Tridesete letnje Olimpijske igre kojima će domaćin biti London, označiće ujedno i svojevrstan „het trik“ ovog grada kada je reč o organizaciji najpresitžnijeg sportskog događaja na svetu. Naime, London je do sada već dva puta bio domaćin - 1908. i 1948. godine.
       Zanimljivo je da su do časti da budu domaćini olimpijskih igara Britanci do sada uvek dolazili zahvaljujući - nesrećama.
       Organizacija Olimpijskih igara 1908. prvobitno je bila dodeljena italijanskoj prestonici, Rimu. Međutim, eksplozija vulkana Vezuv 1906. koja je dovela do katastrofalnog razaranja Napulja i pogibije hiljda ljudi, uslovila je da sva sredstva za organizaciju Igara budu preusmerena na obnovu porušenog grada, pa je bilo potrebno naći novog domaćina.
       Odluka je pala na London, koji je ranije inače konkurisao da bude domaćin Igrama 1908.
       Igre iz 1908. ostale su u senci brojnih skandala vezanih za nacionalne zastave - Finci, koji su bili pod okupacijom Sovjeta, trebalo je da izađu pod sovjetskim zastavama na ceremoniju otvaranja, što su oni odbili.
       Pošto na ceremoniji otvaranja na stadionu nije bila istaknuta švedska zastava, Šveđani su odlučili da ne učestvuju u paradi na početku Igara, a Amerikanci su odbili da prilikom prolaženja kraljeve lože spuste zastavu u znak pozdrava.
       Jedini put pre 2012. London je dobio pravo da organizuje olimpijske igre 1944. Tada su u konkurenciji učestvovali i Rim, Budimpešta, Lozana, Helsinki, Atina, Detroit i Montreal. Ratne godine uslovile su da te Igre budu odložene za - 1948.
       Olimpijske igre iz 1948. prozvane su i „Igre štednje“ („Austerity games“) a London se pokazao kao najpovoljniji domaćin, budući da je britanska ekonomija, kao i kompletna infrastruktura, bila daleko bolja nego bilo gde drugde u Evropi. Organizacija Olimpijskih igara 1948, iako umalo predata SAD-u zbog finansijskih poteškoća (tada su za mesto domaćina konkurisali iskljulivo američki gradovi: Filadelfija, Los Anđeles, Luizijana, Baltimor i Mineapolis), ipak je bila uspešna zahvaljujući ličnim naporima i sredstvima kralja Džordža VI, koji je u Igrama video šansu da Britanija delom povrati ugled i ponos koji je poljuljan nakon gubitka velikog dela kolonijalne imperije.
       Zbog sveopšte ekonomske krize i bede svega tri godine od završetka Drugog svetskog rata, za Olimpijske igre 1948. nisu građeni novi tereni i sportski kompleksi, a učesnici su smešteni u prilagođene zgrade koje su ostale prazne nakon rata.
       Britanija je posle 1948. čak tri puta pokušavala da postane domaćin olimpijskih igara: 1992. kandidovali su Birmingem, a 1996. i 2000. Mančester. Zbog tri prethodna neuspela pokušaja, kao i činjenice da su Olimpijske igre 2004. organizovane u Grčkoj, malo ko je verovao da bi Evropa ponovo mogla da bude domaćin. Dobijanje prava da organizuje Olimpijske igre 2012. izazvalo je dosta polemika i kritika u međunarodnoj javnosti (pre svega u Moskvi, koja se takođe kandidovala za 2012), pa se išlo toliko daleko da su neke države tvrdile da je Britanija koristila svoj politički uticaj u G8 i drugim svetskim organizacijama kako bi pobedila u nadmetanju za organizaciju najprestižnijeg sportskog događaja na svetu.
       Kako god, London je za sada jedini grad u svetu koji je čak tri puta bio domaćin olimpijskih igara.

Vek učešća srpskih takmičara na olimpijskim igrama        Olimpijske igre u Londonu 2012. ostaće upamćene ne samo po tome što će Srbija imati čak 118 takmičara, što je daleko više od prosečnog broja za malu zemlju poput naše, već i po tome što će se ovim igrama obeležiti i čitav vek učeća naše nacije na najvažnijem sportskom događaju.        Zvanično olimpizam na tlu današnje Srbije počinje 23. februara 1910. osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba u Beogradu, na čijem čelu je bio kapetan srpske kraljevske vojske Svetomir đukić. Bila je to prva zvanična olimpijska organizacija kod Južnih Slovena.

Iz bivše Jugoslavije - Srba najviše        Od zemalja biše Jugoslavije, na Olimpijskim igrama u Londonu najviše predstanika imaće Srbija, a potom Hrvatska. U regionu, po broju učesnika ispred Srbije je jedino Mađarska. Inače, najviše predstavnika na Olimpijskim igrama u Londonu imaće Velika Britanija (542), Sjedinjene države su druge (530) dok je na trećem mestu Rusija (443).               Zemlje regiona,        po broju učesnika:        Mađarska - 159        Srbija - 118        Hrvatska - 111        Grčka - 107        Rumunija - 103        Slovenija - 65        Bugarska - 63        Albanija - 12        BiH - 6        Makedonija - 4        * Navedeno prema podacima sa zvanične prezentacije Olimpijskih irgara u Londonu