SVEDOK Internet



Broj 936.

Poseta
1692821

Rekonstrukcija policijsko - političkog podzemlja

Kosmaj(ac)

Između „Kurira“ i „Informera“

Vojislav Šešelj poručio: „Meni je bolji pritvor u Hagu nego pritvor u Beogradu“!

Pljacka, zasad, ukinuta!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Dragan Đilas, predsednik Demokratske stranke i gradonačelnik Beograda za „SVEDOK“
Ako Vučić i Dačić kontrolišu sve, ko kontroliŠe njih?
Piše: Vladan Dinić

       Dragan Đilas, zvanično-višegodišnji (uspešni i kuđeni) gradonačelnik Beograda, odnedavno, posle „abdikacije pod pritiskom“ Borisa Tadića, i prvi čovek Demokratske stranke, predsednik Košarkaškog saveza Srbije, nezvanično, medijski mag - posle Datuma i Brisela, ah da, i „Aleka“ - svakako je najpoznatiji „srpski brend“ na Guglovom pretraživaču!
       U ovom, po mnogo čemu, ekskluzivnom intervjuu za „SVEDOK“, Đilas, bez dlaka na jeziku, prekinuvši dobrovoljno ćutanje - odlučio je da javnosti, bez pardona, odgovori na sva pitanja koja, s pravom ili ne, nevažno je, svakodnevno, s prvih stranica njemu, očito, nenaklonjenih, ili bolje rečeno - bliskih vlasti tabloida, i „iz minuta-dva“ ružičaste TV plene pažnju i sablažnjavaju srpsku javnost...
       Dakle, Dragan Đilas, govori o navodnom dilu sa Aleksandrom Vučićem, o „pravljenju“ velike koalicije, o svojoj „smeni“ sa mesta gradonačelnika, o navodnom raskolu u DS, Jeremiću, Petroviću, Tadiću... O poslednjim, zaista bezočnim napadima vlasnika TV „Pink“ imperije, „probuđenog“ i, izgleda, „nabaždarenog i našpanovanog“ Željka Mitrovića, Datumu, rekonstrukciji Vlade, mogućim izborima, mogućem bankrotu Srbije, imenovanju Ljiljane Smajlović i Ratka Dmitrovića za prve ljude „Politike“ i „Novosti“...
       Svedok: Vas su optuživali (i optužuju) da ste medijski magnat i „vlasnik svih medija u Srbiji“. Danas, ako se pogleda sadržaj, čini se da ima i drugih gazda. Kakva je po Vašem mišljenju medijska scena bila u doba vlasti DS, a kakva je danas, u doba - čini se neprikosnovene moći - Aleksandra Vučića?
       Dragan Đilas: Stanje u medijima uvek je realan prikaz opšteg stanja u društvu. Tako je bilo za vreme prošle Vlade, tako je i danas. Ne znam koliko je prošla Vlada koristila svoj, da ga nazovemo, neformalni uticaj na uređivačku politiku medija, ali znam sigurno da ja nisam niti tražio da se pojedini tekstovi skidaju, niti sam sugerisao urednicima informativnih redakcija šta treba da rade.
       S: Niste tražili, ali šta ste radili?
       D.Đ: Svaki put kada mi se činilo da vest o onome što ja radim nije realna, bunio sam se, ali to rade sve javne ličnosti na svetu pa i političari u Srbiji.
       Prošla vlast usvojila je po mnogima sporan Zakon o informisanju koji je na neki način stvorio zakonski okvir za uticaj vlasti na medije, posebno, čini mi se, prema glavnim urednicima. Ako direktor jednog preduzeća u Srbiji ne garantuje svojom imovinom za preuzete poslovne poteze, zašto bi onda urednik u novinama, zbog onoga što objavi, mogao na sudu da ostane bez stana. Tadašnji koalicioni partneri insistirali su da DS podrži taj zakon. Ja sam bio protiv, ali pobedio je stav nekih pravnika u DS koji su govorili „svaki se zakon može popraviti amandmanima“.
       S: Sadašnja vlast ne donosi takve zakone?
       D.Đ: Ne donosi takve zakone ali učestvuje u smenama neposlusnih urednika i toleriše u najmanju ruku nedopustivo ponašanje nekih medija. Promenjeni su glavni urednici u „Politici“ i u „Novostima“, RTS uskoro će živeti dobro, ili loše, u zavisnosti od para koje dobije od Vlade. Jasno je već svima da neke novine imaju daleko više informacija od pojedinih ministara u Vladi ili od ljudi u Tužilastvu. To nije dobro, zemlja u kojoj se unapred sudi u novinama nikako nije zemlja u kojoj se sudstvo može nazvati nezavisnim. Kada tabloidi mesecima od nekog čoveka u zemlji prave kriminalca i zločinca, malo koji sudija će će kazati - čovek je nevin, kada čitava zemlja i politički vrh, koji to toleriše, očekuju od njega presudu na 10 godina robije. Rečenica „Niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno“ nije ni narodna mudrost, ni poslovica. To kažu naši zakoni... Naše sudstvo bi tako trebalo da radi, ali za to je potrebno da budemo normalna i ozbiljna država.
       S: Vi ste, nedavno, tužili „Kurir“, pa ste, koliko znam, smanjili odštetni zahtev?! Da li Vi to ne verujete da ovo naše reformisano pravosuđe može da Vas zaštiti, ili smatrate da ste nemoćni?
       D.Đ: Prosečan odštetni zahtev u Srbiji je milion dinara, a često presuđene odštete iznose polovinu tog iznosa. Sa astronomskim iznosom odštete želeo sam da skrenem pažnju na veličinu laži koje su o meni napisane. Možda to i nisam najmudrije uradio, ali se stvarno osećate nemoćno kada neko slaže da imate 1.2 milijarde evra u zemlji u kojoj je ukupni državni dug 19 milijardi.
       S: Smanjili ste odštetni zahtev?
       D.Đ: Prilagođen je na visinu primerenu i vremenu i zemlji u kojoj živimo. Kompletan iznos koji, od tih tužbi, budem dobio biće uplaćen ustanovi koja koja brine o mentalno hendikepiranoj deci u Sremčici, što je motiv više da se taj postupak pred sudom vodi na civilizovan i zakonit način i da se do presude dođe što pre.
       S: Zašto ste oprezni?
       D.Đ: Ne želim da verujem da će nečiji pritisci, ili politički interesi, odlučivati u tom postupku! To bi, stvarno, posle svega, bilo previše.
       S: Svedoci smo mnogih brzopoteznih promena čelnih ljudi u medijima: Vukotić, Bujošević, a uskoro su na redu RTS, Tanjug, Blic... Kako se događalo i kada je DS bila na vlasti. Da li srpska medijska scena ovakvim dešavanjima srlja u totalni medijski mrak, a Srbija u diktaturu?
       D.Đ: Već sam govorio da se u Srbiji na jedan vrlo perfidan način uvodi jednopartijski sistem vlasti. Borba za Kosovo i borba protiv „onih koji su nešto krali“ paravan su iza koga se jedna stranka beskompromisno obračunava sa svima koji misle drugacije. Nema tu zaštičenih, danas je razapet fiskalni savet, koji se ne stidi, a ima veće plate od Tome Nikolića. Sutra je na redu neki ministar iz Vlade, ili sam premijer. Zatim dolaze privrednici, pa opozicioni lideri. Iza njih su vladike, neposlušni urednici i intelektualci. Kada god ponestane neprijatelja države i vlasti - na tapetu su DS, Dragan Đilas, njegovi saradnici, ili bilo ko drugi ko se usudi da pita dokle ljudi više?.
       S: Da bi se sve to, što tvrdite, sprovelo u delo, potrebno je mnogo toga?
       D.Đ: Za sve to neophodno je, uz tabloide koji rade prljav posao, imati pod kontrolom i ugledne novine. Ko je postavio Ratka Dmitrovića na mesto prvog čoveka „Novosti“? Država? Bogićević? Farmakom, ili su to zajedno uradili? Ko je čoveku koji je bio udarna pesnica Miloševićeve ratnohuškačke politike dao da danas upravlja Novostima? Da li čovek koji se javno zalagao za ukidanje emitovanja američkih filmova i koji je pre samo godinu dana poredio viziju Zorana Đinđića sa vidovitom Zorkom, može da vodi medij čiji je suvlasnik država?
       S: Najavljena promena desila se i u „Politici“?
       D.Đ: Čime je to Ljiljana Smajlović zaslužila, osim podrške „Kuriru“ i „Pinku“ u napadima na mene, da opet uređuje „Politiku“? Pa Ljiljana Smajlović je ona osoba koja je usred izborne kampanje na naslovnoj strani Politike prenela tekst iz „Kurira“ - kako je u sefu Nenada Bogdanovića pronađeno više od 30 miliona evra! „Politika“ prenosi „Kurir?!“ Zbog te i takve Ljiljane Smajlović, koja je u to vreme bila direktno u službi Vojislava Koštunice i Aleksandra Nikitovića, supruga i deca Nenada Bogdanovića su u suzama držali pres-konferenciju da pokušaju da ubede građane da njihov muž i otac u sefu nije imao nijedan posto od iznosa za koji je mrtav optužen! Hej, ljudi, dokle smo to ponovo došli, da Ratko i Ljilja ponovo jašu...
       S: „Prepošteni“ Željko Mitrović je, slažem se sa ocenom NUNS-a (iako se s tim udruženjem u mnogo čemu ne slažem!), poslednjih dana iz „minut-dva“ odapinje otrvne strele prema Vama, nazivajući Vas, ako sam upamtio, kriminalcem, tapkarošem, secikesom...apsadžijom nevinih ljudi, lekara? Prozivka se nastavlja, ali primetno raste njegova nervoza - što Vi ćutite? Da li je ŽM svojevoljno, ili po nečijem nalogu, krenuo na Vas?
       D.Đ: Sve što sam imao da kažem o napadima gospodina Mitrovića, već sam rekao. Dalje će se time baviti nadležni državni organi i institucije. Razumećete da o čoveku koji tvrdi, dok to moja deca gledaju, da sam pljačkao njihovu majku i moju bivšu suprugu, a u sledećoj rečenici da sam sve svoje prijatelje pobio na spavanju, ne želim da govorim.
       S: Da li to - prevedeno na srpski - znači da je „tamo gde treba“ ocenjeno da je pritisak preko „Kurira“ mali da bi Vas srušio sa vlasti u Beogradu, pa je „PINK“ samo pojačanje i „sapinto vlasti“? Uz to, da Vas pitam: nije li tajno snimanje razgovora - krivično delo, i nisu li ti „zapisi“ sa video-traka zapravo delo neke državne ili privatne tajne službe? Prvo su Dačića plašili „južnim voćem“, a sad Vas „belim mantilima“?
       D.Đ: Opšte je poznata činjenica da je upravo borba protiv korupcije u ogromnom broju zemalja koje su iz istočnog bloka zakoračile u demokratiju bila najčvršći paravan za obračun sa političkim protivnicima. Mehanizam je uvek isti. Prvo se fabrikuje afera, tako što joj se da neko zvučno ime, npr: „pljačka veka“, „beli mantili“, ili jednostavno - lopovluk.
       S: Dakle, radi se po unapred napisanom scenariju?
       D.Đ: Zatim se imenuju unapred određeni krivci, pa se njihova krivica dokazuje, za narod, senzacionalnim dokazima. Nema suštinske razlike - da li su u medijima izneti tajni porno-snimak, fotografija skupog letovanja, ili nedozvoljen tonski zapis. Suština tog progona je da uvek, uz navodne optužnice, idu i klevete koje ponižavaju čoveka. Niko se više ni ne seća u Srbiji, da je, recimo Cvijan, postao zvezda političke scene upravo nedozvoljeno i tajno snimajući sudiju vrhovnog suda Srbije, Natu Mesarević. Ali nije to bio razlog za javnu osudu njega, nego naslov NATA PLATA. Da je Čiplić, čini mi se smenjen takođe zbog nekakvih tajnih snimaka svog državnog sekretara. Ali presudna je bila informacija da u kabinetu navodno drzi frižider pun pivskih flaša od pola litra... Nakon takvih „dokaza“, ide „presuda“ koja je toliko puta ponovljena da više niko ni ne razmišlja da li u svemu tome ima istine ili nema!?
       S: Pa to, u Srbiji i vrapci znaju, niste otkrili „rupu na saksiji“?
       D.Đ: Jeste, mnogi danas u Srbiji sve to znaju, ali se i na javnoj i na političkoj sceni o tome se ćuti. Zato sam i rekao da je DS danas poslednja odbrana demokratije u Srbiji. Rekao sam takođe da u ovom obračunu nema ni pošteđenih, ni nevinih. Svi koji danas ćute, verujući da će izbeći javni stub srama, samo ako okrenu glavu na drugu stranu, varaju se. Niko ne sme da se oseća sigurno i slobodno, to je suština svih autokratskih sistema na svetu.
       S: Vi ste to jasno i glasno rekli...?
       D.Đ: Kako sam posle te izjave prošao, doslovno možete danas i da gledate na jednoj televiziji, a doskora ste mogli samo da čitate u jednim novinama.
       S: O Vašem, navodnom, marketinškom carstvu, pisalo se dosta, doduše, posebno od kad DS nije na vlasti u Republici. Govorilo se da ste Vi gospodar života i smrti većine medija, koji, navodno, bez Vaših marketinških agencija ne mogu da prežive? Šta je u tome istina, a šta laž? I, ako nije poslovna tajna, koji su ti mediji koje Vi pamažete, a koji - koje „ubijate“?!
       D.Đ: Svako tržište na svetu, pa i medijsko tržište u Srbiji kontrolisano je, ili slobodno radi, u odnosu na to koliko se u njemu poštuje zakon. Kada je najvećim igračima dozvoljeno da ne poštuju svoje zakonom ili ugovorima preuzete obaveze, bilo da je u pitanju neplaćanje obaveza prema državi, nekažnjeno ne plaćaju robu ili usluge, to se zove nelojalna konkurencija. Na takvom tržistu, gde je velikima dozvoljeno da budu, recimo, najveći poreski dužnik u Srbiji, mali igrači ne mogu da se odupru.
       S: Dakle, „veliki igrači“ su problem?
       D.Đ: Ne! Zamena teza je da su velike kompanije po prirodi stvari problem. Problem su oni koji su veliki, a mogu da krše zakon kako im se ćefne. Firma o kojoj je inače govorio gospodin Mitrović, ispunjava sve svoje zakonom i ugovorima preuzete obaveze, kako prema državi Srbiji, tako i prema svima na tržištu sa kojima sarađuje. Ja nisam gradonačelnik ni Zagreba, ni Ljubljane, ni Sarajeva, ni Podgorice, ni Tirane, ni Praga, a firma je i tamo i te kako uspešna. Da ima istine u onome za sta me optužuju, logično bi bilo da je firma uspešna samo u Srbiji.
       S: Kako „Svedok“ NIKADA nije imao oglase preko Vaših agencija (svi pokušaji su se obijali o odgovor: moramo Đilasa da pitamo?!) mislim da imam pravo da se „ljutim“, ali mi to ne daje za pravo da Vas maltretiram preko stranica svojih novina, kao što to sada, izgleda, rade mnoge novine, za koje se zaista može reći da su „živele“ od oglasa dobijenih preko Vaših agencija?
       D.Đ: Novine kao i svaki drugij medij za oglašavanje, svojom uređivackom politikom profiliše svoje čitaoce, pa samim tim i publiku za oglašavanje. Morate razumeti da, recimo, proizvođač hrane za bebe ne želi da se reklamira u novini koja ima na naslovnoj strani tekstove o pedofilima, ili o samoubistvu roditelja novorođene dece, zato što ne mogu da ih prehrane. Ista je stvar i sa televizijama, u nekim emisijama kompanije žele da se oglašavaju u nekima ne. Dakle, oglašavajući se u nekom TV formatu, npr. jutarnji program, vaš proizvod deli na neki način iste vrednosti kao i emisija u kojoj se reklamira. Kada se reklamirate na Farmi, vi takođe delite vrednosti te emisije i vaš proizvod se povezuje sa njima. Nije marketinška agencija ta koja određuje mesto gde će se neki proizvod reklamirati, niti je presudan tiraž neke novine, ili gledanost televizije. Obe te stvari jesu važne, ali nijedna od njih ne utiče presudno na odluku gde će biti emitovane, ili objavljene reklame. Po mom iskustvu, kombinacija optimizma, dobrog ukusa, objektivnosti i gledanosti ili čitanosti medija, diktiraju gde će se proizvodi, domaći ili strani, najviše reklamirati.
       S: Sada se usvaja (opet) nekakva medijska strategija, ali nikako da se istera suština na čistac - transparentnost vlasništva u medijima. Mislite li da je u Srbiji uopšte moguće da se ikada saznaju prave gazde novina i TV stanica?
       D.Đ: Nije suštinsko pitanje ko je vlasnik medija, nego da li ti mediji mogu, po postojecoj zakonskoj regulativi, da rade slobodno. Ako mogu, onda je nevažno ko je vlasnik. Pitanje slobode medija mora biti povezano sa pitanjem odgovornosti. Kada bi ta veza bila zakonski jasno definisana, ko je vlasnik medija ne bi ni bilo suštinski važno. Niti bi tada vlasnik mogao da utiče na uređivačku politiku medija, niti bi novinari, čak i da žele da slušaju vlasnika, to mogli da rade na način koji krši zakon, ili je van opšteprihvaćenih pravila ponašanja. Srbija je nažalost jako daleko od tako regulisanog medijskog prostora. To danas ne odgovara ni vlastima, ni vlasnicima medija.
       S: U svetu je, ipak, čini se - drugačije?
       D.Đ: Da. U svetu nije retkost da mediji vrlo transparentno i otvoreno podržavaju neku političku opciju, da podržavaju nečiju kandidaturu, ili da oštro kritikukuju one sa kojima se ne slažu... Jedini uslov za to je da su objektivni i da govore već pred zakonom utvrđene činjenice. Silvio Berluskoni je, čini mi se, aktivan i značajan političar od 92. i u italijanskoj i u evropskoj politici, iako je vlasnik i medija i fudbalskog kluba. Majkl Blumberg, po mnogima najušpesniji gradonačelnik Njujorka svih vremena takođe je vlasnik medija koji ni ne krije želju da kupi svetski uticajan list „Ekonomist“. Zakon je taj koji reguliše medijsko tržište, a ne vlasnici medija, oni se menjaju i njihovo prisustvo je stvar poslovnog, a ne političkog interesa.
       S: Dosta o medijima. Utisak je da Vi, kao gradonačelnik i kao predsednik najveće opozicione stranke, s pravom, kritikujete sadašnju vlast, ali da u širokom luku zaobilazite da pominjete trenutno neprikosnovenog vladara Srbije, Aleksandra Vučića?
       D.Đ: Aleksandar Vučić nije predsednik Srbije, to je Tomislav Nikolić. Aleksandar Vučić nije ni premijer Srbije, to je Ivica Dačić. Ja jako dobro razumem potrebu SNS-a da postojanje stranke i sve njene loše rezultate ili nestručnost sakriju iza popularnosti Aleksandra Vučića, ali to nije moguće. Srbiju ne vodi Aleksandar Vučić. Srbiju vodi Vlada Srbije.
       S: Koga, onda, Vi, u stvari, kritikujete?
       D.Đ: Ja, kada kritikujem, kritikujem tu i takvu lošu Vladu, a spreman sam da im blanko priznam da je u toj lošoj vladi Vučić najbolji. Samo to ne znači da je sve što on kaže dobro i zato što je on popularan, to ne znači da su i Vlada i stranka u kojoj je on predsednik popularni. Ako je on dobar, a kako kažete u to veruje cela Srbija, onda je on sam najveći i najbolji dokaz da su ostali katastrofa, ne samo koalicioni partneri, nego i čitav SNS.
       S: Šta zamerate SNS-u?
       D.Đ: Šta SNS nudi u ekonomiji i privredi? Ko je ikada od njih čuo ijedan ekonomski predlog, osim da im je ekonomija noćna mora? Kako su nam to sami priznali oni podržavaju Dinkića koji im je pre neki dan javno nudio da preuzmu njegovo ministarstvo - ako znaju i umeju bolje. Oni to nisu prihvatili - što znači da od Dinkića boljeg nemaju. SNS takođe nema nikakve ideje, ni predloge u oblasti prosvete, zdravstva, zapošljavanja, poljoprivrede. Sve su to ključne oblasti za oporavak Srbije i izlazak iz krize.
       S: Kakve to veze ima sa Vučićem?
       D.Đ: Kad pitate SNS - šta je vaš ekonomski program, koja rešenja nudite u ekonomiji, oni kažu - nudimo Vučića. Kad ih pitate kako bi rešili probleme obrazovanja, koje predloge tu nudite, oni kažu, nudimo Vučića. Kad ih pitate šta nudite u zdravstvu, oni kažu, nudimo Vučića... Dakle, SNS danas traži od Srbije apsolutnu vlast i ne nudi ništa osim jednog jedinog Aleksandra Vučića.
       S:To je lepo za slušanje, ali recite preciznije?
       D.Đ: Ako je Vučić premijer, ko je u toj Vladi ministar ekonomije? Onaj iz pečenjare? Ko će se baviti privredom? Stručnjak za aflatoksin Knežević, ili Baćević, koji i dalje kopa svoj kanal? Šta će u toj Vladi pored Vučica raditi Cvijan? Jel’ zamena za Mrku - Velja Ilić, direktor železnice što voli kubanske cigare? Hoće li se kulturom i dalje baviti poslastičar, ili će kulturu preuzeti „modelsica“? Zašto da ne? Jul je za ministra kulture nudio Zoricu Brunclik. Hoće li nam ministar spoljnih poslova biti Vulin?
       S: Znači, to je - to?
       D.Đ: Eto zato ja kritikujem vlast, a ne kritikujem Vučića, sve te ljude koje danas u SNS-u vodi Aleksandar Vučić, vodili su pre njega Vojislav Šeselj i Toma Nikolić 20 godina. I, iza tih 20 godina nije ostalo nista, apsolutno ništa. Šta je to što nam SNS danas nudi kada stavimo na stranu Aleksandra Vučića? Jesu li to neki novi ljudi novi stručnjaci, ili je to ozbiljna grupa šarlatana - radikala, plus ljudi koji su oterani iz svojih partija. Ljudi koji su novu političku budućnost pronašli krijući se danas - iza Vučića - kao što su se nekada krili iza Koštunice, iza Tadića, ili najveći broj njih, iza Šešelja?
       S: Mora da nešto da zamerate i Vučiću?
       D.Đ: Vučiću zameram zato što na sve to pristaje. Da li to radi zato što mora, ili zato što on sam tako izgleda bolje, vreme će pokazati.
       S: Istovremeno, po kuloarima se naširoko priča - što bi rekli u „Kuriru“ i „Informeru“ iz „naših izvora“ - da ste Vi i Vučić, zapravo u dilu i da čekate izbore da napravite Veliku koaliciju /SNS-DS/ kakvu navodno Zapad odavno želi?
       D.Đ: Tajni plan (koalicija Vučić - Đilas, primedba autora) ne postoji. Ali prelaskom SNS na evropsku stranu Srbije, nestale su i podele koje su malim partijama omogućavale godinama da ucenjuju velike stranke, dok su se vlade sastavljale po principu - izabracemo manje zlo, samo da oni drugi ne dođu na vlast. Sledeći izbori dobijaće se i gubiće se na ekonomskim temama, na stručnjacima i spremnosti stranaka da svojim učešćem u Vladi suštinski reformišu zemlju. Većina malih stranaka zna da ne može ni ljudima, ni programom da parira DS-u, i zato žele da opasnost od velike koalicije predstave kao osnovni smisao svog postojanja. Ne smeju da kritikuju SNS jer veruju da će oni formirati buduću Vladu, pa im ne preostaje niko drugi za napad osim nas.
       S: Te priče o „velikoj koaliciji“ nisu od juče?
       D.Đ: Podseticu Vas, svi oni su, samo pre godinu dana, vodili svoje izborne kampanje sa pozicije - nikada sa SNS - i tada su optuživali DS da će napraviti veliku koaliciju. Posle su svi koje je SNS pozvao u Vladu, brže-bolje potrčali i tamo i danas sede. Vidim da se ovih dana, i oni koji su iz DS-a izašli, takođe nude, ali to je OK, i ja im ne zameram.
       S: Dobro, ali to nije odgovor, da li je moguća „velika koalicija?“
       D.D: Demokratska stranke će tek nakon sledećih izbora razgovarati o ulasku u Vladu i naš jedini kriterijum biće rešenost te buduće Vlade da sprovede suštinske reforme u zemlji koje su neophodne. Mi se u svom programu i danas za njih zalazemo, svesni smo da je njihovo nesprovođenje, kada smo bili vlasti, bilo kažnjeno na izborima i zato će to biti naš najvažniji cilj nakon izbora. Drugi važan faktor u odlučivanju biće spremnost druge strane da na najznačajnija mesta u Vladi postavimo najstručnije ljude koje Srbija ima. Još jedna Vlada u kojoj sede profesionalni ministri opšte prakse bila bi pogubna za Srbiju i mi u takvoj Vladi nećemo sedeti niti ćemo za rad takve Vlade preuzimati odgovornost.
       S: Pre nekoliko meseci u „SVEDOKU“ sam ukazao na postojanje „tajnog medijskog plana“: „Srušiti SPS i uništiti DS“. Kako vreme prolazi, u novinskim tekstovima, nameštemim anketama, izmišljenim aferama - teza se, izgleda, potvrđuje?!
       D.Đ: Upravo sam Vam odgovorio zašto, po mom dubokom ubeđenju, Srbija sebi ne sme da dozvoli još jedan jednopartijski sistem. Mislim da to danas nije više pitanje samo politike nego čitavog društva. Takva Vlada zaustavila bi sve demokratske procese koje smo teškom mukom uspostavili za poslednjih 20 godina i Srbija bi ponovo postala jedna ružna i nesrećna zemlja. Zato je važno da pametni danas ne okreću glavu nego da se bore. U zemlji koja ima samo 6 ili 7 odsto visoko obrazovanih to nije pitanje ličnog osećaja, to je patriotska dužnost.
       S: Vi ste onomad rekli da bez DS nema napretka i boljitka u Srbiji. Istovremeno, svakodnevno, pa i Vaši dojučerašnji partijski drugovi, čine sve da Vas potkopaju, sruše, pa i, čini se, po cenu raspada Demokratske stranke. Koliko je DS u ovom času u stvarnom problemu, a koliko u medijski naručenom?
       D.Đ: Umorio sam se od tog pitanja, odgovoriću Vam kratko. Sve stranke na vlasti imaju dve vrste članova, prvi su oni koji su u vlasti i za to primaju platu, i drugi su oni koji su u stranci zbog njenog programa i zbog vrednosti koje ta stranka brani. Takav je slučaj bio i u DS-u. Nakon silaska sa vlasti, stranku su napustili oni kojima članska karta više nije garantovala posao. I ne mislim tu samo na bivše ministre, takvih ljudi bilo je na svim nivoima u stranci i oni su se priključili nekome ko ih je zaposlio, ili se kao Petrović, i dalje nekome nude. Možda je DS zbog toga izgubio deo podrške, ali dugoročno gledano - to je dobro. Stranke koje imaju suviše profesionalnih političara opšte prakse, nisu nikada imale kapacitet da menjaju društvo, odlazak tih ljudi otvorio je u DS prostor za nove ljude i to je dobro.
       S: Na koga konkretno mislite?
       D.Đ: Siguran sam da će Borko Stefanović, Miodrag Stojković, Dušan Milisavljević, Aleksandra Jerkov, Goran Ješić, Vlada Todorić, Nataša Vučković i mnogi drugi koji nisu još dovoljno medijski eksponirani biti dostojna zamena onima koji su otišli i ta se promena vidi, možda ne u novinama. ali u stranci ona je prisutna.
       S: Sad se pojavljuju fotosi Petrovića i Jeremića, kao i navodni planovi - dogovora kako da DS-u otmu poslanike, članstvo... Da formiraju „novu DS“... Podmeću se i priče da iza toga zapravo stoji Boris Tadić?
       D:Đ: Ne bih komentarisao te špekulacije, ovo je još uvek slobodna zemlja i svako ima prava da radi šta želi. Niko od njih nema sam dovoljno političkog kredibilteta da izađe na sledeće izbore kao lider svoje stranke i da sam pređe cenzus-kao što je to učinio Čedomir Jovanovic. Za neke od njih mi je žao sto nisu bili spremni da svoju odgovornost za loš rad prošle Vlade prihvate vraćanjem mandata, jer bi njihovo iskustvo danas činilo DS jačom. Ali kao što sam rekao, većina tih ljudi su profesionalni političari i za njih je ostanak na političkoj sceni Srbije pitanje egzistencije, a ne političke ideje. Ako postoji još ljudi u DS-u koji veruju da će razbijanjem DS-a popraviti svoje šanse da se i dalje zapošljavaju zbog politike, stvarno misim da treba da im se priključe.
       S: Vi ste pre neki dan javno prozvali Mlađana Dinkića. Zar ne mislite da ministar Dinkić ipak radi ono što mu VLADA, premijer Dačić i Vučić - DOZVOLJAVAJU?! Ispada da Vi napadate Dinkića, a amnestirate Vladu, Dačića i Vučića?
       D.Đ: Ne slažem se, ja sam takođe pitao i SNS da li oni imaju bolje rešenje od Mlađana Dinkića, ili ga oni, zato što nemaju nikog boljeg, podržavaju iako su veoma glasni kritičari njegovog rada? Doduše ne pričaju jos uvek da treba da ide na robiju, kao sto su pričali pre godinu dana, ali nisu ni daleko od tog stava. Oni mi, naravno, nisu odgovorili, ali kada je Dinkić izašao i javno ponudio svoje ministarstvo svakome u Vladi ko može, zna, ili ume bolje, brže bolje se na televiziji pojavila Jorgovanka Tabaković, zamrznuti potpredsednik SNS i rekla da Dinkić uživa puno poverenje Vlade! Ostalo je, doduše nejasno, kako je ona, kao guverner nezavisne državne institucije, a to bi NBS trebalo da bude, dala podršku u ime Vlade čiji je stozer upravo taj SNS, ali to je danas manje važno. Svi, uključujući i SPS, koji se protiv toga nisu bunili zajedno su prihvatili da od Dinkica bolje rešenje za pokretanje privrede nemaju i da su krivi zato što smo danas na ivici bankrota i bede.
      
       Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na kiosku.

Nađite mi još jednog gradonačelnika, ministra, koji se tužio sa Bekom i Miškovišem?
       S: U Kakvim ste Vi odnosima sa Bekom i Miškovićem?
       D.Đ: Nemam ličnih odnosa ni sa jednim ni sa drugim, oni su veliki investitori u Beogradu i jedan i drugi su priličan broj puta bili ljuti ne samo na mene kao Dragana Đilasa, nego i na celu gradsku upravu - što zbog luke, što zbog zemljišta kod Kvantaša. Ali ako je za utehu, nisu se samo oni žalili. Moram da priznam, gospodin Mišković mnogo manje od gospodina Beka, koji je do pre neki dan tvrdio da je Luka Beograd kupljena potpuno legalno i da je on po tržišnim cenama, kupujući Luku Beograd, kupio i pravo na zemljište koje smatramo da je naše. Nađite mi još jednog gradonačelnika, predsednika opštine, ministra, koji se tužio sa Bekom i Miškovišem prethodnih pet godina ne dajući im nešto što je smatrao da pripada državi i građanima.
       Kada mi nađete takvog, onda možemo da pričamo o odnosima Đilasa i Miškovića i Đilasa i Beka. Danas oni koji su bili veoma bučni u odbrani prava gospodina Beka hapse ljude koji su Beku prodali ispod cene Luku Beograd, ali ne podižu optužnicu protiv njega koji je Luku i - kupio.
       Jorgovanka Tabaković objasnila nam je pre nego što su počela hapšenja - da je on jedan veoma mudar čovek, da ako neko bude išao u zatvor, to sigurno neće biti on, nego neko od njegovih zaposlenih.
       Ubrzo ćemo videti koliko gospođa Tabaković dobro poznaje gospodina Beka.
       S: Sve ove afere koje se sad potežu dobro su poznate poodavno. Ko je branio tužiocu da ih procesuira ranije? DS? Ili se čekao signal sa Zapada? Ili domaći Eliot Nes?
       D.Đ: Tvrdnje da tužioci nisu mogli da rade svoj posao za vreme prošle vlasti jednostavno nisu tačne. Najveći deo ovih afera, koje danas vlast pripisuje sebi, počeo je da se rešava, ili je istražen u vreme prošle vlasti. Da vas podsetim, danas ova vlast optužuje za putarske firme Mila Đuraškovica, a to je prošla vlast gotovo završila.
       Poternicu za gospodinom Radulovicem zbog „C Marketa“, takođe nije podigla ova vlast. Bogoljub Karić, stečajna mafija, direktori Srbija puteva koji su sada osuđeni, Sarančić... Sve to je uradila prošla vlast. Pored toga, rasturen je klan Darka Šarića, Zemunski klan, grupa Luke Bojovića, kao i grupa Amerika. Sve to su radile iste te nezavisne institucije kojima se danas hvali gospodin Vučić?
       I, na sve to, da bi se danas slavila pobeda na Vidovdan, neko je morao u Srbiji da uhapsi i da isporuci u Hag i Tolimira i Karadžića i Ratka Mladića. Sve to su uradile jake i nezavisne institucije države Srbije koje su napravile i stvorile vlade od Zorana Đinđića do ove koja se danas njihovim radom hvali.
       A oni su, istine radi, i to ne sme da se zaboravi, za to vreme demonstrirali protiv haške tiranije, protiv izdajničkog proevropskog režima, ukidali bulevar Zorana Đinđica, slavili Ratka Mladića i tražili hapšenje Borisa Tadića, ako se ikada sretne, a kamoli da pregovara sa Hašimom Tačijem.
       S: Sad je Todorić kupio lanac „Merkator“, prošle godine je Delez kupio „Maksi“, dakle, većinu srpskog tržišta kontrolišu - stranci. Ne krije li se, možda, iza toga suština borbe protiv kriminala i domaćih tajkuna: Da se domaći eliminišu, a strancima poptpuno prepusti tržište Srbije? Prevedeno, Miškovića, eto, mogli smo da uhapsimo, a Delezu ili Todoriću možemo samo - da pljunemo pod prozor! Ili, što bi rekao Palma: mogu li hapšenja da se sipaju u traktor?
       D.Đ: To je stvarno teorija zavere u koju nisam spreman da poverujem. Tačno je da je mnogo puta do sada u Srbiji favorizovan strani kapital u odnosu na domaći, i tačno je da se to radi i danas. Ali mislim da je to posledica neznanja ljudi u vlasti, a ne rđave namere.
       S: Neznanje?
       D.Đ: Moramo biti svesni da praktično ni jednu Vladu od 2.000.-te do danas nije vodio ni jedan premijer sa ozbiljnim iskustvom u privredi. Sve su to bili političari, mnogi od njih sjajni pravnici ili ljudi sa univerziteta, ali ljudi bez iskustva u privredi. Ma koliko da sadašnja vlast osporava Mirka Cvetkovića, koji možda nije bio odličan premijer, ali jeste sjajan finansijski stručnjak, rezultati, kada su na primer strane investicije u Srbiji, pokazuju koliko je važno da u vladi sede ljudi koji razumeju da je samo jaka privreda garant državne stabilnosti i da znaju kako da je postignu. Cvetković je u vreme najveće ekonomske krize imao u proseku 1,5 milijardi evra godišnje stranih investicija - dok je ova Vlada do sada uspela da privuče za 10 meseci samo 200 miliona evra. A o tome koliko ne razumeju privredni ambijent koji treba da poboljšaju možda još bolje govori činjenica da je SNS u toku kampanje obećavao 10 milijardi evra godišnje stranih investicija. Mnogi i danas u Vladi veruju da je dovođenje stranaca u Srbiju način da se u Srbiji zavede nekakav privredni red. Ali, nažalost, nije tako!?
       Jedini smisao poslovanje svake privatne kompanije je profit, kada se strane kompanije nađu na neuređenom tržištu kao što je naše, one ne ulažu napor da ga poboljšaju, naprotiv. Gledaju kako da iz nedovoljno jasne zakonske regulative izvuku korist. Podsećam Vas, recimo, da je „Gasprom“ za manje od dve godine iz Srbije izvukao više profita nego što je platio NIS. Da je firme za izgradnju južnog toka, čiji je suosnivač država Srbija, preko Srbija gasa, registrovana u Švajcarskoj, a da je Srbijagas istovremeno jedan od najvećih gubitaša u zemlji.
       Kao što sam rekao, ne verujem da postoji nikakav tajni plan da se Srbija preda u ruke strancima. Jednostavno je mnogo političara na stručnim funkcijama u državnim firmama i mnogo ljudi bez privrednog iskustva u vladi Srbije. Dok se to ne promeni, Srbija neće moći da napravi značajne pomake u svojoj privredi, niti da stvori uslove, najpre za opstanak, a zatim i za razvoj domaćih proizvođača.
       S: Svakodnevno se priča o rekonstrukciji Vlade, ili o izborima. Šta je, po Vama realnije? Ili će, još jednom, kozmetika biti važnija od suštine?
       D.Đ: Ne verujem u rekonstrukciju Vlade. Kao sto sam rekao antikrizne mere ne predstavljaju rešenost vlade da se istinski uhvati u koštac sa reformama nego su minimum onoga sa čime se pred građane, ali i međunarodne finansijske institucije, može izaći da bi se kupilo vreme. O tome sam već govorio, privreda koja ne radi ne može ni da puni budžet. A budžet bez privrede puni se samo na dva načina: ili se država zadužuje, ili uzima od građana. Mi smo već ozbiljno prezaduženi. A nakon 28 juna neće više biti Kosova da bude viši cilj ove vlasti i izgovor za sve gori život građana. Dobićemo datum i vlast će morati da se uhvati u koštac sa problemima građana. Ova Vlada nema kapacitet to da uradi i zato će ići na izbore.
Tadić je veliki političar
       S: Kakvi su Vaši odnosi sa Tadićem, Petrovićem, Jeremićem..?
       D.Đ: Boris Tadić je veliki političar i njegova će, kako on to voli da kaže, politička postignuća, kako vreme bude prolazilo, biti sve vidljivija. Bio je predsednik Srbije u politički kompleksnom vremenu. I da njega nije bilo, možda bismo kao zemlja neke stvari radili drugačije, ali bez njega Srbija danas ne bi očekivala datum za početak pregovora sa EU.
       Što se tiče Petrovića i Jeremića, oni su u prethodnoj vlasti imali možda i veću ulogu od Borisa Tadića, prvi se bavio unutrašnjom, a drugi spoljnom politikom Srbije. Verujem da su oni odgovorni za mnoge loše rezultate prošle Vlade zbog kojih je i Boris Tadić izgubio predsedničke izbore.
Meni su mnogo važniji od Miškovića i Beka Saša Dragin, i Slobodan Kocić Bojta
       S: U svakoj normalnoj zemlji borba protiv korupcije i organizovanog kriminala se podrazumeva, ali ni u jednoj normalnoj zemlji, čini se, ta borba ne može da bude JEDINI posao države?
       D.Đ: Do 28. juna jedina dva prioriteta ove vlasti su bili Kosovo i korupcija. Ako su to bila dva strateški važna cilja naše spoljne i unutrašnje politike, ekonomija će nakon tog 28. juna, dobili mi datum pregovora ili ne, postati pitanje svih pitanja za ovu vlast. Da li će biti tako ili ne, videćemo. Po svemu što oni nama daju kao plan za oporavak ekonomije i pokretanje privrede, ja sam više sklon da verujem da će Srbija brzo na izbore.
       Ozbiljnih mera, neophodnih da se obuzda deficit, i jasnih prioriteta, bez kojih se ne može pokrenuti privreda, u merama Vlade nema. To je skup kozmetičkih poteza na koje Vlada, ovakva kakva je, može da se obaveže, a da se ne raspadne koalicija koja je na vlasti.
       Borba protiv korupcije u svakoj državi je stvar izgrađenih, jakih i nezavisnih institucija. Ozbiljna drzava ne sme nikada dozvoliti da ta borba izađe van tih institucija, ukoliko želi da bude efikasna i da ne dozvoli zloupotrebu te borbe u dnevnopolitičke svrhe.
       Srbija, to odgovorno tvrdim, ima dovoljno jake institucije da se sa korupcijom izbori i kroz tuzilastvo i kroz pravosudje i kroz policiji. Dokaz za to je mnogo uspešnija borba protiv organizovanog kriminala koju su vodile iste te institucije za vreme prošle vlasti nego što je danas vode protiv korupcije. Niti su u najvećim istragama curile informacije, niti se o dokazima raspravljalo po kafanama i u novinama, niti su političari u prošloj Vladi od te borbe sebi zidali spomenike.
       S: U čemu je problem?
       D.Đ: Problem ove vlasti nije nepostojanje institucija, nego što rad onih koji danas vode državu nije institucionalizovan. Ko danas može da nam kaže šta je pravni okvir, ili šta su ovlašćenja u kojima se kreću Vučić ili Dačić?
       Prvi je predsednik najveće vladajuće politicke stranke, ministar vojni, potpredsednik Vlade i koordinator svih bezbednosnih sluzbi.
       Drugi je takođe predsednik vladajuce političke stranke, ministar policije i premijer Srbije.
       U kojoj zemlji Evrope imate takve primere? Ako oni kontrolišu sve, ko kontroliše njih? Kada pričamo o institucijama, bilo da je reč o pravosuđu, Tužilaštvu ili policiji, to se u Srbiji vrlo precizno zna, i šta su im ovlašćenja i šta su im ingerencije. Za to nije zaslužna ova nego prošla vlast.
       S: Svojevremeno je Vučić, tokom kampanje, pričao da PRITVOR ne može da traje večno, ali izgleda da je to važilo samo u pridizbornoj kampanji, jer je u praksi drugačije. Ili, kako je, prema Vašem mišljenju, moguće da je Miroslav Mišković već mesecima u pritvoru, a Beko na slobodi, kad su brojne poslove radili - zajedno?
       D.Đ: Upravo sam vam govorio o važnosti da se borba protiv korupcije vodi u okviru institucija i da su one nezavisne u svom radu. Da je tako, danas u Srbiji ni građani, ni Vi, ne biste imali dilemu da li je neko od njih dvojice zasluženo pritvoren, ili je nezasluženo van pritvora. A još manje bi se mišljenje javnosti na tu temu formiralo iz novina ili na osnovu izjava ljudi u Vladi, koji pri tom nisu čak ni ministri pravosuđa. Ali meni su mnogo važniji od Miškovića i Beka Saša Dragin, bivši ministar poljoprivrede, i Slobodan Kocić Bojta, bivši gradonačelnik Leskovca. Prvi je profesor univerziteta, otac dvoje dece koji sedi u pritvoru osam meseci zbog uredbe koju je donela cela Vlada, a drugi najbolji i garantujem vam, najpošteniji posleratni gradonačelnik Leskovca, koji je u pritvoru već više tri meseca, i sad su mu produžili za još dva zbog papira koji je potpisao. Niko ne spori da je čovek to potpisao, niko ga ne optužuje da je to uradio da bi on sebi stavio pare u džep... Saslušani su svi svedoci, ali moj prijatelj Bojta i dalje sedi u pritvoru! Zašto? To niko ne zna da mi kaže.
Beograd „neće pasti“
       S: Iako Vas u novinama svakodnevno „smenjuju“ sa mesta gradonačelnika, čini se da SNS nema tu moć, a ni većinu u Skupštini grada da Vas „obori“. Čak, čini se da bi SNS, a i Vučić, najviše voleli da sami podnesete ostavku?
       D.Đ: Na prošlim izborima kandidat SNS za mesto gradonačelnika bio je Aleksandar Vučić, on se više ne bavi gradom. Sledeći logičan izbor za gradonačelnika trebao bi da bude Nebojša Stefanović, kao predsednik beogradskog odbora SNS, ali ni on se više ne bavi gradom. Šef odbornicke grupe SNS danas u Beogradu je Aleksandar Jovičić, 26-godisnji momak, koji tek što je završio fakultet, i nema ni dan radnog staža u životu. Ne verujem da je SNS spreman njemu da poveri upravljanje gradom u kojem živi 22 odsto Srbije i to tako što će sakupiti većinu s koca i konopca što bi rekao naš narod. To bi bilo neodgovorno, posebno ako se ima u vidu podrška koju sam ja na listi DS dobio. Ja nisam imao velika obećanja kada sam se kandidovao 2008. Rekao sam, Bogdanovic je započeo sjajan posao izgradnje i rekonstrukcije Beograda, nastavićemo istim putem dalje sve dok od Begrada ne napravimo istinsku prestonicu Jugoistočne Evrope i u kulturnom i u infrastrukturnom i u ekonomskom smislu. Ono što sam ja na taj njegov pravac dodao, to je pre svega tempo kojim se radi i socijalna politika za koju verujem da je u gradu od skoro dva miliona ljudi veoma važna. I nisam ih za te četiri godine slagao. Takođe, 2012. nisam na izborima obećavao kule i gradove. Izašao sam pred građane i rekao - evo, ljudi, ovo smo za četiri godine uradili, nisam radio sam, ovo je rezultat i DS-a i svih stranaka koje su sa nama bile na vlasti. I građani su za te rezultate koje smo postigli i glasali.
       S: Dakle „Beograd neće pasti“?
       D.Đ: Pre nego što u Beogradu sruše gradonačelnika, potrebno je da ubede Beograd da sam ja, praktično sve što sam uradio, uradio pogrešno i sa rđavom namerom. Ne verujem da će Beograđani to lako prihvatiti, ne zato što apsolutno podržavaju politiku DS, znam ja da su i u Beogradu ljudi ljuti na nas, nego zato što se naši rezultati vide.
       Sa druge strane, ne verujem baš ni u političku pamet koja kaže, dobro je za SNS da sruše Đilasa u Beogradu, za koga je glasalo 36 odsto, pa da im posle postave za gradonačelnika nekoga iz SPS, ili DSS, za koje je glasalo 3 puta manje ljudi.
       S: Mora, ipak, da postoji neki scenario?
       D.Đ: U tom smislu, za njih bi jedini častan dolazak na vlast u Beogradu bio scenario u kojem ja podnesem ostavku, a oni kažu nismo ga mi srušili, ali lepo smo vam rekli da je onoliko po Beogradu zidao samo da bi imali na čemu da kradu. Morate razumeti da je moj motiv da uđem u politiku bio da neke stvari, onoliko koliko mogu, promenim. Da i danas mislim kao i na početku da je najbolje radno mesto na svetu biti gradonačelnik Beograda. I bez obzira na to koliko me proganjaju, sve dok mi na ulici budi prilazili ljudi zadovoljni onim što ja radim, i dok budem mogao da menjam stvari oko sebe na bolje, ja se neću predati. Ne zato što osim politike nemam čime da se bavim u životu, nego zato što Beograd jeste postao bolji grad za poslednjih pet godina.
       S:U mnogim gradovima je smešnim preletima prekrajana volja građana sa poslednjih izbora. Mislite li da će se to, ipak, obiti o glavu „velikim kombinatorima“, jer građani, u doba izbora, ipak ne praštaju - što su bili prevareni?
       D.Đ: Pre godinu dana Nenad Čanak je rekao da je na politickoj sceni Srbije zavladao opšti svingeraj. Ja nažalost verujem, ma koliko da je bila gruba ta ocena, da je takva situacija i danas. Zakon koji je dao vlast nad mandatima ljudima koji ih nisu direktno dobili, ispostavio se kao loše rešenje. Ljudi su glasali za Ligu, a ispalo, ej, da su dali glas radikalima. Dali su glas demokratskoj stranci, a danas ga koriste URS, ili naprednjaci. Svi koji veruju da će narod to zaboraviti i da će opet glasati samo za nosioca liste, greše. Ovakva situacija samo je dodatno pokazala da je neophodno menjati izborne zakone i da bi za lokalne vlasti najbolje rešenje bili direktni izbori. U malim sredinama se ljudi znaju, lokalni političari su oni koji treba da im rešavaju svakodnevne životne probleme i u redu je da glasaju za ljude kojima veruju, a ne za liste.
Beograd nije prezadužen, za Srbiju nisam siguran
       S: Nedavno ste govorili o stvarnoj zaduženosti Beograda, poredeći to sa munjevitim zaduživanjem Srbije. Ko će te pare (i kada) da vrati? I, ne čini li Vam se, da je Srbija bliža bankrotu, nego obali?
       D.Đ: Beograd je zadužen oko 400 miliona evra, nas godišnji realan budžet, a to znači da se u njega uplaćuje oko 600 miliona evra. Rata za vraćanje tih kredita je oko 50 miliona godišnje. To nije prezaduženost ni u kakvom smislu.
       Da bi ljudi lakše razumeli, onaj ko ima platu 500 evra, uzme kredit za veš-mašinu i plaća ratu 40 evra mesečno, tačno je da ste dužni, ali o tome da grcate u dugovima, nema reči. Sve svoje kredite Beograd je uložio u izgradnju grada i mostova, ni jedan jedini dinar nije uložen u plate ili potrošen na službena putovanja.
       Sa druge strane ova Vlada je do sada zadužila Beograđane za milijardu evra, a čitavu Srbiju za četiri milijarde, od tih para apsolutno ništa nije ni u Beogradu ni u Srbiji obnovljeno, ili izgrađeno. Sve su pare otišle na troskove ove Vlade i na plate.
       Novac potrošen za autoput se vraća, dok postoji autoput, zemlja naplaćuje putarine, novac potrošen za plate je bačen kroz prozor. Zato je mnogo veći problem ove zemlje od toga što se zadužujemo, što se od tog novca niti pokreće privreda, niti se šta gradi. Zato je ova zemlja, a ne Beograd, na ivici dužničkog ropstva.
O sudbini Kosova i Metohije
Narodu reći pravu istinu, nema razloga za slavlje
       S: Približava se Vidovdan. Za Vučića i Daćića biće, bar tako pričaju, to prvi Vidovdan završen POBEDOM Srbije? Ako se pod pobedom podrazumeva gubitak Kosova i Metohije i (ne)formalno priznanje nezavisnog Kosova to i jeste pobeda, ali za Hašima Tačija?! Ili Vi mislite drugačije?
       D.Đ: Od početka briselskih pregovora ja se zalažem da narodu kažemo istinu. Istina je da će Republika Srbija, koja ne priznaje postojanje nezavisne države Kosovo, svojim ustavnim zakonom ovlastiti državu Kosovo da upravlja delom teritorije Srbije, koje je po još uvek važećem Ustav neotuđivi deo Srbije. Kada to naglas izgovorite, to više zvuči kao naučna fantastika, ali to jeste istina sa kojom ćemo se nepovratno sresti ovog Vidovdana.
       S: Šta mislite o pregovorima?
       D.Đ: Mnogo puta do sada govorio sam da su pregovori vođeni lose, da smo otišli nespremni i seli za pregovarački sto sa Kosovom koje je imalo iza sebe podršku najvećih svetskih sila, i da sa takvim odnosom prema najvećem problemu Srbije nismo ni mogli da očekujemo bolji ishod. Ja verujem da ni porazi ni pobede nisu presudno važni za sudbinu jednog naroda, nego svest o greškama koje smo u prošlosti počinili i snaga da se podignemo i krenemo dalje. Zato sam i podržao ovaj sporazum, jer bi sve drugo smanjilo mogućnost našoj deci, pa i ljudima na Kosovu, da sutra žive bolje. Da budem konkretan, ukoliko Srbija iz ovog poraza izvuče pouku, ovaj Vidovdan neka bi deca u budućnosti mogla da slave kao dan kada je Srbija krenula pobedničkim putem. Ali mi danas nemamo razloga za pobedničko slavlje.
       S: Dok je DS bila vodeća politička opcija u Srbiji i vlast, utisak je, da se u razrešavanju problema KiM išlo „mic po mic“, na tehničkom nivou, da bi, ničim izazvani, Nikolić, Vučić i Dačić sve to podigli na najviši državni nivo i dobili smo ovo što jesmo - gubitak 13,2 odsto teritorije Srbije. Šta je, prema Vašem mišljenju, bio razlog ovakve žurbe?
       D.Đ: Kada je formirana ova Vlada, u zemlji i u inostranstvu vladalo je uverenje da samo vlada sastavljena od tolikih „nacionalista i patriota pokajnika“, od kojih su mnogi bili u Vladi i kada je Srbija bombardovana, može da potpiše predaju 13,2 odsto teritorije, a da narod u Srbiji to prihvati. Po principu ako i Toma i Vučic i Dačić priznaju da je kraj, onda pregovora stvarno više nema. Možda ni oni sami nisu verovali da će Srbija tako hrabro i odgovorno podneti tu istinu pa su požurili, a možda je i utisak da će onaj ko se više istakne u toj pokajničkoj Vladi u saradnji sa Zapadom dobiti nekakve garancije za budućnost. Bilo kako bilo, to je u jednom momentu toliko izmaklo kontroli da je premijer Srbije čak Kosovu nudio i stolicu u UN, a da to niko od Srbije nije ni tražio. Dobro je da se sve završilo, kako je krenulo, moglo je da bude i gore.
       S: Imate međunarodno iskustvo. Da li Vam je poznato da je ijedna vlast u ovakvoj euforiji najavljivala i očekivala Datum kao što to već godinama rade vlasti u Srbiji?
       D.Đ: Verovatno nije, ali je i malo koja zemlja u Evropi posle Drugog svetskog rata preživela golgotu kakvu smo mi preživeli od ‘89-te do danas. Ne zameram ljudima koji veruju da je to za Srbiju istinski važan istorijski datum, i ja u to verujem, kao što verujem da su i svi dani posle 28. podjednako važni.


















          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX