Sednica Senata Beogradskog Univerziteta koja je održana 27. juna označila je kraj velike polemike koja se proteklih nedelja vodila u naučnoj zajednici. Senat je odlučio da ne produži radni odnos za još tri godine nekim od profesora koji zbog navršenih 65 godina života treba da idu u penziju, a kao razlog navode se kritike koje su upućene na račun troje predloženih profesora: Milana Podunavca, Dragane Dulić i Nenada Kecmanovića.
       Za ostanak profesora Podunavca, Dulićeve i Kecmanovića javno su se zalagali dekani FPN Ilija Vujačić i Vladimir Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti.
       Produžetku radnog odnosa za tri godine, u slučaju profesora Milana Podunavca, isprečile su se kritike koje su na njegvov račun stigle, kako od samih kolega iz Senata, tako i od studenata.
       Grupa studenata FPN je na internetu pokrenula peticiju protiv ostanka profesora Podunavca osporavajući njegov odnos prema studentima i prolaznost na njegovim ispitima. Sa druge strane, pojedini članovi Senata zamerili su Milanu Podunavcu i to što je, u vreme kada je bio dekan na FPN, dodeljen počasni doktorat profesoru Majklu Volceru, koji u međunarodnoj naučnoj zajednici najviše zalagao ne samo za bombardovanje Srbije 1999. nego i za upad inostranih pešadijskih trupa.
       Nije pomoglo ni to što je dekan FPN Ilija Vujačić doneo Senatu na uvid sve same odlične ocene koje su studenti FPN navodno godinama davali profesoru Podunavcu želeći da pokaže kako studenti koji se žale na Podunavca kao na rđavog i nepravednog profesora govore neistinu.
       Rasprava oko profesora Podunavca na momente je imala i vrlo neprijatan ton, kada je dekan Pravnog fakulteta Mirko Vasiljević još na prethodnoj sednici Senata skresao u brk Iliji Vujačiću da mu Senat više ne veruje pošto je bezočno slagao članove Senata u slučaju dodeljivanja počasnog doktorata Volceru.
       Na narednoj sednici Senata prodekan Pravnog fakulteta profesor Milan Škulić je bio čak i oštriji od svog dekana komentarišući Podunavčeve ocene koje je na neoverenom obrascu Senatu prineo dekan FPN Ilija Vujačić sledečim rečima:
       „Ovde neko čini krivično delo“.
       Uzgred, tu se nameće i pitanje, ukoliko profesor Podunavac zaista ima dobre ocene od studenata, zbog čega one nisu objavljene javno na zgradi FPN ili na internet sajtu?!
       Iako je profesor Fakulteta Bezbednosi, Dragana Dulić, imala podršku dekana svog fakulteta, ali i dvoje bivših rektora, Dejana Popovića i Marije Bogdanović, nije prošla zbog skandaloznih stavova koje je iznela u svojim udžbenicima u kojima se faktički veliča OVK predstavljajući je kao „reformističku snagu“ istovremeno navodeći Srbiju kao primer države „koja se divljački okrenula protiv sopstvenog naroda, upotrebljavajući oružanu silu u nizu masakara protiv velikog broja sopstvenih građana“. Stavovi koje je profesor Dulić iznela u svojim knjigama ne samo da su naišli na kritike unutar najviših naučnih krugova, već i među studentima Fakulteta bezbednosti koji su tražili njenu smenu i izbacivanje njenog udžbenika iz nastave.
       Profesoru Nenadu Kecmanoviću zamereno je što pored funkcije profesora na FPN obavlja i funkciju dekana na FPN u Banjaluci.
       Iako osporena, odluka Senata je ne samo konačna, već i čista po zakonu. Proceduralne greške nisu zabeležene, bio je kvorum, glasanje je bilo tajno, dakle najdemokratskije moguće i to po samoj odluci Senata.
       Ipak, u krugovima koji su podržavali produžetak radnog odnosa pomenutim profesorima postoji mišljenje da je odluka doneta pod određenim pritiscima, čak i političkim.
       Međutim, slučajevi sva tri profesora koji nisu dobili podršku Senata da ostanu na Univerzitetu imaju potpuno različitu pozadinu.
       Samo bi Dragana Dulić mogla da ima razlog da kaže da je neko bio rukovođen i političkim mišljenjem kada nije za nju glasao zato što ona blagonaklono gleda na OVK u svojim udžbenicima i promoviše one autore koji Srbe nazivaju seksualnim teroristima.
       Profesore Podunavca i Kecmanovića, pak, niko nije ni na koji način prozvao zbog politike. Prvom je osporen autoritet na samom fakultetu, a drugom akumulacija funkcija.
       Pouka koja bi se iz ovog slučaja mogla izvući jeste da je potrebno preispitati valjanost Zakona o visokom školstvu, odnosno onog njegovog člana koji omogućava nekim profesorima da ostanu da rade još tri godine posle 65, a nekima ne. Time bi se sprečile ne samo brojne kadrovske nepravde, već, što je važnije, sprečilo bi se i „podmićivanje dekana“ budući da oni lako mogu da utiču na veća svojih fakulteta da podrže nečiji ostanak. Takođe bi se sprečile afere poput ovih, izostali bi pritisci raznih moćnika na Senat i Rektorat i omogućilo bi im se da normalno rade svoje poslove.