpski jezik zvanično zvao - naš jezik, kao što se godinama sistematski odbacuje ćirilica kao jedino srpsko pismo, iako je wegova upotreba obavezna po čl.10. važećeg Ustava, kao što se prekraja naša istorija, proglašavajući sećawe na našu dičnu prošlost za anticivilizacijski akt.
       Koliko je titoizam, veličan i hvaqen, vidi se i po tome što je srastao i sa wegovim nekadašwim pionirom, koji danas, kao šef SPS-a, bez ikakvog zazora i pardona, u Užicu, u tom prvom stratištu Srba od strane Tita, proglašava svoju stranku za onu, koja je nastavak Titove partije!
       Nemam prilike i nikad je neću steći, da tog čoveka, koji samog sebe proglašava za budućeg srpskog premijera, priupitam javno, šta zapravo on, kao Titoista, traži među nama Srbima, i šta hoće sa nama i od nas Srba?
       Otkrite, Dačiću, razlog koji Vas je naterao da vratite tog zlotvora u opticaj! Pa čak da tražite i povratak wegovog spomenika nasred (Titovog) Užica!
       Imao je Dačić i drugih izazova, od kojih je bio najatraktivniji wegov predlog o deobi Kosova, koji sam ja podržao, jer sam još 1997, takav predlog i sam uputio javnosti (ali, po Kiparskom modelu!), pošto sam prethodno izneo niz istorijskih dokaza i dokumenata o nemogućnosti našeg živqewa sa Šipatarima, u bilo kakvoj zajednici, podupirući taj stav trostrukom pobunom čak i protiv Tita, koji im je dao i davao više nego što su tražili ili zamislili da bi mogli da traže.
       Dačić, rodom iz Prizrena, od malih nogu je uvideo ko su Šiptari i kakvi će uvek, baš uvek, biti prema nama Srbima; i zato je tražio podelu, koju sam, rekoh već, podržao. Zbog te podrške, iz Toronta, na sajtu „Vaseqenska“ otkazali su mi gostoprimstvo, upućujući me na „Studio Be“ gde mi je kao antisrbinu mesto! Pomiwem ovaj detaq, da bih ukazao na jedno opasno nepoznavawe naše istorije, ne samo u pogledu Šiptara, za koje je Nušić našao dokaza da su još 1389, na Kosovu, ratovali protiv nas, Srba, što je bio razlog sultanove zahvalnice, koja se u ono vreme, 1895, čuvala u Orošu, gde je i Nušić lično video.
       Ja ne znam, zašto su svi oko nas gajili i gaje mržwu prema nama. Bugari su čak tražili da nas Austrija uništi kao narod, a ima i jedan lep tekst Jovana đorđevića, u kom se kaže, da bi braća sa zapada hteli da nas potisnu do leve obale Morave, a braća sa Istoka do wene desne obale, i da nas onda složno i bratski bućnu u Moravu!
       Tek, znam da smo mi tokom živqewa sa svima wima, retko kad bili dostojni te mržwe, i uvek smo bili prvi i jedini koji smo im pružali ruku pomirnicu.
       Zašto sve ovo pišem, pa još pod gorwim naslovom: Konačno, Srbin!
       Vaqda i zato što već toliko godina nismo, na čelu ove naše malene, srpske zemqe, imali Srbina!
       Doduše, bilo ih je koji su se formalno vodili kao Srbi, ali, iskreno rečeno, od Milana Nedića na ovamo, nikoga koji bi svesno stao na branik Srba, kao čisti i pravi Srbin, čak i po cenu svoje glave.
       Odista, zar ima nekog ozbiqnog i pametnog čoveka, koji može da pomisli da Nedić nije bio svestan šta ga čeka na kraju rata?! Ali, on je ipak ušao u tu stupicu, videći da komunisti idu za tim da unište srpski narod, što se stvarno i zbilo.
       Srbi - titoisti, ubijali su nevine sunarodnike - nacionaliste, kao klasne neprijateqe, neštedemice, ni jednog trenutka ne pomišqajući. kako je to to silan zločin prema sopstvenom narodu. Šta više, naivni srpski narod, kako bi koji od Titovih glavešina, padao sa vlasti, smišqao je bajke o wihovom Srpstvu, zaboravqajući šta su im ti izrodi radili, samo da se omile tom najvećem zlikovcu srpskog naroda!
       Sve to Tomislav Nikolić, novoizabrani predsednik države, kao Srbin, pa još iz srca Šumadije, još kako zna. Ali, on mora da zna da neće moći da ispuni žeqe svog srpskog naroda, ako bude poštovao Ustav u čijem je pisawu i sam učestvovao.
       Taj Ustav koji se po wegovom predlogu zove Mitrovdanski, čini Srbiju parlamentarnom demokratskom državom, dok je Tadić, bez ikakvih skrupula i otpora, pretočio u predsedničku državu, u kojoj je sve zavisilo od wega, u kojoj je on i vladao i upravqao, bez ikakve odgovornosti, kao kakav kraq.
       I niko nije reagovao, čak ni Ustavni sud, koji po svojoj nadležnosti, sam, bez ičije inicijative, može da pokrene postupak protiv svakog kršewa Ustava, pogotovu protiv ovakvog, koji iz osnova mewa status države.
       Pa čak ni Koštunica, koji se osećao moralno obaveznim da to pitawe javno pokrene, jer je za wegove vlade taj Ustav i donet, 2006.godine.
       I šta sad, oni filistri, koje zovu političkim analitičarima, već su na jednom svom skupu pomenuli da Toma neće imati prava da vlada izvan Ustava, kao Tadić. Što oni, inače, za vreme Tadićeve uzurpacije, nikad nisu pomiwali i tražili poštovawe Ustavnih odredaba.
       Jedan među wima je čak rekao da bi eventualna vlada Tadićeva, bila legitimna, a jedan se potvrdno zapitao: „Zašto Tadić treba da bude predsednik nove vlade!“ Aman, čoveče, pa zar nije bio i do sada predsednik vlade i šef svih resora!
       Dakle, bude li Tomislav Nikolić poštovao Ustav, što je već svojim prvim aktom - dajući ostavku na predsedništvo u svojoj stranci - pokazao da hoće, wemu ostaje samo da aminuje ono što vlada bude odlučivala i činila, uz odobrewe Skupštine, u kojoj će ona imati poslušnu većinu!
       Drugim rečima, ostaje sve isto, iako smo konačno dobili Srbina, pa još Šumadinca, za šefa države!
       Ipak, Nikolić će, iz svoje nadležnosti, moći nešto i da učini, da ukine tzv. Narodnu kancelariju sa wenim ispostavama po unutrašwpsti, koja ionako nije Ustavom predviđena, i da pročešqa i smawi obim zloglasnog Tadićevog kabineta, koji bez wega više neće imati dosadašwu vlast; što, dabome, nije nikako mala stvar, čak biće mnogo veća ušteda i momentalna, za razliku od najavqenog zakona SNS- a o javnim nabavkama, koji ima da čeka proceduru do primene.
       Sve ostalo ostaće u rukama vlade, koju će činiti brojnija koalicija, pa samim tim biće nužno, kako bi se svi oni zadovoqili, i povećati broj ministarstava, agencija, kancelarija, uprava, direkcija…Čude se qudi što se SANU probudila, mešajući se u tzv. dnevnu politiku, pa traži Ministarstvo za nauku i univerzitet, a to nije ništa drugo, već povećawe broja ministarstava; dakle, u interesu budućih koalicija i wene Vlade.
       Biće mnogo igara, uglavnom sve starih, pa i koškawa između vlade i predsednika Republike, mada se to pogrešno zove - kohabitacija.
       Tek „Pokretawe Srbije“, sa najvišeg mesta, neće biti mogućno, jer ga poštovawe Ustava, u tom pogledu, onemogućuje. Ono će biti mogućno samo na lokalnom nivou. Ali wega će već ukočiti Dinkić, koji će opet, izgleda, biti u koalicionoj vladi. Jedan dokazani falšpiler, i daqe svetla obraza ima da bije bitku „protiv korupcije“, iako je ona cvetala u wegovim resorima. I ne samo u wegovim. A cela bitka Tomislava Nikolića bila je upravo u razotkrivawu malverzacija oko privatizacija i korupcije, kao i oko uvoza kapitala, i onemogućavawa nacionalnih banaka, kako je to javno izjavio dr inž. Milićević. Ipak, boqe bi bilo da je Tomina izborna parola bila, „Pokrenimo Srbe“, jer kad se oni pokrenu pokrenuće se i Srbija. Ali kako, kad je glavni lopovluk na nivou samoupravnih jedinica. U staroj i pravoj Srbiji ona je bila koliko toliko onemogućena, postojawem Glavne kontrole, koja je imala svoje ispostave u svakoj opštini.
       U svakom slučaju, osnovno je pitawe ko će pokrenuti nedovršene i zaobiđene afere, ako sav aparat, sistemski i personalno ostane isti. Drugim rečima, kad će sve biti, po onoj narodnoj: „gde ja stadoh, ti produži“.