Trebalo bi da položaj predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti zadovoljava sve ambicije i sve želje za uvaženjem okoline sadašnjosti, a i istorije u budućnosti.
       Iz te konstatacije trebalo bi da proizađe i želja i potreba onog koji se domogao te počasti, koja se zove predsednik SANU, da svojim radom u još većoj meri podigne autoritet i značaj tog mesta, i da tako pruži i sebi još veći značaj, i u sadašnjosti i u budućnosti.
       Istina, sadašnji predsednik, prof. dr Nikola Hajdin, ima tu sreću što će se njegov silazak sa tog najvišeg civilnog trona, po sili prirode, poklopiti i sa silaskom sa životnog trona, tako da neće imati prilike da doživljava mnoge - ljudski normalne stresove - posmatrajući šta rade naslednici od njegovog „dela“, kao što su na primer, posmatrali i doživljavali Dejan Medaković, Dušan Kanazir, Aleksandar Despić i dr. živeći izvestan broj godina posle silaska sa predsedničkog trona.
       Dejan Medaković i da čuje od svog direktnog naslednika, Nikole Hajdina, da će on rasteretiti SANU od sveg onog što je bila „medakovićština“, a što ni sam pok. Medaković nije znao da postoji.
       Naša narodna poslovica „Po jutru se dan poznaje“, lepo se i tačno potvrdila u slučaju Nikole Hajdina, već i po ovoj njegovoj prvoj javnoj reči, utoliko pre i više što Hajdin sa svojim „fligil ađutantima“, smatra da rasterećuje SANU od rečene medakovićštine, svim onim što radi i drugi rade, mada bi po njih same i sećanje na njih, kao rukovodstvo SANU, bilo daleko bolje i savetnije, da prosto - ništa ne rade.
       Javnosti je poznato da se akademik Vasilije đ. Krestić jedini bavi „radom“ sadašnjeg rukovodstva SANU, pošteno, odgovorno i istrajno, na veliku žalost i ogorčenje, jedini, pored tolikih akademika i dopisnika, koji sve to vide, i ko zna iz kojih se oportunih razloga prave nevešti i ćutanjem odobravaju sve ono što se danas, već godinama radi u toj najvišoj srpskoj naučnoj ustanovi.
       Ovih dana, po ko zna koji put, oglasio se opet prof. Krestić da ukaže na upravo skandalozne „manifestacije“ rada aktuelnog rukovodstva SANU, pod nedvosmislenim i otvorenim naslovom RUKOVODSTVO SANU NE ZASLUŽUJE POVERENjE AKADEMIKA!
       Nažalost, iako je prof Krestić ustao u odbranu časti, imena i dužnosti akademika, ni jedan se nije oglasio, ni povodom tog opominjućeg i argumentovanog članka, baš kao ni na skoro održanoj Skupštini SANU, od 7. juna ove godine sem dopisnika prof. dr Časlava Ocića, koji je brojnim argumentima osporio traženje Hajdina i njegove ekipe da se poništi odluka o osnivanju Instituta ekonomskih nauka SANU, donesena jednoglasno na Skupštini SANU 9. juna 2011.
       Kad se zna da je SANU državna ustanova, i da je ona, kao takva, prosledila Ministarstvu prosvete i nauka odluku SANU o osnivanju pomenutog Instituta, s molbom da je usvoji, i da je to Ministarstvo kao nadležni državni organ tu odluku usvojilo i prosledilo Vladi Republike Srbije da je i ona usvoji, onda se jasno vidi koliko je rukovodstvo SANU krajnje neodgovorno, da ne kažemo i neozbiljno, kad se ono odlukama svoje Skupštine takoreći igra sa državom, ali, isto tako da i ta jadna država nema potrebu da zaštiti svoj autoritet, i ustane u njegovu odbranu.
       Jer, šta bi se desilo, da je, kojim slučajem, Vlada Republike Srbije bila ažurnija u svojim obavezama, i da je odobrila, u krajnjoj instanci, osnivanje pomenutog Instituta, kako bi se u tom slučaju ponašalo rukovodstvo SANU, da li bi se usudilo da traži, kao što sada traži, da se odluka o osnivanju tog Instituta, posle godinu dana, jednostavno ukine! Da li je ono, to rukovodstvo, svesno da je pokrenulo čitav nadležni državni aparat da se bavi odlukama Skupštine SANU, i da potom, kao u kakvoj dečjoj igri, izjavi „puj pike - ne važi!“
       Imali to igde, u bilo kojoj državi, koja hoće i jeste - država!
       Pisac ovih redova, iza svega toga, vidi Hajdinov dežurni cinički smešak, kojim on, inače, rukovodi sednicama u SANU, jednu nedefinisanu ali izazivačku grimasu, svestan da se mrtvo more članstva SANU, neće oglasiti i osporiti bilo kakav njegov cinizam! To ne samo da je nedopustivo, već je i sramotno, do zla Boga! Jer, godišnje Skupštine SANU, nisu sednice mesne zajednice, već skup priznatih najvećih i dokazanih naučnika, koji imaju obavezu da svojim radom pravdaju svoja visoka naučna zvanja i čast njihovog priznanja.
       Otuda, koliko god da osuđujemo ponašanje predsednika i njegove kamarile, mi u još i rigoroznijoj meri osuđujemo višegodišnji muk akademika, koji sve to odobravaju i verifikuju! Gospodo akademici i dopisnici, to je neoprostiva sramota, za koju ste vi dužni, ako i malo držite do svoje časti, da je spasavate, već i u ime srpskog naroda koji u vama gleda, prema vašem ponašanju, ono što niste, a što vi , nažalost, mislite da jeste.
       Jedan iskreni i pošteni cinik, pre neki dan, u emisiji „Ćirilica“ na „Srećnoj TV“ je rekao: „Neki su plaćeni da budu intelektualci i da sede u SANU. Hoćemo li MI da ih pokrenemo, da KORISTIMO njihov potencijal?“
       Međutim, vi, gospodo akademici, kao da ste se uplašili od ove želje da budete pokrenuti i da se koristi vaš (protokolisani) potencijal, i donosite brže-bolje rešenje da svoju odluku o osnivanju Instituta ekonomskih nauka SANU, ukinete, kako se ne bi sprečilo vaše, blago rečeno - spavanje!
       Trebalo bi sad, konačno, razjasniti o čemu je u stvari reč.
       Profesor Krestić u svom pomemutom članku, taksativno je pomenuo sedam odluka bilo Skupštine bilo Rukovodstva SANU (Izvršni odbor Predsedništva SANU), koje je predsednik Hajdin sa svojim „fligel ađutantima,“ jednostavno ukinuo! U tim ukinućima, igrala je veoma važnu i podsticajnu ulogu, i bivša „upravnica poslova“ SANU (sa platom od preko 2.000 evra mesečno!), koja je, po onome što je javno izneo prof dr Ocić, imala važnog udela čak i u izboru nekih članova i dopisnika SANU!
       Kako, tom sam Bog zna.
       Uostalom, kao što imaju važnog udela i članovi tzv. Krunskog saveta (sa, kako je ne jednom pisano, 420 godina partijskog komunističkog staža!), pri izboru rukovodstva SANU!
       Kako, to ni sam Bog ne zna, ali oni, od kojih su neki i akademici, vršljaju po SANU, pogotovu kad je reč o antisrpskim odlukama!
       Prosto fantazija, koju ni Ripli nije stigao da zabeleži! A verovatno, ni da pojmi! Konačno, tako nešto treba zamisliti. Savet nepostojeće krune, koju su, i kad je postojala, komunisti oborili, među kojima se nalaze i članovi pomenutog Saveta, pomoću jedne anonimne upravnice poslova SANU, (a ko zna, možda je bila lepa i zavodljiva!) radi šta hoće, pa čak uspeva i da inauguriše Rukovodstvo SANU! Kojim „sredstvima“ i kako, to je nezamislivo, ali o tome se javno priča, ne samo u SANU.
       Među ukinućima, jedno od najdrskijih, pa i najbezobraznijih, bio je, ne samo, pokušaj, da se revidira Zakon o SANU, u kom jasno piše da se ta vekovna ustanova, zove Srpska akademija nauke i umetnosti, da bi je rečena upravnica, radi kratkoće u pisanju, oslobodila reči SRPSKA, da bi se, sem na početku nekog akta, na kom je poštovan zakon u pogledu naziva ustanove, u ostalim poglavljima izostavljala reč SRPSKA, i pisalo samo Akaedmija nauka, pa se i sam predsednik Hajdin, potpisivao ispod tako redukovanog naslova! Dakle, i njemu i njegovoj upravnici poslova, smetala je reč SRPSKA, što je koliko nedopustivo, toliko i provokativno antisrpski.
       Odista, zamislite, g. Hajdin, kad bi Vaš kolega u Zagrebu redukovao naslov Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti u - Akadmija znanosti i umjetnosti! Šta bi mu se desilo! Čak i fizički! On ne bi smeo ni na ulicu da izađe!
       I protiv tog ataka neumorni i vazda dežurni prof. Krestić, morao je da deluje, pa je na jedvite jade vraćen Srpskoj akademiji umetosti i nauka, njeno srpsko obeležje!
       Ali, zašto, opet prof. Krestić. Gde ste vi, gospodo Srbi - akademici?! Ili je u toj SANU, još jedini Srbin - prof. Krestić?! A šta će biti kad njega više ne bude! Hoćete li i vi nestati? Ili će srpstvo, po potrebi tajnih šefova SANU, iz njenog naslova, nestati! Sigurno.
       A sad da se osvrnemo na osnivanje neosnovanog Instituta ekonomskih nauka SANU, koji je 9. juna 2011 jednoglasnom odlukom svoje skupšine, SANU i osnovala, da bi sada, 7. juna 2012, na predlog istog Rukovodstva, ta odluka anulirana većinom glasova. Pri čemu, uopšte se nije ulazilo o suštini potrebe tog Instituta, već je on skinut sa dnevnog reda jer je njegovo osnivanje, navodno, u suprotnosti sa Zakonom o SANU i njegovog Statuta!
       Inače, inicijativu za osnivanje tog Instituta pokrenulo je Odeljenje društvenih nauka SANU, čiju je potrebu, uz sve nužne propratne administrativne radnje, obavio po odluci Odeljenja, dopisni član prof. dr Časlav Ocić. Osnovna ideja bila je da visokostručni članovi SANU, svojim radom u tom i takvom Institutu, pomognu državi da se izvuče iz krize, u koju je upala, ne samo posledicama svetske ekonomske krize, već i diletanskim i amaterskim radom postojećih državnih ekonomskih faktora u državnoj upravi. Ne može se bolje i efikasnije uključivanje SANU zamisliti, u času kad se traži pomoć sličnih inostranih institucija i eksperata za rešenje ili ublaženje postojeće i nastupajuće krize! Time se, šta više, SANU iz statusa posmatrača, pojavljuje kao organizovani i akcioni faktor od nemerivog značaja i učinka, što se od nje, po prirodi stvari, i očekuje.
       Neko je, koji je lično i statusno, zainteresovan za dalju propast države a u sopstevnu korist, a koji stoji iza Rukovodstva SANU, ukočio celu stvar, što je, sa stanovišta planirane i stvarne dobiti, čisti kriminal, podložan državnoj intervenciji u najrigoroznijem vidu i obliku. Biće da i iza državne neinterevnecije stoji opet taj i takav „neko“ i najverovatnije će sve ostati po starom, dok država ne postane - bankrot, što se uostalom već punu deceniju želi, omogućava i sprovodi.
       Teško je razumeti poziciju rukovodstva SANU, pisac ovih redova lično je naročito pogođen njom, s obzirom da je prijatelj generalnog sekretara SANU, koga je javno molio da podnese ostavku i da ne učestvuje u tim antisrpskim poslovima, i tako spase i svoj doprinos srpskoj kulturi, koji je veliki i trajan. Pogotovu je teško razumeti položaj predsednika Hajdina, koji neprestano govori da je on spasao SANU od uplitanja u tzv. dnevnu politiku. Mi to ne samo da ne razumemo, već mislimo da je i nepošteno. Jer od uspešnosti dnevne politike zavisi, u krajnjoj liniji, i opstanak SANU. I s toga je ona dužna, da se sa svim njenim silama bori za tu uspešnost, pa dakle i za svoj opstanak.

Na doboš        Međutim, u hartijama prof. Ocića, ima jedan zastrašujući podatak. Naime, da se radi na tome da se SANU privatizuje, kako bi se njene ogromne nekretnine dokopali oni, koji su se na slične načine dokopali i ostalog srpskog bogatstva! I sam nagoveštaj, ma i u najmanjoj i jedva primetnoj vidljivosti, takve kriminalne akacije, morao bi uzbuditi čitav srpski narod, a kamoli ako je nešto stvarnije i konkretnije. No i to će se videti.        Tek, mi bismo hteli da podvučemo da je predsednik Hajdin lično umešan u tu ozloglašenu „dnevnu politiku“; i izgradnjom onog mastodonta od mosta na Savi. I to ne samo što je on kao čovek i kao Srbin, morao da spreči, ne samo u ovom trenutku, tolike izdatke za jednu takvu građevinu, koja će čitave buduće generacije Srba, opterećivati u otplaćivanju uzetih kredita.        No taj most nije spomenik ni g. Hajdinu, ni g. đilasu i njegovoj vlasti, već jedna potencijalna opasnost, koju ne treba jednostavno prenebregnuti. Sem ako ne služi zadovoljenju „izvesnom ciničnom osmehu“… i još po nečijoj koristi…