SVEDOK Internet



Broj 1202.

Poseta
5843661

Zemlje koje (ni)su priznale „Republiku Kosovo“

Biju nas a ne daju nam da se branimo

Mefisto i Marionete

„Neznanje privilegija moćnih“

Svedok 1200


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Međunarodni monetarni fond i Srbija
Piroman u odelu vatrogasca bez koga ne možemo

       Predsendik srpske vlade Aleksandar Vučić pre nekoliko dana kazao da će „Srbija uraditi sve što traži MMF, jer je to dobro za zemlju“. Da li je i koliko dobro raditi „sve što MMF traži“ danas bi teško i u MMF-u to rekli. Niz neuspelih programa koja je ova organizacija sprovela u svetu i kojima su siromašne zemlje dodatno osiromašene i zadužene dovoljno govori. A lista neuspeha reformi MMF je dugačka: Argentina, Rusija, Indonezija, Južna Koreja, Tajland, Grčka... Ipak, američki kapital, američka zaleđina i njena nadmoć u svetskim finansihjskim institucijama, zapravo, sve što MMF-u i dalje daje ulogu svetskog finansijskog policajca.
       Kada je o Srbiji reč i novom aranžmanu sa MMF-om koji je na pomolu, uzevši u obzir šta je sam premijer rekao, čini se da je jedino sigurno da za ministra finansija možemo da uposlimo prevodioca umesto ekonomiste. Jer, ako ćemo već da uradimo „sve što traži MMF“ onda je barem bitno to da se prevede na srpski kako treba.
       A kako izgleda saradnja sa MMF, koje je nasleđe ove organizacije ali i da li Srbija može bez saradnje sa ovom organizacijom, u narednim redovima piše dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije.
      
      
       Poznato je da se MMF, iako mu to nije posao, upliće i u političke procese u zemljama sa kojima ima sklopljene kreditne aranžmane, baveći se kratkoročnim i dugoročnim strukturnim reformama privrede i društva u vreme krize. Doktrina MMF, u kome SAD imaju pravo veta, bazira se na neoliberalizmu, gde se, između ostalog, traži svođenje države na minimum regulatornih funkcija u oblasti privrede. Zemljama sa dugovima i deficitima nameće se liberalizacija trgovine, cena, kursa nacionalne valute, kamata, stranih investicija, zatim privatizacija, smanjenje javne potrošnje, veća štednja, otpuštanje viška radne snage, smanjenje plata u javnom sektoru i penzija...
       Neoliberalizam danas, zapravo, formuliše tzv. „Vašingtonski konsenzus“ iz 1990, objedinjujući osnovne principe na kojima treba da počiva ekonomska politika, a bazira se na „stabilizaciji, liberalizaciji i privatizaciji“. Ova danas veoma poznata i često ozloglašena fraza u raspravama o trgovini i razvoju se često smatra kao sinonim za neoliberalizam i globalizaciju. U formulisanju ovih principa ključnu ulogu su imali MMF, Svetska banka i Ministarstvo finansija SAD, sa sedištem u Vašingtonu, pa otuda i naziv. Ekonomske politike, prvenstveno zemalja u razvoju, koje su se bazirale na ovim principima, uglavnom su dale slabe rezultate.
       Receptura prilagođavanja MMF bazira se na tradicionalnom monetarnom pristupu analizi platnog bilansa. Poznato je da je osnovni restriktivni monetaristički pristup MMF usmeren kako će zadužena zemlja da vraća dugove, a manje ga zanima razvojna komponenta i pitanje zaposlenosti. Dobar primer su baltičke zemlje, koje su sledeći recepturu MMF drastično morale da smanje zarade, a kao rezultat primenjenih mera imale su veliki pad BDP.
       Uloga MMF, čija politika je u funkciji globalnog kapitala, je da odobrava kredite pojedinim zemljama pod uslovom da prihvate sprovođenje neoliberalne ekonomske doktrine, što se na kraju, po ocenama mnogih kritičara, svodi na politiku „ekonomskog neokolonijalizma“. Najveće koristi od ovakvog pristupa imaju velike multinacionalne korporacije i banke, a ne građani zemalja koje sprovode tranziciju.
       Politika „stezanja kaiša“ koju primenjuje MMF već duži niz godina predmet je raznih kritika u svetu. Tako na primer poznati američki ekonomista, nobelovac profesor Džozef Štiglic, ukazuje da MMF-ov program štednje i smanjenja troškova nije dao pozitivne rezultate, već vodi padu privredne aktivnosti i recesiji. Štiglic nema poverenja u MMF i tvrdi da su drastične mere štednje koje propisuje svojim klijentima „pogrešno rešenje“. Više puta je od početka 2012. oštro kritikovao MMF zbog politike prema Grčkoj i drugim prezaduženim državama evrozone, optuživši tu globalnu finansijsku organizaciju da te zemlje gura u još dublju krizu. On tvrdi da se kriza dugova u zoni evra nikako ne može rešiti restrikcijama potrošnje. Umesto toga trebalo bi, podstaći privrednu ekspanziju, putem stimulisanja državne potrošnje. Prema njegovoj formuli, države koje se suočavaju sa dužničkom krizom ne treba da slušaju savet MMF, koji zahteva ograničenje budžetske potrošnje, već sve snage treba da usmere na rast privredne aktivnosti i zaposlenosti.
       Kao veliki pobornik protiv inflacije, MMF lako prihvata recesiju i pad proizvodnje u zemlji, a zanemaruje nezaposlenost i siromaštvo. U svim ključnim oblastima gde je intervenisao, kao što su razvoj, vođenje finansijske krize i tranzicija, njegova liberalna doktrina nametnuta zemljama u teškoj ekonomskoj situaciji, pokazala je krupne greške. Striktno nametanje ekonomske ortodoksnosti kada je u pitanju liberalizacija tržišta, smanjenje budžetskog deficita i druge mere, nije poštedelo zemlje u kojima je intervenisao teških finansijskih potresa, pa se postavlja pitanje da li je „umesto vatrogasca postao piroman“. Njegovi krediti za strukturno prilagođavanje (koji treba da budu u nadležnosti Svetske banke), pokazali su se prilično neefikasnim u sprečavanju valutnih kriza i obezbeđenju stabilnog privrednog rasta u prezaduženim zemljama u razvoju. Jasno se pokazalo da MMF nema više onu konstruktivnu ulogu u svetskoj privredi, koju je imao niz godina posle Drugog svetskog rata i da „sistem i institucije iz Breton Vudsa“ moraju da budu temeljno reformisani.
       Međutim, u poslednje vreme naziru se određeni pokušaji u formiranju nove politike MMF, gde bi on sem uloge svetskog finansijskog policajca postao i finansijski saobraćajac. S tim u vezi, u aprilu 2011, raniji generalni direktor MMF Dominik Štros Kan najavio je fundamentalni zaokret u ekonomskoj filozofiji, koju je ova institucija zastupala od svog osnivanja, a to je da umesto slobodnog delovanja tržišta, to treba da bude kombinacija tržišta i državne regulative. Zatražena je veća državna regulativa tržišta, koja bi donela pravedniju distribuciju prihoda i veću ulogu centralnih banka u sprečavanju finansijskih kriza. Očigledno, radi se o zanimljivom predlogu, ali od toga do sada nije ništa urađeno u tranformaciji MMF, koga kontrolišu najbogatije zemlje na čelu sa SAD.
       Sada se nameće pitanje – šta u celoj priči da radi Srbija koja se sprema za novi kreditni aranžman sa ovom institucijom i čiji je premijer nedavno rekao da će „uraditi sve što MMF traži“?
       Srbiji je nametnut neoliberalni program privrednih reformi, a glavni akteri u tom procesu bili su NATO, SAD i MMF, kao neposredni „izvršilac radova“, navode neki naši kompetentni stručnjaci. Poznato je da se u periodu od pojave i eskalacije svetske ekonomske krize MMF svojim optimističkim prognozama o rastu svetske privrede, EU privrede, evrozone, SAD i najvažnijih zemalja u razvoju dodatno iskompromitovao. Svakom novom prognozom rasta priznavao da je njegov raniji optimizam o pozitivnom preokretu – bio neopravdan.
       Naša zemlja imala je, do sada, vrlo razvijenu finansijsku saradnju sa MMF. Sredstva MMF korisila su se za podršku vladinom ekonomskom programu i deviznim rezervama zemlje i bilo je više kreditnih aranžmana sa ovom finansijskom institucijom. MMF je poslednjih desetak godina nekoliko puta odlagao revizije aranžmana sa Srbijom zbog nepoštovanja dogovorenih budžetskih stavki i ekonomskih reformi.
       Misija MMF posetila je Beograd poslednji put u periodu od 26. februara do 13. marta 2014.godine, uoči samih vanrednih parlamentarnih izbora, radi otpočinjanja razgovora sa srpskim vlastima o mogućem novom programu koji bi podržao MMF. Razgovori su bili na nivou tehničkih eksperata, o tekućim ekonomskim i finansijskim kretanjima, bez ikakvog konkretnog dogovora.
       Vlada je sa NBS 4. novembra 2014. počela razgovore sa misijom MMF, a ako budu uspešni, najavljeno je i sklapanju aranžmana iz predostrožnosti. Pregovara se o novom (trogodišnjem) aranžmanu iz predostrožnosti, verovatno u iznosu od oko 1,5 do maksimalno 2 milijarde američkih dolara, koji podrazumeva dogovor o programu reformi, ekonomskih i fiskalnih mera, čiju će realizaciju pratiti MMF, i uz stavljanje na raspolaganje određene sume novca, koja ne mora da se povlači. Pregovori su trebali da počnu u maju, ali su zbog katastrofalnih poplava u Srbiji, utvrđivanja štete, kreiranja nove ekonomske politike štednje i rebalansa budžeta bili odloženi. Premijer Srbije izjavio je po započinjanju razgovora da veruje da će do kraja ove godine biti postignut sporazum sa MMF, ocenivši da će „razgovori sigurno biti teški, ali da je namera da se oni završe uspehom“. Vlada Srbije deli uverenje te finansijske institucije da je ozbiljna i sprovodljiva reforma javnih preduzeća prioritet.
       S obzirom na velike probleme u privredi i javnim finansijama, možda bi nam više odgovarao konkretan „stand-by“ aranžman, koji bi omogućio povlačenje kredita od MMF, ili takozvani „aranžman za prošireno finansiranje“ na tri godine, pošto imamo probleme strukturne prirode. Srbija sada nema problema sa visinom deviznih rezervi, ali je moguće da se taj problem ispolji u naredne tri godine. Posebno, jer banke i preduzeća više iznose novac iz zemlje nego što da unose, pa je glavni generator priliva deviza u zemlju zapravo država, ali je pitanje koliko dugo će to moći da traje.
       Prisustvo MMF povećava kredibilitet i rejting zemlje i otvara dodatnu mogućnost finansiranja, odnosno povlačenja njegovih sredstava, ako za njima ima potrebe. Neki političari nisu za ovakvu vrstu dalje saradnje sa MMF, jer u uslovima raširenog populizma svaki sporazum sa njim doživljavaju kao smetnju koja ograničava diskrecionu moć vlade.
       Što se Srbije tiče, izgleda da je saradnja sa MMF „bezuslovna“ i predstavlja nužno zlo. Bez podrške vašingtonske institucije mi, verovatno, ne bismo mogli da obezbedimo sredstva za otplatu državnog duga, koji iznosi oko 62 odsto BDP (znatno iznad zakonske granice od 45% BDP). MMF je institucija za „nedisciplinovane zemlje“, kao što je Srbija i za naše kreditore „dokaz da umemo da se kontrolišemo“ kada moramo. Sa MMF treba da se osigura makroekonomska stabilnost i ojača poverenje inostranih investitora. Time se šalje poruka da Srbija vodi odgovornu ekonomsku politiku, a pozitivan stav MMF direktno utiče na procenu rizika zemlje i na uslove zaduženja na međunarodnom finansijskom tržištu.
       Sporazum sa MMF omogućiće nam da povučemo i kredit od Svetske banke od 250 miliona dolara za rešavanje statusa 157 preduzeća u restrukturiranju, a i zajam od 200 miliona dolara od Ruske Federacije nam je uslovljen sporazumom sa MMF.
       Ako se već zadužujemo, jer imamo minus u budžetu, koji iznosi preko 7 odsto BDP, MMF nam daje nešto malo kredibiliteta što nam obezbeđuje zajmove po povoljnijim kamatama. MMF nam je neophodan zbog pokrivanja minusa u budžetu, ali i zbog mogućnosti redovnog servisiranja javnog duga. Budžetski deficit Srbije veći je od planiranog zbog pada budžetskih prihoda, jer je i privredni rast manji od planiranog. Prihodi su precenjeni, a rashodi potcenjeni, zbog čega je bio neophodan rebalans budžeta. MMF nam je neophodan zato što se saradnja sa njima zasniva na donošenju programa fiskalne konsolidacije, koji podrazumeva zaustavljanje rasta javnog duga, ali i njegovo smanjenje na srednji i duži rok. Nažalost, koliko god kritikovan u svetu, saradnja sa MMF i pozitivna ocena je stranim investitorima i kreditorima i dalje dobar znak za zemlje poput Srbije, koje same ne uživaju veliki kredibilitet na svetskim tržištima.
       Nema sumnje da je MMF „stečajni upravnik“ nad svakom zemljom - članicom u koju dođe, a Srbija je zemlja u recesiji i u ekonomskoj, socijalnoj i društvenoj krizi. Sledi joj neminovno smanjenje javne potrošnje, temeljna reforma javnog sektora, poreskog i penzionog sistema, smanjenje rashoda i povećanje budžetskih prihoda i sl., pa je za to neophodan mentor, kao što je MMF.
       Ova institucija ocenjuje da su neophodni koraci koje bi srpska vlada trebalo ozbiljno da razmotri, kako bi održala pod kontrolom budžet: smanjenje deficita u državnoj kasi, subvencija, kresanje plata u javnom sektoru i penzija, redukcija broja zaposlenih u državnoj upravi, penziona reforma, zaustavljanje novih garancija za državne firme, rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju. Važno je da se uradi realan i štedljiv budžet, čiji deficit bi se u 2015-17. smanjio za preko 1,5 milijardi evra i iznosio do tri odsto BDP u 2017, usvoji plan koji će pod kontrolom da drži javni dug, kao i program za pokretanje privrednog rasta. Nije bitan samo novac koji MMF potencijalno može da obezbedi ili da privuče investitore, već i efikasan paket mera koji će pomoći da privreda zemlje postepeno izađe iz krize.
       MMF je u aprilu 2014. godine izjavio da ne traži smanjenje plata i penzija, što je neiskreno, jer oni upravo to traže od nas. Pošto MMF ne želi da mu se kaže kako on nameće svoja rešenja zemljama, ova institucija u stvari očekuje da srpska strana formalno predloži smanjenje plata i penzija, a MMF to onda prihvati. Opšte je poznato da MMF nameće svoja rigidna rešenja zemljama koje mu se obrate za pomoć, pa će teško da nam odobri aranžman bez kresanja plata i penzija.
       A šta će biti ako se postigne dogovr sa MMF nakon predstojećeg sastanka?
       Srbija bi se novim aranžmanom obavezala da će u narednom trogodišnjem periodu sprovoditi određenu ekonomsku strategiju. Da bi joj bio odobren kredit, koji investitori smatraju ključnim znakom posvećenosti vlade ograničenju rasta budžetskog deficita, srpska vlada moraće pre svega, da sredi stanje u javnim finansijama, reformiše javni sektor i smanji subvencije gubitaškim državnim kompanijama.
       Stručnjaci IZIT (Institut za istraživanje tržišta) smatraju da od toga kako će se napravit program sa MMF zavisi dalji razvoj ekonomske slike Srbije, i da ne treba odlagati bolne reforme. Ako Vlada Srbije ugovori aranžman sa MMF, mogli bi se obezbediti jeftiniji izvori finansiranja i prebroditi period teških zahvata u reformama javog sektora. Ako se skorije ne zaključi aranžaman sa MMF, koji bi bio garant sprovođenja dugo najavljivanih reformi, bićemo svedoci erodiranja vrednosti dinara i topljenja domaćih deviznih rezervi. Projekcija je da će stopa inflacije u 2014. biti do 5,5% i ukoliko ne bude odstupanja od najavljene reformske politike u javnom sektoru, uz podršku MMF, ova projekcija posebno u uslovima niskog životnog standarda stanovništva može biti ostvarena. Ako bi se odustalo od štednje, Srbiji sledi produbljenje krize javnog duga, inflacija, nekontrolisano slabljenje domaće valute, dalji pad standarda i zaposlenosti.
       Predstavnici MMF su nakon razgovora (koji se završavaju 20.novembra ove godine) sa predstavnicima vlasti u Srbiji izrazili zadovoljstvo postignutim nivoom saradnje sa institucijama Vlade Srbije i ponovili da je restrukturiranje javnih preduzeća jedna od ključnih reformi koje Srbija mora da sprovede u cilju dobijanja novog aranžmana sa MMF.
       Srbija ni ubuduće neće moći bez saradnje sa MMF i pored niza krupnih slabosti koje on ispoljava, jer nije ekonomski dovoljno jaka da sama sprovede nužne reforme. Ali treba imati u vidu da njegove jednostrane šablone i univerzalne „lekove” ne treba uvek bezrezervno prihvatati, jer je praksa pokazala da je njihovo striktno sprovođenje u mnogim zemljama dovodilo do produbljivanja krize, sloma privrede i socijalnog raslojavanja.
      
       Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na kiosku.

Grci, izvinite. Imali smo „previše optimistička očekivanja“...
       MMF je priznao još jednu grešku iz serije neadekvatnih mera nametnutih Grčkoj u procesu izvlačenja iz krize. U poslednjem izveštaju MMF iz 2014. godine, priznaje da su drastične mere štednje i smanjenje primanja bili kontraproduktivni i rezultirali „tragičnim socijalnim implikacijama”. U izveštaju se kaže da oštre fiskalne mere, kresanje budžeta i smanjenje plata i penzija i do 50 odsto na koje su međunarodni poverioci primorali grčku vladu nisu dali očekivane rezultate i da su doveli do pada produktivnosti. Eksperti MMF, tako, priznaju još jednu u seriji grešaka učinjenih prema Atini pravdajući se činjenicom da su njihova očekivanja kada je reč o privrednom rastu bila previše optimistička, da model primenjivan prema drugim zemljama i kada je reč o smanjenju broja zaposlenih u „grčkom slučaju” nije dao očekivane rezultate nego je otvorio niz novih problema.
Američki veto sprečio reformu MMF
       Usvajanjem novog zakona o finansiranju koji ne predviđa izdvajanja neophodna za reformu upravljanja MMF, američki Kongres razočarao je mnoge zemlje zahvaćene krizom i ostavio bez očekivane pomoći. Naime, pred Kongresom je bio predlog da odobri transfer 67 milijardi dolara koje su SAD još 2010. sa odvojenog računa stavile na raspolaganje MMF, ali među zakonodavcima u Kongresu prevagnula je sumnja zbog načina na koji je MMF izdašno pomagao gašenje kriza u evrozoni, ali i zbog protivljenja da se sredstva američkih poreskih obveznika ulažu u takve i eventualno nove poduhvate. Predviđeno je i da osnivački kapital MMF, namenjen gašenju finansijskih kriza po svetu, bude dupliran na 756 milijardi dolara. Dogovor je bio i da se dva od 24 direktorska mesta u Upravnom odboru MMF oduzmu Evropi i dodele novonaraslim ekonomskim silama. Bez neophodne saglasnosti SAD, kasa MMF ostaje nedovoljno puna da se uhvati ukoštac sa tekućim finansijskim krizama niza članica. Kina je lišena najavljenog dupliranja glasačkih prava, kojim bi postala treća sila u MMF. Mnoge zemlje zahvaćene krizom neće moći da računaju na pomoć MMF koju su očekivale. Realizacija dogovora zapela je na političkom terenu SAD, jedine članice MMF sa pravom veta i najvećim procentom glasačkih prava (16,7 odsto).
       Najnoviji sukob BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) i SAD izbio je na prolećnom zasedanju MMF i Svetske banke aprila 2014. u Vašingtonu, jer je zbog veta američkog Kongresa propala delimična reforma MMF, koja je bila dogovorena još 2010.Tada su članice MMF postigle dogovor o tome da zemlje u razvoju dobiju malo veću težinu prilikom glasanja. Radilo se o „prebacivanju” 6 odsto prava glasa, zbog sve većeg značaja zemalja u razvoju u svetskoj ekonomiji. U poslednjih dest godina porastao je udeo država BRIKS u globalnom BDP sa 18 odsto na oko 28 odsto. Cilj grupe BRIKS je da promeni dosadašnji poredak u kojem SAD nastupaju kao hegemonistička, odnosno jedina “super sila”.
Ko je slepo sledio MMF prošao kao bos po trnju
       Svojim rigidnim, jednostranim i nefleksibilnim pristupom, koji traži makroekonomsku stabilnost a zamemaruje razvoj, MMF je pokazo da svoj krizni model ne prilagođava specifičnostima pojedinih zemalja. Poznati su primeri njegovih neuspelih programa u Indoneziji, Tajlandu, Južnoj Koreji, Rusiji, Brazilu, Argentini ..., koji su tamo samo pogoršali ekonomsku situaciju i pokazalo se da MMF više brine o interesu finansijskih tržišta, nego o razvoju zemlje-članice koju treba da pomogne. Od bivših socijalističkih zemalja koje su prošle tranziciju, Slovenija, Ceška i Slovačka izbegle su diktat MMF i našle sopstveni model razvoja, dok je recimo Rusija počela ubzano da se razvija kada je prekinula saradnju sa njim. Pojedine azijske zemlje su ostvarile visoke stope privrednog rasta, bez saradnje sa MMF.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX