Na KiM se danas oseća, po ponašanju političkih institucija, da se sprema nešto krupno. Osetno je porasla netrpeljivost među albanskim političkim subjektima, a došlo je, čini se vreme otrežnjenja: da se SAD i albanska strana ne pitaju same baš za sve na KiM, već da postoje i drugi faktori, poput EU i Srbije, pre svih Nemačka!
       Na KiM se otvoreno priča da Nemačka sve otvorenije zastupa tezu, da se oko KiM treba otvoriti nova runda pregovora o političkom rešenju ove srpske pokrajine. Nemce više ne interesuje stav SAD po pitanju KiM.
       Ipak, iz potaje se nazire unutaralbanski spor između Prištine i Prizrena, za prevlast?!
       Prištinu mnogi smatraju političkom prestonicom Kosova i Metohije, ali i Prizren je, u najmanju ruku, duhovna prestonica svekolikog albanskog naroda?
       U tom svetlu se ovih dana u Prizrenu održavaju razni skupovi Albanaca posvećeni statusu KiM i Albanije na Balkanu.
       Treba naglasiti da je Prizren nakon rata 1999. godine postao sedište novoformirane Svealbanske lige, organizacije Albanaca koja je naslednica čuvene Prizrenske lige, (udruženje Albanaca koje je u Prizrenu formirano od grupe Albanaca, 10. juna 1878. godine).
       Prizren je, dakle, postao sedište okupljanja Albanaca iz svih delova sveta.
       Pre dvadesetak dana u Prizrenu je održan svealbanski sabor sa koga su albanski politički lideri sa Balkana svetu poslati jasnu poruku:
       „Vreme je za realizaciju platforme Prizrenske lige“.
       Ili još jasnije: vreme je za ujedinjenje svih Albanaca na Balkanu i stvaranje Velike Albanije.
       A sve to se događa neposredno pred isticanje Ahtisarijevog plana o nadgledanoj nezavisnosti KiM 12. septembra ove godine.
       Na tom albanskom samitu glavnu reč je vodio lider pokreta Samoopredeljenje Albin Kurti, mladi lider Albanaca sa KiM, a kako stoje stvari, ništa manje nije popularan ni u Albaniji, posebno kod mladih.
       Albin Kurti je danas jedini kosovski političar čija je popularnost u stalnom usponu. U opozicionom bloku konkurencija mu može biti jedino šef „Alijanse za oslobođenje Kosova“ Ramuš Haradinaj, s obzirom na to da su stavovi političkih stranaka Kurtija i Haradinaja slični, a na KiM se veruje da bi uskoro Kurti i Ramuš mogli da uđu u Koaliciju, koja bi mogla da sruši sadašnju vladu Hašima Tačija.
       Reč je o opakoj koaliciji koja je za rešenje severa nasilnim putem.
       Albin Kurti je na sastanku Svealbanske lige u Prizrenu, ponovio plan koji je Albancima predstavio 21. juna 2010. godine, takođe u Prizrenu, kako i na koji način treba da ide program ujedinjenja svih Albanaca na Balkanu i stvaranje Velike Albanije.
       Da bi se ovaj projekat Prizrenske lige, a danas Svealbanske lige ostvario, rekao je Kurti, prvi korak u tom pravcu trebalo bi da bude „puna nezavisnost“ Kosova i Metohije. A da bi se to postiglo potrebno je da nezaviosna država Kosovo u potpunosti kontroliše teritoriju KiM, zatim je potrebno povlačenje sa te teritorije svih međunarodnih mirovnih snaga i anuliranje takozvanog „Ahtisarijevog plana“.
       Albin Kurti je pritom naglasio da bi tek nakon ostvarenja ovih uslova „Priština i Tirana trebalo da koordiniraju akcije i istovremeno usklade zakonodavstvo da bi se pripremili za sprovođenje dva referenduma, u Albaniji i na Kosovu, i na osnovu rezultata referenduma da se Kosovo ujedini sa Albanijom“.
       Nakon ujedinjenja KiM i Albanije plan Svealbanske lige sa sedištem u Prizrenu, koji je albanskim političkim liderima prezentovao vođa Samoopredeljenja Albin Kurti, trebalo bi da dođe na red „rešavanje opštealbanskih pitanja na Balkanu“ u prvom redu u Makedoniji (Iliridi), Istočnom Kosovu (tako albanski nacionalisti nazivaju opštine centralnog dela Srbije Preševo, Bujanovac i Medveđu, koje su sa mešovitim srpsko-albanskim stanovništvom), Crnoj Gori i Grčkoj“.
       Plan ovog mladog Albanca je od delegata Svealbanske lige u potpunosti prihvaćen, bez ijednog glasa protiv. Svealbanska liga, očito, „zaboravlja da je zvanična Priština prihvatila Ahtisarijev plan“ u kome jasno stoji da se KiM ne može ujediniti ni sa jednom zemljom iz okruženja, pa ni sa Albanijom.
       Ahtisarijevim planom je, da podsetimo, predviđena petogodišnja nadgledana nezavisnost, ta nadgledana nezavisnost ističe 12. septembra 2012.godine. Ali, posle svega što se ovih dana dogodilo i što će se tek dogoditi, posle Prizrena, nije teško zaključiti da je KiM još uvek mnogo daleko od pune nezavisnosti.
       Sa druge strane mnogo toga se nakon ovih 12 godina od dolaska međunarodnih snaga na KiM promenilo, naročito u odnosima SAD i EU, menja se u pogledu budućnosti Balkana, pa i samog Kosova.
       Jer niko sa sigurnošću danas ne može da kaže ko u potpunosti kontroliše teritoriju KiM: Albanci, Srbi, SAD, EU, ili albanski kriminalni klanovi?.
       Zato i čudi ponašanje nekih srpskih političkih lidera koji sve otvorenije nastupaju sa tezom kako Srbija mora da prizna realnost na terenu.
       - Nije li dovoljno, kaže predsednik Srpskog nacionalnog veća Severnog Kosova Milan Ivanović, što je kao dan jasno da Priština ne kontroliše sever KiM. Tu realnost neki Srbi neće namerno da vide i da shvate!
       Reagujući na američki plan za sever KiM, predsednik SNV Milan Ivanovi za „Svedok“ kaže:
       - Završavajući misiju, američki ambasador na KiM Kristofer Dell želi da pokaže da je za vreme svog mandata nešto uradio i za to ne bira sredstva i način da pritiscima i ucenama izdejstvuje nametanje rešenja za Sever KiM. Neka obični Srbi u Srbiji pa i šire shvate - pravda je na strani Srba i Srbije, to je EU počela da shvata, neka to shvate i neki Srbi kojima je cilj da lepo žive od toga što će podržavati američku i albansku stranu.
       - Srbe koji govore o realnosti na terenu, kaže Milan Ivanović, naiskrenije, ja i većina Srba sa KiM, molimo da prestanu sa podrškom albanskoj strani. Jer je realnost je da je KiM bila srpska teritorija a to je i danas, kad se nevažećim Ahtisarijevim planom Srbiji nameće Kosovo kao nezavisna država.
       Činjenice govore da se stanje na KiM ovih dana debelo komplikuje, i da isticanje nadgledane nezavisnosti, predviđene Ahtisarijevim planom 12 septembra dodatno podiže tenzije naročito kod Albanaca, koji su u neku ruku spoznali da su Ahtisarijevim planom, oni a ne Srbi navodno prevareni.
       Kako je Albin Kurti na samitu u Prizrenu reko „Ahtisarijev plan je na KiM stvorio još jednu Bosnu“ i zato Svealbanska liga iz Prizrena Albancima poručuje - da vlasti u Prištini treba da pregovaraju sa Tiranom o ujedinjenju, a ne sa Srbijom o podeli KiM.
       Realnost o kojoj se unutar Srbije ne zna ništa, a na KiM se o tome tajno, unutar političkih krugova govori i raspravlja je i ta, da Sjedinjene Američke Države od vlade KiM traže da ona po skraćenom postupku uspostavi vlast na severu Kosova, dok se Evropska unija zalaže da se rešenje traži u dugotrajnim političkim pregovorima sa liderima Srba.
       Vlada KiM je pod velikim pritiskom ambasade SAD u Prištini i odlazećeg ambasadora Kristofera Dela. Od Hašima Tačija SAD traži da ovaj preseče i sprovede sveobuhvatnu akciju na severu, koja podrazumeva upotrebu svih raspoloživih srestava, uključujući Kosovsku policiju, Kosovske bezbednosne snage, KFOR i EULEKS.
       Obzirom da su Amerikanci čvrsti u stavu da nema odlaganja primene Ahtisarijevog plana koji uključuje gašenje srpskih institucija, uspostavljanje pune kontrole granične linije, izbor lojalnih odabranih i poverljivih predstavnika Srba i hapšenje svih lica koja se protive institucionalizaciji severa Kosova, mora biti sproveden pre 12. septembra, dana kada će biti ukinuto nadgledanje Kosova, po Ahtisarijevom planu.
       S druge strane, u sedištu EULEKS misije zvaničnici EU, posebno Nemačka, jasno kažu da se rešenje Severa Kosova i njegove integracije u kosovski sistem mora i može tražiti u dugotrajnim političkim pregovorima sa legalnim predstavnicima Srba, predsednicima srpskih opština, jer je procenjeno da imaju autoritet i uticaj koji se ne može postići nametanjem lojalnih, kako to traže Amerikanci.
       Koliko su odlučni da ispoštuju volju SAD na Kosmetu govori i činjenica da je nedavni izbor službenika u administrativnoj kancelariji, koju je Priština otvorila u severnoj Kosovskoj Mitrovici, jer su za rad u ovoj kancelariji vlade u Prištini primljeni samo oni koji su imali preporuku američke ambasade iz Prištine.
       Od Beograda se traži poslušnost, što podrazumeva podršku Ahtisarijevom planu za sever KiM, kako bi se čitav proces integracije severa KiM odigrao mirnim putem, u suprotnom Srbiju i Srbe na severu KiM očekuju sukobi sa nesagledivim posledicama.
       Ekstremni albanci predvođeni Albinom Kurtijem smatraju da su Ahtisarijevim planom prevareni. Setimo se da je Albin Kurti odmah nakon prihvatanja Ahtisarijevog plana od albanske političke vrhuške sa KiM sa svojim Samoopredeljenjem 10. februara 2007. godine organizovao velike demonstracije u Prištini protiv ovog plana, koji je, sada je to izvesno, nametnut i Srbima i Albancima kao rešenje sukoba.
       Prvi govornik na skupu u centru Prištine tog 10 septembra 2010. godine je bio Adem Demaći politički predstavnik OVK koji je reko da je njihov neprijatelj Srbija i da se on zalaže protiv srpske dominacije na Kosovu, a da Ahtisarijev plan u sebi sadrži takva obeležja.
       Demaći je tada pomenuo da Albanci pružaju ruku Srbima i da nemaju ništa protiv da Srbi na Kosovu uživaju sva ljudska prava, ali se protive dominaciji Srbije na Kosovu. Demaći je rekao da je Ahtisarijevim planom predviđeno da Srspka pravoslavna Crkva dobije eksteritorijalni status. Naglašeno je da će Srbi u neku ruku dobiti autonomiju kroz decentralizaciju kao i da se u srpskim novim opštinama predviđaju veća ovlašćenja nego u albanskim.
       Vođa Samoopredeljenja Albin Kurti je tad rekao da se on protivi ahtisarijevom planu jer predviđa autonomiju za Srbe na Kosovu i autonomiju za Kosovo unutar Srbije. Ono što je za Beograd najbitnije, a što reko i sam Kurti je: Sve dok na snazi bude Rezolucija UN 1244, za Kosovo nema suvereniteta i nezavisnosti, poručio je tad Kurti i dodao da Kosovo sa svojim sadašnjim institucijama ne može da dobije nezavisnost.
       I tad i sad Kurti se isto kao i Demaći zalagao da se srpskoj pravoslavnoj crkvi po planu Ahtisarija uskrati pravo na Eksteritorijalnu zonu oko srpskih manastira i crkava.
       Na više skupova koji su predstavnici Samoopredeljenja organizovali širom KiM i u Albaniji od prihvatanja Ahtisarijevog plana 2007. godine pa do danas, Kurti je uvek isticao najbitniju činjenicu koja ne ide u prilog albanskoj strani. Od 16 odsto teritorije koju u odnosu na Srbiju obuhvata KiM i dan danas tvrdi Kurti, 9 odsto teritorije Kosmeta po katastru je vlasništvo SPC, prihvatanjem Ahtisarijevog plana koji predviđa zaštićene zone oko srpskih manastira i crkava Albanci na KiM će postati vlasnici samo 6-7 odsto teritorije Kosmeta.
       Političke vođe Srba sa KiM smatraju da je pregovarački tim Borka Stefanovića pod pritiskom SAD prihvatio predlog Albanske strane da se otvori rasprava o katastru, što je i učinjeno.
       Originali katastarskih parcela teritorije KiM su predati vladi Hašima Tačija da ona sama verovatno sačini nove katastarske snimke koji će umanjiti značaj SPC na KiM i umiriti ekstremne Albance.
       Prema sadašnjem ponašanju Svealbanske lige u Prizrenu ne bi se reklo da je to umirilo Albance. Oni traže da se iz Ahtisarijevog plana u potpunosti izbrišu odredbe o zaštiti teritorije oko srpskih svetinja na KiM. Verovatno zbog toga unutar skupštine KiM nije prošao ni jedan zakon koji po Ahtisarijevom planu predviđa zaštićene zone oko srpskih svetinja.
       Očigledno da je srpski pregovarački tim predvođen Borkom Stefanovićem zanemario činjenice kojima barata Albin Kurti i drugi Albanci, a to je da SPC na KiM u svom vlasništvu poseduje 1800 crkava i manastira, i da je zapravo Kurti govorio o realnosti na KiM.
       Ako je realnost da je KiM država Albanaca, onda je realnost da je KiM i kulturna i duhovna teritorija Srba, a nekim članicama EU je to postalo jasno. Samo da to postane jasno još nekim Srbima koji govore o realnosti na KiM. A realnost je, to potvrđuje za „Svedok“ i vladika raško prizrenske Eparhije Teodosije da se na KiM u poslednje vreme događaju čudni fenomeni, sve veći broj albanaca posećuje srpske svetinje i moli se bogu?!

Alfred Mojsio, bivši predsednik Albanije Kosovo je albanska pokrajina        Bivši predsednik Albanije Alfred Mojsiu, izjavio je onomad na obeležavanju godišnjice sukoba srpske vojske, i pripadnika OVK pre 12 godina kod Košara, na granici sa Albanijom da se Albanija protivi bilo kakvoj podeli KiM koja bi vodila podeli albanskog naroda i istakao da Albanija Kosovo smatra pokrajinom Albanije“, a stanovnike Kosova „Kosovarima“.        „Naravno da Kosovo smatram albanskom pokrajinom rekao je Mojsiu, onako kao što je Laberia, Mirdita ili ostale albanske pokrajine. Znači, Mirditari su Mirditari, Labi su Labi i Kosovari su Kosovari, ali su svi oni Albanci“, kazao je on.        Mojsiu je kazao da Albanci ne treba više da „spavaju“, već da pokažu da je albanska nacija nepravedno podeljena.        „Mi treba svima da pokažemo da smo mi jedna nacija koja je nepravedno podeljena, zato ne smemo više da spavamo, jer stara narodna izreka kaže „voda spava, ali neprijatelj nikada ne spava“