SVEDOK Internet



Broj 1132.

Poseta
5418661

Srpske mape pune krvi, patnje i stradanja

Svaki kupac – ktitor

Car Konstantin protiv Nikole Tesle

Vučiću će doći glave „moćni“ mangupi iz SNS

Šta Rusi hoće?


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Posle 66 godina postojanja, sinonim za avio-saobraćaj u regionu i jedan od simbola nekadašnje države - JAT - više ne postoji
Eithad ervejsu stari avioni, Srbiji stari dugovi od 195 miliona evra
Piše: Andrej Dimitrijević

       Uz melodiju poznate pesme „El kondor pasa“ iz sedamdesetih godina, dok se u pozadini smenjuju panorame evropskih gradova poput Londona, Pariza, Venecije, Kopenhagena, ženski glas poručuje:
       „Za službeno putovanje koristite prednosti prevoza avionima JAT-a. Dinarsko plaćanje, brzina i komfor. Za dva sata u metropolama Evrope avionima JAT-a“...
       Tako se na TV ekranima reklamirao JAT 1981.
       A u vreme svog vrhunca, krajem osamdesetih, JAT je emitovao mnogo kratkih reklama na kojima ženski glas poručuje:
       „Samo JAT-om za Njujork, Čikago, Bangkok, Los Anđeles, Moskvu...“
       Poslednju veliku televizijsku reklamnu kampanju JAT je imao 2007, kada su angažovani gotovo svi glumci i sve javne ličnosti kako bi promovisali (tada novu kompaniju) „JAT airways“ uz slogan:
       „Sve najbolje leti JAT-om“.
       Posle raspada Jugoslavije, ratova, sankcija i godina rđavog upravljanja, sve što je ostalo nacionalnom avio prevozniku bilo je ime - „JAT“ - sinonim za avio-saobraćaj na ovim prostorima.
       Prvog oktobra ove godine ni naziv „JAT“, posle 66 godina, više neće postojati, neće krasiti avione i nestaće iz sveta avio-industrije.
       Potpisivanjem ugovora između Vlade Srbije i „Eithad ervejsa“ iz Abu Dabija, prvog avgusta ove godine, sklopljeno je strateško partnerstvo kojim se osniva novi nacionalni avioprevoznik - „Er Srbija“ („Air Serbia“). Tako je i poslednje što je ostalo od nekada velikog JAT-a - ime - otišlo u istoriju.
       Naziv „JAT“ predstavlja skraćenicu za „Jugoslovenski aerotransport“, jugoslovenskog nacionalnog avioprevoznika osnovanog 1. aprila 1947. godine. I ta kompanija, formirana u predvečerje sukoba jugoslovenskih komunista sa Sovjetima, imala je svog prethodnika - „Aeroput“ - prvu aviokompaniju na prostorima Balkana.
       „JAT“ je zapravo nastao nacionalizacijom kompanije „Aeroput“, osnovane 20 godina ranije (1927). To je bila privatna aviokompanija čiji je vlasnik bio američki državljanin, multimilijarder, Mile Bjelivuk. Pun naziv kompanije glasio je „Društvo za vazdušni saobraćaj a.d. - Aeroput“.
       Prvi civilini vazduhoplovni let u Kraljevini Jugoslaviji „Aeroput“ je obavio 15. februara 1928. na relaciji Beograd-Zagreb. Naredne godine avio-kompanija je postala članica Međunarodne asocijacije avio prevoznika - IATA, koja postoji i danas. Do 1930. „Aeroput“ je leteo do Graca i Beča (preko Zagreba), i do Soluna (preko Skoplja). Godina 1937. i 1938. uvedeni su redovni letovi za Sofiju, Tiranu i Budimpeštu. Čak je uveden i sezonski (letnji) let za turiste na liniji Dubrovnik - Zagreb - Beč - Brno - Prag. U saradnji sa italijanskim i rumunskim kompanijama, letelo se od Bukurešta preko Beograda i Zagreba sve do Venecije, Milana i Turina.
       Pre Surčina, odnosno, kako se danas zove beogradski aerodrom - „Nikola Tesla“, Beograd je svoju avio-luku imao na livadi koja se zvala Dojno polje, između Bežanijske kose i leve obale Save, dva kilometra južno od Zemuna. Taj aerodrom je za saobraćaj otvoren marta 1927.
       Prvobitni beogradski aerodrom je raspolagao sa četiri travnate poletno-sletne staze. Na njemu je 1931. godine izgrađena moderna pristanišna zgrada, a 1936. ugrađena je i oprema za sletanje pri slaboj vidljivosti.
       U vreme Drugog svetskog rata aerodrom su koristili Nemci koji su ga i porušili 1944. kada su se povlačili iz Beograda.
       Dolaskom komunista na vlast u posleratnoj Jugoslaviji i kompanija „Aeroput“ podelila je sudbinu mnogih privatnih preduzeća koja su do tada postojala - nacionalizovana je i od nje je napravljen „Jugosleovenski aerotransport“ - kompanija koja će od osnivanja 1947. pa sve do kraja 80-ih godina prošlog veka nizati mnogo uspona i uspeha urezujući svoje ime u sam svetski vrh putničkog avio-saobraćaja.
       U periodu od 1947. do 1949. JAT je raspolagao flotom od 15 američkih „DC-3“ aviona.
       Sukob sa zemljama Istočnog bloka 1948. uslovio je okretanje JAT-a ka zapadnom i širem međunarodnom tržištu. Godine 1950. JAT je uveo redovne letove za Cirih, Minhen i Frankfurt, 1951. za Solun i Atinu, a 1952. za Pariz. Te 1952. JAT je otvorio i prva međunarodna predstavništva širom sveta.
       Veliki zaokret načinjen je 1954. kada je JAT kupio tri nova američka aviona „Konver CV-340“. Uvedene su linije za London, Kairo i Bejrut. Mreža i domet JAT-ovih destinacija se polako širio i na Bliski istok i do krajnjeg zapada Evrope.
       Uvođenjem mlaznih aviona u civilni saobraćaj 60-ih godina desila se revolucija u avio-saobraćaju a JAT je bio u samom vrhu, među prvima. Uvedeni su letovi za Varšavu i Kopenhagen, a JAT je povećao svoj međunarodni promet za 75 odsto!
       Između 1969. i 1970. JAT je kupio šest novih američkih aviona DC-9. Istovremeno, modernizovane su telekomunikacije u Jugoslaviji, pa je napravljen i sistem efikasnije telefonske rezervacije karata.
       Sa prometom od milion i 200 hiljada putnika 1970. godine JAT se svrstao u grupu srednjih kompanija po veličini u svetu, sa tendencijom daljeg razvoja.
       Veliki iskorak na međunarodnu scenu načinjen je 1970. godine kada je JAT kupio svoj prvi Boing B-707 sa četiri motora. Reč je o avionu koji ima veliki dolet. Tako je uvedena mogućnost interkontinentalnih letova.
       Beograd je tako postao jedno novo čvorište na mapi međunarodnog avio-saobraćaja. Ubrzo su organizovai prvi interkontinentalni letovi: 1970. za Australiju, Kanadu i SAD, za Peking 1971; za Karači, Singapur, Sidnej, Bagdad i Maltu 1975. Godine 1976. uvedene su direktne linije za Njujork i Moskvu, 1977. za Damask, Kuvajt, Lion i Madrid...
       Početkom 1978. JAT je kupio tri širokotrupna aviona DC-10 što je znatno proširilo domet njegove flote i učinilo kompaniju zaista globalnom po opsegu delovanja.
       Tokom osamdesetih JAT je imao redovne dnevne letove za Njujork, četiri puta nedeljno je leteo za Čikago, tri puta nedeljno za Montreal i Toronto, dva puta nedeljno za Los Anđeles, i po jednom nedeljno za Detroit i Klivlend. JAT se širio i na istok - leteo je za Bangkok, Nju Delhi, Singapur...
       Avioni JAT-a saobraćali su krajem osamdesetih godina na više od 300 linija, od kojih su dve trećine bile međunarodne.
       U zlatnim godinama (od 1987. do 1989) JAT je leteo na 61 destinaciju na pet kontinenata, prevozeći 4,5 miliona putnika i preko 43 hiljade tona prtljaga godišnje. Tada se JAT svrstao među 30 najvećih kompanija u svetu i prvih 10 u Evropi.
       A onda su došle devedesete...
       Sankcije i embargo prizemljile su flotu. Dugovi su narastali, a nekorišćeni avioni za koje su često, usled embarga, nedostajali i delovi, postepeno su propadali. JAT se snalazio tako što je iznajmljivao svoje avione u regionu i africi. Slabljenjem sankcija 1994. JAT je obnovio letove na preko 30 destinacija, ali kompanija se nikada zaista nije oporavila.
       Raspad Jugoslavije ostavio je JAT bez dobrog dela stručnjaka, opreme i objekata širom bivših jugoslovenskih republika.
       Agresija 1999. urušila je i maglovite nade koje su tek počele da se formiraju nakon ponovnog uspostavljanja međunarodnih letova iz Beograda pet godina ranije.
       Od 2000. godine, kroz restruktuiranje, kompanija se deli na više jedinica pa tako „JAT“ gubi aerodrome u koje je ulagao u Beogradu, Podgorici i Tivtu, odvajaju se ketering, tehnika, hoteli, a velika imovina stečena u prošlosti se rastače.
       U 2003, usled definitivnog nestanka države koja je u sebi imala naziv „Jugoslavija“, postavljeno je pitanje smisla da se nacionalni avioprevoznik zove po nepostojećoj državi.
       Ipak, prepoznato je da je „JAT“ sinonim za letenje na ovim prostorima pa je za naziv nove kompanije uzeta skraćenica stare. Tako je oformljen „JAT ervejs“. Osim novog imena i pompezne kampanje u domaćim medijima, kompanija se potvrdila kao jedan od najpoznatijih i najvećih državnih gubitaša i primer rđavog upravljanja.
       Uz to, „JAT“ je, pored svih samopohvala na svom internet portalu i u sopstvenom opisu, u poslednje vreme najčešće bio vest po problemima sa avionima i kašnjenju u letovima...
       Danas, posle tri procene kapitala, četiri konkursa za strateškog partnera i pokušaja da se da na upravljanje srpskim biznismenima, JAT je dobio partnera koji bi trebalo da mu, pored novog imena udahne i novi život.
       Ipak, činjenica da će nova kompanija koja počinje da radi prvog oktobra nositi i novo ime, odnosno - da se odustalo od naziva „JAT“ - pokazuje da ni ime više nije bilo dovoljno da odžri sliku i sećanje na nešto nekada veliko i uspešno.
       Zapravo, sudbina imena „JAT“ primer je nečega što je dobro poznato u svetu marketinga: možeš da imaš dobar naziv i dobar, poznat brend, ali ako nemaš kvalitet - ne možeš da opstaneš. Upravo to se desilo JAT-u koji je odavno izgubio kvalitet dostojan nekada velikog imena...
      
       (U tekstu su delom korišćeni i podaci koje nam je dostavila „JAT revija“ kojoj se redakcija „Svedoka“ iskreno zahvaljuje na saradnji)
      
       Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na kiosku.

Poznate osobe koje su letele JAT-om
       Među poznatim ličnostima koje su letele avionima sa oznakom „JAT“ bilo je niz domaćih i svetskih filmskih i muzičkih zvezda, umetnika, političara... Među njima su: Josip Broz Tito, Luis Daniel Armstrong, Katrin Danev, Brižit Bardo, Pele, Lajoš Zilahi, Jehudi Menjuhin, Kirk Daglas, Ela Ficdžerald, Djuk Elington, Džozefina Bejker, Natalija Besmertnova, Vitorio De Sika, Omar Šarif, Širli Templ, Margo Fontejn, Deni Kej, kao i svi jugoslovenski/srpski glumci, sportisti i drugi istaknuti pojedinci...
Šta je dogovoreno sa „Etihadom“: Prvog oktobra počinje da radi nova aviokompanija
Višak 800 „jatovaca“
       Prema ugovoru koji su prvog avgusta potpisali prvi potpredsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić i predsednik „Etihada“ Džejms Hogan (James Hogan), u novoj avio-kompaniji će 51 odsto imati Vlada Srbije, a 49 odsto „Etihad“.
       Obe strane će odmah investirati po 40 miliona dolara u novu kompaniju, uz obavezu da u budućnosti investiraju još po 60 miliona dolara.
       U prvih pet godina rada kompanije njom će upravljati „Etihad“.
       „Er Srbija“ će do kraja godine dobiti 10 novih erbas aviona, četiri ATR-a, i zaposliti 50 pilota. Prema projekcijama, nova kompanija mogla bi da ima 22 aviona, letovi će većinom spajati republike bivše Jugoslavije i Evropu sa Bliskim istokom, Australijom i Amerikom.
       Boingovi avioni koje „JAT“ sada koristi leteće za ćerke-firme „Etihada“ u Makedoniji i na Bliskom istoku.
       Za generalnog direktora, u ime „Etihada“, postavljen je Dane Kondić, rođeni Australijanac poreklom sa Kozare, sa 20 godina iskustva u avio-industriji. Kao prve korake Kondić je najavio i uvođenje novih linija do 12 desetinacija među kojima su Banjaluka i Ljubljana, ali i Abu Dabi, Bejrut, Kairo i Kijev, kao i obnavljanje zastarele avio flote.
       Sporazumom o strateškom partnerstvu „Er Serbia“ će od „JAT“-a naslediti desetak starih aviona i pravo na sletanje na većinu aerodroma u Evropi, dok država Srbija nasleđuje dug od oko 195 miliona evra i obavezu da sačini socijalni program za višak zaposlenih, kojih je, kako se procenjuje, oko 800, od ukupno 1200 trenutno zaposlenih.
„Er Jugoslavija“ - malo poznati brat blizanac JAT-a
       Svi su čuli za JAT i Jugoslovenski aerotransport. Ipak, 66 godina duga istorija kompanije koja se skraćeno nazivala „JAT“ u svojoj senci imala je još jednu avio-firmu za koju jedva ko da je čuo od putnika.
       Reč je o kompaniji „Er Jugoslavija“, osnovanoj 1969, koja se bavila međunarodnim čarter letovima. Sedište joj je bilo na aerodromu „Nikola Tesla“.
       Zanimljivo je da ova kompanija nije imala nijedan avion, već je letelice iznajmljivala od JAT-a.
       U poslednjim godinama postojanja kompanija nije imala čak nijedan jedini let za čitavu deceniju! Konačno je 2005. ukinuta, odnosno od nje je nastao sektor za čarter i turističke letove „JAT ervejza“.


































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX