Viši sud u Beogradu i sudija Vera Vukotić i njeno veće, „stisli su petlju“ i, sva je prilika, političko-finansijski motivisanu aferu, svojevremeno nazvanu „pljačka veka“ ili, blaže, „Afera pancir“, završili oslobađajućom presudom za Prvoslava Davinića, bivšeg ministra vojnog SCG i Miluna Kokanovića i Jovice Vučkovića, visokih oficira Vojske, uprkos velikom pritisku nekadašnjih, sadašnjih (a bogme, sva je prilika) i budućih moćnika iz sveta politike i biznisa!
       - Sud je utvrdio, posle sedam godina, ono što sam ja tvrdio odmah: da je „pljačka veka“ ili „Afera Pancir“ politički montirana afera“, da nije bilo nikakvih nepravilnosti, ali sam jedino nadrljao ja, Mile Dragić, a uz to i osam hiljada radnika moje firme koji su ostali u međuvremenu bez posla. Uz to, debelo je opljačkana i država koja bi dobila više miliona evra na osnovu poreza na promet, kao i doprinosa na plate zaposlenih, a najveći gubitnik su vojnici Vojske SCG koji nisu imali opremu koja bi spasila više stotina života naših ljudi. I zašto? Zato što je taj korektno ugovoreni posao smetao Dinkiću i njegovim tajkunima, kojima je on očito obećao da će im „na tacni“ dati posao umesto moje firme. Tu je bilo svega i svačega, sedam godina se preganjamo, a ja i dalje, samo u Zrenjaninu, nastavljam da se borim da dokažem - da sam zapravo ja opljačkan, a da su tu pljačku sproveli politički moćnici i finasijski mešetari, bilo je prvo što nam je Mile Dragić, vlasnik istoimene firme, rekao za SVEDOK.
       - Septembra, u sudu u Zrenjaninu imam nastavak suđenja za ovu izmišljenu aferu, u kojoj smo moćnicima smetali Prvoslav Davinić, koji je bio „nepodoban“ na mestu ministra, jer nije igrao kako moćnici sviraju, ali i moja firma, koja je bila u to vreme vodeći proizvođač opreme u svetu, nastavlja Dragić. - Sad, iako me je Prvostepeni sud u Zrenjaninu oslobodio, Apelacioni sud je poništio presudu i sve vratio na ponovno suđenje, jer sam, navodno, prekoračio ovlašćenje (?!) septembra čekam sve iz početka! Pa svi koji znaju kako u poslednjoj deceniji pravda u nas funkcioniše, znaju da mi je sve debelo napakovano, jer da je bilo i trunke istine za ono što je Dinkić optuživao, uz blagoslov svojih mentora, odavno bih bio iza brave. Uostalom, deo postupka je proglašen tajnim, pa su i novinari, i javnost najčešće bili sprečavani da saznaju istinu. A istina je prosta: posao je bio sasvim čist, svi ugovori korektno urađeni, ja sam svoje proizvode Vojsci SCG prodavao jeftinije nego što sam to radio u inostranstvu, ali taj posao, kao i neke zgrade, ali to je druga tema, zapao je za oko političko-finansijskoj mafiji i posao mi je otet. Ne želim da govorim kako su posle na tenderu menjani uslovi, snižavan nivo kvaliteta opreme, a i danas u celom svetu znaju da je „Proizvodnja Mile Dragić“ proizvodila najkvalitetniju vojnu opremu, u dahu kazuje Dragić.
       Svedok: Pa, dobro, ovde Vam je posao otet, ali u inostranstvu ste cenjeni?
       Mile Dragić: Cenjen sam i danas, ali ne dobijam poslove!
       S: Zašto?
       M.D: Kako zašto? Vi ste dobro obavešten čovek. Sećate se da je ta mafijaško-političko-finasijska grupacija preko svojih medija, a većina, na žalost, i danas je u njihovom vlasništvu, naručenim je tekstovima rušila ugled moje firme! To što su rušili ugled i svoje zemlje, baš ih boli briga. Važno je da oni zarade, a ko će sve da plati ceh, nije bitno. Sećam se jednog posla koji sam imao skoro sto odsto ugovoren, u Čileu, ali, kad sam otišao na potpisivanje ugovora oko izvoza opreme sačekalo me je na desetine stranice prevedenih tekstova iz naših novina gde smo ja, kao i moja firma optuživani, ni manje ni više, nego za pljačku veka...
       S: Spominjali su, ako se ne varam, naduvane cene Vaše robe?
       M.D: Cene pod kojima je firma „Mile Dragić“ svoje maskirne mreže prodavala po svetu dostavio sam sudu kao dokaz, da izmišljotina je da sam želeo ovde da ih skuplje prodam. Nije vredelo, tvrdili su u optužnici, da sam tražio više cene od tržišnih!
       S: Šta je trebalo da isporučite Vojsci po tim ugovorima?
       M.D: Oko 54.000 šlemova, 59 hiljada pancira, ploče za zaštitne prsluke, maskirne mreže i drugu opremu. Bila je reč o opremi koja je vojsci neophodna. Tada je vojska, koliko se sećam, sa rezervom imala oko 160-180.000 hiljada ljudi...
       S: Kako danas poslujete?
       M.D: Životarim! Imam 250 zaposlenih, u međuvremenu je osam hiljada ljudi ostalo bez posla, ali nadam se da će neke stvari u Srbiji da se promene, mada, iskreno sumnjam!
       S: Rekoste, septembra je nastavak suđenja?
       M.D: Da, nadam se samo da će biti otvoreno za javnost. Ljudi, uskraćeno mi je i pravo na javno suđenje, a odgovaram za navodnu zloupotrebu položaja u privredi?! Pa, kako to može da bude zabranjeno za javnost. Ja ne znam, ali čini mi da sam ja, Mile Dragić, jedini čovek na svetu koji odgovara zato što je hteo svoj proizvod da proda i to po uslovima koje je kupac diktirao?!
       Krivično veće Višeg suda u Beogradu, kojim je presedavala sudija Vera Vukotić, utvrdilo je da nije bilo zloupotrebe službenog položaja u medijski čuvenoj „Aferi Pancir“ i izreklo oslobađajuću presudu Prvoslavu Daviniću, eksvojnom ministru SCG i visokim oficirima Vojske SCG Jovici Vučkoviću i Milunu Kokanoviću!
       Dakle, svi navodi Tužilaštva da je Prvoslav Davinić zloupotrebom službenog položaja navodno omogućio Miletu Dragiću, vlasniku istoimenog preduzeća korist, da dobijanjem posla u snabdevanju Vojske SCG vrednog 176 miliona evra, a koji nije u interesu SCG(!?) - srušili su se na sudu kao kula od karata, što najavljuje da je ipak „pljačka stoleća, iliti „Afera pancir“ politizovana u cilju eliminisanja nekih ljudi, a zarad koristi nekih drugih, zasad, zvanično N.N. osoba, mada se u čaršiji pominju imena iz vrha političkog i privrednog života Srbije!
       Prevedeno, nejasno je još uvek da li je meta bio Prvoslav Davinić ili firma Mileta Dragića da bi joj se preoteo posao i „uvalio“ nekom drugom, bliskom neformalnom privredno-političkom centru moći?!
       Obrazlažući oslobađajuću presudu sudija Vera Vukotić je istakla da firma Mileta Dragića (protiv koga se vodi postupak pred sudom u Zrenjaninu) nije Vojsku počela da snabdeva kad je na mesto ministra vojnog došao Prvoslav Davinić...
       - Ova firma je već ranije snabdevala i vojsku i policiju, pa samim tim nije tačno da su Davinić, Kokanović i Vučković omogućili „Proizvodnji Mile Dragić“ da dođe do posla. Uz to nema nikakve štete za državu, ni koristi za firmu „Mile Dragić“, a normalno je da svaka firma očekuje od svog posla. Svi nadležni državni organi bili su upoznati sa ovim postupkom, bio je donet strategijski plan snabdevanja... Količina robe koja je trebalo da bude kupljena od preduzeća „Mile Dragić“, bila je srazmerna potrebama opremanja Vojske SCG od 2006. do 2010. godine, odnosno srazmerna broju vojnika.
       Sudija Vukotić je navela i da Sud nije poverovao u tvrdnje nekadašnjeg načelnika GŠ Dragana Paskaša, pošto je on na važna pitanja za postupak i istinu odgovarao „da se ne seća i ne zna...“?!
       - Nije tačno da Prvoslav Davinić nije konsultovao načelnika GŠ Dragana Paskaša, jer Sud je uveren da bi trebalo da se svega seća i zna, nastavila je sudija Vukotić. Ne može načelnik GŠ da ne zna za slučaj koji je najavljivan kao „pljačka veka“. Prvoslav Davinić je imao nalog Vrhovnog saveta odbrane za opremanje Vojske i ništa nije radio na svoju ruku, već po zakonu i proceduri. Položaj bi bio zloupotrebljen da nije sproveo odluku.
       Po izricanju oslobađajuće presude, Prvoslav Davinić se našalio da razmišlja da li da traži da ga vrate na mesto ministra, ili bar u G17 i dodao:
       - Afera je proizvedena kako bih bio uklonjen sa mesta ministra, jer nisam hteo da radim po Dinkićevom nalogu, koji je na moje mesto ministra odbrane hteo da dovede svog čoveka. Sud je utvrdio da mojim postupkom nije naneta šteta budžetu, niti je firma „Mile Dragić“ ostvarila korist. Jedinu štetu pretrpela je Vojska koja nije opremljena opremom koja joj je bila neophodna. Za ovih šest-sedam godina, javnost nije uvek bila u prilici da prati tok suđenja, jer je deo postupka bio zatvoren za javnost, a tada smo izneli da nijedna optužba koja nam je stavljana na teret nije bila opravdana.
       - Ja sam, da vas podsetim od šest krivičnih postupaka koji su pokrenuti protiv mene, u pet već oslobođen, a to očekujem i u postupku za slučaj „Satelit“.

Žalba na presudu        Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva je najavio da će tužilaštvo uložiti u zakonskom roku tužbu na prvostepenu presudu!        Oglasili su se, nejasno, ili jasno i zbog čega, i Ujedinjeni regioni Srbije?!        - Presuda Višeg suda u Beogradu, po kojoj je nekadašnji ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić oslobođen optužbe za zloupotrebu službenog položaja prilikom nabavke pancira i druge vojne , pravo je ogledalo reforme pravosuđa! Ipak, najvažnije je da je Mlađan Dinkić, otkrivanjem afere, raskrinkao tu grupu i sprečio prevaru, jer akteri nisu uspeli u prevari i otimanju narodnih para i da su zaustavljeni. Nova vlada mora ozbiljno da se pozabavi reformom pravosuđa, jer ovako više ne može!?