Skoro pola naroda, koji nije izašao na izbore, nije se dao uhvatiti na istrošeni evropski mamac, i sad, bez griže savesti gleda besplatno gladijatorsku borbu u okviru namirivanja evropskih opredeljenja i htenja, sve dok se nekako ne nagode i ne oforme proevropsku Vladu.
       Iskreno rečeno, i ti što hoće da dograbe Vladu dobro znaju, ni ta i takva im Vlada neće pomoći, jer i oni sami priznaju da su doveli zemlju do potpune katastrofe, koja na neki volšebni način samu sebe odlaže. Ali ako se ta volšebnost nekako može primeniti na zemlju, teško će moći i na njih.
       Gledam pre neku noć "Ćirilicu", na Srećnoj TV, i dok su se bivši visoki privredni funkcioneri, Miki iz "Geneksa" i Jović iz "Jumka", namračili, svaljujući greh propasti na svoje nesposobne naslednike, dotle se prof. Zec, treći član "ekipe" koju je doveo voditelj, zadovoljno smeška, pa i naglas smeje.
       Oni koji su sebi dozvolili da gledaju ovaj sedeći "igrokaz" morali su da pomisle i zaključe, kako je sve to što nas okružuje i što nam se sprema, jasno i vidljivo, i da uprkos svemu, oni koji su do svega toga doveli, imaju šansu da i dalje vladaju, za dobro Evrope i Amerike.
       Ipak, taj vladajući polusvet mora da je užasno hrabar kad i dalje gura Srbiju u ambis. Ali uz to, i kratke pameti, jer veruju da će se, pošto dovrše to guranje Srbije, oni izvući. Toliko su samouvereni u to nemoguće da su počeli da zidaju kuće po Beogradu!
       Valjda zato, ili na mig sa strane, pokušavaju da se svi uhvate u isto, prozapadno, kolo, čak i oni koji su ga se do juče gadili i svašta, ali istinito o njemu pričali. Doduše, nema DSS i SRS, ali na njih niko i ne računa. Jedino Dačić nije u kolu, on igra sam za sebe, ali izigrava i goluba prevrtača, kako bi ga svi dobro videli i zapamtili, jer su njegove ambicije velike.
       Odista, pre četiri nedelje, sa "ponosom" je oglasio sebe i svoj SPS kao nastavljače Titovog puta, čak je tražio da se vrati Titov spomenik u Titovom Užicu, a pre neki dan izađe čovek sa novom kartom na sredu:
       "Ja sam srpski nacionalista, pa svidelo se to nekom ili ne!"
       Ozbiljan luping!
       Samo, dobro bi bilo da se Dačić malo pričuva. Iako ne veruje u onaj svet, može da se pojavi Titova avet, ili neki od njegovih živih sledbenika, i da mu zagorčaju te i takve izjave. Uostalom, neodgovornih i nepokrivenih, sa srpske strane! To jest, one imaju tek da se dokažu.
       Nešto se mislim, da je sa tom srpskom kartom izašao pre izbora, ona bi postala džoker, ili kako je njegova potpredsednica rekla - adut!, i ko zna možda bi više glasova osvojio, čak toliko, da sad ne bi morao da se nagađa sa regionalcima, da naleže na njihovu rudu, koji bi opet da u nju upregnu sve ekonomske resore, pa još i regione, zdravlje, evropske integracije, i kao pride i jedno ministarstvo bez resora!
       Bezobrazluk!
       A možda i nije?!
       Zar nisu i do sada bez stida i srama, harali po ovoj zemlji, čak i bez straha, da će ministar unutrašnjih dela početi da vrši svoju dužnost! Naveliko se pisalo da su regionalci grdne pare potrošili u predizbornoj kampanji, ali ne i o tome odakle su ih namakli. Doduše, Dačić je nagovestio taj "izvor", kad je glasno rekao, da može tako da govori, kako govori, jer njegovu kampanju nisu finansirali - tajkuni!
       Bravisimo!
       Nije on to tek tako rekao.
       Kao ministar unutrašnjih dela, preko tolikih svojih službi, on zna ko je finasirao predizbornu kampanju, ne samo regionalaca, već i ostalih.
       Kažem, „bravisimo“, jer postoji Zakon o finansiranju stranaka, i kako rad tajkuna podleže njegovim sankcijama, to je ministar dužan da ih stavi u pogon!
       Ne može Dačić biti čas šef stranke, a čas ministar unutrašnjih dela!
       Naposletku, za funkcionisanje države odgovaraju ministri, koji su još uvek na funkciji, iako je Vlada u odlasku, ali nije i otišla! Zato se toliko i kuka da se Vlada što pre formira!
       Pa zar ste Vi, Dačiću, toliko naivni, da ne kažem - zeleni! Zar ja treba da Vas učim ko je Dinkić, ili čak da Vas opominjem o tome šta je on sve radio u prethodnim vremenima, tj. vladama! Da je ova Srbija danas na prosjačkom štapu, najviše njegovom zaslugom! A, bogme, i Vašom! Što ga ne hapsiste za sve te "radnje"!. Jer, očito, ne može se govoriti da je Srbija, sama od sebe, u veoma teškoj krizi, što je čak i Vaš potpredsednik Svežinović, zvani Bajatović, ne jednom izjavio u svojim TV intervjuima.
       Odista, on na primer, kaže: "MI nemamo privredu, razindustrijali SMO zemlju, svuda država interveniše da oživi privredu, a kod nas SMO OSTAVILI da tržište, "samo po sebi", to reguliše!
       Neki su plaćeni da budu intelektualci i da sede u SANU. Hoćemo li MI da ih pokrenemo, da KORISTIMO njihov potencijal! U Rusiji ne možeš prodavati politiku, već robu!
       A MI je nemamo!"
       Lepo i tačno! Ali, dragi moj pametni gospodine, Vi zaboravljate da ne govorite kao privatni čovek, već i kao visoki partijski funkcioner, u stranci koja je na vlasti!
       Imate li Vi u svojoj SPS sastanke na visokom partijskom nivou, zašto tamo o tome ne govorite, zašto tim MI ne opteretite celo rukovostvo, zašto se i tamo bavite politikom, koja se nigde ne može prodati, za živ novac! Uostalom, nikada nisam čuo da je Dačić bilo kad, pogotovu kao vicepremijer, govorio o tim stvarima, i na sastancima vlade tražio odgovornost za takvo katastrofalno stanje.
       Zašto je pristao na tzv. telefonske sednice Vlade, gde se sve svodilo na glasanje "za". A da ne govorimo o tome da je stanje u prosveti katastrofalno, i da nju vodi upravo zamenik šefa SPS-a! Ako vodi SPS kao što vodi prosvetu, i obrnuto, onda smo svi propali. Blizu je pameti, da ne može i ne sme jedan tako razgranat resor i iznad svega odgovoran po razvoj i opstanak zemlje, da vodi čovek koji se ni u čemu nije dokazao, sem u tome da je Crnogorac. I u isti mah i zamenik šefa stranke. Ako se pak zna da je Dačić ministar u krajnje razgranatom resoru, koji pod sobom ima sve "službe", policiju, žandarmeriju, i još toliko drugih institucija i konspiracija, koje mu uzimaju grdno vreme, i da nema fizičkih mogućnosti da se, u isti mah, bavi krajnje razgranatim problemima stranke, jasno je da je to stanje neodrživo.
       I zašto gospodin Svežinović, tj, Bajatović, ne postavi te stvari na tapet stranke, pogotovu kad se ima u vidu sve ono što je rekao, ne samo u gornjem slučaju!
       Naime, kad je šef regionalnaca, u svoje vreme, izašao sa predlogom da se Upravni odbori "raspartijaju", Bajatović je krajnje iskreno, ali i s jednim stravičnim cinizmom, ustao protiv toga, sa komentarom:
       "Pa ko će onda da se bavi politikom?!"
       Drugim rečima, ljudi se bave politikom, samo iz lukrativnih razloga. Nema li koristi od nje, neće se baviti ni njom! Sećam se i jedne druge njegove konstatacije, da nam privreda, i ne samo ona, propada, jer su oni koji je vode nesposobni, bez inicijative i iskustva:
       "Pa ko nam je branio da postavimo bolje kadrove na njeno čelo?!"
       Pitao se on. Ali zašto na TV, a ne u stranci?
       Iako taj iskreni cinik ne uživa simpatije šireg "pučanstva", meni je, vidite, veoma simpatičan, i voleo bih da ga vidim na nekom kreativnijem položaju nego što je to položaj direktora Naftagasa. Da taj svoj opravdani cinizam stavi u službu šire i nužne akcije.
       Zato baš mislim da je njegova dužnost, da postavi pitanje: čemu opet koalicija Dačića i Dinkića, kad je njihov udeo u ovom što čini Srbiju bankrotom, vidan i dokaziv.
       Uostalom, čemu Dačićeva otvorena govorljivost? Seća li se on i oni imena Slobodana Ilića, ili Ljube Milanovića! Seća li se njih i sam Dačić! To jedno s drugim ne ide. Međutim, Dačić se bavi mnogim virtuelnostima, pa tako spaja Tita i srpstvo, a ni to, jedno s drugim, ne ide. Priznajem, na moju veliku žalost i ogorčenost, da sa srpske strane još i ide, jer nigde nema više Titoista nego u Srbiji; ali sa Titove strane nikako ne ide. Uostalom, ni Dinkić i srpstvo, posle svega kako je i koliko Srbiju razbaštinio, ne idu zajedno, ne idu, ma šta ko mislio!
       A eto, Dačić hoće da dokaže da ide, mada u isti mah tvrdi kako je njemu Srbija najpreča i jedini gazda! Sumnjam!
       Da je bilo tako zašto je onda išao kod Dobrice, da traži podršku, koju mu ovaj nije dao! Naprotiv!
       U svoje vreme Jovan Ristić je rekao:
       "Sve je moguće i ako sve nije verovatno". Ali, slučaj Tadića dokazuje da je sve moguće i sve verovatno. Odista, ko bi verovao da će taj čovek, koji je Srbiju doveo do neviđenog poniženja i uništenja, imao hrabrosti i drskosti, da se pošto je izgubio na predsedničkim izborima, u produžetku - kandiduje za premijera, što je inače već bio na najstvarniji način pune četiri godine sa paralelnom vladom u vidu svog Kabineta!
       Pa ipak, nije u nečem uspeo, nije uspeo da ustoliči kult svoje ličnosti. I to ne samo zato što nije ličnost, već i zato što se nije dohvatio Pašićevog načela, koji je hteo vlast, ali i - uspeh!
       A on, siromah, ma koliko da je imao neograničenu vlast, nije imao umeća da dođe i do uspeha. Ili pak nije smeo, a to opet znači da mu je gola vlast bila najpreča i najvažnija.
       Može se, međutim, reći da je nešto usvojio od Pašića, mada više intuitivno nego spoznajno. Naime, Pašić je radio prljave poslove i to tuđim rukama. A to je još kako radio i Tadić.
       I kad se jednom bude pravio bilans njegove vladavine, ne treba sumnjati da će svi oko njega, i u stranci DS i u koaliciji sa kojima je vladao, povući dobrano mačka za rep! Pa makar i tim prljavim rukama. O tome niko ne misli. Greše. Još kako i koliko!
       Jedno je ipak sigurno: DS se mora rastočiti, ne samo zbog Tadićeve nesposobnosti, već i zbog toliko laskavaca oko njega, kojima je više verovao, nego vidljivim "rezultatima" njihovog rada. Ali za jednu vlast je nužno da ima i mislenih ljudi, čija bi jedina dužnost bila da gazdi otvoreno kažu - Ne valja, Vaše Veličanstvo!
       Tadić ima oca, filozofa i akademika, koji je mogao i trebalo, i na osnovu svog ličnog iskustva iz Titovog doba, da mu to kaže.
       Uspeo da ćuti, jedino što su ga doneli da glasa za sina!
       Spao je čak na to da putuje u Brisel (s kojim parama?), da traži podršku ili savet, što će možda i dobiti, ali sa tim verbalitetima neće uspeti da stiša stranku. Pojavio se onaj Zoran iz Niša, kao sasvim drugi čovek.
       Prava haubica! Biće da je mnogo toga naučio i rešio u političkoj "mirovini", i ume to da kaže i plasira. Još kako! Tu je i Pešićka, kao jedna, ako ne i jedina, slobodna činjenica. Iako je dosta zakasnila, ona ume i sme da se iskaže, pa makar "šlajfovala".
       Ne treba sumnjati da će se pojaviti i drugi. Mora da u Srbiji ima čoveka koji pleni sobom, svojim sposobnostima, htenjima, rezultatima…
       Uostalom i nažalost, još samo lud čovek može da misli da mi znamo šta radimo. Balugdžić je jednom rekao:
       "Ne zna se više kuda vodi pamet, a kuda glupost, kuda poštenje, a kuda nepoštenje, tek - svaki je stav od nedoglednih posledica!"
       Dve godine kasnije, vladika Nikolaj je upitao Stojadinovića: "Ako si demokrata, gde ti je narod, ako si fašista, gde ti je poštenje?"
       Šta li bi danas rekli ti ljudi? I ne samo oni!
       Tek, jedno je sigurno, među srpskim strankama, tj, njihovim liderima, ne postoji, niti je postojao jedinstven srpski stav i cilj. Ono što im je zajedničko to je samo borba za vlast, sa svim onim što ona donosi i garantuje. Srbi se ne mogu osloniti u odbrani svojih nacionalnih interesa na državu. Država je neutralizovala srpski interes.
       Pa i crkva! Njegova Svetost, srpski patrijarh odlazi u Zagreb, u času kad se u Ateljeu 212, drugi put ubija Zoran đinđić, ovoga puta javno i u režiji jednog hrvatskog reditelja, koji je mitropolitu Amfilohiju stavio u ruke kalašnjikov i nož, umesto kadionice, da bi održao pregnantniji govor ubijenom đinđiću na odru!
       Šta više, tom prilikom, u Zagrebu, srpski patrijarh govori o suživotu Hrvata i Srba, o pomirenju i oproštaju, pošto su ovi tolike Srbe nedavno proterali i pobili!
       Aman, čoveče, Srbine, arhijereju, patrijarhu, Vaša Svetosti! Šta to činite i zašto činite!? I još se pozivate na Svetog Savu, koji je još pre osam vekova poručio Srbima:
       "Ne priznajemo ničiji sud, povrh nas!" A jeste li Vi i naša SPC - taj - „nas“!? Umesto da nas okupite, učinite jedinstvenim u odbrani i očuvanju svog srpskog identiteta, vi nas gurate na put koji mi nikako ne priznajemo - na jedinstvo kroz pokornost! Samo kroz svoju srpsku svest!
       A ta svest mora biti za SPC i zakon i zaloga održanja našeg naroda… A šta Vi radite.