U dramatičnom procesu evolucije, bivši delegat Kominterne u Klubu književnika (Francuska 7), Vuk Drašković, čuvar pečata Politbiroa SKP(b) kod čuvenih ugostitelja Ive i Bude, izmetnuo se u evroatlantistu bez alternative, žešćeg od Veslija Klarka i maštovitijeg od Čede Jovanovića.
       Ali kako na ovom svetu nema pravde, Vikiliks ga među srpskim doušnicima stranih ambasada uopšte nije pomenuo. Nijednom! Oglušio se i o ono njegovo: Evropa nema alternativu!
       Vikiliks je objavio depeše u kojima se govori „Tadić je više puta i snažno tvrdio da je integracija Srbije u NATO njegov prioritet broj jedan“ i da „Tadić konzistentno govori da je integracija u NATO i, naposletku, članstvo u alijansi, ključni deo njegove platforme“ - ali o Vuku ni slovca.
       Onda je Vuk uzeo stvar u svoje ruke i produbio svoju geostratešku misao. „Put u Brisel vodi preko Vašingtona!“, rekao je Vuk.
       Uzeo sam i izračunao putne troškove. Na dan dok ovo pišem, povratna avionska karta (biznis klasa, naravno) Beograd - Brisel koštala bi 452,20 evra. Ako bi se srpski državnici zaputili Vukovom trasom, to bi izgledalo ovako: Beograd - Vašington 1.120 evra, Vašington - Brisel 1.134,27 evra i Brisel - Beograd 369,84 evra, ukupno 2.620,11 evra. Razlika je 2.168,11 evra u korist Vukove ideje!
       Ovde nisam tretirao troškove hotela sa pet zvezdica, dnevnice, osveženja prilikom presedanja, a ni okolnost da svaki srpski političar koji drži do sebe i do svoje političke vizije mora gotovo svakodnevno da jurca u Brisel da bi Srbija dobila Datum.
       Taj novi politički hit, Datum za otpočinjanje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji - u najboljem slučaju tek za desetak godina, pod uslovom da se za to vreme i sama Evropska unija ne raspadne - odražava težnju srpskog naroda i njegovih predvodnika za boljim životom.
       Pametni i vidoviti politički analitičari pronašli su da svake godine koja nas deli od Evropske unije gubimo najmanje milijardu evra - što se najbolje vidi u slučaju Rumunije i Bugarske koje se nas pretekle u evroatlantskim integracijama!
       Priznajem, računica koju sam izveo zabavnog je karaktera. Sve je, uostalom, sprdnja, kao i sam Datum. Šta znači dobiti Datum, osim nadrealističke igrarije i komedije apsurda u jednoj reči. Kakav bi to bio uspeh: posle sankcija, bombardovanja i otimanja Kosmeta, Srbija ima Datum?!
       Što se troškovnika tiče, ne bi ni to bilo najgore što bi nas snašlo. Konačno, jedan drugi Vuk, Vuk Jeremić, pod visokim pokroviteljstvom Borisa Tadića, potrošiće znatno više na polzu ubogog naroda.
       Razumem ja šta je Vuk Drašković hteo da kaže. Vuk je hteo da kaže da nema ulaska u Evropsku uniju ukoliko se Srbija prethodno ne upiše u NATO i ne istakne belu zastavu pred svim američkim ponižavajućim zahtevima. To je hteo da kaže, i nije krio da hoće da kaže kroz saradnju sa Nacionalnom gardom Ohaja, i dojučerašnji ministar vojni Dragan Šutanovac, sve dok mu partijski drugovi nisu otkrili pašnjak u vidu placa u Skerlićevoj 20 i mućke u vojnim nabavkama…
       U tim stvarima Nacionalna garda Ohaja neće mu biti od pomoći…
       Budućoj opoziciji, podvučenoj žutom - ako se iznutra ne raspadne - ostaje na raspolaganju nevladin sektor sa svojim dobrim uslugama u smislu evroatlantskih integracija, ali je za svaki slučaj kupila „Politiku“, a merka i „Večernje novosti“, kako bi zaokružila monopol na sopstvenu istinu, meke izdaje i potiranje Istoka za račun Zapada. Meta je Ustav koji propisuje celovitost Srbije i političku i vojnu neutralnost.
       Kako se dosadašnja vlast obećala isključivo Zapadu, svim medijskim sredstvima nastojaće da nastavi predizbornu kampanju, sa argumentum da se Sunce rađa na Zapadu, a zalazi na Istoku!
       Zanimljivo je da je Boris Tadić, ničim izazvan (ili mi ne znamo čime?) i metaforično i praktično vratio Turke na Balkan kada je dozvolio da mu najviši turski zvaničnici rešavaju unutrašnje nesuglasice. Onda se stvar toliko zahuktala da su se ambicije i apetiti toliko uvećali da je turski premijer Redžep Erdogan otvoreno rekao kako ga je Alija Izetbegović na samrtnoj postelji zavetovao:
       „Ostavljam ti Bosnu u amanet. Bosna je zaostavština Osmanlija“!
       Na ovu pretnju balkanskoj budućnosti, tehnička Vlada Borisa Tadića, koja donosi odluke telefonom isključivo kada je reč o zahvatima iz budžeta, nije reagovala, pretpostavljam u cilju razvijanja dobrosusedskih odnosa…
       Istina je da neki njeni članovi imaju brige koje su im lično preče od države i ideologije: kojoj će se strani prikloniti - Tadiću, đilasu, Pajtiću, Ješiću, možda i neoprezno otpisanom Živkoviću. Samo Jelena Trivan tvrdi da Demokratska stranka dremucka u harmoniji i da je mazohizam poraza lekovit, dok ostali teško prikrivaju sveopšti lom i brigu za čoveka, tj. za sebe.
       Haos ne mogu da pokriju ni mediji koji još nisu preleteli na „pravu“ stranu. Ostrašćeno verni, ponekad su štetni, jer tragediju izvrću u komediju. Ne mislim ovde na komičnu dramaturgiju iznajmljivanja kuće za Borisa Tadića (za šta je pomenuta Jelena Trivan okrivila novu vlast). Mislim na slučaj kada je Tadić pokušao da razvadi dva visoka funkionera koja su se potukla u stranci i kada je telohranitelj jedne od zaraćenih strana „zakačio“ i Tadića po licu.
       Zaljubljena štampa objavila je da se bivši predsednik ozledio na košarci i da mu je na VMA uspešno sanirana povreda ligamenata na nosu!
      
       P.S. Tehnička vlada, dok još nije bila tehnička i dok je smatrala da će vladati bez ograničenja mandata, dosađivala se tako što je sa službenih kompjutera u random vremenu gledala porno filmove.
       U pojedinim ministarstvima zabeležen je pristup porno sajtovima i po nekoliko sati dnevno, a bilo je i ponuda preko društvenih mreža nepoznatim devojkama za zbližavanje?!
       Na to je direktor Uprave za zajedničke poslove republičkih organa Novica Antić konstruktivno primetio:
       „Bilo bi korisno uvesti zakonsku regulativu u tu oblast“?!
       Na primer: pornići se mogu konzumirati umesto toplog obroka u trajanju od 30 minuta; zabraniti pušenje ispred službenog kompjutera!