SVEDOK Internet



Broj 958.

Poseta
2143443

Trgovina zlatom, sumnjive bankarske transakcije, teorije zavere i ostale priče

Rat će trajati sve dok Amerika kontroliše vlast u Kijevu

Koliko Srbija treba da bude mala, da bi Hrvatskoj bila - taman?

Profesionalni amateri ili amaterski profesionalci?

Reči i nedela Bruna Vekarića


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Nejasnoće oko sudbine Ivana Pavlovića (35) iz Beograda, koji je nestao januara 2010. godine
Čoveka nema nigde, a devojci se javio telefonom?!
Piše: Milan Dinić

       Tri godine je prošlo od kako je Ivan Pavlović (35) iz Beograda nestao, odnosno od kako ga niko nije video. Sve je počelo 29. ili 30. januara 2010. kada je Ivan otišao do jedne kuće u beogradskom naselju Mirijevo u opštini Zvezdara, kako bi postavio kamere za video nazor, budući da se njegova firma time bavila. Nakon toga gubi mu se svaki trag.
       Ivan Pavlović se i dalje vodi kao nestala osoba, a, kako je „Svedok“ izveštavao u prethodnom broju, pred Višim sudom u Beogradu od 2010. traje postupak suđenja četvorici lica koja se terete da su ga oteli: Saši Čotriću (rođen 1979), Dejanu Vasilijeviću (rođen 1981), Vladimiru Petrovu (rođen 1988) i Ivanu Mihailoviću (rođen 1976).
       Kako stoji u optužnici, Ivana Pavlovića su „Čotrić, Vasilijević i Petrov i za sada više neidentifikovanih lica fizički (su) napali i tukli, a od tada mu se gubi svaki trag“.
       U prošlom broju „Svedoka“ izneli smo stavove pravnog zastupnika porodice Ivana Pavlovića i naveli podatke iz optužnice. Kako smo tada objavili, u pozadini cele priče stoje nerazjašnjeni odnosi između Ivana i porodice njegove bivše devojke, Maje Zilkić koja živi u Švajcarskoj, a sa čijom sestrom se Pavlović zabavljao uoči nestanka.
       Objavili smo da advokati odbrane nisu bili voljni da govore za „Svedok“. Ovo demantuje advokat Zoran R. Stojković, branilac prvooptuženog Saše Čotrića koji se nalazi u Švajcarskoj i nije dostupan srpskim vlastima.
       - Nije tačno da nismo hteli da govorimo o ovom slučaju. Mi prosto nismo hteli da ovakvom jednom slučaju dajemo bilo kakvu negativnu konotaciju. Mi hoćemo da pravosuđe neometano radi i da ne bude tenzije sa bilo čije strane. Mi smo odbili da govorimo iz poštovanja prema sudu i prema postupku.
       Pravni zastupnik porodice Ivana Pavlovića, advokat Vladimir Prijović, izneo je niz kvalifikacija koje su u najmajnju ruku sporne i na ivici advokatske etike tvri Stojković.
       - U toku dosadašnjeg postupka ništa sa sigurnošću nije utvrđeno. Tako da su podaci koje je kolega punomoćnik oštećenih, advokat Vladimir Prijović, izneo u „Svedoku“ potpuno netačni. Evo u čemu se sastoji ta neistina: Kada se desila navodna otmica? U članku stoji 30. januar 2010. godine, a u optužnici stoji 29. januar 2010. Istina je da taj datum još sa sigurnošću nije utvrđen. Tokom postupka je utvrđeno da se neki događaj u predmetnoj kući na Zvezdari možda dogodio 30. januara ali mi do ovog trenutka nemamo utvrđen datum tog događaja niti sa sigurnošću imamo dokaze da se taj događaj stvarno odigrao u toj kući na Zvezdari. Šta se tamo odigralo, to je predmet postupka, ističe Stojković.
       Dalje, do tančina je u postupku utvrđeno šta je sa kesama i nije tačno ono što kolega Prijović priča, da su razbacane po beogradskim kontejnerima! U tim kesama je bilo neko đubre iz te kuće. Okrivljeni su se izjasnili u koji je kontejner to bačeno. To je bacano u dva - tri kontejnera, ali ne na različitim mestima u Beogradu. Tu su se sastali u nekom kafiću i onda su bacili đubre iz kola. Sada se stvara insinuacija da je telo raskomadano. Kao da su optuženi nekakve zveri. Ionako je reč o strašnom krivičnom delu, a sada se pali vatra sa nekim insinuacijama, kaže Stojković.
       I dok majka Ivana Pavlovića, Milina u očaju i bolu živi godinama, bez traga i glasa o svom sinu, on se, navodno, još 2011, skoro dve godine pošto je prijavljen nestanak, javio svojoj devojci Tatjani Zilkić na mobilni telefon?!
       U tekstu koji ste objavili u „Svedoku“ navedeno je da se Ivan Pavlović nikome posle nestanka 29. ili 30. januara nije javljao, međutim, to nije tačno, tvrdi advokat Zoran R. Stojković.
       - Tanja Zilkić, koja je prijavila navodnu otmicu policiji, kada je saslušavana na glavnom pretresu, izjavila je da je nju Ivan Pavlović zvao telefonom u toku trajanja ovog postupka pred sudom. Ona je svedočila pred sudom 17. novembra 2011. godine. Ona tada kaže da ju je zvao Ivan. Dala je i mobilni telefon na koji je on zvao kako bi se proverio listing poziva.
       U svom iskazu na glavnom pretresu Tatjana Zilkić je rekla:
       „Ja sam zadjni put Ivana videla 30. januara 2010. Znam da je trebalo da ode da pogleda jedan objekat na kojem je trebalo da radi. Posle je trebalo da ode na drugi objekat, ali se tamo nije pojavio“
       Onda sledi deo u kojem ona navodi da je Ivan zvao 2011. godine: „Ja želim još da dodam da se meni javio nakon januara ovde godine telefonom. Rekao mi je da je on Ivan. To je bio neki broj iz inostranstva. Taj glas mi je rekao da je Ivan. Da dolazi uskoro i da će se sve rešiti. Takođe mi je rekao da zna da sam u šoku. Ja sam stvarno bila u šoku i nisam sigurna šta mi je još tačno rekao. Nako toga, odmah tog dana, dobila sam i par porukica. Porikice su glasile ‘javiću ti se darling’, ‘uskoro se vidimo’, ‘imam jake drugove koji će sve rešiti’, ‘stradaće svi oni koji su ovo skrivili’. Ja po glasu stvarno ne bih mogla da kažem da li je to bio Ivan. Ne bih mogla da tvrdim ni da jeste ni da nije. Te porukice su, po načinu na koji su bile sastavljene, dosta ličile na to da ih je Ivan pisao. Ja sam sve te porukice dobila u januaru ove godine (2011 - napomena redakcije). To znam po tome što je bila Nova godina. Ja sam odmah posle Nove godine bila kod mojih prijatelja na par dana i u tom periodu sam dobila ove poruke. Moj mobilni broj telefona tada je bio 06*******. Ja mogu da izvadim i listing za ovaj broj telefona jer je to bio telefon koji je imao postpeid. Taj broj telefona sam korisitla godinama unazad. Ja posle ovoga što se desilo Ivanu ja se strašno plašim i često se na ulici okrećem da vidim da li me neko prati.“
       Sud nije imao primedbe na izjavu Tanje Zilkić. Taj iskaz je proveravan i to stoji, tvrdi advokat Stojković koji takođe navodi da je zanimljivo da ona kao podnosilac prijave policiji da je Ivan nestao, sada tvrdi ovo.
       Advokat Stojković smatra da ima dosta spornih stvari u čitavoj optužnici.
       - U optužnici je sporno što nije preciziran oblik izvršenja krivičnog dela s obzirom na to da se delo može izvršiti na dva načina, i to: nastupanjem smrti otetog lica, ili da se delo izvrši od strane grupe. Optužnicom nije preciziran nijedan oblik izvršenja krivičnog dela zbog čega moj branjenik ne zna od čega da se brani. Takođe, iz predloženih dokaza i obrazloženja optužnice ne može se zaključiti da je ošećeni Pavlović Ivan otet.
       Da bi ovo delo postojalo, oteto lice nakon svog oslobađanja mora prijaviti otmicu, ili da očevici same otmice prijave izvršenje ovog krivičnog dela. Nijedan od dva moguća slučaja nemamo. Iz svega navedenog u optužnici možemo samo nagađati da se ovde radi o nestalom licu, a ne o krivičnom delu iz optužnice, tvrdi advokat Stojković.
       Prema tvrdnjama advokata Zorana R. Stojkovića, čitava optužnica se bazira samo na iskazima jednog od okrivljenih, Ivana Mihailovića, i svedoka Milana Pavlovića. Međutim, iskaz Ivana Mihailović se mora izuzeti iz dokaza jer je iskaz dao kao svedok, a u optužnici se pojavljuje kao optuženi, a nije moguće spojiti oba, tvrdi Stojković.
       Na našu konstataciju da je analizom u kući u Mirijevu utvrđeno postojanje krvnih brisotina na zidovima i da krv pripada Ivanu Pavloviću, Stojković kaže:
       - Ima tragova DNK Ivana Pavlovića u predmetnoj kući, ali to ne dokazuje da je tamo bilo i otmice. Od kada potiču ti DNK tragovi, to nije utvrđeno sa sigurnošću. Ja ne sporim za Pavlovića, ali ne kažem da su ostali, koji su okrivljeni u ovom postupku, bili u kući. Nije utvrđeno da su okrivljeni bili u toj kući i da su bili baš tog dana kada se dogodio taj događaj. To je na nivou osnovane sumnje.
       Na naše pitanje kako onda objašnjava što se u optužnici navodi da je njegov klijent jednom od optuženih, Ivanu Mihailoviću, rekao: „Napravio sam sranje sa Pavlovićem“, Stojković kaže:
       - Ivan Mihailović je više puta u toku procesa menjao svoj iskaz. Navodio je da je u policiji tučen i maltretiran prilikom davanja iskaza. Pokazalo se da njegovo ispitivanje u policiji nije bilo u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku. On nije potvrdio da mu je to Čotrić uopšte ispričao. On nije čak ni potvrdio da je sa Čotrićem pričao o tom događaju. Osim Mihailovića, ostali kažu da ne poznaju Čotrića.
       Kako kaže advokat Zoran R. Stojković, ovaj slučaj jeste oseteljiv jer je najgore osuditi nekoga za nešto što nije uradio. Pogotovo kada je reč o ovakvom krivičnom delu gde preti zatvorska kazna od 18 godina. Četvorica okrivljenih su mladi ljudi. Šta ako se pokaže da nisu krivi, pita advokat Stojković.
       Bilo kako bilo - Ivana Pavlovića i dalje nema.
       Da li je osoba koja se navodno javila Tatjani iz inostranstva zapravo bio Ivan? Ili neko drugi predstavljajući se da je on?
       Šta je cela istina?
       Tela nema tako da se ne može tvrditi ni da je čovek ubijen.
       Optuženi ćute i negiraju optužbe.
       Ključni svedoci se ne pojavljuju.
       Suđenje zakazano za 13. februar odloženo je za četvrti april. Da li će ova čudna priča uskoro konačno dobiti svoj epilog? Čini se da tok ovog slučaja sa sobom nosi mnogo više pitanja nego odgovora.

KljučnI svedok se ne pojavljuje
       Kako je na suđenju 13. februara rečeno, i odbrana i optužba su se složili da je za nastavak procesa ključno da se izvedu kao svedoci Maja Zilkić (bivša devojka nestalog Ivana) i Milan Pavlović (električar koji je kobnog dana bio sa Ivanom u kući u Mirijevu).
       Ipak, dok je konstatovano da se Maja Zilkić nalazi u Švajcarskoj i da je potrebno više vremena da bi ona organizovala svoj dolazak, u slučaju Milana Pavlovića, koji ima prebivalište u Loznici, stvar je mnogo komplikovanija. Sud je utvrdio da čoveka nema nigde, pa da ni njegova rodbina ne zna gde tačno živi, osim da privremeno radi negde u Beogradu.
       Za advokata prvooptuženog Saše Čotrića, Zorana R. Stojkovića, sporna je uloga Milana Pavlovića.
       - Najviše vremena smo izgubili zbog toga što Milan Pavlović nikako da se pojavi pred sudom. U istražnom postupku je jedino utvrđeno da je on bio sa Ivanom Pavlovićem toga dana. Šta se događa sa tim Milanom Pavlovićem?! On kaže da je tamo fizički napadnut, a da je u susednoj prostoriji čuo zapomaganje. Dakle, on nije video svojim očima da je Ivan Pavlović tučen. On samo posredno dolazi do tog zaključka. Imamo situaciju da je Milan Pavlović dva sata posle tog navodnog događaja bio izbačen iz kola u Košutnjačkom parku. On tada sreće policijsku patrolu koja ga je pokupila, ali on ne prijavljuje nikakvu otmicu niti bilo šta što se njemu dogodilo! On je imao kod sebe mobilni telefon i pare. Dakle, nije zvao mobilnim ni hitnu pomoć ni policiju! Pritom je Milan Pavlović tvrdio da uopšte ne zna Ivana Pavlovića, a posle par dana zove Ivanovog rođaka da se raspita o njemu. Pa odakle mu telefon rođaka ako uopšte ne poznaje čoveka?! U istrazi je ispričao šta je ispričao. Sudsko veće se upinje da ga dovede da iznese iskaz pred većem, ali njega nema nigde! On je krucijalni svedok, a više od godinu dana sud ne može da dođe do njega.
Advokat prvooptuženog Saše Čotrića:
Ne znam uopšte odakle moj klijent u ovom slučaju
       - U tekstu koji ste objavili u "Svedoku" se spominje i porodica Zilkić, navodno da ima nekih motiva. To nije tačno! U optužnici za te okolnosti ne postoji nijedna jedina reč u odnosu na Zilkiće, kaže advokat Zoran R. Stojković.
       Svedok: Ali u optužnici se pominju Zilkići, da su ga optuženi napali zbog spora između Ivana i porodice Tanje Zilkić?!
       Zoran R. Stojković: Spominje se u jednoj rečenici. Ali u daljem tekstu to uopšte nije obrazloženo i uopšte ne znamo zašto se ta porodica pominje.
       Saša Čotrić ne poznaje porodicu Zilkić. I saslušani Zilkići kažu da uopšte ne znaju Sašu Čotrića. Prema tome, kakve veze ima moj klijent, Saša Čotrić, sa porodicom koju ne poznaje?!
       Dalje, nije tačno da je moj klijent u bekstvu. On nije u bekstvu, već nije dostupan našim državnim organima. On živi u Švajcarskoj i nije lud da dođe po ovakvoj optužnici u Beograd i da ga utamniče i da bude u pritvoru kao ostali okrivljeni, bez ijednog direktnog dokaza.
       Po ekstradicionom postupku naši državni organi su pokušali da dobiju njegovo izručenje nama. Međutim, švajcarske vlasti su odbile jer nema dovoljno dokaza za ekstradiciju. Prema tome, on nije ni u kakvom bekstvu.
       Na naše pitanje zbog čega Čotrić ne želi da dođe u Srbiju i suoči se sa optužbama, njegov advokat Zoran R. Stojković kaže:
       - Vidite da ljudi sede u pritvoru tri godine. Po mom mišljenju, zakonski razlozi za njihovo zadržavanje su odavno prestali, ali ja nisam njihov branilac. Ali, kao prvookrivljeni, Čotrić bi se sigurno našao u pritvoru. I on želi da vidi ishod postupka. Da li će se on pojaviti u Srbiji do kraja postupka, ja ne znam. Što se mene tiče, ja sam mu savetovao da dođe ovde. On, međutim, mene pita da li mu mogu garantovati da on neće biti u pritvoru. Ja to ne mogu da mu garantujem. Ja sam mu garantovao da će biti u pritvoru, ali dokle - ne znam. Na to je on mene pitao zašto da bude u pritvoru kad "blage veze nema sa tim događajem"?!
Majka Ivana Pavlovića, Milina:
Samo želim da znam šta mi je sa sinom
       - Strašno mi je bilo na poslednjem ročištu 13. februara. Tada sam prvi put ušla u sudnicu. Htela sam da se srušim.
       Kako mogu da se osećam?! Samo želim da znam gde je moj sin. Ne želim ovim ljudima koji su optuženi ništa loše. Nijednog momenta ih ne bi teretila, samo da znam gde je moj Ivan i da je živ i zdrav.




















          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX